Da ste oboje rodjeni u Indiji, verovali bi ste u Krisnu. Da ste rodjeni u Americi, bili bi katolici. Da ste rodjeni u Iraku, bili bi ste muslimani. Da ste rodjeni na Amazonu, bili bi ste ljudozderi.
Kako isus tretira one koji nisu birali gde ce da budu rodjeni (sve nas), i samim tim nikad nisu ni culi za njega?
I njih je stvorio, ali sa kojim razlogom?
Da li je njihova krivica sto oni nisu culi za isusa, i samim tim nisu ni mogli da ga prihvate za zivota?
Najveci problem u Laodikejinom argumentovanju je, sto on polazi od pretpostavke da nesto postoji, i onda pokusava da adaptira dokaze da bi dokazao njegovu tvrdnju.
Biblija ne dokazuje nista osim same sebe, odnosno da ona sama postoji medju nama. Ne dokazuje da je bilo sta van nje istinito. Cak stavise, o toliko dogadjaja koje biblija opisuje, ne postoji ni jedan dokaz van biblije koji bi potvrdio njenu verodostojnost. U to vreme bila je gomila spisatelja, koji bi sve to sto pise u bibliji, mogli potvrditi. Da se zaista pojavio mesija sa bozanskim sposobnostima, svaki kralj i car bi nicice pali pred njim, to bi bila vest milenijuma, citali bi smo o tome u svakom mogucem dokumentu iz tog doba. Dogadjaji u bibliji nisu trajali nekoliko minuta, pa da drugi nisu stigli da svedoce desavanjima koje biblija opisuje, pricamo o citavom postanku sveta, pa sve do posle isusove smrti, period koji oni smatraju 4000 godina. I kao zavrsnicu, imamo dve knjige, stari i novi zavet, ljudsku prepravljenu verziju bozje reci.
I opet taj pojam pravog hriscanina koji se provlaci.
Pravi hriscanin ne postoji, tumacenje biblije je individualna stvar. Ne postoji ziri koji odredjuje ko je pravi hriscanin a ko nije.
Ne postoji jedno tumacenje biblije, da bi se znalo ko jeste pravi a ko lazni hriscanin. Onog momenta kada si proizvoljno poceo da tumacis bibliju, izdvajas delove koji ti se ne svidjaju, adaptiras neke druge delove prema sebi i drustvu u kome zivis, ne mozes se nazvati pravim hriscaninom. Niko pri svom zdravom razumu ne bi pratio bibliju na nacin na koji je napisana, da li bi kamenovao rodjeno dete ako pocini neko zlo, kako biblija usmerava?
Dakle, cim si izbacio taj deo, ti nisi vise pravi hriscanin. Poceo si da razmisljas i da vuces nove moralne norme iz SEBE, koje su kontradiktorne sa biblijom.
Ti sam sebe nazivas pravim hriscaninom, zapravo se tesis i molis se da to jesi, kao sto tu istu stvar rade milioni drugih ljudi, za koje bi ti rekao da nisu pravi hriscani. Svako je pravi hriscanin za sebe. Upravo to dokazuje da niko nije pravi hriscanin, vec samoprojektovana slika idealnog hriscanina.
Biblija trazi nemoguce od citaoca, a to je da zna tacan set pravila ponasanja, koja ona ne nudi nedvosmisleno. Takodje nudi odredjene price i set pravila, za koje bi danas ljudi mogli zavrsiti u zatvoru dozivotno. Dakle, ako postoji tako nesto, da mi sami ne mozemo da prihvatimo, zato sto je nas unutrasnji moral u sukobu sa onim koji je napisan u bibliji, kako se onda tvrdi da je neko pravi hriscanin?
Pravi hriscanin, morao bi biti totalna zver, bez sopstvene savesti, bez kocnica i predomisljanja bi mogao sprovesti sve sto tumaci kao moranje, da bi dospeo u raj, i ne bi hajao za zivot na ovoj planeti uopste.
To je ono sto vidimo kod fundamentalista, koji su u stanju da se zrtvuju u ime boga, kojima niti sopstveni, niti zivot drugih ljudi, ne predstavljaju nista, kojima je knjiga koju citaju daleko iznad tih osnovnih vrednosti.
Znate, i prirucnik za pravljenje bombe nije opasan sam po sebi, vec sta covek radi sa njim. Ali, zasto ljudima gurati u ruke takav prirucnik, misleci da ce im samo biti zanimljivo da ga procitaju?
Ni besan pas se ne baca u porodiliste.
