Alergije

[crvendac_011]

Kako stati na kraj alergiji na sunce?

Kako stati na kraj alergiji na sunce?

Alergije na sunce manifestuju se nakon izlaganja gole kože sunčevim zracima, a nešto su češće kod žena srednjih godina i starijih muškaraca. Kako se zaštititi od štetnog delovanja sunčevih zraka i šta uraditi u slučaju alergije na sunce?



Alergije na sunce ili fotodermatoze, manifestuju se nakon izlaganja gole kože sunčevim zracima. Obično nastaju nakon izlaganja jakoj sunčevoj svetlosti u proleće ili leto, ali kod nekih se mogu javiti i zimi. Poslednjih godina su u porastu, a zahvataju oko 20 odsto populacije.

Koliko su opasne alergije na sunce i šta treba učiniti kako bi se sprečila alergijska reakcija?

Simptomi alergije na sunce

Iako alergija na sunce pogađa sve tipove kože, češća je kod ljudi bele rase. Nešto češće zahvaća ženski pol, srednjih godina. I stariji muškarci koji dosta vremena provode na suncu mogu razviti alergijsku reakciju na sunce. Lekovi takođe mogu izazvati alergijske reakcije na sunce. To su najčešće: tetraciklinski antibiotici, nesteroidni protivupalni lekovi, sulfoamidska jedinjenja, kontracepcijska sredstva. I neka sredstva za sunčenje mogu dovesti do pojave alergije na sunce!

Izgled promena je raznolik, a zavisi od vrste alergije, rase, pola i starosti, ali i od nasledne sklonosti. Kod jednog oblika, manifestacija alergijske reakcije na sunce javlja se već u nekoliko minuta do nekoliko sati nakon izlaganja suncu. Počinje pojavom svraba i crvenilom kože, na kojoj se ubrzo jave mehurići. Zahvaćena regije kože je obično otečena, a zahvata najčešće dekolte, ruke i lice (delove koji su najizloženiji suncu). Ovakav oblik reakcije je najčešći. Simptomi se obično povlače za nekoliko dana, ako se prestane sa izlaganjem sunčevoj svetlosti.

Međutim, kod nekih se alergijska reakcija javi u nekoliko minuta nakon izlaganja suncu i to pojavom osipa, mehurića i svraba, ali ne samo na izloženoj koži nego i na pokrivenim delovima. Ovakav oblik reakcije nešto je učestaliji kod starijih osoba. Nakon prestanka izloženosti suncu, reakcija se povlači u roku od sat vremena. Alergijske reakcije obično prolaze bez komplikacija, ali kod nekih mogu ostaviti promene na koži i ožiljke.

Kako se efikasno zaštititi?

Najsigurniji način za sprečavanje alergijskih reakcija na sunce je izbegavanja sunčevih zraka kad je sunce najjače, izbegavanje naglih izlaganja suncu u proleće i leto (postupno izlaganje suncu omogućava bolje prilagođavanje na UV zrake), nošenje zaštitne odeće i korišćenje kvalitetnih zaštitnih sredstava koja pružaju visoku UVA i UVB zaštitu.

Osim toga, trebalo bi se posavetovati s lekarom o nuspojavama određenih lekova nakon izlaganja suncu.

Takođe se ne preporučuje korišćenje kozmetičkih preparata koji sadrže eterična ulja, AHA i BHA kiselinu, salicilnu kiselinu i retinole. Šamponi protiv peruti, parfemi, farbe za kosu, ali i obični sapuni mogu sadržati materije koje uzrokuju pojavu reakcija na sunce.

Svakako treba izbegavati primenu hemijskih pilinga, mikrodermoabrazije i sličnih tretmana pre izlaganja UV zracima. Sve navedeno može učiniti kožu osetljivijom na sunce i izazvati alergijsku reakciju u obliku laganog crvenila i svraba, pa do pojave različitih osipa.

Ako osoba primeti znakove alergijske reakcije, treba da stavi hladne obloge, uzme tabletu paracetamola i uputi se lekaru.

Izvor: Ordinacija.hr

 

[Slavenaa]

Alergija - Ambrozija

[h=1]Alergija na ambroziju i njeni simptomi[/h]

Krajem avgusta i početkom septembra meseca počinje cvetanje ambrozije, a samim tim je povećan i broj osoba koje imaju simptome alergije na polen ove biljke. Smatra se da njen polen izaziva alergijske reakcije kod 10% populacije. Simptomi alergijskih reakcija polena ove biljke mogu biti jako neprijatni i ugrožavati kvalitet života.
Ambrozija je jednogodišnja korovska biljka, visine od 0.5 do 1.5 m, naspramnih listova, višestruko podeljenjih i jajastih. Cveta kasno u leto i jesen, proizvodeći veliku količinu polena. Polen ambrozije je jedan od najznačajnih alergena u vazduhu, koji se vetrom prenosi na velike razdaljine. Zbog specifičnog hemijskog sastava i samog oblika, polenova zrna se lako „zalepe“ za sluzokožu gornjih disajniih puteva i dalje dovode do alergijske reakcije kod osetljivih osoba.
Simptomi preosetljivosti na ambroziju su različiti. Mogu se manifestovati kijanjem, obilnim slivanjem sekreta iz nosa, svrabom i otežanim disanjem na nos koji traje čitave sezone, peckanjem i suzenjem očiju. Vrlo često je praćeno otežanim disanjem, bolom u grudima i suvim kašaljem, koji može biti posledica bronhoopstrukcije. Ovakvi simptomi su jako neprijatni za samog pacijenta, mogu ugroziti svakodne životne aktivnosti kao što su normalan san i ishrana.
Pored respiratornih tegoba dešavaju se i promene na koži u vidu crvenih pečata i svraba, a mogu nastati i problemi sa varenjem, praćene povraćanjem i dijarejom.
[h=2]Prevencija i olakšavanje simpotoma alergije na ambroziju[/h]Prepoznavanje ovih simptoma na vreme je od velikog značaja, te se tegobe mogu olakšati i sprečiti. U olakšavanju simptoma i sprečavanju težih manifestacija najbolja je kombinacija preventivnih mera i lekova (uobičajena je primena antihistaminika i lokalnih kortikosteroidnih preparata).
Jedan od načina prevencije je zaštita sluznica gornjih disajnih puteva od uticaja alergena. Pored toga, pacijente treba sluznice usta i nosa trebalo bi što češće ispirati. Danas na tržištu postoji veliki broj preparata za ispiranje sluznice nosa, u vidu spreja. Nisita® sprej i Nisita® mast za nos su idealna kombinacija kod simptoma alergijskog rinitisa. Nisita® sprej sadrži dve vrste soli, NaHCO3 i NaCl u količini koja obezbeđuje pH sredinu u kojoj je prirodni mehanizam čišćenja nosa (mukocilijarni klirens) optimalan. U isto vreme razređuje sekret i vlaži sluznicu nosa pri čemu 3K-sistem bočice omogućava mikrobiološku stabilnost preparata, bez upotrebe konzervansa. Nisita® mast vlaži sluznicu nosa i predstavlja mehaničku barijeru za potencijalne alergene.
Suvi, nadražajni kašalj, praćen grebanjem u grlu je jedan od prvih simptoma. Javlja se u epizodama u toku dana i noću i može ugroziti normalan san. To može jako iscrpeti pacijenta, pa simptome treba prepoznati na vreme. Ekstrakt Islandskog lišaja blagotvorno deluje na sluznicu usta i ždrela. Mucini (sluzaste materije) iz ekstrakta islandskog lišaju oblažu sluznicu usta i grla i smiruju nadražaj na kašalj. Isla pastile (Isla Moos, Isla Mint i Isla Cassis) sadrže ekstrakt islandskog lišaja, koji se polako oslobađa otapanjem pastila i deluje lokalno na sluznicu usta i grla.Postoje u tri odlična ukusa (Isla Mint- ukus pitome nane, Isla Moos- blagog biljnog ukusa i Isla Cassis – ukus crne ribizle, uz dodatak vitamina C) Preporučuju se kod suvog, nadražajnog kašlja, promuklosti i otežanog disanja na nos.

........

Kakva su vasa iskustva sto se tice Ambrozije.
I ako vas muci ova bolest , na koji je naci suzbijate?

 

[crvendac_011]

O alergiji na ambroziju smo upravo u ovoj temi pisali više puta, zato sam tvoju spojila sa njom.
I ja se borim sa alergijom na ambroziju već godinama i trenutno jako teško funkcionišem, ali se trudim da ne pijem lekove, jer oni samo malo olakšavaju simptome, ali ne leče. Više štete nego koristi. Zato se trudim da radim na imunitetu, i u akutnoj fazi pijem velike količine vitamina C. Ali baš velike, šest do deset grama dnevno. Mogu da ti kažem da dosta pomaže, a ne šteti. Ako imaš isti problem, probaj.
Godinama sam pila prvo Bronal, pa Tefen, pa Presing, pa na kraju Claritine i Clarinase, koristila i Beconase sprej... ma ništa posebno bolje, a stalno sam pospana, ne smem da vozim, i osećam se umorno. Uz vitamin C je definitivno bolje.

 

[Slavenaa]

@ crvendac ... Hvala za odgovor.
Alergiju imam tri godine, probala sam mnoge " glup[osti " ali jedina koja pomaze ( donekle ) jeste caj za Uopstenu alergiju i tablete na biljnoj bazi Polinol ...a tu su i kapi za oci Vizin ( odlicne su ) ... uz vitamin C , Magnezijum... med , propolis... mnogo voca i povrca .. more, planina...
ali kad je ovako velika koncentracija kao ovih dana , tesko funkcionise, ali izdrzavam...
cim dodjem kuci, sve sa sebe skidam, obavezno pod tus .. i to je to. I da, cekam da sto pre prodje..

 

[crvendac_011]

Pa otprilike kao i ja.
S tim što ja vitamine pijem preko cele godine, pa u vreme alergije malo pojačam.
Vizin jeste dobar, ali protiv svraba ne pomaže ništa, malo te neko vreme smiri i to je to. Ma sve i nekako, ali jutarnji napad me prosto umori, dođe mi da se vratim u krevet.
Taj čaj za alergije sm pila, ali mi nešto posebno nije pomagao koliko se sećam. Mogla bih da probam ponovo.
I more, ne planina, jer na našim planinama je takođe ima. More je jedan od boljih "lekova".

 

[Slavenaa]

Pa otprilike kao i ja.
S tim što ja vitamine pijem preko cele godine, pa u vreme alergije malo pojačam.
Vizin jeste dobar, ali protiv svraba ne pomaže ništa, malo te neko vreme smiri i to je to. Ma sve i nekako, ali jutarnji napad me prosto umori, dođe mi da se vratim u krevet.
Taj čaj za alergije sm pila, ali mi nešto posebno nije pomagao koliko se sećam. Mogla bih da probam ponovo.
I more, ne planina, jer na našim planinama je takođe ima. More je jedan od boljih "lekova".

Jutra su i meni najgora. Ne mogu spavati.
a sto se tice kapi za oci, pa Vizin je vise da razbistri oci, a posebno dobro dodje ujutru. Pre umivanja.
Ne znam koji si caj pila, ali ja pijem jedan mnoogo dobar , ovaj nije u kesici.
Mada , caj kao caj ni on nije svemoguc ali pomaze.
Planina je za alergije majka i kad bih mogla ( a ne mogu zbog posla ) sutra bih se preselila na neku. More tu mnogo ne pomaze, bila ( ove godine sam menjala planinu za more, jer more obozavam, a godisnji traje koliko traje..a volim zimi otici na zimovanje , pa... ) ali kad odem na planinu , alergija se pojavi tek u naznakama...
ali i podneblje u kom trenutno zivim podlozno je alergijama... nesto moram menjati...

 

[crvendac_011]

Meni tu nema pomoći. Ceo Beograd je rasadnik ambrozije. Sete se da je uništavaju kad već krene da cveta, i to samo na javnim površinama, ma da ne pričam, država nam je...
E vidiš, meni planina ne pomaže, ja je i tamo imam isto ovako, nekad i gore. Za mene je samo more od neke pomoći.
A čaj koji sam pila naravno nije u kesicama, nego jedan od onih zelenih biljne apoteke iz Tadeuša Košćuškog sa Dorćola, ono što se prodaje u apotekama. Ali sve je to blago ublažavanje simtoma. Jedino što relativno brzo deluje i drži bar nekoliko sati su te velike količine vitamina C. Čim ustanem ja gutnem 2gr (4 tablete), i jutarnji napad mi prođe blaže. Probudim se kad više ne mogu da dišem, ali se malo otčepi kad ustanem i prošetam. Naravno, onda počnem i da kijam, ali C vitamin to bar na neko vreme sredi. I, na kraju krajeva, od njega nema štete, kao od lekova.
Najvažnije je konstantno raditi na jačanju imuniteta. Ne samo u akutnoj fazi alergije, nego preko cele godine.

 

[ivanica81ns]

Od mnogih ljudi sam čula da su kod dece koja imaju problema sa alergijama one uspešno otklonjene korišćnjem kanadskog konopljinog ulja. Ima li neko od vas iskustvo sa tim? znam da se to ulje preporučuje i za pravilan razvoj dece...

 

[Angelus]

Zbog reakcije kože slične kao pri kontaktu s koprivom urtikarija se često naziva koprivnjača.

Izaziva crvena, edematozna žarišta iznad razine kože (tzv. urtike), a deli se na akutne, recidivirajuće (ponavljajuće) i hronične.

Razlika je pre svega u trajanju bolesti, a slika bolesti uvek je ista.

Akutna urtikarija traje najviše do tri nedelje, recidivirajuće do tri meseca, a hronične i nekoliko godina, uz povremena pogoršanja i poboljšanja.

Dok su u akutnom obliku urtike veličine kovanog novca do dlana, spajaju se i izražen je jak svrbež, hronične su veličine nokta ili manje, raspoređene manje ili više simetrično.

Mogu se javiti i opći simptomi (npr. povišena temperatura), simptomi unutarnjih organa (najčešće dišnog i probavnog sastava), a u području gde je tkivo crveno, oko očiju, usana i zglobova, čest je jak otok.

Može se razviti i otok početnog dela disajnog puta i jezika s osećajem gušenja i otežana gutanja, astmatički napad, znaci rinitisa ili konjuktivitisa, ali i proliv ili bolovi u trbuhu.

Jako izraženi simptomi mogu ugroziti život bolesnika.

U nekim slučajevima nastaje i generalizirana alergijska reakcija s anafilaktičkim šokom (najčešće nakon uboda insekata ili uzimanja nekih lekova), kada zataje disanje i rad srca, što može imati i smrtni ishod.



Koga ili šta optužiti?

Prema reakciji koja se odvija u organizmu, urtikarija spada u tzv. alergijske reakcije ranog tipa, što znači da promene na koži nastaju 20 do 30 minuta ili nekoliko sati nakon unosa.

Alergen se spaja s postojećim specifičnim antitelom vezanim na celiju mastocit koja puca i oslobađa barem desetak vrlo aktivnih tvari što pogoduju nastanku alergijske reakcije.

Najvažnija je od njih svakako histamin, a u hroničnih i fizikalnih urtikarija i acetilholin.

Najčešći su alergeni hrana, lekovi (antibiotici, acetilsalicilna kiselina, analgetici, antireumatici i dr.), neki inhalacijski alergeni (udišu se ili dođu u kontakt s kožom - pelud, grinje iz prašine, životinjske dlake) te ubodi insekata.

Urtikariju mogu izazvati i fizikalni činioci, također na principu imunoloških promena u organizmu, ali ne potpuno u smislu klasične alergijske urtikarije. To su najčešće hladnoća, toplina, pritisak, fizički napor i sunce (UV zrake).
Postoji i grupa alergijskih reakcija potencirana stresom i psihogenim činiocima.

Dok kod akutne urtikarije bolesnik obično zna tačno navesti koji je alergen posredi, kod recidivirajućih i hroničnih oblika često je reč o kombinaciji alergena (dva ili više) ili postojanju unutarnjih činilaca, pa dolazi do stvaranja autoantigena.

To su najčešće upalni procesi uha, nosa, grla, sinusa, ginekološke ili urološke upalne bolesti, hormonalni poremećaji, parazitoze, bolesti jetre ili druge bolesti probavnog sastava, a u vrlo tvrdokornim slučajevima mora se misliti i na maligne bolesti. Kod oko 50 posto hroničnih urtikarija ne može se pronaći uzrok, pa ih nazivamo idiopatskim.



Kako uticati na alergijsku reakciju?

S obzirom na to da je klinička slika tipična, dijagnoza ne predstavlja teškoće. Bitno je sprečiti daljnji unos alergena u organizam (ako je poznat) i ubrzati njegovo izlučivanje (npr. davanjem laksativa u slučaju prehrambenog alergena).
Valja sprečiti i unos belančevina nekoliko dana (ne jesti meso, mlečne proizvode i jaja), da bi ih se kasnije postupno uvodilo prema uputu.

Izbegavanje belančevina posebno je važno ako je alergen mala molekule jer tada neće naći nosača (belančevinu) i prestati da deluje.

U težim oblicima popraćenima i nekom komplikacijom (gušenje, edemi, početni znaci šoka) daju se kortikosteroidi (najčešće oni koji brzo deluju i brzo se izlučuju) u infuziji ili intramuskularno, najčešće dva, tri dana.

Potom se doza postupno smanjuje prelaskom na tablete do ukidanja (najviše sedam do deset dana).

Daju se i antihistaminici, lekovi koji sprečavaju vezanje histamina na celije i njegovo delovanje, ali i ubrzavaju izlučivanje već stvorenog prirodnim putem (stolica, urin).

U početku se daju u infuziji ili intramuskularno, a posle u obliku tableta.

Postoji velik broj antihistaminika I. i II. generacije koji se daju nakon smirenja akutnih znakova urtikarije još 10 do 14 dana.

U hroničnim oblicima, ali i kod fizikalnih, dobrim su se pokazale i kombinacije I. i II. generacije antihistaminika uz obvezno dodavanje blokatora za histamin 2 receptore koji se nalaze duž celoga probavnog sastava i takođe omogućuju delovanje oslobođenog histamina (preparati ranitidina - najčešće Peptoran, Ufamid, Ulran).


Po mogućnosti pronaći krivca

Kod akutnih urtikarija, gde je poznat uzročni alergen, nije potrebno alergološko testiranje jer se, izbegava li se on, alergija više neće javljati.

Kada alergen nije točno poznat, rade se alergološki testovi, najčešće prick metodom (metoda uboda) ili schratch metodom (grebanje kože) kod testa na konzervanse.

Sigurnost je testova oko 75 do 80 posto. Kako bi se postigao željeni učinak, svakako treba ozbiljno shvatiti rezultate testa i strogo izbegavati sve alergene koji su prilikom testiranja bili pozitivni.

Kod hroničnih se urtikarija, zbog mogućnosti postojanja unutarnjih činilaca, provodi kliničko-laboratorijska obrada:


* sedimentacija (SE), kompletna krvna slika (KKS), glukoza u krvi (GUK), jetrene probe (AST, ALT, gama GT), urea, kreatinin, lipidogram, elektroforeza bjelančevina, imunoelektroforeza, IgE-ukupni, Helicobacter pylori test (iz krvi), hormoni štitnjače (T3, T4, TSH), antitireoidna antitela, C, C1, C3, CIK, CRP, stolica na parazite, stolica na Candidu, bris na oxyure, provokacija na amebe, bris nosa i ždrela, antistreptolizinski titar (AST-O, ASTA), ORL pregled, stomatološki pregled, ginekološki pregled za žene, a urološki za muškarce te rtg snimka pluća.


Ovisno o anamnestičkim podacima, katkad se obradi samo deo, npr. samo probavni sastav ili samo hormonalna obrada, tj. ciljano se proveravaju razgovorom dobiveni podaci.

Ako se pronađe uzrok, lečenje se nastavlja kod nadležnog specijalista, a celo se vreme uzimaju antihistaminici (bilo I. generacije ili kombinaciju I. i II. generacije uz i H2 blokatore, što se pokazalo vrlo učinkovitim).

U slučaju da se uzrok ne nađe i postavi se dijagnoza hronične idiopatske urtikarije koja može trajati godinama, preporučuje se na duze razdoblje uzimanje navedenih kombinacija lekova, uz redovite kontrole specijalista dermatologa.

U grupi urtikarija uzrokovanih vanjskim činiocima potrebno je izbegavati uzročnike u najvećoj mogućoj meri, a uz spomenute lekove dobrim su se pokazali i antihistaminici koji sediraju (smiruju) ili antiholinergici.

Zbog čestih nesporazuma s nadležnim lekarima važno je napomenuti da se alergološki testovi rade u stvarno indiciranim situacijama, tj. onda kada nam alergen nije tačno poznat, kada se bolest ponavlja ili se povezuje s nekoliko uzročnih čimbenika.

Bitno je da barem tri, četiri nedelje pre testiranja bolesnik ne uzima kortikosteroide, a tri do pet dana prije da ne uzima antihistaminike, sedative i analgetike, jer će rezultati biti lažno negativni.

Bolesnici koji imaju hronične urtikarije kod kuće uvek moraju imati lekove tipa antihistaminika, koje u slučaju često neočekivanih pogoršanja treba odmah uzeti i javiti se nadležnom lekaru.

Bolesnika s urtikarijom, osobito onom koja se javlja retko i "bez uzroka", treba upoznati i s pojmom intolerancije na histamin ili histaminizam.

Reč je o reakciji na histamin koji se može stvarati ne samo tokom alergijske reakcije nego i kao razgradni produkt neke hrane (belančevina).

Hrana zbog duzeg stajanja ili početka kvarenja u sebi sadrži mnogo histamina, kao i jela koja se podgrevaju. Histamin se ne može razoriti kuvanjem, smrzavanjem ili grejanjem u mikrotalasnoj pećnici, a kombinacija alkohola s hranom koja sadrži histamin pojačava njegovo delovanje.

Mnogo histamina ima u crvenom vinu, penušcima, pivu, sirevima, plavoj ribi (konzerviranoj), suvomesnatim proizvodima, naročito ako duze stoje.

Preporuka je jesti uvek svežu, laganu i kuvanu hranu.

I kod pojave intolerancije na histamin daju se antihistaminici.

izvor: doctor.rs

 

[Angelus]

Šta je koprivnjača?

Koprivnjača (urtikarija) alergijsko obolenje kože i jedna od najčešćih bolesti u dermatologiji. Obolenje se emanifestuje crvenim osipom različite veličine i oblika, slično kao kad se opečemo koprivom (odatle i potiče naziv koprivnjača).

Crveni osip praćem bolom i svrabom, ponekad i oticanje, može se pojaviti na bilo kom delu tela, u naletima, u trajanju od 24 do 72 sata. Urtikarija nastaje kao posledica oslobađanja histamina, jedinjenja iz ćelija, koje omogućavaju da krvni sudovi propuštaju tečnost u najdeblje slojeve kože. Obolenju su podložne osobe svih uzrasta, ali su učestalija kod žena.

Koji su simptomi koprivnjače?
Simptomi su pojava tvrdih, kružnih, ružičastih papula (urtika), blago izdignutih iznad nivoa kože, najčešće na udovima i licu.

Može se seliti sa jednog mesta na drugo ili se spajati (konfluirati), stvarajući urtike velikih dimenzija. Ove promene na koži nastaju brzo, traju kratko, od nekoliko minuta do nekoliko sati, naizmenično se pojavljuju i nastaju ne ostavljajući nikakvog traga.

Osip i svrab ponekad traju i duže (nekoliko dana), a u slučaju hroničnog oblika javljaju se periodično, mesecima. Koprivnjaču prate i drugi subjektivni simptomi kao što su bockanje i peckanje kože. Kod nekih osoba dolazi i do otoka mekih tkiva-kapaka, usana, jezika i dlanova. Bolest može zahvatiti i respiratorni, gastrointestinalni i kardiovaskularni sistem. Ponekad se javljaju i asmatični napadi, prolov, kijavinje, otok zglobova, otežano disanje i povišena telesna temperatura. U težim slučajevima može nastupiti i anafilaktički šok, čiji ishod može biti fatalan.

Šta su uzročnici?
Najčešći uzročnici koprivnjače jesu fizički faktori kao što su napor, stres, hladnoća, sunčevi zraci, solarijum, pritisak, nagnječenje, grebanje, zatim virusne infekcije, crevni paraziti, polen, prašina, grinje, ubodi i ujedi insekata, otrovi insekata, životinjske dlake, perje, razne vrste hrane, aditivu u hrani, lekovi, kozmetički preparati i hemijski proizvodi.

Pojavljuju se često kod osoba koje pate od različitih vrsta alergija, kao što su polnska groznica, angioedema, alergija na lekove ili određenu vrstu hrane. Uprkos tome, u 50% slučajeva nemoguće je pronaći pravi “okidač”. Kod dece, urtikarija je najčešće povezana sa respiratornim infekcijama ili hranom. U novije vreme, kao još jedan od okidača naprijatnog crvenog osipa navodi se i hroničan stres.

Vrste urtikarija
Urtikarija se može javiti u periddu od nekoliko meseci do nekoliko godina. U odnosu na vreme trajanja i učestalot razlikuje se nekoliko oblika (vrsta) urtikarija.

Ukoliko se osip pojavi odmah nakon kontakta sa alergenom, reč je o akutnoj urtikariji koja treje do 6 nedelja. Obično je posledica alergije na hranu, lekove, prašinu i obično nestaje spontano ili uz lečenje.

Hronična urtikarija traje duže od 6 nedelja a uzrok je nepoznat-idiopatski. Hronični intermitentni oblik koprivnjače traje godinama, s tim da se osip javlja periodično. Namirnice koje najčešće uzrokuju pojavu ovog obolenja su lešnici, bademi, kikiriki, čokolada, jaja, riba, morski plodovi, paradajz, bobičasti voće, agrumi i mleko.

Holinergična urtikarija obično se javlja na trupu prilikom fizičkog napora, mahanička je najčešće uzrokovana iritacijom kože (nagnječenja, pritisci, grebanje), dok do solarne urtikarije dolazi usled izlaganja sunčevim zracima.

Urtikatiju mogu uzrokovati različiti alergeni hemijskog ili organoskog porekla (biljke, životinje, ubodi insekta, perje, dlaka).

Dijagnostika i lečenje
Prvi korak u lečneju ove alergijske reakcije svakako je odlazak lekaru specijalsti-dermatologu. Dijagnoza se postavlja prema izgledu kože, uz utvrđivanje da li je kod pacijenta ranije postojala određena vrsta alergije. U dijagnostikovanju pomažu laboratorijske analize koje će ukazati na opšte stanje organizma.

Ukoliko je neophodno, rade se u specifične analize, probe ekspozicije i elimenacije alergena, ali i imunološki i provokacioni testovi. Najvažnije je otkriti uzročnika alergije, a nakon toga primeniti terapiju medikamentima koji ublažavaju ili otklanjaju simptome koprivnjače.

Terapije je u većini slučajeva simptomatska i obično se prvo prepisuje lečenje antihistaminicima (lekovi protiv alergijskih reakcija) ili kortikosteroidima u težim slučajevima. Lekovi se primenjuju individualno u zavisnoosti od tipa urtikarije i opšte kliničke slike pacijenta, što se utvrđuje na dermatološkom pregledu.

NEMOJTE SAMI LEČITI KOPRIVNJAČU, ONO ŠTO JE POMOGLO VAŠEM KOMŠIJI, PRIJATELJU ILI ROĐAKU MOŽDA NIJE PRAVI IZBOR LEKA TA VAS! OBRATITE SE DERMATOLOGU, ON ĆE PROCENITI ŠTA TREBA DA KORISTITE.

Ukoliko se tačno odredi uzrok koprivnjače, prostupa se hiposenzibilizaciji (alergijska vakcinacija ili specifična imunološka terapija). Važno je napomenuti da treba izbegavati češanje oteklina, jer može doći do širenja osipa, ali i infekcije kože i stvaranja ožiljaka.

Predlog jelovnika
Osim terapije odgovarajućim lekovima, u lečenju i prevenciji koprivnjače (urtikarije) vežnu ulogi ima ishrana.

U slučaju koprivnjače najvažnije je izbegavati alergene i ubrzati njihovu eliminaciju iz organizma. Ukoliko koprivnjača traje duže vreme, trebalo bi pristupiti dijetalnoj ishrani i smanjiti unos belančevina (mleko, jaja, sir, riba) jer su oni najčešći nosioci alergena.

Namirnice uvoditi u ishranu sledećim redom:

1. dan – čaj sa šećerom
2. dan – pirinač na vodi, dvopek, keks bez jaja
3. dan – supa sa kuvanom piletinom, krompir
4. dan – barena teletina, jabuka
5. dan - kuvana govedina, zelena salata i šargarepa
6. dan – uvesti mleko ili jogurt

Napomena za koprivnjaču

Veoma je važno sprečiti oslobađanje histamina iz potkožnih ćelija (mastocita) za vreme trajanja alergijske reakcije. Osobe sklone koprivnjači iz ishrane treba da izbace namirnice koje dugo stoje, kao i podgrejana jela sa mesom, jer sadrže velike koločine histamina koji može pojačati reakciju organizma. Neophodno je izbegavati sireve, plavu ribu (skuša, sardela, haringa), konzervisnae namirnice i suhomesnate proizvode.



izvor : astma.rs​