Alergije

[crvendac_011]

Sve što treba da znate o alergijama na sunce

Sve što treba da znate o alergijama na sunce

S media 21.06.2011 16:12



Alergija na sunce je reakcija kože na sunčeve zrake određenog spektra, u određeno godišnje doba, ali i u određeno vreme dana. Važno je da znate da se takva reakcija, koja se naziva alergija na sunce, razlikuje od drugih stanja i promena koje se posle sunčanja javljaju na koži.

Neke autoimune bolesti kao što je eritematodes, dermatomiozitis su oboljenja čiji nastanak provocira izlaganje suncu. Već izraženu bolest izlaganje suncu dodatno pogoršava, piše Dnevni Avaz. Zato osobe koje imaju ove dijagnoze treba da se dobro čuvaju sunca. Boravak na suncu u trajanju od 20 minuta, čak i u kontinentalnim uslovima, veoma štetno deluje na ove bolesti.

Kliničke osobine

Kozmetičke kreme, naročito one koje imaju intenzivan miris, parfemi i kolonjska voda, sredstva posle brijanja koje nanose muškarci, ostaci šampona i sapuna koji nisu dobro sprani s kože nakon izlaganja suncu izazivaju promene koje se manifestuju crvenilom, svrabom i pojavom bubuljica ili mehurića na koži.

Alergija na sunce javlja se kod osoba koje uzimaju lekove, naročito one za regulisanje rada srca i krvnog pritiska, sedative i antibiotike, posebno tetracikline.

Kod prave alergije na sunce, dakle, nijedan od navedenih faktora nije prisutan.

Mehanizam nastanka alergije na sunce do danas nije poznat, ali se tačno zna kako izgledaju promene na koži koje su okarakterisane nazivom alergija na sunce.

Na suncu izloženim delovima tela prvo se jave crvenilo i svrab. Zatim se nakon 24 sata pojave sitne čvrste, crvene papule veličine zrna pirinča koje se u narednim danima povećavaju do veličine zrna graška. Sledeće promene, u toku širenja procesa, međusobno se spajaju stvarajući plikove, tvrde i s jakim subjektivnim osećajem svraba.

Ako već tada prestanete sa izlaganjem suncu, promene ipak neće brzo nestati. Trajaće još najmanje desetak dana, a svrab kože biće i dalje prisutan. Promene se povlače iz kože ne ostavljajući ožiljke. Ove promene nikada se ne javljaju na delovima kože koji nisu bili izloženi sunčevim zracima.

Kako ublažiti i lečiti alergiju na sunce?

Pre svega, potrebne su detaljne laboratorijske pretrage da bi bilo isključeno postojanje oboljenja čiji prvi znak može biti alergija na sunce. Zatim, osoba treba da bude sigurna da stvarno nije uzimala nikakve lekove u periodu kada se pojavila alergija na sunce.

Takođe morate biti sigurni da ni na kožu niste nanosili neke kreme koje su mogle pod delovanjem sunca da izazvu alergijsku reakciju kože. Kada su isključeni svi ti faktori, onda kažemo s punim pravom da su promene na koži alergija na sunce. U takvim slučajevima potrebne su sledeće preventivne mere:

Beta karoten

- Sedam do deset dana pre izlaganja suncu uzimajte svakog dana jedan od antihistaminika koje će vam preporučiti lekar. Uz antihistaminik, jednu tabletu dnevno, uzimajte i beta karoten.

- U ishranu uvrstite namirnice koje su bogate beta karotenom kao što su šargarepa, kajsija, dinja, narandža. Beta karoten se nakon resorpcije u probavnom sistemu odlaže u koži i štiti je od delovanja sunčeve svetlosti.

- Obavezno koristite zaštitna sredstva protiv UVA i UVB zraka. Nisu dovoljna sredstva koja filtriraju sunčeve zrake, nego sredstva koja blokiraju prodiranje sunčevih zraka u kožu. To su tzv. blokatori sunčevih zraka koji odbijaju, reflektiraju sunčeve zrake s površine kože i označeni su inicijalima SB. Nanesite što deblji sloj na delove kože koji su najčešće izloženi suncu.

- Suncu se izlažite postepeno. U početku boravite samo u hladovini, zatim izlazite na sunce u ranim jutarnjim satima i u predvečerje.

- Tokom dana štitite kožu gusto tkanom odećom koja ne propušta sunčeve zrake.

Hladni oblozi

Kada se već pojavila alergija na sunce, potrebno je preduzeti sledeće mere:

- Za smirivanje promena na koži primenite hladne obloge od obične vode.

- Za brže iščezavanje promena koristite kortikosteroidne preparate. Kortikosteroidna mast uvek deluje brže i efikasnije od kreme.

 

[crvendac_011]

Ambrozija "napada" uskoro

07. 08. 2011. 08:00h| Mondo

Ambrozija "napada" uskoro

Koncentracija ambrozije u vazduhu još nije dostigla maksimum, ali bi građani koji su alergični na polen tog korova trebalo da počnu sa preventivnom terapijom pošto se "napad" ambrozije očekuje za desetak dana.




Koncentarcija ambrozije sada iznosi oko 10 polenovih zrna u kubnom metru vazduha, a pod pojačanom koncentracijom smatra se preko 15 polenovih zrna, rekla je za beogradske medije Mirjana Mitrović iz Agencije za za zaštitu životne sredine.

Koncentracija polena ambrozije uobičajeno je najveća u periodu od 10. avgusta do 20. septembra, ali zbog kiša i vlažnog vremena, ove godine "napad" se očekuje sa zakašnjenjem, dodala je Mitrović.

Ona je naglasila da je polen ambrozije jedan od najjačih alergena, objasnivši da se reakcija na druge alergene pojavljuje kada je njihova koncentracija 30 polenovih zrna u kubnom metru vazduha, dok je za reakciju na ambroziju dovoljno duplo manje.

Mitrović je posavetovala građane koji su alergični na ambroziju da posete lekara i počnu da uzimaju odgovarajuću terapiju, kako bi ublažili simptome alergije.
Druga mogućnost da izbegnu alergiju je da u pomenutom periodu odu iz grada na more i promene klimu, rekla je ona.

Onima koji u vreme cvetanja ambrozije imaju simptome poput otežanog disanja, suznih očiju, promena na koži, kijavice ili gušenja, lekari preporučuju često tuširanje, presvlačenje i ispiranje nosa i upozoravaju ih da veš ne suše napolju, a da stanove ne provetravaju pre 23 sata.

Mitrović je ukazala da je sada pravo vreme da se počne sa uništavanjem korova ambrozije, bilo mehaničkim, bilo hemijskim putem.

Kao dobar primer akcije, ona je pomenula opštinu Novi Beograd, koja godinama unazad organizuje čupanje tog korova, dok je ovog proleća na nekoliko lokacija na toj opštini posejana detelina koja je sprečila širenje ambrozije.

Ambrozija uglavnom nastanjuje napušteno zemljište, tako da je više ima na periferiji, nego u centru grada, to je biljka zelene boje i jajstih listova, koja raste do 1,5 metara visine, a prepoznatljiva je po grubim dlačicama.

 

[crvendac_011]

Sve o alergenim biljkama

MEDICINA I ŽIVOTNA SREDINA

Sve o alergenim biljkama

Koji su uslovi da bi se neka biljka okarakterisala kao alergena? Zašto je sve više osoba sa alergijskim reakcijama?Kako da se oni kojima smeta polen oslobode tegoba? Izložba u galeriji Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, otvorena do kraja oktobra, nudi odgovor na ova pitanja


Dr Marko Nestorović (Foto M. Janković)

Sve je više osoba sa alergijskim reakcijama na polen, ističe Svetska zdravstvena organizacija. U poslednjih dvadeset godina njihov broj se naglo povećava usled uzajamnog delovanja oslobođenog polena u vreme cvetanja biljaka sa aerozagađivačima. Upravo ta činjenica bila je povod za izložbu „Alergene biljke” u galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu u Beogradu, s namerom da se publika upozna sa uzročnicima alergije, ali i da ukaže alergičnim osobama kako što lakše da prođu to razdoblje.
Na izložbi, koja će trajati do kraja oktobra, posterima i fotografijama, herbarskim materijalom i uzorcima iz prirode, na stručan ali i popularan način predstavljene su biljke našeg okruženja, od korovskih pa do ratarskih i voćarskih kultura, koje izazivaju alergije. Autori dr Marko Nestorović i dipl. inženjer Miroslav Jovanović okupili su ovim povodom stručnjake Farmaceutskog fakulteta, Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, Agencije za zaštitu životne sredine, Muzeja Srpskog lekarskog društva u Beogradu i novosadskih ustanova – Departmana za biologiju i ekologiju, Laboratorije za palinologiju i Poljoprivrednog fakulteta.
– Polen svake biljne vrste je potencijalni alergen jer su njegovi proteini strani ljudskom organizmu. Pacijent koji je osetljiv na jednu vrstu polena, obično je alergičan, odnosno izuzetno osetljiv, i na druge vrste, ili na različite materije kao što su: hrana, lekovi, kućna prašina, čestice koje otpadaju sa domaćih životinja... Smatra se da u pojavi alergija presudnu ulogu imaju geni, a da stres (uzbuđenje, strah, ljutnja, zabrinutost) najverovatnije pojačavaju alergijski napad – pojašnjava dr Nestorović, inače kustos Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.
Najveći alergenski potencijal u zapadnoj Evropi ima breza, u srednjoj trave, a na Balkanu breza, trave i – ambrozija.
– Alergene biljke su svrstane u tri grupe: drveće (breza, leska, crni i beli bor, jela, javor, tuja, hrast...), zatim trave (popino prase, lisičiji rep, engleski ljulj, pšenica, ovas, ječam, kukuruz, raž, trska...) i korov (štir, pepeljuga, kopriva, pelen, bokvica...). Važno je napomenuti da u toku godine imamo tri perioda cvetanja. U rano proleće, od februara pa do sredine maja, cvetaju drveće i grmlje, onda od polovine maja do polovine jula na red dolaze trave,a posle njih, do kraja septembra, korovi – kaže naš sagovornik.

Pomaže čupanje

Posebna pažnja posvećena je alergenim osobinama ambrozije, kao i uputstvima kako se izboriti sa ovom biljnom napasti.
– Ambrozija je najpoznatija i najopasnija alergena biljka na svetu. Njen polen izaziva alergiju kod 10 odsto ljudi, a uzročnik je više od polovine svih polenskih alergija. Kod najosetljivijih osoba osam do 20 polenovih zrnaca u kubnom metru vazduha može da izazove jake reakcije (kijanje više od 10 puta, svrab u nosu i grlu, curenje iz nosa, pečenje u očima, suzenje očiju, konjunktivitis, otok očnih kapaka, otežano disanje), a samo jedna biljka produkuje jedan do osam miliona zrnaca!


Ambrozija

Kod nas je prvi put registrovana 1953. godine u Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu i u Novom Sadu, zatimu Banatu 1980, Zemunu 1988.godine… Pretpostavlja se da na našim prostorima danas raste desetak ovih biljaka po stanovniku. Jedan od razloga njene ekspanzije je i neobrađeno zemljište nekadašnjih kombinata i zadruga. Primera radu u Austriji drže ambroziju pod kontrolom tako što se zemljište obrađujei duž saobraćajnica.
Kada je suzbijanje ambrozije u pitanju najbolje je čupati je sa korenom, ali je jako mnogo biljaka, pa je to praktično nemoguće. Košenjem se brzoregeneriše, tako da mora da se kosi svake tri nedelje, pre nego što se nađe u fazi cvetanja. Kod nas prvo košenje počinje do 20. jula, drugo do 20. avgusta i treće do 20. septembra.

Vetar glavni „krivac”

Tri su uslova da bi neka biljna vrsta bila alergena: da u strukturi polenovog zrna postoje alergena jedinjenja koja će izazvati alergijsku reakciju; da se oprašuje vetrom (polen se još može prenositi preko životinja i vode) jer u tom slučaju polenova zrna su sitna, lagana i suva, pa se lako raznose na veliku udaljenost; i da stvara ogromne količina polena. Na listi se našla, recimo, i breza čiji su muški i ženski cvetovi razdvojeni, a svaka resa ima 5,5 miliona polenovih zrna.
Prag osetljivosti na polen je individualan – nekome je dovoljno i pet zrna. Standard osetljivosti za ambroziju je 20 zrna, za koprivu 30, za brezu 80, a za trave 50 polenovih zrna po kubnom metru vazduha. Inače, detaljni podaci o sadržaju i koncentraciji polena u vazduhu mogu se dobiti kod Republičke agencije za zaštitu životne sredine u Beogradu. Na njihovom vebsajtu nalazi se kalendar cvetanja alergenih biljaka izrađen u skladu sa standardima Međunarodne asocijacije za aerobiologiju. Detaljni podaci o sadržaju polena u vazduhu mogu se dobiti i kod Laboratorije za palinologiju Departmana za biologiju i ekologiju u Novom Sadu.
Ovu izuzetno posećenu izložbu prati i priručnik „Alergene biljke”, koji detaljno objašnjava biološki aspekt alergenih biljaka i medicinski aspekt alergija.

-------------------------------------------------------------------

Jedna resa – šest miliona zrna

Polen se obrazuje u polenovim kesicama. Stvaranje polenovih zrna počinje znatno pre otvaranja cvetnih pupoljaka. Količina polena koja se obrazuje zavisi u prvom redu od vrste, odnosno hibrida, i spoljnih činilaca. Primera radi polenovih zrna u resi topole je šet miliona, breze oko pet i po miliona, a leske četiri miliona, samo jedan cvet bukve ima 174.000 polenovih zrnaca, cvasti trave 15.000 pa do 600.000, šišarica jele 600.000...

--------------------------------------------------------------

Kijali i pre nove ere

Preosetljivost na prisustvo cvetnog praha u vazduhu poznato je od davnina. Persijski vojskovođa Hinij je, pre oko 2500 godina, prilikom iskrcavanja na grčku obalu dobio napad kašlja i kijanja, najverovatnije zbog masovnog cvetanja neke mediteranske biljke. Galen je prvi opisao pojavu alergije na polen oko 120. godine naše ere, sledećim rečima: „Postoje ljudi koji u prisustvu nekog cveća dobijaju napad kašlja i kijanja”. Prvi učitelj i tvorac alergološke škole u Srbiji bio je profesor medicine i akademik Vladimir Spužić. On je prvi rad na srpskom jeziku objavio 1925. godine

-------------------------------------------------------------------

Napad na sluznicu

Antigeni iz polenovog zrna se rastvaraju na sluznici organizma sa kojomdođu u kontakt i to pokreće delovanje imunog sistema. Pri reakciji alergene materije sa antitelima čije je stvaranje izazvala, u organizmu se oslobađa histamin koji, delujući na krvne sudove i pluća, izaziva alergične reakcije. Ranije se verovalo da polen deluje samo mehanički, reljefom omotača, svojim bodljicama i drugim, ali je dokazano da antigenu moć polena predstavlja kompleks antigena na koji organizam odgovara antitelima.

Slavica Berić
Objavljeno: 29.08.2011.
Izvor: Politika magazin

 

[crvendac_011]

Ambrozija, najopasnija alergena biljka na svetu

Ambrozija, najopasnija alergena biljka na svetu

Z. O. J. | 29. avgust 2011. 12:26 | Večernje novosti

Polen ambrozije, u kome je dokazano prisustvo čak 52 jedinjenja koja su alergogena, među kojima šest posebno, izaziva alergiju kod deset odsto ljudi



Naime, ambrozija nije evropska biljka, već je na nekom od prekookeanskih brodova doneta na naš kontinent krajem 19. veka. Od tog trenutka počinje da se nezadrživo širi tako da je danas na Starom kontinentu ima više nego u Americi. Zbog takve situacije, i u našoj zemlji pokrenuta je ozbiljna akcija nadgledanja površina i uklanjanje ovog korova. Potreba za njenim uništavanjem se nametnula zato što je izuzetno štetna, a uveliko se odomaćila u Vojvodini, Mačvi, nižim delovima Šumadije, Pomoravlju.
U prirodi ovu biljku, zbog gorkog ukusa, ne jede nijedna životinja. Ambrozija niče od sredine aprila, a cveta u kasno leto i jesen, tačnije od sredine jula do prvih jesenjih mrazeva.
Polen ambrozije izaziva alergiju kod deset odsto ljudi, odnosno od svih polenskih alergija polen ambrozije je uzročnik u čak 50 do 60 odsto slučajeva. Kod najosetljivijih osoba samo osam do dvadeset zrna u metru kubnom vazduha može da izazove jake alergijske reakcije. A samo jedna biljka ambrozije proizvede i do osam milijardi polenovih zrna. U polenu ambrozije dokazano je prisustvo čak 52 jedinjenja koja su alergogena, među kojima je šest posebno opasno. Opasno ne samo za ljude, već i za životinje.
No, uprkos opštoj hajci na ambroziju, stručnjaci ukazuju i na njenu lekovitost?! Tvrdeći da u botanici ne postoji biljka koja bi bila samo korisna ili štetna, izvesni dr Vilijam Kuk navodi primer da ubranim listom ambrozije američki Indijanci trljaju kožu posle ujeda insekata, kao i kod pojave kožnih oboljenja. Takođe, na uobičajen način skuvan čaj od lista i korena ambrozije pomaže kod menstrualnih bolova.

Znaci alergije

Alergijska reakcija javlja se prvenstveno na gornjim disajnim putevima. Otežano disanje, kijanje više od deset puta uzastopno, svrab u nosu i grlu sa pojačanom sekrecijom, pečenje i suzenje očiju sa znacima konjunktivitisa, otok očnih kapaka predstavljaju glavne simptome alergijske reakcije izazvane ambrozijom, koja u nekim situacijama prelazi i u astmatične napade! Zabrinjava podatak da se u svetu sve češće beleže smrtni slučajevi izazvani preteranom alergijskom reakcijom na ambroziju.



Preporuke kako se štititi

Najbolja zaštita od ambrozije je iskorenjivanje biljke, a to podrazumeva čupanje iz korova i košenje pre cvetanja, a na velikim poljoprivrednim dobrima primena hemijskih sredstava uz savet stručnjaka. Važno je i izbegavanje kontakta sa alergenom, obaveštenost o količini polena i pravovremeno uzimanje preventivne terapije, kao i konsultovanje lekara.
Ukoliko se testiranjem na koži potvrdi da je uzrok postojeće alergije ambrozija, treba preduzeti određene korake da bi se njeno javljanje predupredilo ili makar ublažilo. Preventivnu terapiju treba uzimati na samom početku njenog cvetanja, ali ne samovoljno na svoju ruku, već lekar alergolog treba da odredi šta je terapijski svrsishodno.
Ali, ukoliko ni blagovremena terapija ne dovede do potpune kontrole neprijatnih simptoma, onda uz lekove treba na svaki način izbegavati alergenu biljku. Lekari savetuju da se treba, po mogućstvu, skloniti iz okruženja u kome ambrozija raste. Ako to nije moguće, onda u prirodu ne treba ni izlaziti u vreme njenog cvetanja. S obzirom na to da je teško izvodljivo ostati zatvoren, onda za izlazak treba birati samo kišne dane. Što se tiče ponašanja u kući, stanove ne treba provetravati pre 23 časa.
Kada je reč o maloj deci, njih ne treba izvoditi u šetnju u prepodnevnim satima, jer je tada najveća koncentracija polena u vazduhu. Decu ne treba izvoditi ni po vetrovitom vremenu, ali i kada idu u šetnju treba ih češće presvlačiti jer se polen lepi za odeću. Veš, a naročito dečji, nikako ne treba sušiti napolju, takođe zbog polena ambrozije.

 

[drmilanpesic]

Test intolerancije daje podatke o trenutnom statusu,ali ne daje podatke o tome kako su nastale alergije,i kako ih lečiti,već samonam kažu koju hranu treba izbegavati da bi se izbegle komplikacije.
Alergije na hranu nastaju tako što nesvareni sastojci hrane zbog lošeg varenja prelaze u krv,stimulišu imunološki aparat i dovode do reakcije ćelija bele loze na lučenje medijatora alergiske reakcije.
Uzrok lošeg varenja mogu biti:hrana koja nije u skladu sa krvnom grupom,paraziti u crevima,kandida najčešće ,manjak pankreasnih enzima...
lečenje se sastoji u promeni životnog stila,i samim tim eliminacija uzročnika.

 

[belja91]

Izbirljivi ljudi podložniji alergijama

[h=1]Izbirljivi ljudi podložniji alergijama
[/h]Prema najnovijim istraživanjima, najbolji način da organizam zaštitimo od alergija jeste unosom namirnica koje se tradicionalno smatraju izazivačima aleregije, kao što je, na primer, kikiriki, i to od najmlađih dana.

Na dva britanska i jednom američkom koledžu odvojeno su urađene opširne studije na ovu temu. Profesor Gideon Lak s londonskog King’s koledža ističe da su donedavno davali dojiljama koje su učestvovale u eksperimentu instrukcije da bebe doje najmanje šest meseci pre nego što im daju bilo koju drugu hranu, a da do druge ili treće godine izbegavaju namirnice prema kojima se može razviti alergija.
- Smisao toga je da se dete imunološki zaštiti od unosa stvari koje mogu izazvati alergijsku reakciju. Ali čini se da se takvim pristupom izaziva obrnuta reakcija - kaže on.

Blic

 

[crvendac_011]

Odeća može da nas ubije

Odeća može da nas ubije

Pamuk umočen u formaldehid, otrovne boje koje izazivaju alergije, opasni nonilfenol etoksilati, kancerogeni ftalati u sintetici - sve su to hemikalije u odeći koje vas mogu postepeno trovati.


U poslednje vreme sve je više odeće od organski uzgajanog pamuka, minimalno hemijski tretiranog tokom proizvodnje tkanine

Iako je formaldehid najčešće povezan s čuvanjem organa, zabrinjava činjenica da mnogi veliki tekstilni lanci takođe koriste formaldehid kako bi njihova odeća imala svež, neizgužvan izgled i kako se ne bi ubuđala tokom transporta.

Proizvođači odeće u Velikoj Britaniji ne moraju da deklarišu upotrebu hemijskih preparata na etiketama. I uprkos tome što su testovi na Novom Zelandu otkrili da je nivo formaldehida u odeći određenih brendova koja se izvozi iz Kine i do 900 puta veći od propisane sigurnosne granice, slična testiranja nisu sprovedena u drugde.

Formaldehid, bezbojni gas, više puta je bio povezan sa slučajevima iritacija kože i alergijskim reakcijama. Štaviše, ta hemikalija je klasifikovana kao ljudski kancerogen po standardima Međunarodne agencije za istraživanje raka.

Međutim, formaldehid u odeći nije vaša jedina briga. U avgustu prošle godine "Greenpeace" je objavio studiju pod nazivom "Prljavi veš" u kojoj se navodi kako su tragovi otrovnih hemikalija, posebno nonilfenol etoksilata (NPE), otkriveni u proizvodima 14 velikih proizvođača odeće.

NPE se obično koristi u tekstilnoj industriji u deterdžentima. Njihova upotreba je ograničena u celoj Evropi, ali budući da je većina velikih marki proizvedenih u inostranstvu gde takvi propisi ne postoje, takvu odeću i dalje imate priliku da kupite i nosite.

Neki stručnjaci veruju da, čak i u niskim nivoima, ti toksini predstavljaju pretnju za okolinu i ljudsko zdravlje, a neki ih povezuju i s određenim vrstama karcinoma.

"Te hemikalije su opasne kad dođu u dodir s vodom", kaže Dominik Tompson iz "Greenpeace". "Reč je o bio-kumulativnim materijama, što znači da se nakupljaju u telu i ne znamo u potpunosti kakve posledice mogu izazvati".

Dr Brajan Klement, jedan od autora knjige "Smrtonosna odeća" tvrdi da je tokom poslednjih 60 godina došlo do značajnog povećanja zdravstvenih problema koji mogu biti povezani s nošenjem sintetike. Kaže da sintetička odeća sadrži toksine koji su klasifikovani kao kancerogeni prema standardima američke Agencije za zaštitu sredine. I trikloroetilen, koji često koristi tekstilna industrija, klasifikovan je kao kancerogen.

"Ti toksini su povezani s dermatitisom, alergijskim reakcijama, a neka istraživanja pokazuju da mogu doprineti i neplodnosti", kaže dr Klement.

Elizabet Salter Grin, direktorka udruženja CHEM Trust, upozorava na ftalate koji se koriste kako bi plastika bila fleksibilnija i elastična.

"Ftalati, koji su povezani s hormonskim poremećajima, kao što su smanjenje spermatozoida, nalaze se u brojnim odevnim predmetima koji na sebi imaju plastične logotipe. Ako osetite plastičan miris novih cipela, morate znati da su puni ftalata", kaže Salter Grin.

"I tkanine tretirane brominiranim retardantima plamena (BFR) koji se često koriste u noćnoj odeći za decu takođe zabrinjavaju." Neke poznate marke odeće, svesne problema, najavile su da planiraju uklanjanje opasnih hemikalija iz svojih proizvoda najkasnije do 2020. godine.

Izvor: Vesti online

 

[crvendac_011]

Nova bolest - alergija na zimu

30. 01. 2012. 08:00h| Smedia

Nova bolest - alergija na zimu

Verovali ili ne, najrasprostranjenija bolest koja se javlja zimi je alergija na hladnoću, a ne grip i respiratorne infekcije, kako se inače misli. Čak 75 odsto ljudi starijih od 30 godina pati od ovog neprijatnog oboljenja kog prate svi karakteristični simptomi uobičajenih alergija.


Lekari, međutim, takvu reakciju organizma na niske temperature smatraju pseudoalergijskom.

"Klasičnu alergiju uzrokuju polen, duvan, vuna, prašina i pojedine namirnice, dok alergija na hladnoću nastaje kao reakcija na oštećenja tkiva i ćelijske membrane, do kojih dolazi usled niskih temperatura" – objašnjava prof. dr Roza Čalagova za ruski onlajn časopis "Argumenti i fakti“. Ta je alergija možda lažna, ali problemi koje ona stvara nisu ništa manji od onih koje izaziva klasična alergija.

DOVOLJNA JE ČAŠA VODE

Teži oblici alergije na hladnoću dovode do pada krvnog pritiska, slabosti, mučnine, otežanog disanja, lupanja srca... I što je najgore, ovi simptomi mogu da traju čitavih 48 sati nakon što ste boravili na hladnom.

Pacijent koji pati od netolerancije na zimu može da oseti blaže simptome alergije čak i kad popije čašu vode iz frižidera ili se istušira prohladnom vodom. U težim slučajevima alergija se javlja i leti, kad spolja uđemo u klimatizovanu prostoriju.
"Simptomi alergije prvi put se najčešće javljaju kod ljudi starih između 25 i 30 godina, i to posle neke infektivne bolesti ili nakon duže upotrebe antibiotika", objašnjava dr Olga Kolomijec, biolog.

Ispitivanja neretko pokazuju da pacijent koji je alergičan na zimu pati od neke hronične infekcije, ima parazite u crevima ili neku bolest digestivnog trakta, poremećaj rada štitne žlezde, žučnih puteva, jetre ili pankreasa.

Kad su napolju veoma niske temperature, čak i potpuno zdravi ljudi imaju simptome nalik onima koje daje alergija na hladnoću, ali s tom razlikom što se simptomi kod njih povlače za 15–20 minuta.

PROLAZI I BEZ LEČENJA

"Da bi se tačno utvrdilo pati li neko od ovog oblika alergije, treba da se uradi analiza na imunoglobulin E, koji je odgovoran za alergije", kaže dr Jurij Novikov, pulmolog.

Osnovna procedura lečenja jeste jačanje sposobnosti organizma da se prilagođava različitim vremenskim uslovima. Efekat ovih procedura je analogan efektu specifične imunoterapije alergijskih bolesti, tokom kojih se pacijentu postepeno daju sve veće doze alergena na koji je osetljiv. Postepeno povećavanje „doze hladnoće“ pokazalo se kao delotvorno terapijsko sredstvo. I najzad, vreme leči sve, a posebno alergiju na hladnoću. Praksa je pokazala da i bez primene lekova bolest sama od sebe prolazi za pet do sedam godina, piše Žena Blic.

Svi oblici alergije:

ZIMSKA KOPRIVNJAČA
Na koži se pojavljuju plikovi koji svrbe poput onih kad vas ožari kopriva.

ZIMSKI DERMATITIS
Koža se peruta i svrbi, pojavljuje se crvenilo, a u težim slučajevima i otoci.

ZIMSKI RINITIS
Kijanje i curenje nosa prestaju čim se nađete u toploj prostoriji.

KONJUKTIVITIS
Oči obilno suze i peku po mrazu.

 

[Golden red]

Pripremite se za sezonu alergija





Sezona alergija možda će ovog proleća početi ranije, upozoravaju stručnjaci, zbog toplijih dana koji slede. Dakle, ako ste skloni alergijama vreme je da se pripremite, a ako niste, naučite da je prepoznate, jer ih možete razviti čak i ako im ranije niste bili skloni.



Važno je da umete da razlikujete prehladu i grip od alergije. Ukoliko vaša kijavice traje duže od nedelju dana, verovatnije je da imate alergiju. Sa druge strane, grip i prehlada su obično praćeni visokom temperaturom i bolom u mišićima, dok ti simptomi nisu karakteristični za alergije.

Ukoliko još niste utvrdili šta tačno izaziva vašu alergiju, posetite lekara da biste to otkrili. Ovo je veoma važno jer ćete onda znati “sa čim imate posla” i kako da se odbranite.

Na primer, za polensku alergiju pratite količinu polena u vazduhu da biste znali kada je pametnije da ne izlazite napolje i da zatvorite prozore. Takođe, imajte u vidu da je koncentracija polena najveća u periodu od 5 do 10 ujutru, pa u tom periodu ostanite kod kuće. Obratite se vašem lekaru koji će vam prepisati lekove koji će vam olakšati sezonu alergija.





Izvor: S media

 

[belja91]

Koža i krv otkrivaju alergiju

[h=1]Koža i krv otkrivaju alergiju[/h]U Institutu za virusologiju i serume "Torlak" rade se testovi na više od 100 alergena. Testovi na koži trebalo bi da se rade kada pacijent ima najizraženije tegobe, a iz krvi kad bolest prođe.

Testovi su pravi put da se alergija dijagnostikuje

Kijavica, kašalj, suzenje i peckanje očiju, pojačano curenje iz nosa i malaksalost najčešći su simptomi alergija. S obzirom na to da podsećaju na simptome prehlade, gripa ili vazomotornog rinitisa, mnogo je onih koji se često leče samostalno i - pogrešno, što može da izazove ozbiljne komplikacije.

"Svi oni koji i najmanje sumnjaju da su im tegobe uzrokovane alergijom ili, na primer, pacijenti koji primete da im se neke reakcije i simptomi ispoljavaju svake godine u isto vreme ili posle uzimanja nekih namirnica, trebalo bi da se obrate alergologu ili da se testiraju na alergene," upozorava dr Gordan Blagojević, imunolog Laboratorije za alergološku i imunološku dijagnostiku Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

REAKCIJE "RANOG TIPA"

- ALERGIJSKE bolesti imaju vrlo složen mehanizam. Mogu da nastanu "rano" i da se ispolje nekoliko minuta do nekoliko sati posle izlaganja alergenu ili "kasno", nekoliko dana ili nedelja posle izlaganja alergenu. Testovi na koži i analize krvi uspešno određuju alergene u slučaju reakcija "ranog tipa", dok je dijagnostika takozvanih "kasnih" alergijskih reakcija mnogo složenija - objašnjava dr Blagojević.

"Ovi testovi su pouzdani, efikasni, bezbedni i nezamenjivi u otkrivanju uzročnika alergijskih reakcija, a pravi su put da se alergija dijagnostikuje i propiše odgovarajuća terapija."

U ovom Institutu rade se najpouzdaniji testovi na više od 100 nutritivnih i inhalatornih alergena, sezonskih i onih prisutnih tokom cele godine.

"Od alergoloških testova najzastupljenije je određivanje nivoa specifičnih Ig antitela za alergen koji u stvari određuje da li je neko preosetljiv i sklon burnim, jakim reakcijama na alergene," objašnjava naš sagovornik.

"Kada je reč o načinu testiranja, rade se "in vivo" testovi na koži i "in vitro" analize krvi. U slučaju da se rade testovi na koži, rezultati se očitavaju od 15 do 20 minuta posle nanošenja alergena, dok je za testove "in vitro" neophodno da se, za određivanje specifičnih antitela, od pacijenta uzme i analizira krv iz vene. Ova dva testa su takozvani zlatni standard za propisivanje terapije i lečenje obolelih."

Dr Blagojević kaže da je optimalno vreme za testiranje iz krvi kada sezona alergena prođe, dok je za testove na koži najbolje da se rade kada pacijent ima najizraženije tegobe to jest na vrhuncu prisustva alergena.

Iz razgovora s pacijentom, na osnovu kliničke slike i kliničkih nalaza (kožne probe i spirometrija) "sužava se izbor" alergena i procenjuje na koje alergene bi trebalo obaviti analizu krvi.

Analize se plaćaju, a cene testova su oko 2.000 dinara po pojedinačnom alergenu ili grupnom testu. Neke analize, kako kaže dr Blagojević podrazumevaju da se zbog korisnih informacija rade paneli alergena to jest više srodnih alergena u istom testu, ali da to mnogo ne menja cenu.

Jer je, na primer, pojedinačan test na polen trave ili na mešavinu polena trava isti.

Novosti