Šta je novo?

Alergije

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.555
Suviše čista sredina povećava rizik od alergija

Mladi imaju sve slabiji imuni sistem

Suviše čista sredina povećava rizik od alergija


CDC/IB| 30. 11. 2010. - 11:14h|Blic Online


Preterana izloženost triklosanu, antibakterijskom agensu prisutnom u mnogim sapunima, zubnim pastama i drugim kozmetičkim proizvodima, može povećati rizik od alergija, glasi rezultat istraživanja Univerziteta u Mičigenu, prenosi agencija AGI.

23199_0805-alergije-foto-dreamstime_f.jpg


Studija, koja potvrđuje teorije da preterana čistoća može biti štetna po zdravlje, pre svega u mlađem dobu, pokazala je da je kod ispitanika mlađih od 18 godina, kod kojih je zabeležen povišeni nivo triklosana u urinu primetan veći broj alergija.


“Rezultati potvrđuju da su mladi koji žive u preterano čistoj sredini manje izloženi mikroorganizmima potrebnim za pravilan razvoj imunog sistema”, objašnjava Alison Ajelo sa Univerziteta u Mičigenu.


 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.555
Jogurt protiv alergija?

nedelja, 26. dec 2010, RTS

Jogurt protiv alergija?


Konzumiranje jogurta u koji bi se dodao izvesni tip bakterija može da reguliše imunološki sistem, što opet može da spreči pojavu alergija i nekih autoimunih bolesti, pokazalo novo istraživanje stručnjaka Tokijskog univerziteta.
Alergije i autoimune bolesti, kao što je reumatoidni artritis, mogli bi jednog dana da budu sprečeni konzumiranjem izvesnog tipa bakterija u fermentisanoj hrani, kao što se neke vrste jogurta obogaćuju korisnim probioticima, pokazala je nova japanska studija.

y1.jpg


Stručnjaci s Tokijskog univerziteta su, hraneći laboratorijske miševe jednom porodicom bakterija, podstakli proizvodnju belih krvnih zrnaca, poznatih pod nazivom regulatorne T ćelije, preneo je Rojters.
Reč je o ćelijama koje regulišu imonološki sistem i štite ga od preteranog reagovanja. Kada se imunološki sistem isuviše aktivira, može da prouzrokuje pojavu alergija, ali takođe i da uništi zdrave ćelije i tkiva i izazove autoimune bolesti kao što su reumatoidni artritis, psorijaza ili Kronova bolest.
Vođa japanskog istraživanja Kenija Honda i tim kolega su prvo primenom antibiotika „isprali" sve bakterije iz creva jednog broja miševa. Nakon toga su ove životinje hranili sa 46 vrsta neškodljive klostridijum bakterije, utvrdivši da je to podstaklo brojnost T ćelija u njihovim crevima. Takvi miševi su postali otporniji na kolitis i druga alergijska oboljenja.

y-lm.jpg


Ovakvo dejstvo moglo bi da se ostvari i na čoveku, ukoliko bi se u fermentisane prehrambene proizvode unosile žive klostridijum bakterije. Konzumiranjem takve hrane bi se umnožile regulatorne T ćelije u crevima ljudi i suzbile alergijske reakcije, tvrde istraživači.
Oni su upozorili da postoje i neke vrste klostridijum bakterija koje su štetne - jedna od njih čak izaziva tetanus, dok bakterija klostridijum dificile spada u tzv. „superbakterije" otporne na lekove.
Naravno takve bakterije nisu bile u „koktelu" koji je davan miševima u japanskom istraživanju.

y-2.JPG




 

PYC

Član
Učlanjen(a)
04.10.2009
Poruka
11.512
Najviše grinja u stanu tokom zime




Izvor: Blic B.T. | 28. 12. 2010. - 00:02h

Grinje jednostavno obožavaju zimu. Temperatura između 20 i 30 stepeni, kućni poslovi i malo provetravanja su idealni uslovi za ovog neprijatnog parazita.
103634_svgrinje01-foto-shutterstock13643464_f.jpg

Grinje su nevidljivi paraziti, po obliku slični paucima, koji se hrane ljudskom peruti. Ima ih u svakoj sobi, najviše u kućnoj prašini, posebno u tepisima i krevetima. Prosečan krevet je dom za oko milion mikroskopskih grinja. Neka novija istraživanja povezuju prostore prepune grinja s mnogo većom učestalošću pojave astme i drugih alergijskih bolesti.

Ako se pojavi kijavica, svrab nosa ili očiju, suvi kašalj, promene na koži koje intenzivno svrbe, te da primarno nisu propraćene povišenom temperaturom, treba pomisliti na alergiju na grinje, pogotovo ako su simptomi prisutni samo u periodu jesen-zima kada je koncentracija grinja u kućnim uslovima povećana zbog povoljnih uslova za njihovo razmnožavanje - temperature od 20 do 30 stepena Celzijusa i relativne vlage od 65 do 80 procenata.

Smanjenje koncentracije grinja se postiže redovnim pranjem posteljine, pokrivača i jastuka na temperaturi od 60 stepeni Celzijusa, potom usisavanjem dušeka usisivačima visokog pritiska sa komorom za vodu, redovnim provetravanjem prostorija, održavanjem odgovarajuće vlažnosti vazduha u prostorijama, te primenom odgovarajućih dezinficijenasa koji imaju dokazano dejstvo na grinje.
 
Član
Učlanjen(a)
01.10.2009
Poruka
83
Kod:
[SIZE=5][B][COLOR=Navy]"Alergije sprečavaju nastanak karcinoma"[/COLOR][/B][/SIZE]
Ne bih rekla,opet lično iskustvo.Patim od alergija,raznih vrsta (grinje,korovi,poleni,trave,prašina......),to baš nije uticalo nimalo na to da ne obolim od karcinoma.

Hvala vam na postovima,no vidi se da nam naučnici ni sami neznaju otkud toliko alergija,svako ima svoju teoriju,ali u suštini , alergija je jedna ,uslovno rečeno,neizlečiva bolest.Nažalost se nemožete izolovati od tolikih alergena.
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.555
Kod:
[SIZE=5][B][COLOR=Navy]"Alergije sprečavaju nastanak karcinoma"[/COLOR][/B][/SIZE]
Ne bih rekla,opet lično iskustvo.Patim od alergija,raznih vrsta (grinje,korovi,poleni,trave,prašina......),to baš nije uticalo nimalo na to da ne obolim od karcinoma.

Hvala vam na postovima,no vidi se da nam naučnici ni sami neznaju otkud toliko alergija,svako ima svoju teoriju,ali u suštini , alergija je jedna ,uslovno rečeno,neizlečiva bolest.Nažalost se nemožete izolovati od tolikih alergena.

Naravno da se ne možete izolovati od tolikih alergena, ali možete da probate da što više podignete imunitet, pa se alergije nekad i ne pojave, a nekad budu ublažene.
To kažem ja, koja patim isto kao i vi od alergija na sve i svašta, lakše je nabrojati ono što mi ne smeta, od onoga što mi smeta.
Alergiju, lično, ne smatram bolešću. To je ipak stanje organizma.

A što se tiče povezivanja alergija i karcinomom, pa ne mora uvek da bude tako. Nijedno istraživanje nikada nije potvrdilo da je nešto 100% tako. Svi smo mi različiti i sve te stvari su individualne.
 
Član
Učlanjen(a)
10.05.2010
Poruka
2.067
Besplatno testiranje pred sezonu alergija

Besplatno testiranje pred sezonu alergija

Klinika za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije (KCS) priprema besplatna alergološka testiranja Beograđana, povodom obeležavanja 65. godina alergologije i kliničke imunologije u našoj zemlji

v200069p0.jpg

Kako je precizirano u saopštenju KCS, početkom proleća, odnosno perioda cvetanja biljaka, može se očekivati da se kod osoba osetljivih na polene trava i drveća jave simptomi - kijanje, svrab i sekrecija iz nosa, glavobolja, svrab i suzenje očiju, suv kašalj, otežano disanje, nedostatak vazduha, lako zamaranje i opšta slabost.

Kožna testiranja sa alergenima polena drveća, trave, korova i grinja biće obavljena 2, 3, 9. i 10. aprila u peridu od 10 do15 sati u Poliklinici KCS (služba alergologije), dok je zakazivanje svih besplatnih testiranja predviđeno za 14, 15, 16. i 31. marta od 11 do14 časova.

(Tanjug)
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.555
Polen guši u proleće

Polen guši u proleće

M. VASILJEVIĆ | 30. mart 2011. 11:37 | Večernje novosti

Primarijus dr Olika Drobnjak-Tomašek, alergolog imunolog, o razlozima nastanka i lečenju sve češćih respiratornih alergija

1.jpg
Dr Olika Drobnjak-Tomašek

POČINjE sezona alergija. Poleni, ili „nevidljivi napadači“, kako ih stručnjaci zovu, već od marta „udaraju“ na nos, grlo, pluća... I, muče sve više ljudi. „Najdosadniji“ su kašalj, suzenja očiju, svrab u nosu i grlu. Primarijus dr Olika Drobnjak-Tomašek, načelnik Odeljenja alergologije i imunologije KBC „Bežanijska kosa“, upozorava u intervjuu „Novostima“ da se u poslednjih deset godina povećao broj respiratornih alergija.

To povećanje objašnjava se i boljom dijagnostikom, ali i povećanjem broja i količine raznih alergena, opštim zagađenjem vazduha, kao i sve manjom sposobnošću ljudskog tela da se bori protiv alergena.

* Zašto se alergije najčešće javljaju u detinjstvu?
- Dete se rađa sa određenom količinom već stvorenih antitela dobijenih od majke. Nažalost, ova antitela ne traju dugo, i vrlo brzo organizam deteta mora sam da ih stvara. Imuni odgovor deteta tada predstavlja „neispisanu tablu“ i tek mora da nauči da prepoznaje alergene, i da „donese odluku“ koji alergeni su „neprijatelji“ (virusi, bakterije, paraziti, gljivice). Na alergene koji su u vazduhu imuni odgovor deteta ne bi trebalo da stvara antitela, ali ako se desi „kvar“ u njegovom sistemu imunog odgovora, on će i ove alergene smatrati za „neprijatelje“, pa na njih usmeriti „municiju“ - antitela.

* Zbog čega je najosetljiviji respiratorni trakt?
- Sluznica nosa, ždrela, očnih konjunktiva predstavlja prvu barijeru odbrane. Tu branu čini i sluznica digestivnog trakta, kao i koža, ali se baš na sluznicu disajnog trakta, tokom disanja, alergeni „zalepe“. Tada stupaju na scenu svi učesnici imunološke obrade čestice dospele na sluznicu. Od momenta prepoznavanja čestice zavisi dalji sled događaja: ako ćelije zadužene za prepoznavanje pošalju signale da je čestica polena neke vrste trave „neprijateljska“, imuni odgovor stupa u akciju i pokreće ostatak „vojske“.

* Šta izaziva neprijatne simptome?

- Iritacija nervnih završetaka u sluznici izaziva svrab i kijanje. Dolazi do suženja bronhija, iritacije nervnih receptora, pojačanog lučenja sluzi, što ima za posledicu bronhospazam praćen jakim kašljem, odnosno gušenjem. Dalje, javljaju se i konjunktivitis (svrab i suzenje sluznice oka), svrab u nosu, napadi kijanja, zapušenost nosa. Obično se uporedo sa ovim simptomima javljaju i kožne alergije, odnosno urtikarije, svrab, crvenilo.
n Kako da znamo da je u pitanju alergija, a ne, recimo, prehlada?
- U početku alergija na polen zaista liči na običnu prehladu. Ako simptomi potraju duže od dve do tri nedelje i javljaju se uvek u istom periodu godine, može se posumnjati na sezonsku alergiju. Ako se simptomi jave uz porast temperature, onda uzrok nije alergija, već virusna infekcija.

* Da li se tokom života može javiti alergija i na druge supstance?

- Svakako, postoji i tzv. ukrštena reaktivnost za mnoge alergene. To znači da je osoba preosetljiva na jedan sastojak, koji se ponavlja u više alergena: neko je istovremeno preosetljiv na polen trave i recimo polen krastavca ili lubenice.

* Koje bolesti nastaju iz nelečenih alergija?

- Alergijski rinitis je najčešće alergijsko respiratorno oboljenje. Može biti sezonski, kao što je polenska kijavica, a može trajati cele godine, kao alergija na grinje. Oni koji imaju alergijski rinitis skloniji su pojavama kasnijeg širenja procesa i na donje disajne puteve: često imaju bronhospazme, odnosno razviju bronhijalnu astmu.

* Kako se mogu sprečiti teže posledice?

- Najbolje je lečiti alergiju dok je još na nivou alergijskog rinitisa, jer u velikom procentu se mogu sprečiti dalje neželjene posledice. Zato je važno da se pacijent najpre uputi alergologu - imunologu na vreme.

* Da li emocionalni status može da aktivira alergije, ili da ih pogorša?

- Poznato je da jak stres ima snažan uticaj na pojedine segmente imunog odgovora.

* Kakva je terapija kada se postavi dijagnoza alergije?

- Prvi postupak predstavlja uklanjanje alergena sa mesta ulaska u organizam, što često nije u potpunosti moguće. To znači da, kod alergijskog rinitisa treba najpre ispirati nosnu sluznicu, bar običnom vodom, da bi se smanjila koncentracija alergena. Zatim, koriste se i lekovi, H1 i H2 antihistaminici, antagonisti leukotrijena i kortikosteroidi.

* Koji su negativni efekti kortikosteroida, ili antihistaminika koji se koriste u lečenju?

- Svaka preterana upotreba navedenih lekova može imati neželjene posledice. Antihistaminici nove generacije ne izazivaju pospanost, kao što je to bio slučaj sa ranijim lekovima iz ove grupe. Duža, nekontrolisana primena kortikosteroida može dovesti do atrofije sluznice na mestu njihovog prodora, kao i do krvarenja, ali uz dobru kontrolu lekara i praćenjem uputstava to se veoma retko dešava. Kod astmatičara treba biti oprezan sa „pumpicama“ i upotrebljavati ih samo po uputstvu lekara. Neželjeni efekti preterane primene „pumpica“ su ubrzan srčani rad, nekada sa težim poremećajima srčanog ritma.

* Kome se preporučuje vakcina za alergiju, i kakve efekte ona ima?

- Na pacijente koji ispunjavaju kriterijume može se primeniti alergen specifična imunoterapija (ASIT), ili, kako se to ranije nazivalo „vakcina“. Sada se uglavnom primenjuje tzv. „oral“ alergen specifična imunoterapija, koja je bezbedna i lako se primenjuje: kapi se ili stavljaju pod jezik, ili se nanose na kocku šećera i gutaju. Primena ovog načina lečenja oslobađa za duži vremenski period obolelog od simptoma, ili ih bar značajno umanjuje, a takođe umanjuje i potrebu za primenom lekova. U našoj ustanovi, primenjuju se alergenski ekstrakti „po meri pacijenta“, koji se prave u Institutu za imunologiju i virusologiju „Torlak“. Nažalost, RZZO ne priznaje troškove za ovaj način lečenja, pa pacijenti sami plaćaju.

* Šta je najbolja prevencija alergijskim oboljenjima?

- Prevencija počinje još od prvih dana života uklanjanjem iz okoline deteta svih onih štetnih faktora koji mogu doprineti da se alergija ispolji, a to su aerozagađenje, duvan, perjana posteljina, domaće životinje. Alergije na polene je teško izbeći, osim ako pacijent ima mogućnosti da u periodu cvetanja ode u drugu sredinu. Koncentracija polena u vazduhu je najmanja kasno uveče, kada ne duva vetar, ili posle kiše. Poželjno je ukloniti cveće iz stana, pogotovo ono koje cveta ili je u vazi. Moguće je ugraditi specijalne filtere koji ne propuštaju polen u stanu, na radnom mestu, ili u kolima.

POMAŽE I ZATVARANJE PROZORA
* ŠTA još može da pomogne protiv alergije? - Nošenje naočara za sunce smanjuje kontakt alergena sa očima. Presvlačenjem posle boravka van kuće i pranjem kose oslabađamo se alergena koje smo nakupili u prirodi. Podrazumeva se, naravno, redovno pranje ruku i nedodirivanje nosa i očiju, ispiranje nosa fiziološkim rastvorom, ili običnom vodom, izbegavanje duvana, zatvaranje prozora u spavaćoj sobi u periodu kada su visoke koncentracije polena u vazduhu.



 
Učlanjen(a)
04.04.2011
Poruka
2




Код нас је најраспрострањенија алергија на гриње( то је оно што се каже -кућна прашина).

grinje.jpg


Ово су гриње...

Гриње су микроскопски организми, који се углавном хране кожом, одумрлом кожом(перут) .
Има их на тоне и на човеку и у кући ( кућној прашини).
Њиховом развоју и размножавању погодују одређене врсте немаштаја у кући(теписи , постељина, гардероба...)
Лекови су у зависности од степена обољења широк дијапазон...

Превентива у борби против гриња се заснива углавном на отклањању кућне прашине ( разни усисивачи и пречистачи ваздуха) као и на кориштењу одређене врсте постељине која не погодује њиховом развоју( креветнина од вуне).














 
Poslednja izmena od urednika:
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.555
Kod uboda samo 15 minuta za pomoć

Kod uboda samo 15 minuta za pomoć

M. V. | 09. jun 2011. 11:23 | Večernje novosti

Najopasnije su alergije na ubode insekata u glavu i vrat. Ali, samo određene vrste insekata izazivaju alergijsku reakciju

alergije_310x186.jpg

UBODI, ili ujedi komarca, krpelja, pčele, pauka... mogu da prođu neprimećeno, međutim, nisu retki slučajevi da se jave nimalo bezazlene alergijske i druge reakcije na koži. Najopasnije su alergije na ubode insekata u glavu i vrat. Ali, samo određene vrste insekata izazivaju alergijsku reakciju.
To su, kako kaže dr Rajica Stošović, alergolog i imunolog iz Instituta za alergologiju i imunologiju KCS, pčele, ose, zolje i stršljeni.
- Oni ubodom kroz kožu ubrizgavaju otrov. Insekti koji napadaju ugrizom: mravi, stenice, buve i pauci ne mogu da izazovu alergiju, već samo neprijatne reakcije - objašnjava dr Stošović. - Alergija na ubod je nasledna, ali nijedan znak nije dovoljan pokazatelj da neko ima alergiju na ubode insekata.

Alergija se manifestuje najpre crvenilom, otokom, bolom i svrabom pri čemu je otok u prečniku veći od 10 centimetara, i traje duže od 24 sata. U težem slučaju javljaju se pečati, crvenilo po čitavom telu, i otok mekih tkiva, jezika, grla, ždrela, prepona, genitalija.
- Ono što ugrožava život su reakcije na srce i krvne sudove, otok disajnih puteva, ždrela, larinksa, nepca, pri čemu se javljaju i mučnina, povraćanje, pad pritiska, što sve dovodi do gušenja - precizira dr Stošović. - Od uboda do težih posledica može da prođe najviše 15 minuta, i zbog toga se veliki broj nažalost završava smrtnim ishodom.

Insekti koji grizu izazivaju manji bol, a više otok i crvenilo, dok se kod uboda insekata javlja jači bol. Reakcija prolazi za najviše dva sata. Naš sagovornik naglašava da ne treba dirati i češati obolelo mesto. Može se hladiti mlazom vode ili na njega staviti komadić leda iz frižidera. Takođe, mesto ujeda valja namazati kortikosteroidnom mašću ili kremom.

- Svrab i bol mogu se ublažiti ako se na obolelo mesto stavi „pasta“ od sode bikarbone pomešane sa vodom. Danas se na tržištu mogu naći dečje pirinčane ili kupke od ovsenog praha koje mogu dobro da posluže za ublažavanje svraba - kaže dr Stošović.

Kod uboda pčele, pčelinju žaoku treba sljuštiti sa kože tupom stranom noža ili noktom. Nikako ne hvatati žaoku pincetom, jer će se tako istisnuti ostatak otrova u kožu. Mesto ujeda oprati sapunom i vodom. Na povređeno mesto staviti hladan oblog od malo jabukovog sirćeta i dve kapi eteričnog ulja lavande.

Da bi sprečili neprijatnosti sa insektima treba izbegavati mesta gde ima puno cveća, oblačiti garderobu svetle boje, ali izbegavati šarenu i crnu odeću koje privlače insekte. Izbegavati jake sapune, deterdžente i omekšivače, jer mirisi privlače insekte.

UJEDAJU KAD SU UZNEMIRENI
PČELE i bumbari ubadaju kada su uznemireni i „najotrovniji“ su u proleće. Njihovi otrovi su sličnog sastava, sadrže različite štetne supstance koje kod osetljivih osoba izazivaju alergijske reakcije.

PAUCI
DEŠAVA se da ujed pauka izazove grčenje mišića, ukočenost dela oko mesta ujeda, preterano znojenje, glavobolju, mučninu ili bol u stomaku. Nemojte da vas iznenadi i pojava neobičnog crvenog, belog ili plavog osipa u obliku kružića koji se javlja na mestu oko ujeda. A, ujedi otrovnih pauka mogu da izazovu glavobolju, groznicu, malaksalost i bolove u zglobovima.



 
Top