ADMINISTRATOR
- Učlanjen(a)
- 11.10.2009
- Poruka
- 67.645
Alergija i alergijski rinitis
Prevencija astme je veoma važna. Znamo šta je astma, da je to hronično upalno obolenje disajnih puteva, ali još uvek nije tačno utvrđeno koji su mehanizmi u pozadini obolenja, niti zbog čega neke osobe obolevaju. Za decu sa porodičnom anamnezom alergije, astme ili atopije vrlo je verovatno da imaju šansu da “naslede” obolenje. Dete čiji jedan roditelj ima astmu verovatnoća da oboli od iste bolesti je 1:4, a u slučaju bolesti kod oba roditelja odnos je čak 1:2. Osim genetskih, pojavu bolesti doprinose i faktori sredine, aerozagađenje, pušenje. Izbegavanje pušenja, pasivnog pušenja, polena, alergogenih produkata grinja kućne prašine i dlake kućnih ljubimaca (najviše mačke), izbegavanje agresivnih hemijskih sredstava, može pomoći u prevenciji nastanka astme.
Nasledna je skolonost ka bolesti a ne sama bolest.
Šta je alergija?
Alergija je nepravialni odziv imunog sistema na neke stvari iz našeg prirodnog okruženja, koje inače nisu štetne. Organizam alergične osobe burno reaguje jer te stvari njegov organizam doživljava kao uljeza. Takve svari se nazivaju alergenima. Reakcija na alergene obično stvara upalu, koja uzrokuje različite simptome, kao što je kijavica, svrab, peckanje i crvenilo očiju, suzenje očiju, ekcemi, kašalj, astma i mnoge druge.
Što je alergijski rinitis?
Alergijski rinitis definisan je kao simptomatski poremećaj nosne sluznice koji se javlja nakon dodira s alergenima iz okoline pri čemu nastaje upalna reakcija. Neki ljudi imaju alergijski rinitis samo u određenom dobu godine, na proleće ili jesen (sezonski alergijski rinitis, naziva se i još peludna groznica) Neki ljudi ga mogu imati u bilo koje doba godine (nesezonski alergijski rinitis). Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 10 do 25% stanovništva u svetu boluje od nekog oblika alergijskog rinitisa.
Što uzrokuje alergijski rinitis?
Sezonski alergijski rinitis može uzrokovati polen cvreća, drveća, trave i korova.
Kućna prašina, perje, plesni, životinska dlaka, duvanski dim, zatim neki lekovi, najčešće nesteroidni antiinflamoatroni lekovi (brufen, aspirin). Nagle promene temperature, magla, fizički napor, neka hrana tekođe mogu pogoršati simptome.
Koji su simptomi alergijskog rinitisa?
Najčešći simptomi alergijskog rinitisa su: učestalo kijanje (po 10 i više puta uzastopno), zapušen nos i curenje vodenog sekreta iz nosa, svrab i crvenilo nosa i očiju, osećaj peckanja i suzenje očiju, te nadražajni kašalj i grebanje u grlu. Simptomi alergijskog rinitisa mogu nestati spontano ili uzimanjem određenih lijekova.
Pedijatrijski aspekti
Kompletan respiratorni sistem
Alergijski rinitis često se pojavljuje u detinjstvu. Akutni alergijski rinitis nije uobičajen pre druge godine života, a najveću učestalost ima u školskom uzrastu. Postupak lečenja dece isti je kao i odraslih, ali mora se obratiti posebna paznja kako bi se izbegle nuspojave specifične za školski uzrast.. Kod dece, simptomi alergijskog rinitisa mogu negativno uticati na kognitivno funkcionisanje i uspeh u školi, a mogu se još više pogoršati neadekvatnim lečenjem.
Prvi dani proleća donelu su i nove tegobe osobama sa alergijskim bolestima i astmom.
Podsetimo se šta je to alergija, astma, kako nastaje i kako držati bolest pod kontrolom. Iako je tekst dugačak pročitajte ga obaveno!
Alergijske bolesti, kao prejaka reakcija imunog sistema organizma, mogu nastati na bilo kojem organu koji je u neposrednom kontaktu sa spoljašnjim svetom: na koži, koja je spoljni omotač našeg tela, na probavnom sistemu, gde materije iz okoline – hrana, direktno ulaze u telo, i na disajnom sistemu, jer udišemo vazduh iz okoline, zajedno s njime i razne čestice prašine te štetne gasove i pare. Na disajnom sistemu alergijska reakcija može zahvatiti gornje ili donje disajne puteve, ili oba sistema zajedno. Na gornjim disajnim putevima razvija se alergijski rinitis i/ili konjuktivitis, alergijska upala sluznice nosa i očiju, a na donjim disajnim putevima nastaje astma.
Alergijske bolesti disajnog sistema spadaju među najčešće alergijske bolesti čoveka, iako se to menja zavisno o starosti čoveka. Kod beba od tri-četiri meseca do godinu dana najčešći je alergijski dermatitis, ili neurodermitis, s crvenilom, svrabežom i hrapavošću kože na obrazima, iza ušiju, pregibima laktova, šaka, kolena ili stopala. U najranijoj dečijoj dobi najčešće su gastrointestinalne alergije sa preosetljivošću na mleko, jaja ili neke druge alergene iz hrane. U doba puberteta najčešća alergijska bolest postaje alergijski rinitis, koji kasnije kroz život čvrsto drži prvo mesto, uz pojavu bolesti u oko 10-15% odraslog stanovništva. Astma se obično javlja između druge i treće godine života, češće kod muške dece, i kroz život zahvata oko 5-7% odraslih ljudi.
Alergijski rinitis znači upala sluznice nosa potaknuta preosetljivošću na neki od alergena. Upala je u alergijskim bolestima izuzetno kompleksno zbivanje, koje je odgovorno za gubitak osnovne zaštitne funkcije sluznice disajnog sistema, i odgovorno za niz tegoba.
Uzroci i simptomi rinitisa
Osnovna funkcija nosa je priprema udahnutog vazduha iz spoljašnje atmosfere za ulazak u pluća. Nos služi kao fizikalni filter, rezonator, ovlaživač i grejač. Nos zagreje vazduh na približno 37oC, vlaži ga do gotovo 100% saturacije, te odstranjuje sve čestice koje su veće od 5-6 mikrometara. Nos omogućava da vazduh, bilo kakav bio, postane idealan za donje disajne puteve i alveole, kako bi se mogla odigrati razmena gasova, tj. kako bi mogao ući kiseonik u organizam, a odstraniti se – izlučiti ugljen dioksid. Ako je nos bolestan, ne može vršiti svoju funkciju, u pluća neće ulaziti kvalitetno pripremljen vazduh i postoji znatno veća verovatnoća da nastane bolest donjih disajnih puteva – astma. Smatra se da oko jedna trećina do jedna polovina bolesnika s rinitisom (oko 30-50%) razvija astmu.
Simptomi alergijskog rinitisa nalikuju prehladi, no ako prehlada traje više od nedelju dana, a javlja se uvek u isto doba godine, najverojatnije se radi o alergijskom rinitisu. Najčešće se javlja kijanje, obično više puta za redom (u salvama), curenje vodenaste sekrecije, otok krvnih sudova, što bolesnici osećaju kao začepljenost nosa, ponekad uz gubitak čula mirisa. Alergijski rinitis smanjuje koncentraciju, izaziva glavobolju, utiče na radnu sposobnost i uzrok je izostanaka iz škole ili sa posla, te može znatno smanjiti kvalitet življenja. Do 75% odraslih bolesnika s rinitisom smatra da im bolest utiče na profesionalni život. Često je udružen s drugim bolestima gornjih disajnih puteva poput upale sinusa, uha, ili s nosnom polipozom.
Uzroci alergijskog rinitisa su alergeni, koji mogu biti celogodišnji ili sezonski. Celogodišnji alergeni su najčešće sastojci kućne prašine, posebno grinje koje u njoj žive, dlaka životinja ili plesni, tada alergijski rinitis još zovemo perzistentni ili perenijalni rinitis. Sezonski alergeni su poleni (peludi) drveća, trava ili korova. Oblik rinitisa koji se javlja samo u određeno doba godine zovemo sezonski ili intermitentni (povremeni) alergijski rinitis.
Lečenje alergijskog rinitisa
U lečenju alergijskog rinitisa koriste se preventivne mere i terapijski postupci. Preventivne mere su mere izbegavanja alergena i poboljšanje životnih uslova ili promena sredine u kojoj živimo. Terapijski postupci su imunoterapija i primena lekova.
Najbolji način da se promeni alergijski status organizma, dakle da se deluje etiološki, a ne samo simptomatski jeste specifična imunoterapija (SIT), ili alergijska vakcinacija (ranije hiposenzibilizacija). Ona se primenjuje kada je sklop alergijske preosetljivosti takav da se može primeniti, pri čemu je najvažnije da je prisutna monosenzibilizacija. To znači da postoji preosetljivost samo na jednu grupu polena (peludi) ili na jedan celogodišnji alergen. Najbolji rezultati imunoterapije postižu se pri alergiji na polene trava ili na prašinsku grinju. Nakon sprovedene imunoterapije, kod velike većine bolesnika alergijske tegobe se smanjuju i proređuju, a kod nekih bolesnika gotovo nestaju. Radi se o unošenju alergena na koji je osoba preosetljiva na drugačiji način (potkožnim injekcijama), ono što se inače unosi kada nastaje alergijska reakcija (udisanjem). Organizam tada stvara blokirajuća antitela, a uključuju se i drugi zaštitni mehanizmi, te je pri ponovljenom susretu s tim alergenom alergijska reakcija manja. Bolesnik razvija toleranciju na alergen koji mu stvara tegobe. Ranije se koristio se subkutani način aplikacije alergena tokom postupka imunoterapije. Danas se zna da primena otopine alergena ispod jezika u usnu šupljinu (sublingvalna hiposenzibilizacija) daje jednako učinkovite rezultate, s velikom prednošću što sublingvalnom primenom nema potencijalnih opasnih sistemskih alergijskih reakcija. Takođe se u svetu intenzivno radi na razvoju ostalih načina aplikacije alergena, te je napravljena oralna imunoterapija (u tabletama), koja će se uskoro početi učestalo primenjivati. Za sada postoje tablete samo za specifičnu imunoterapiju na polen (pelud) trava.
Kada primena preventivnih mera nije dovoljna, a imunoterapija se ne može primeniti, primenjuje se medikamentozno lečenje. Najvažnija grupa lekova u lečenju alergijskog rinitisa su antihistaminici. Oni se primenjuju redovno u sezoni polenacije, dakle kada su u vazduhu prisutne materije na koje je organizam razvio preosetljivost. Osim antihistaminika, u lečenju alergijskog rinitisa najčešće se koriste topički kortikosteroidi. Oni u terapijskim koncentracijama za lečenje nosa ne ulaze u krv, te nema sistemskih neželjenih pojava vezanih uz upotrebu ovih lekova, već samo poželjan učinak na sluznicu nosa. Topički kortikosteroidi uspešno smanjuju alergijsku upalu u sluznici nosa, time se smanjuje začepljenost nosa i svi ostali simptomi alergijskog rinitisa.
izvor : astma.rs
Nasledna je skolonost ka bolesti a ne sama bolest.
Šta je alergija?
Alergija je nepravialni odziv imunog sistema na neke stvari iz našeg prirodnog okruženja, koje inače nisu štetne. Organizam alergične osobe burno reaguje jer te stvari njegov organizam doživljava kao uljeza. Takve svari se nazivaju alergenima. Reakcija na alergene obično stvara upalu, koja uzrokuje različite simptome, kao što je kijavica, svrab, peckanje i crvenilo očiju, suzenje očiju, ekcemi, kašalj, astma i mnoge druge.
Što je alergijski rinitis?
Alergijski rinitis definisan je kao simptomatski poremećaj nosne sluznice koji se javlja nakon dodira s alergenima iz okoline pri čemu nastaje upalna reakcija. Neki ljudi imaju alergijski rinitis samo u određenom dobu godine, na proleće ili jesen (sezonski alergijski rinitis, naziva se i još peludna groznica) Neki ljudi ga mogu imati u bilo koje doba godine (nesezonski alergijski rinitis). Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 10 do 25% stanovništva u svetu boluje od nekog oblika alergijskog rinitisa.
Što uzrokuje alergijski rinitis?
Sezonski alergijski rinitis može uzrokovati polen cvreća, drveća, trave i korova.
Kućna prašina, perje, plesni, životinska dlaka, duvanski dim, zatim neki lekovi, najčešće nesteroidni antiinflamoatroni lekovi (brufen, aspirin). Nagle promene temperature, magla, fizički napor, neka hrana tekođe mogu pogoršati simptome.
Koji su simptomi alergijskog rinitisa?
Najčešći simptomi alergijskog rinitisa su: učestalo kijanje (po 10 i više puta uzastopno), zapušen nos i curenje vodenog sekreta iz nosa, svrab i crvenilo nosa i očiju, osećaj peckanja i suzenje očiju, te nadražajni kašalj i grebanje u grlu. Simptomi alergijskog rinitisa mogu nestati spontano ili uzimanjem određenih lijekova.
Pedijatrijski aspekti
Kompletan respiratorni sistem
Alergijski rinitis često se pojavljuje u detinjstvu. Akutni alergijski rinitis nije uobičajen pre druge godine života, a najveću učestalost ima u školskom uzrastu. Postupak lečenja dece isti je kao i odraslih, ali mora se obratiti posebna paznja kako bi se izbegle nuspojave specifične za školski uzrast.. Kod dece, simptomi alergijskog rinitisa mogu negativno uticati na kognitivno funkcionisanje i uspeh u školi, a mogu se još više pogoršati neadekvatnim lečenjem.
Prvi dani proleća donelu su i nove tegobe osobama sa alergijskim bolestima i astmom.
Podsetimo se šta je to alergija, astma, kako nastaje i kako držati bolest pod kontrolom. Iako je tekst dugačak pročitajte ga obaveno!
Alergijske bolesti, kao prejaka reakcija imunog sistema organizma, mogu nastati na bilo kojem organu koji je u neposrednom kontaktu sa spoljašnjim svetom: na koži, koja je spoljni omotač našeg tela, na probavnom sistemu, gde materije iz okoline – hrana, direktno ulaze u telo, i na disajnom sistemu, jer udišemo vazduh iz okoline, zajedno s njime i razne čestice prašine te štetne gasove i pare. Na disajnom sistemu alergijska reakcija može zahvatiti gornje ili donje disajne puteve, ili oba sistema zajedno. Na gornjim disajnim putevima razvija se alergijski rinitis i/ili konjuktivitis, alergijska upala sluznice nosa i očiju, a na donjim disajnim putevima nastaje astma.
Alergijske bolesti disajnog sistema spadaju među najčešće alergijske bolesti čoveka, iako se to menja zavisno o starosti čoveka. Kod beba od tri-četiri meseca do godinu dana najčešći je alergijski dermatitis, ili neurodermitis, s crvenilom, svrabežom i hrapavošću kože na obrazima, iza ušiju, pregibima laktova, šaka, kolena ili stopala. U najranijoj dečijoj dobi najčešće su gastrointestinalne alergije sa preosetljivošću na mleko, jaja ili neke druge alergene iz hrane. U doba puberteta najčešća alergijska bolest postaje alergijski rinitis, koji kasnije kroz život čvrsto drži prvo mesto, uz pojavu bolesti u oko 10-15% odraslog stanovništva. Astma se obično javlja između druge i treće godine života, češće kod muške dece, i kroz život zahvata oko 5-7% odraslih ljudi.
Alergijski rinitis znači upala sluznice nosa potaknuta preosetljivošću na neki od alergena. Upala je u alergijskim bolestima izuzetno kompleksno zbivanje, koje je odgovorno za gubitak osnovne zaštitne funkcije sluznice disajnog sistema, i odgovorno za niz tegoba.
Uzroci i simptomi rinitisa
Osnovna funkcija nosa je priprema udahnutog vazduha iz spoljašnje atmosfere za ulazak u pluća. Nos služi kao fizikalni filter, rezonator, ovlaživač i grejač. Nos zagreje vazduh na približno 37oC, vlaži ga do gotovo 100% saturacije, te odstranjuje sve čestice koje su veće od 5-6 mikrometara. Nos omogućava da vazduh, bilo kakav bio, postane idealan za donje disajne puteve i alveole, kako bi se mogla odigrati razmena gasova, tj. kako bi mogao ući kiseonik u organizam, a odstraniti se – izlučiti ugljen dioksid. Ako je nos bolestan, ne može vršiti svoju funkciju, u pluća neće ulaziti kvalitetno pripremljen vazduh i postoji znatno veća verovatnoća da nastane bolest donjih disajnih puteva – astma. Smatra se da oko jedna trećina do jedna polovina bolesnika s rinitisom (oko 30-50%) razvija astmu.
Simptomi alergijskog rinitisa nalikuju prehladi, no ako prehlada traje više od nedelju dana, a javlja se uvek u isto doba godine, najverojatnije se radi o alergijskom rinitisu. Najčešće se javlja kijanje, obično više puta za redom (u salvama), curenje vodenaste sekrecije, otok krvnih sudova, što bolesnici osećaju kao začepljenost nosa, ponekad uz gubitak čula mirisa. Alergijski rinitis smanjuje koncentraciju, izaziva glavobolju, utiče na radnu sposobnost i uzrok je izostanaka iz škole ili sa posla, te može znatno smanjiti kvalitet življenja. Do 75% odraslih bolesnika s rinitisom smatra da im bolest utiče na profesionalni život. Često je udružen s drugim bolestima gornjih disajnih puteva poput upale sinusa, uha, ili s nosnom polipozom.
Uzroci alergijskog rinitisa su alergeni, koji mogu biti celogodišnji ili sezonski. Celogodišnji alergeni su najčešće sastojci kućne prašine, posebno grinje koje u njoj žive, dlaka životinja ili plesni, tada alergijski rinitis još zovemo perzistentni ili perenijalni rinitis. Sezonski alergeni su poleni (peludi) drveća, trava ili korova. Oblik rinitisa koji se javlja samo u određeno doba godine zovemo sezonski ili intermitentni (povremeni) alergijski rinitis.
Lečenje alergijskog rinitisa
U lečenju alergijskog rinitisa koriste se preventivne mere i terapijski postupci. Preventivne mere su mere izbegavanja alergena i poboljšanje životnih uslova ili promena sredine u kojoj živimo. Terapijski postupci su imunoterapija i primena lekova.
Najbolji način da se promeni alergijski status organizma, dakle da se deluje etiološki, a ne samo simptomatski jeste specifična imunoterapija (SIT), ili alergijska vakcinacija (ranije hiposenzibilizacija). Ona se primenjuje kada je sklop alergijske preosetljivosti takav da se može primeniti, pri čemu je najvažnije da je prisutna monosenzibilizacija. To znači da postoji preosetljivost samo na jednu grupu polena (peludi) ili na jedan celogodišnji alergen. Najbolji rezultati imunoterapije postižu se pri alergiji na polene trava ili na prašinsku grinju. Nakon sprovedene imunoterapije, kod velike većine bolesnika alergijske tegobe se smanjuju i proređuju, a kod nekih bolesnika gotovo nestaju. Radi se o unošenju alergena na koji je osoba preosetljiva na drugačiji način (potkožnim injekcijama), ono što se inače unosi kada nastaje alergijska reakcija (udisanjem). Organizam tada stvara blokirajuća antitela, a uključuju se i drugi zaštitni mehanizmi, te je pri ponovljenom susretu s tim alergenom alergijska reakcija manja. Bolesnik razvija toleranciju na alergen koji mu stvara tegobe. Ranije se koristio se subkutani način aplikacije alergena tokom postupka imunoterapije. Danas se zna da primena otopine alergena ispod jezika u usnu šupljinu (sublingvalna hiposenzibilizacija) daje jednako učinkovite rezultate, s velikom prednošću što sublingvalnom primenom nema potencijalnih opasnih sistemskih alergijskih reakcija. Takođe se u svetu intenzivno radi na razvoju ostalih načina aplikacije alergena, te je napravljena oralna imunoterapija (u tabletama), koja će se uskoro početi učestalo primenjivati. Za sada postoje tablete samo za specifičnu imunoterapiju na polen (pelud) trava.
Kada primena preventivnih mera nije dovoljna, a imunoterapija se ne može primeniti, primenjuje se medikamentozno lečenje. Najvažnija grupa lekova u lečenju alergijskog rinitisa su antihistaminici. Oni se primenjuju redovno u sezoni polenacije, dakle kada su u vazduhu prisutne materije na koje je organizam razvio preosetljivost. Osim antihistaminika, u lečenju alergijskog rinitisa najčešće se koriste topički kortikosteroidi. Oni u terapijskim koncentracijama za lečenje nosa ne ulaze u krv, te nema sistemskih neželjenih pojava vezanih uz upotrebu ovih lekova, već samo poželjan učinak na sluznicu nosa. Topički kortikosteroidi uspešno smanjuju alergijsku upalu u sluznici nosa, time se smanjuje začepljenost nosa i svi ostali simptomi alergijskog rinitisa.
izvor : astma.rs