Adventisti

[G l a s n i k]

Koju ustanovu nam je Gospod ostavio da slavimo NJEGOVO VASKRSENJE?

Na primer veceru Gospodnju.

Sta slavimo Vecerom Gospodnjom?
Isusa.
SECAMO SE NJEGOVE SMRTI!
NJEGOVA SMRT JE TAKO VAZNA ZA NAS???

Iako to ljudskoj logici ne prija bas, tako je.

1.Kor 11:26 Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, (secate se) dokle ne dođe.

Da li nam je Gospod ostavio neku ustanovu da slavimo njegovo VASKRSENJE???

DA!!!

TOM NOVOM USTANOVOM JOS JEDNOM SLAVIMO NJEGOVU SMRT A I VASKRSENJE!

Kojom?

KRSTENJEM I NOVIM ZIVOTOM VERNOSTI:

3 Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se? 4 Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo. 5 Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem; 6 Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu. 7 Jer koji umre oprosti se od greha. 8 A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim, 9 Znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće ovladati njime. 10 Jer šta umre, grehu umre jedanput; a šta živi, Bogu živi. 11 Tako i vi, dakle, držite sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Hristu Isusu Gospodu našem.
Rimljanima 6.

Krtsenjem i novim vernim zivotom slavimo Hristovu smrt i vaskrsenje svaki put kada se neko krsti a i kada taj novo krsteni zivi tim novim zivotom, sa kojim je u Hristom simbolicki umro starom zivotu, i kada je izasao iz vode simbolicki ustao kao i Hristos u novi zivot vernosti sa Hristom.

Sada kao zivo svedocastvo novo obracene osobe SVOJIM NOVIM ZIVOTOM I KRSTENJEM SLAVE VASKRSENJE HRISTOVO I VASKRSLOG.
Sada svi koji su tog novo obracenog pre poznavali to primecucju, PRIMECUJU DA ON svojim novim zivotom vernosti i poslusnosti Bogu, slavi Hrista i njegovo vaksrsenje NA TAJ NACIN a i , sam je svedok HRISTOVOG VASKRESENJA.
Jer je ta osoba koja je vaskrsla s Hristom u novom zivotu to uspela samo kroz vaskrslog Hrista koji cini u nama takvo delo OBRACENJA.
​

 

[Mika32]

Поздрав, друштво. Мислим да је то ова "библија" где имају поред стихова из једне једине Библије и додатке, тј. објашњења шта тај стих значи, или су просто проширили неки стих са текстом којег нема у оригиналу. То се најбоље види у Даниловој књизи и Откривењу, ту су додавали без мере.

Dobro jutro brate Adriane,
O ovoj tvojoj izjavi necu komentarisati, jer ti je ko zna koliko puta objasnjeno da ADVENTISTI NEMAJU SVOJ PREVOD BIBLIJE. Pametnom je to dosta.

Nego Adriane zelim sada s tobom ozbiljno da razgovaram, zato pokusaj de me razumes.

Prevo, secas se kad sam za tebe rekao da si sektas, nisam mislio da te podcenim a jos manje uvredim, nego sam to rekao iz razloga sto sam primetio da ti verujes drugacije nego pravoslavci.

Ti tvrdis, da se spasavamo veromu u Isusa Hrist, blagoidacu ili miloscu i da tako ulazimo u Bozji pokoj, slobodni od prestupa i greha.

Adriane, to je protestansko shvatanje nacina spasenja. Znas dobro da pravoslavni veruju da pripadaju Hristovoj crkvi koju je On osnova, koja je primila Svetoga Duha, ima prijemstvo i hirotoniju i kad tome dodaju dobra dela koja im se uracunavaju u spasenje oni su sigurni.
Pored toga imaju i svece koji im pomazu na Bozjem sudu. Secas se price o mitarstvima. Ona prepodobna ? cariugradska na svakom mitarstvu sto joj je od dobrih dela nedostajalo, andjeli su dodali od dela Sv. Vailija. To je odprilike koncept pravoslavnog verovanja o spasenju.

Medjutim, ja se potpuno slazem sa tobom. Slazem se da se spasavamo verom u Gospoda Isusa Hrista, blagodacu ili miloscu Bozjom, a ne nasim zalugama, i kad smo verom primili Hrista i zavetovali se krstenjem onda ulazimo u Gospodnji pokoj koji nas ne oslobadja samo od osude zakona zbog nasih proslih ili naslednih greha, nego On nas oslobadja i od greha tj pomaze nam da vise ne gresimo.
Vidis Adriane to je kljucna istina o spasenju i mi se potpuno slazemo sa tobom.

Izgleda da medju nama nastaje nesporazum i neslaganje, kada je u pitanju prihvatanja dara spasenja.
Spasenje je besplatan dar Bozje milosti, a nikako nasa zasluga. Kad priznamo Hrista za svoga spasitelja svoju veru
obicno zapecatimo krstenjem. Time smo prihvatili dar Bozje blagodati i time su nam gresi oprosteni.

Vernik vise ne gleda sta pise u zakonu, sta sme, a sta ne sme, nego Zakon Bozji Sveti Duh upisuje u njegovom srcu,
on postaje deo njegove prirode, deo njegove svesti, i on ne moze a da ne tezi da cini ono sto je pravo, a to je
srz Dekaloga.

Vernik dozivljava novorodjenje, o kome je Hristos govorio Nikodimu: "Ako se ko ne rodi vodom i Duhom ne moze uci u carstvo Bozje".
Jovan 3,3.
Vernik u cijem srcu je Sveti Duh ispisao Bozji zakon, on zivi novim zivotom o kome Pavle govori:
"Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusu Hristu, u smrt Njegovu krstismo se?
TAKO SE S NJIM POGREBOSMO U SMRT da kao sto usta Hristos iz mrtvih slavom ocinom,TAKO I MI U NOIVOM ZIVOT DA HODIMO...
Znajuci ovo da se stari nas covek razape s njim, da bi se telo gresno pokvarilo, DA VISE NE BISMO SLUZILI GREHU.
JER KOJI UMRE OPROSTI SE OD GREHA." Rimljanima 6,3-7.

Ako nema promene u zivotu, ako greh nije priznat i odbace, to je dokaz da vernik jos nije primio Bozju blagodat.
On i bez te promeni i bez novog zivota moze da govori o Bozjoj blagodati, ali Hristos ce mu reci "Nikad vas nisam znao idite od mene koji cinbite bezakonje." Matej 7,23.

Vernik i posle obracenja moze da "pogresi", ali on nastoji da ne gresi. To je ono sto Jovan pise:
"Decice moja! ovo vam pisem da ne gresite; i ako ko sagresi, imamo Zastupnika kod Oca, Isusa Hrista pravednika."
1. Jovanova 2,1. Znaci hriscanin moze da pogresi, ali on ne zivi u grehu,on se uz Bozju pomoc bori protiv greha, jer greh je prestup Bozjeg zakona. To cine bezakonici a ne hriscani.

Novoobraceni vernik donosi duhovne rodove u veri i poslusnoisti Bozjoj volji koja je izrazena u Dekalogu,
on ne veruje da se time spasava, nego veruje da je miloscu ili blagodacu spasen, a iz zahvalnosti zivi u poslusnost.

On ne cine dobra dela da bi se njima svpasio, nego zivi u poslusnosti iz zahvalnosti sto je blagodavu spasen.

Adriane, vidis, prvi deo, koncept spasenja nam je potpuno isti, samo izgleda da je prihvatanje dara spasenja malo drugaciji.

Sta ti kazes, kako hriscanin prima blagodat ili taj Bozji dar spasenja i kako se on posle primanja odnosi prema Bogu, bliznjima, i Bozjem zakonu koji je temelj Bozje pravednosti.

Pokazuje li se ikakva razlika u zivotu vernika koji je poverovao u Hrista ili on nastavlja da zivi u bezakonju kao sto je i pre toga zive?
Mozes li nam objasniti kako ti to razumes i objasnjavas?

Sve najbolje

 

[Šarrdy]

"OK, A ko subota nije data samo Jevrejima, kako kažeš, već celom čovečanstvu, onda je Biblija kontradiktorna:"

Kao što ćemo videti, i kao što smo već videli, u Bibliji nema suštinskih kontradikcija (u smislu da tamo gde je i bilo izvesnih razlika istinitito učenje biva dominantno i evidentno kao istinito svakome kome je stalo do istine), već moramo biti istinoljubivi.


1. Kako je Pavle mogao, i na osnovu čega, je napisao u poslanicama:
Римљ. 14:

U ovom tekstu nema čak ni indicija da se može odnositi na Subotu a ja sam već dao tumačenje u skladu sa učenjem Biblije.


Галатима 4 :

Ovaj tekst se odnosi na Mojsijev Zakon, dok je Subota Četvrta zapovest Dekaloga (Deset zapovesti) - Božjeg večnog i nepromenljivog Zakona.



Moralni i ceremonijalni Zakon

Deset svetih Zapovesti je Sam Bog napisao na kamenim pločama, koje su stavljene u poseban kovčeg: “U to vreme reče mi Gospod: Isteši dve ploče od kamena kao što behu prve... i istesah dve ploče od kamena, kao što behu prve, i iziđoh na goru sa dvema pločama u ruci. I napisa na tim pločama što beše prvo napisao, deset reči... i vrativ se siđoh s gore, i metnuh ploče u kovčeg...” (5. Mojsijeva 10,1-5)

Mojsijev zakon je, svakako, napisao Mojsije, i stavljen je pored kovčega: “I kad napisa Mojsije reči ovoga zakona u knjigu, sve do kraja, zapovedi Mojsije Levitima, koji nošahu kovčeg Zaveta Gospodnjega, govoreći: Uzmite ovu Knjigu zakona, i metnite je pored kovčega Zaveta Gospoda Boga svojega...” (5. Mojsijeva 31,24-26)

“Ne mislite da Sam Ja došao da pokvarim Zakon ili Proroke: Nisam došao da pokvarim, nego da ispunim. Jer vam zaista kažem:Dokle nebo i Zemlja stoje, neće nestati ni najmanjega slovca niti jedne title iz Zakona dok se sve ne izvrši. Ako ko pokvari jednu od ovih najmanjih Zapovesti, najmanji nazvaće se u Carstvu Nebeskom…” (Matej 5,17-19) “Jer koji sav Zakon održi a sagreši u jednome, kriv je za sve.” (Jakov, 2,10)

“A znamo da je Zakon dobar ako ga ko drži kao što treba.” (1. Timotiju 1,8)

“Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji slušaju Zakon, nego će se oni opravdati koji ga tvore.” (Rimljanima 2,11)

Римљ. 14: [SUP]4[/SUP]Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.[SUP]5[/SUP]Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.[SUP]6[/SUP]Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.[SUP]7[/SUP] Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.[SUP]8[/SUP] Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.
Галатима 4 : [SUP]9[/SUP] А сад познавши Бога, и још познати бивши од Бога, како се враћате опет на слабе и рђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите? [SUP]10[/SUP]Гледате на дане и месеце, и времена и године.[SUP]11[/SUP] Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас.

NO PROBLEMO. Za mene Rimljanima 14. i Galatima 4 govori o DANIMA U NEDELJI, i da ne smemo drugog suditi za držanje bilo kog dana u nedelji, jer su svi dani Gospodnji. I da je Pavle uvel govorio da se oko nijednog praznika ili dana u godini ili mesecu ili nedelji ne smemo sporti niti posebno držati. Već da je držanje dana (bilo kog – pa i SUBOTE) potpuno nebitno za jednog Hrišćanina.
A ti brate Milane i dalje misli to što misliš i dalje misionari ljudima to što sada misliš, a ja ću ljudima govoriti ovo što sam izneo i tvrdim da je ISTINA.

Kološ. 2: 13 - 17

Ovaj tekst se ne odnosi na samu Subotu, koja, kao Spomen Stvaranja, nije, niti može biti "sen onoga što treba da dođe", već se Pavle, u tom vremenu, kada je večna važnost Subote bila nesporna (da apostoli nisu svetkovali Subotu, Jevreji bi ih ubrzo pogubili a u najmanju ruku bi ih neprestano optuživali da je krše, međutim, u Delima apostola nije opisan nijedan takav slučaj, iako su se, najčešće, suočavali upravo Subotom!) slobodno izrazio misleći na Starozavetne obrede koji su se obavljali samo Subotom i na pomenute dane:

“To je SUBOTNA žrtva paljenica svake Subote, osim svagdašnje žrtve paljenice i naliva njenog. I u početak meseca svojih prinosite Gospodu žrtvu paljenicu…” (4. Mojsijeva 28,10.11)

“Jer po poslednjoj naredbi Davidovoj biše izbrojeni sinovi Levijevi… jer određeni behu da pomažu sinovima Aronovim u službi u domu Gospodnjem…oko hlebova postavljenih i oko beloga brašna za dar i oko kolača presnih i oko tavica, i oko svega što se prži… i da stoje jutrom i hvale i slave Gospoda, i tako večerom. I kad se god prinose žrtve paljenice Gospodu, u Subote, i na mladine i na praznike…” (1. Dnevnika 23,27-31)

“A Jezekija opet uredi redove svešteničke i levitske… za žrtve zahvalne… I odredi deo carski od blaga svojega za žrtve paljenice, što se prinose jutrom i večerom i za žrtve paljenice što se prinose u Subote i na mladine i na praznike, kako je napisano u zakonu Gospodnjem.” (2. Dnevnika 31,3)

To su “jela i pića”, “praznici, mladine i Subote” koje su “sen onoga što šćaše da dođe, a telo je Hristovo”, dok je sama Subota, kao uspomena na Stvaranje, Dan Gospodnji i u Novozavetnom periodu.

Kološ. 2: 13 - 17 On i vas, koji bijaste mrtvi zbog prestupa i neobrezanosti svoga tijela, i vas on oživi zajedno s njime. Milostivo nam je oprostio sve prestupe,izbrisao zadužnicu koja propisima beše protiv nas, protivila nam se. Nju on ukloni pribivši je na križ. Skinu Vrhovništva i Vlasti, javno to pokaza: u pobedničkoj ih povorci s njime vodi. Neka vas dakle nitko ne sudi po jelu ili po piću, po blagdanima, mlađacima ili subotama. 17 To je tek sena onoga što dolazi,a zbiljnost jest - telo Kristovo.


NO PROBLEMO. Ja tvrdim da se ovde radi o suboti! (ČARNIĆ – Da vas, dakle, niko ne osuđuje za jelo, ili za piće, ili za kakav praznik, ili mladinu, ili subotu; ). I da nikave veze nema sa godišnjim subotama:
1. Em što to ne piše u tekstu,
2. Em što nikada niko nikog nije sudio za godišnje subote. Niti u Bibliji niti u svakodnenoj praksi.
3. Problem i meta osuđivanja je uvek bila SUBOTA – dan.

Kao što ni jednu Crkvu ne možeš ubediti u njene zablude, zašto bi mogao Adventiste? Ne vidim ni jjedan validan razlog zašto bih kod Adventista uspeo.

2. Ili (npr.) ove stihove: Koji nam govore da nismo pod zakonom!

Ovaj izraz ne znači da je Bog, mimo zdravog razuma, ukinuo Zakon, već se odnosi na one koji ga krše (oni su, dakle, pod osudom Zakona).

“A znamo da je Zakon dobar ako ga ko drži kao što treba.” (1. Timotiju 1,8)

“Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji slušaju Zakon, nego će se oni opravdati koji ga tvore.” (Rimljanima 2,11)

Nema šta da UKUDA, JER i onako nije važio za Hrišćane, već za Jevreje ( 2. Мојс. 31:[SUP] 13[/SUP] А ти кажи синовима Израиљевим и реци: Али суботе моје чувајте, јер је знак између мене и вас од колена до колена, да знате да сам ја Господ који вас посвећујем.[SUP]14[/SUP] Чувајте дакле суботу, јер вам је света; ко би је оскврнио, да се погуби; јер ко би год радио какав посао у њу, истребиће се она душа из народа свог.[SUP]15[/SUP] Шест дана нека се ради; а седми је дан субота, одмор, свет Господу; ко би год радио посао у дан суботни, да се погуби.[SUP]16[/SUP] Зато ће чувати синови Израиљеви суботу празнујући суботу од колена до колена заветом вечним. [SUP]17[/SUP] То је знак између мене и синова Израиљевих довека; јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, а у седми дан почину и одмори се.


Ili Originalna 4-ta zapovest:
5. Мојс. 5: [SUP]1[/SUP] И Мојсије сазва сав народ Израиљев, и рече им: Чуј Израиљу уредбе и законе, које ћу данас казати да чујете, да их научите и држите их и творите. [SUP]2[/SUP] Господ Бог наш учини с нама завет на Хориву. [SUP]3[/SUP] Није с оцима нашим учинио тај завет, него с нама, који смо данас ту сви живи. [SUP]12[/SUP] Држи дан од одмора и светкуј га, као што ти је заповедио Господ Бог твој. [SUP]13[/SUP] Шест дана ради и свршуј све послове своје. [SUP]14[/SUP] А седми је дан одмор Господу Богу твом; немој радити никакав посао ни ти, ни син твој ни кћи твоја, ни слуга твој ни слушкиња твоја, ни во твој ни магарац твој, нити које живинче твоје, ни дошљак који је код тебе, да би се одморио слуга твој и слушкиња твоја као и ти. [SUP]15[/SUP] И памти да си био роб у земљи мисирској, и Господ Бог твој изведе те оданде руком крепком и мишицом подигнутом. Зато ти је Господ Бог твој заповедио да светкујеш дан од одмора.)

Pa čemu onda Novi Zavet, ako taj koliko toliko branite iz Starog je dobar. Dobar je on, ali nije bio za Hrišćane.
Prema tome Zakon za Jevreje je taj o kome govore Adventisti i koji zdušno brane, a sa kojim se nisu mogli spasiti ni čuveni Fariseji, a vi hoćete da spasite Hrišćane! To je brate moj Milane – NEMOGUĆA MISIJA (Дела 15: [SUP]10[/SUP] Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети?)

Римљ. 3:[SUP]20[/SUP] Јер се делима закона ни једно тело неће оправдати пред Њим; јер кроз закон долази познање греха.[SUP]21[/SUP] А сад се без закона јави правда Божија,посведочена од закона и од пророка;[SUP]22[/SUP] А правда Божија вером Исуса Христа у све и на све који верују;јер нема разлике. [SUP]27[/SUP] Где је, дакле, хвала? Прође. Каквим законом? Је ли законом дела? Не, него законом вере.
9:32 Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,

Hršćani se spasavaju novim Zakonom i Novim Zavetom!

3. Koji JE TO NOVI ZAKON, nagovešten u Jeremiji 31:31-33 i 39:39,40 a potvrđen u Jevrejima 8:8 ?

Јевр.8:8 Јер кудећи их говори: Ево дани иду, говори Господ, и начинићу с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов завет;

Bog ima (samo) jedan Zakon (razlika je, dakle, samo u načinu Bogosluženja, odnosno držanju Zakona, kao što je objašnjeno u 10. stihu)

8:10 Jer je ovo zavet koji ću načiniti s domom Izrailjevim posle onih dana, govori Gospod: daću Zakone svoje u misli njihove, i na srcima njihovim napisaću ih, i biću im Bog, i oni će biti Meni narod.
(Dakle, ovaj tekst je čak potvrda da Bog, u skladu sa zdravim razumom, i u Novom zavetu ima Svoje Zakone!)

Samo jedan zakon! Zakon LJUBAVI. Pa to je Hrist rekao, a apostoli samo potvrdili :
Матеј 7:12 Све дакле што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима: јер је то закон и пророци.
22: 36-40 Учитељу! Која је заповест највећа у закону? А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.

1. Јов. 4: [SUP]16[/SUP] И ми познасмо и веровасмо љубав коју Бог има к нама. Бог је љубав,и који стоји у љубави, у Богу стоји и Бог у њему стоји. [SUP]17[/SUP] Тим се љубав у нама савршује да имамо слободу на дан судни; јер као што је Он и ми смо на свету овом.[SUP]18[/SUP] У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље; јер страх има муку. А ко се боји није савршен у љубави.[SUP]19[/SUP] Да имамо ми љубав к Њему, јер Он најпре показа љубав к нама.[SUP]20[/SUP] Ако ко рече: Ја љубим Бога, а мрзи на брата свог,лажа је; јер који не љуби брата свог,кога види, како може љубити Бога, кога не види? [SUP]21[/SUP] И ову заповест имамо од Њега: Који љуби Бога да љуби и брата свог.


Римљ. 13 : [SUP]7 [/SUP]Подајте, дакле, свакоме шта сте дужни: коме дакле порезу, порезу; а коме царину, царину; а коме страх, страх; а коме част, част. [SUP]8[/SUP] И не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другог; јер који љуби другог закон испуни. [SUP]9[/SUP] Јер ово: Не чини прељубе, не убиј, не укради, не сведочи лажно, не зажели, и ако има још каква друга заповест, у овој се речи извршује, то јест: Љуби ближњег свог као самог себе.[SUP]10[/SUP] Љубав не чини зла ближњему; дакле је љубав извршење закона.

Римљ. 13:8-10 И не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другог; јер који љуби другог закон испуни. Јер ово: Не чини прељубе, не убиј, не укради, не сведочи лажно,не зажели,и ако има још каква друга заповест,у овој се речи извршује,то јест : Љуби ближњег свог као самог себе. Љубав не чини зла ближњему; дакле је љубав извршење закона.

Гал. 5: 13,14 Јер сте ви, браћо, на слободу позвани: само да ваша слобода не буде на жељу телесну, него из љубави служите један другом. Јер се сав закон извршује у једној речи, то јест: Љуби ближњег свог као себе.

Mnogo ima stihova na ovu temu. Zatrpaću post, pa od šume nećete videti drvo. Ali i da ima jedna Isusova reč bila bi dovoljna, ali mnogima nije dovoljno ni 100 reči.

4. Kako to da imamo upozorenje na večnu smrt i pakao u CELOM Novom Zavetu za:
...
A nemamo ni JEDNO upozorenje za SUBOTU ? Pa kakva je onda to velika i važna subota, da nam se ona uopšte ne spomene a nasuprot nje da nas Hrist i apostoli upozoravaju na ove stvari!

Zato što je pitanje važnosti Subote, kao što sam upravo objasnio, tada bilo nesporno a tako je često naglašavano u Starom zavetu da je bilo izlišno da se o tome puno govori. I nije istina da nije spomenuta u Novom zavetu:

“I dan beše petak, i Subota osvitaše. A žene koje behu došle sa Isusom iz Galileje… videše grob i kako se telo metnu. Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u Subotu ostaše na miru po Zakonu.” (Luka 23,54-56)

Božja Reč jasno govori da su pomenute žene išle sa Spasiteljem iz Galileje i da su, svakako, od Najpogodnije Ličnosti bile poučene da li je ukinuo Subotnu zapovest i Zakon, jer je sigurno da ih ne bi ostavio u neznanju o ovim vrlo važnim pitanjima. Ovaj nedvosmisleni zapis govori u prilog važnosti Božjeg Zakona i nakon Hristovog raspeća, a sa njim i Subote, za koju je jasno rekao da je “načinjena čoveka radi” (Marko 2,27.28).

Nisi u pravu.
Prvo zato što nisi stavio ceo moj post, kao što i ja stvaljam tvoj. Jer originalni moj deo posta je:
4. Kako to da imamo upozorenje na večnu smrt i pakao u CELOM Novom Zavetu za:

1) Pogledali neku ženu sa željom;
2) Strašljivi;
3) Nepravednici;
4) Vračari;
5) Adžuvani;
6) Lakomci;
7) Kavgadžije;
8) Hajduci;
9) Krivoprestupnici,
10) .................

A nemamo ni JEDNO upozorenje za SUBOTU ? Pa kakva je onda to velika i važna subota, da nam se ona uopšte ne spomene a nasuprot nje da nas Hrist i apostoli upozoravaju na ove stvari!
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Što po meni uključuje dozu lukavstva:
Jer ja sam napisao :’’ Kako nemamo ni jedno UPOZORENJE za subotu?
A ti odgovaraš kako nema!? Ima! I daješ stihove gde NIJEDAN ne povezuje SUBOTU sa KAZNOM!
A u mom postu lepo sam ti naveo za šta nas sve UPOZORAVAJU U CELOM NOVOM ZAVETU HRIST I APOSTOLI.
Nerado ponavljam post, ali ću sada morati zbog ove male tvoje lukavosti, mada ne ostavljam mogućnosti i da je greška u pitanju, ponoviti. A original možete naći prethodnim mojom postovima:

1.4. Ponovilo bi se svetkovanje SUBOTE barem jedanput u Novom Zavetu, da je bitna za naše spasenje:
Mat.5:27-28Чули сте како је казано старима: Не чини прељубе.. А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом.А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао.И ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао.

Matej 15:19 Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, krađe, lažna svedočanstva, hule na Boga.

Otkrivenje 21:8 strašljivima i nevernima i poganima i krvnicima, i kurvarima, i vračarima, i idolopoklonicima, i svima lažama, njima je deo u jezeru što gori ognjem i sumporom; koje je smrt druga.

Marko 12:29-31 A Isus odgovori mu: Prva je zapovest od svih: Čuj Izrailju, Gospod je Bog naš Gospod jedini; I ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovest. I druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. Druge zapovesti veće od ovih nema

1.Korinć.6:9 Ili ne znate da nepravednici neće naslediti carstvo Božije? Ne varajte se: ni kurvari, ni idolopoklonici, ni preljubočinci, ni adžuvani, ni muželožnici 10 Ни лупежи,ни лакомци,ни пијанице,ни кавгаџије, ни хајдуци, царство Божије неће наследити.

Matej 5:33-37 Još ste čuli kako je kazano starima: Ne kuni se krivo, a ispuni šta si se Gospodu zakleo. A ja vam kažem: ne kunite se nikako: ni nebom, jer je presto Božji

Matej 5:21-22 Čuli ste kako je kazano starima: Ne ubij; jer ko ubije, biće kriv sudu. A ja vam kažem da će svaki koji se gnevi na brata svog nizašta, biti kriv sudu; a ako li ko reče bratu svom: Raka ! Biće kriv skupštini; a ko reče: Budalo! Biće kriv paklu ognjenom.

Marko 10:19 Zapovesti znaš: ne čini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoči lažno; ne čini nepravde nikome; poštuj oca svog i mater

Matej 12:36-37 A ja vam kažem da će za svaku praznu reč koju kažu ljudi dati odgovor u dan strašnog suda. Jer ćeš se svojim rečima opravdati, i svojim ćeš se rečima osuditi.

Luka 12:15 A njima reče: Gledajte i čuvajte se od lakomstva; jer niko ne živi onim što je suviše bogat.

Rimljanima 13:13 Da hodimo pošteno kao po danu: ne u žderanju i pijanstvu, ne u kurvarstvu i nečistoti, ne u svađanju i zavisti

1. Korinćanima 3:3 Jer ste još telesni. Jer gde su među vama zavisti i svađe i nesloge, niste li telesni, i ne živite li po čoveku?

Jakovljeva 3:14 Ako li imate gorku zavist i svađu u srcima svojim, ne hvalite se, ni lažite na istinu

Matej 7:1-5 Ne sudite da vam se ne sudi

1.Timot. 1:9,10 Znajući ovo da pravedniku zakon nije postavljen,nego bezakonicima i nepokornima i bezbožnicima i grešnicima, nepravednima i poganima, krvnicima oca i matere, krvnicima ljudskim, Kurvarima, muželožnicima, ljudokradicama, lažljivcima, kletvoprestupnicima, i ako šta ima protivno zdravoj nauci,

Umesto toga Hrist i apostoli nas upozoravaju da nećemo ući u Carstvo Nebesko ako smo:

1) Pogledali neku ženu sa željom;
2) Strašljivi;
3) Nepravednici;
4) Vračari;
5) Adžuvani;
6) Lakomci;
7) Kavgadžije;
8) Hajduci;
9) Krivoprestupnici,
10) .................
Pa zar su ove stvari važnije od subote, da nam se one napominju, a subota ne.
Međutim svim apostolima je bila jasna subota što se tiče spasenja Hrišćana, zato je nisu nigde ni uvrstili u Novi Zavet.

“A kad seđaše” (Isus) “na Gori maslinskoj, pristupiše k Njemu učenici nasamo govoreći: kaži nam kad će to biti? I kakav je znak Tvojega Dolaska i posletka veka? I odgovarajući Isus reče im: Čuvajte se da vas ko ne prevari.” “Nego se molite Bogu da ne bude bježan vaša u zimu ni u Subotu; jer će biti nevolja velika kakva nije bila od postanja sveta dosad niti će biti.” (Matej 24,3.4.20.21)

"Subota je načinjena ČOVEKA radi..." (Marko 2,27)



[SUP]9[/SUP] Dakle je ostavljeno još počivanje narodu Božijem.

[SUP]10[/SUP] Jer koji uđe u pokoj Njegov, i on počiva OD DELA svojih, KAO i Bog od Svojih.

(Jevrejima 4,9.10)

Ovo je sve odgovoreno sem još jednu stvar:
"Subota je načinjena ČOVEKA radi..." (Marko 2,27)
Više puta ti je na ovo odgovoreno. Da si izostavio drugi deo koji govori da je čovek iznad subote, i ti opet radiš isto.
To za mene nije poštena igra.
Zar misliš da je 100 X ponovljena laž istina?
Ili jednostavno mi objasni zašto po ko zna koji put stvaljaš ovaj isti stih, pa još isečen!?
Pozdrav

 

[Adrian BG]

Dobro jutro brate Adriane,
O ovoj tvojoj izjavi necu komentarisati, jer ti je ko zna koliko puta objasnjeno da ADVENTISTI NEMAJU SVOJ PREVOD BIBLIJE. Pametnom je to dosta.

Nego Adriane zelim sada s tobom ozbiljno da razgovaram, zato pokusaj de me razumes.

Prevo, secas se kad sam za tebe rekao da si sektas, nisam mislio da te podcenim a jos manje uvredim, nego sam to rekao iz razloga sto sam primetio da ti verujes drugacije nego pravoslavci.

Ti tvrdis, da se spasavamo veromu u Isusa Hrist, blagoidacu ili miloscu i da tako ulazimo u Bozji pokoj, slobodni od prestupa i greha.

Adriane, to je protestansko shvatanje nacina spasenja. Znas dobro da pravoslavni veruju da pripadaju Hristovoj crkvi koju je On osnova, koja je primila Svetoga Duha, ima prijemstvo i hirotoniju i kad tome dodaju dobra dela koja im se uracunavaju u spasenje oni su sigurni.
Pored toga imaju i svece koji im pomazu na Bozjem sudu. Secas se price o mitarstvima. Ona prepodobna ? cariugradska na svakom mitarstvu sto joj je od dobrih dela nedostajalo, andjeli su dodali od dela Sv. Vailija. To je odprilike koncept pravoslavnog verovanja o spasenju.

Medjutim, ja se potpuno slazem sa tobom. Slazem se da se spasavamo verom u Gospoda Isusa Hrista, blagodacu ili miloscu Bozjom, a ne nasim zalugama, i kad smo verom primili Hrista i zavetovali se krstenjem onda ulazimo u Gospodnji pokoj koji nas ne oslobadja samo od osude zakona zbog nasih proslih ili naslednih greha, nego On nas oslobadja i od greha tj pomaze nam da vise ne gresimo.
Vidis Adriane to je kljucna istina o spasenju i mi se potpuno slazemo sa tobom.

Izgleda da medju nama nastaje nesporazum i neslaganje, kada je u pitanju prihvatanja dara spasenja.
Spasenje je besplatan dar Bozje milosti, a nikako nasa zasluga. Kad priznamo Hrista za svoga spasitelja svoju veru
obicno zapecatimo krstenjem. Time smo prihvatili dar Bozje blagodati i time su nam gresi oprosteni.

Vernik vise ne gleda sta pise u zakonu, sta sme, a sta ne sme, nego Zakon Bozji Sveti Duh upisuje u njegovom srcu,
on postaje deo njegove prirode, deo njegove svesti, i on ne moze a da ne tezi da cini ono sto je pravo, a to je
srz Dekaloga.

Vernik dozivljava novorodjenje, o kome je Hristos govorio Nikodimu: "Ako se ko ne rodi vodom i Duhom ne moze uci u carstvo Bozje".
Jovan 3,3.
Vernik u cijem srcu je Sveti Duh ispisao Bozji zakon, on zivi novim zivotom o kome Pavle govori:
"Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusu Hristu, u smrt Njegovu krstismo se?
TAKO SE S NJIM POGREBOSMO U SMRT da kao sto usta Hristos iz mrtvih slavom ocinom,TAKO I MI U NOIVOM ZIVOT DA HODIMO...
Znajuci ovo da se stari nas covek razape s njim, da bi se telo gresno pokvarilo, DA VISE NE BISMO SLUZILI GREHU.
JER KOJI UMRE OPROSTI SE OD GREHA." Rimljanima 6,3-7.

Ako nema promene u zivotu, ako greh nije priznat i odbace, to je dokaz da vernik jos nije primio Bozju blagodat.
On i bez te promeni i bez novog zivota moze da govori o Bozjoj blagodati, ali Hristos ce mu reci "Nikad vas nisam znao idite od mene koji cinbite bezakonje." Matej 7,23.

Vernik i posle obracenja moze da "pogresi", ali on nastoji da ne gresi. To je ono sto Jovan pise:
"Decice moja! ovo vam pisem da ne gresite; i ako ko sagresi, imamo Zastupnika kod Oca, Isusa Hrista pravednika."
1. Jovanova 2,1. Znaci hriscanin moze da pogresi, ali on ne zivi u grehu,on se uz Bozju pomoc bori protiv greha, jer greh je prestup Bozjeg zakona. To cine bezakonici a ne hriscani.

Novoobraceni vernik donosi duhovne rodove u veri i poslusnoisti Bozjoj volji koja je izrazena u Dekalogu,
on ne veruje da se time spasava, nego veruje da je miloscu ili blagodacu spasen, a iz zahvalnosti zivi u poslusnost.

On ne cine dobra dela da bi se njima svpasio, nego zivi u poslusnosti iz zahvalnosti sto je blagodavu spasen.

Adriane, vidis, prvi deo, koncept spasenja nam je potpuno isti, samo izgleda da je prihvatanje dara spasenja malo drugaciji.

Sta ti kazes, kako hriscanin prima blagodat ili taj Bozji dar spasenja i kako se on posle primanja odnosi prema Bogu, bliznjima, i Bozjem zakonu koji je temelj Bozje pravednosti.

Pokazuje li se ikakva razlika u zivotu vernika koji je poverovao u Hrista ili on nastavlja da zivi u bezakonju kao sto je i pre toga zive?
Mozes li nam objasniti kako ti to razumes i objasnjavas?

Sve najbolje

Дан спасења о коме говориш је нешто што је измишљено код Баптиста седмог дана који су постали секта баптизму. Ви сте преузели ту догму, као што сте преузимали од сваког по мало, тј. како су се указивале "визије" госпођи Вајт. Тачније, те визије су се указивале како је прочитала по неку књигу и решила да усвоји догму. То је толико једноставно и провидно, да ми је право чудо да неко ко познаје Стари завет и апостолска дела може да прихвати 2000 лажних визија које су у принципу копирања од разних аутора и цркви које је врх адвентизма решио да усваја не би ли се учврстила јединственост вашег покрета или секте у то време.

Прича да је субота седми дан није нешто ново за нас па да нам ви сад говорите да смо у заблуди. У православљу и даље стоји да је субота седми дан и ту нема никаквих проблема, чак се и литургије врше суботом што мало ко зна од вас. Умислили сте да нам ширите неко откривење, а то је сасвим позната ствар. Проблем настаје код ваше (баптистичке) интерпретације коју сте олако прихватили после девет година од оснивања (не рачунам онај део са Милером, иако вам је све базирано на његовом лажном пророчанству).

Ствар је да ви хоћете да прикажете да цео свет не држи десет заповести, а да само ви то радите. Могу слободно да кажем да сте у великој заблуди. Можете ви цитирати Мојсија данима и годинама, фарисеји су стриктно држали суботу и многе друге ствари па опет не уђоше у покој Божији. Цео живот су провели светкујући суботу, а господара суботе су хтели да убију због дана који је Он посветио. Никако нису могли да схвате зашто "квари" суботу и видим да и ви имате тај проблем, а није мали проблем.

Чисто да знаш, сви други држе заповести, нико није баш толико против заповести, већ је ствар у начину испуњавања тих заповести. Христ је испунио и објаснио како се те заповести држе, а ви не идете по Христовој науци, већ се ослањате на Мојсија и као да сте обрезани па говорите и радите. Немогуће је објаснити некоме о чему се ту ради када верује да ће се законом спасити. Вера је кључ и она учвршћује закон, а ви радите обрнуто.

А то што си рекао да сам ја секташ, шта сте онда ви адвентисти (сектине секте секта, ако гледамо одакле сте настали)? Не оптерећујем се са тим стварима, чак сам кажем да сам највећи секташ на свету и нема проблема. Не секирај се за то. Правоверје ми је дубоко усађено, тако да није проблем.

 

[Mika32]

Adriane,

hvala ti sto si uzeo vremena da odgovoris na moj komentar.

Hvala ti i na ovoj izjavi: "Прича да је субота седми дан није нешто ново за нас па да нам ви сад говорите да смо у заблуди. У православљу и даље стоји да је субота седми дан и ту нема никаквих проблема, чак се и литургије врше суботом."

Poznato mi je to brate Adriane, ali kako ti to razumes: cetvrta zapovest i u pravoslavlju glasi: "Sest dana radi a sedmi dan posveti Gopodu Bpogu tvojemu."
A ti si pravilno rekao da je subota sedmi dan. Pa posto znamo da je tako, zar nebiste trebali po toj zapovesti da praznujete subotu sedmi, a ne nedelju prvi danh?

To mnogi pravoslavci ne zele da priznaju.

Nego Adriane, nemam nista protiv toga sto si komentarisao o nama, znam da smo mi uvek na meti, medjutim, ja sam postavio pitanje spasenja.
Ti si lepo izjavio da se spasavamo verom u Isusa Hrista, blagodacu ili miloscu, a ne svojim delima.
Rekao sam da se slazem sa tobom, ali izneo sam ti primer koji svedoci da pravoslavni ne veruju tako.
To znaci da se ti u izvesnim tackama ucenja odvajas od pravoslavnih.

Drugo, ti svakako znas da i medju protestantima postoje mnogi, koji veruju da se spasavaju verom u Isusa Hrista i ako je neko primio Hrista mozeda zivi kako hoce. Pa prema tvojoj izjavi ispada kao da se i ti s time slazes.

Zato sam te pitao kako ti shvatas i razumes, kako novododjeni hriscanin koji je primio Hrista za svoga Spasitelja treba da zivi?
Slazes li se da onaj koji prima Hrista u isto vreme dozivljava novorodjenje o kome Hristos govori, i kao sto znam da verujes da Duh Sveti upisuje Bozji zakon u srce novoobracenog hriscanina, da li taj hriscanin ostaje u grehu, ili posto se sa "Hristom razapeo" on je mrtav grehu, a ziv Bogu, a to znaci da nastoji da soj zivot uskladi za Bozjim zakonom, koji je merilo Bozje pravde?
Zbog ceka nisi nista rekao o tome u svom odgovoru?

Sve najbolje
.

 

[VANHELSING G]

Koju ustanovu nam je Gospod ostavio da slavimo NJEGOVO VASKRSENJE?

Na primer veceru Gospodnju.

Sta slavimo Vecerom Gospodnjom?
Isusa.
SECAMO SE NJEGOVE SMRTI!
NJEGOVA SMRT JE TAKO VAZNA ZA NAS???

Iako to ljudskoj logici ne prija bas, tako je.

1.Kor 11:26 Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, (secate se) dokle ne dođe.

Da li nam je Gospod ostavio neku ustanovu da slavimo njegovo VASKRSENJE???

DA!!!

TOM NOVOM USTANOVOM JOS JEDNOM SLAVIMO NJEGOVU SMRT A I VASKRSENJE!

Kojom?

KRSTENJEM I NOVIM ZIVOTOM VERNOSTI:

3 Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se? 4 Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo. 5 Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem; 6 Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu. 7 Jer koji umre oprosti se od greha. 8 A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim, 9 Znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće ovladati njime. 10 Jer šta umre, grehu umre jedanput; a šta živi, Bogu živi. 11 Tako i vi, dakle, držite sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Hristu Isusu Gospodu našem.
Rimljanima 6.

Krtsenjem i novim vernim zivotom slavimo Hristovu smrt i vaskrsenje svaki put kada se neko krsti a i kada taj novo krsteni zivi tim novim zivotom, sa kojim je u Hristom simbolicki umro starom zivotu, i kada je izasao iz vode simbolicki ustao kao i Hristos u novi zivot vernosti sa Hristom.

Sada kao zivo svedocastvo novo obracene osobe SVOJIM NOVIM ZIVOTOM I KRSTENJEM SLAVE VASKRSENJE HRISTOVO I VASKRSLOG.
Sada svi koji su tog novo obracenog pre poznavali to primecucju, PRIMECUJU DA ON svojim novim zivotom vernosti i poslusnosti Bogu, slavi Hrista i njegovo vaksrsenje NA TAJ NACIN a i , sam je svedok HRISTOVOG VASKRESENJA.
Jer je ta osoba koja je vaskrsla s Hristom u novom zivotu to uspela samo kroz vaskrslog Hrista koji cini u nama takvo delo OBRACENJA.
​

Jeli brate jel si ti sam razumeo ovo sto si napisao?Ako jesi sta ce ti onda subota majketi?Jel si to gore uzeo iz ruske pravoslavne crkve posto ti verujes u nju?

Ajmo postanak?

Nekoliko pitanja za subotare:

1. Gde su Biblijski dokazi o vasoj jeresi "Istrazni sud" ?
2. Zasto bi jednom Hriscaninu bila vaznija uspomena na izlazak Jevreja iz Egipta (subota), umesto izlaska iz smrti u vecni zivot - vaskrsenje (nedelja) ?
3. Zasto bi jednom Hriscaninu bio vazniji dan kada je Hrist bio mrtav u grobu umesto dana kada je pobedio smrt i vaskrsao ?

Da li subotari slede Hrista, ili slede Milera i poganu babu gatalicu Helenu Vajt ? Ko je tvorac doktrina kulta subote ? Penzionisani kapetan americke vojske i halucinacijama opsednuta baba koja je po recim anjenog muza imala preko 200 tih halucinacija. U jednoj od njih je razgovarala sa mrtvim muzem (oklutizam), a posle tvrdila da su to bile poruke od Boga.

Neka vam je Bog na pomoci... subotari.

U danasnje vreme postoje samo dve skupine koje jos uvek drze do zakona:

- Jevreji
- Kojekakvi kultovi poput subotarskog i Jehovinih "svedoka"

Ovi prvi to rade vec cca. 6000 godina i neka ih. A ovi drugi sami sebe nazivaju Hriscanima a istovremeno poturaju jeresi o besprekornom postivanju subote, zaboravljajuci da je Stari Zavet samo senka onog sto je doslo posle, Bozja blagodat i Novi Zavet.

A u Novom Zavetu lepo stoji:
----------------------------------------------
(RIM 14)
5 Tako jedan razlikuje dan od dana, a drugi drzi sve dane da su jednaki: svaki da bude uvjeren za svoju misao.
6 Koji razlikuje dane, Gospodu razlikuje; i koji ne razlikuje dana, Gospodu ne razlikuje. Koji jede, Gospodu jede: jer hvali Boga; i koji ne jede, Gospodu ne jede, i hvali Boga.

Kao rezultat slobode od zakona Starog Zaveta koji nam Isus Hrist donese, mi Hriscani dobismo slobodu izbora. Izabrasmo nedelju, dan naseg najvece radosti I nade u spasenje – dan Hristovog VASKRSENJA.

Izgleda da neki imaju problema da razumeju sta pise u sledecim citatima:
---------------------
A u prvi dan nedjelje, kad se sabraše uèenici da lome hljeb, govoraše im Pavle, jer šæaše sjutradan da poðe, i proteže besjedu do ponoæi. DELA 20;7

A za milostinju svetima, kao što uredih po crkvama Galatijskijem onako i vi cinite. Svaki prvi dan nedjelje neka svaki od vas ostavlja kod sebe i skuplja koliko može, da ne bivaju zbiranja kad dodjem. 1KOR 16;1-2
--------------------------

Lepo pise da su se sabirali u prvi dan nedelje. Pitajmo se: A koji je to prvi dan nedelje ? Odgorovor je opet u Bibliji.

Prvi dan nedelje je - NEDELJA.

Isus je vaskrsao prvog dana u nedelji: MAT 28;1-7 MAR 16;2 LUK 24;1 JOVAN 20;1, u NEDELJU.

Hriscani svetkuju prvi dan nedelje a ne sedmi. Otkud sad pa to ? Lepo...

Kao sto je gore napisano, zbog slobode izbora. A i sam bog rece u originalnoj zapovesti:
(2 MOJ 20)
9 Sest dana radi, i svrsuj sve poslove svoje.
10 A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu

Pa tako, i mi radimo sest dana, a sedmi odmaramo. Razlika je samo u tome da li pocinjemo da odrojavamo dane od nedelje ili ponedeljka. U gornjim citatima su se apostoli ocigledno okupljali u dan Hristovog vaskrsenja, u nedelju. Dakle, pocinjali su da odbrojavaju dane od ponedeljka. Postovanje nedelje od strane Apostola je ocigledno zapisano u Bibliji i samo slepi to ne mogu da vide. A da nije rec samo o slucajnosti, govore i sledeci podaci o postivanju nedelje u ranom Hriscanstvu, poredani hronoloski od Apostola pa nadalje:

- 60. Apostol Luka, Mala Azija -
"A u prvi dan nedjelje, kad se sabrase ucenici da lome hljeb, govorase im Pavle, jer scase sjutradan da pode, i proteze besjedu do ponoci."
Dela 20:7

- 80. Ucenje dvanaestorice apostola -
"A u Dan Gospodnji, sabravsi se zajedno, lomite hleb i vrsite Liturgiju..."
Didahi 14:1

- 96. Apostol Jovan, Patmos -
"Bijah u Duhu u Dan Gospodnji"
Otkrivenje 1:10

- 107. Ignjatije, Episkop Antiohije, Smirna, Mala Azija -
"ne vise subotujuci (svetkujuci subotu) nego ziveci po Danu Gospodnjem, u koji je i zivot nas zasijao kroz Njega i smrt Njegovu (vaskrsenjem)..."
Poslanica Magnezanima 9:1

- 120. Varnava, Aleksandrija, Afrika -
"Zato mi i provodimo osmi dan u radosti, u koji je i Isus vaskrsao iz mrtvih, i javivsi se (ucenicima) uzneo se na nebesa."
Varnavina poslanica 15:9

- 140. Justin Mucenik -
"Ali nedelja je dan u koji svi drzimo zajednicko ukupljanje, jer je Isus Hristos, nas Spasitelj, na taj isti dan ustao iz mrtvih."
Apologija, g.LXVII

- 170. Ipolit, Episkop Rimski, Rim -
"U prvi dan sedmice Episkop, ako je moguce, razdaje (pricesce) svojom rukom svemu narodu, dok djakoni lome hleb."
Apostolsko predanje, 22

- 194. Kliment, Aleksandrija, Egipat -
"On, ispunjavajuci pravila, prema Jevandjelju, drzi Dan Gospodnji ... proslavljajuci vaskrsenje Gospodnje u sebi"
Knjiga 7, g.XII

- 200. Tertulijan, Afrika -
"Svecano proslavljamo dan posle subote nasuprot onima koji taj dan nazivaju svojim pocinkom."
Apologija, g.XVI

- 250. Kiprijan, Episkop Kartagine, Afrika -
"Osmi dan, a to je je prvi dan posle subote, je Dan Gospodnji."
Poslanica 58, 4

- 250. Apostolska pravila -
"Na dan vasksenja naseg Gospoda, koji je Dan Gospodnji, okupljajte se revnosnije."
Knjiga 2,7

- 270. Anatolije, Episkop Laodikeje, Mala Azija -
"Nase postovanje prema vaskrsenju Gospodnjem koje se desilo na Dan Gospodnji navodi nas da ga svetkujemo."
Glava X

- 306. Petar, Episkop Aleksandrije, Egipat -
"Ali Dan Gospodnji slavimo kao dan radosti jer je tada on ponovo ustao (iz mrtvih)."
Kanon 15

Brojevi predstavljaju godinu. Dakle, pisani dokazi o postivanju nedelje u prih 306 godina posle Hrista.

Prica o rimskom Papi kao autoritetu koji je promenio dan odmora je smesna kada je u pitanju Pravoslavlje. Ako je to neki Papa i izjavio, neka o tome brinu Rimokatolici. Za nas Pravoslavne, dokazi jos od Biblije pa nadalje su jasni i nepobitni.

Posto je u pitanju sloboda izbora, da su subotari rekli: "eto mi se dogovorili da salvimo subotu..." niko im ni rec nebi rekao. Medjutim, problem nastaje kada oni to pokusavaju da nametnu kao Biblijsku istinu ! E, to vec nije tacno... Pored toga, oni toliko o suboti pricaju da se Pravoslavni cesto pitaju: KO JE SUBOTARSKI BOG ? SUBOTA.

 

[Adrian BG]

Adriane,

hvala ti sto si uzeo vremena da odgovoris na moj komentar.

Hvala ti i na ovoj izjavi: "Прича да је субота седми дан није нешто ново за нас па да нам ви сад говорите да смо у заблуди. У православљу и даље стоји да је субота седми дан и ту нема никаквих проблема, чак се и литургије врше суботом."

Poznato mi je to brate Adriane, ali kako ti to razumes: cetvrta zapovest i u pravoslavlju glasi: "Sest dana radi a sedmi dan posveti Gopodu Bpogu tvojemu."
A ti si pravilno rekao da je subota sedmi dan. Pa posto znamo da je tako, zar nebiste trebali po toj zapovesti da praznujete subotu sedmi, a ne nedelju prvi danh?

To mnogi pravoslavci ne zele da priznaju.

Nego Adriane, nemam nista protiv toga sto si komentarisao o nama, znam da smo mi uvek na meti, medjutim, ja sam postavio pitanje spasenja.
Ti si lepo izjavio da se spasavamo verom u Isusa Hrista, blagodacu ili miloscu, a ne svojim delima.
Rekao sam da se slazem sa tobom, ali izneo sam ti primer koji svedoci da pravoslavni ne veruju tako.
To znaci da se ti u izvesnim tackama ucenja odvajas od pravoslavnih.

Drugo, ti svakako znas da i medju protestantima postoje mnogi, koji veruju da se spasavaju verom u Isusa Hrista i ako je neko primio Hrista mozeda zivi kako hoce. Pa prema tvojoj izjavi ispada kao da se i ti s time slazes.

Zato sam te pitao kako ti shvatas i razumes, kako novododjeni hriscanin koji je primio Hrista za svoga Spasitelja treba da zivi?
Slazes li se da onaj koji prima Hrista u isto vreme dozivljava novorodjenje o kome Hristos govori, i kao sto znam da verujes da Duh Sveti upisuje Bozji zakon u srce novoobracenog hriscanina, da li taj hriscanin ostaje u grehu, ili posto se sa "Hristom razapeo" on je mrtav grehu, a ziv Bogu, a to znaci da nastoji da soj zivot uskladi za Bozjim zakonom, koji je merilo Bozje pravde?
Zbog ceka nisi nista rekao o tome u svom odgovoru?

Sve najbolje
.

Не одвајам се ја ни по чему, вероватно мислиш на православце који су рођени у Србији, па аутоматски мисле да је то наследна особина. А ако разговараш са православцем кога интересује шта православље представља или разговараш са неким православним теологом или свештеником, видећеш да није баш тако како си умислио.

Како се ја разликујем? Па, нисам ја одредио да се држи литургија суботом и недељом. Суботом јер је седми дан, а недељом јер је васкрсао Господ у први дан, тј. Дух Свети силази у недељу. То је званични став свих православних цркава. Проблем је што сте ви напустили своју веру и улетели у неке америчке окулне радње и деловања, а за било које друго учење нисте имали времена.

"У току Великог поста, пуна Литургија служи се само суботом и недељом. Рана пракса Цркве, потврђена канонима Васељенских сабора, забрањује служење светих Литургија током недеље у време Великог поста, пошто ови дани треба да се проводе у посту и покајању. Света Литургија се не уклапа у покајни карактер великопосних дана. Литургија је пасхална Тајна, празник Цркве испуњен радошћу и духовним весељем. " (Саборна црква у Београду)

"Богослужења у манастиру су редовна, свакодневно се служе јутарње и вечерње.
Божанствене Литургије служе се празником, суботом и недељом.
Суботом Литургија почиње у 7:30, осим ако је празник.
Празником и недељом Литургија почиње у 9 часова.
Јутарња богослужења свакога дана почињу у 5:30 .
Вечерња богослужења свакога дана почињу у 17 часова." (Манастир Ваведења у Београду)


"Са благословом епископа сремског господина Василија, служе се Богослужења и то Литургије суботом, недељом и на црвено слово у девет сати, а Вечерња Богослужења су петком, суботом, недељом и уочи празника и на празник у 18 сати. Доста тога смо заједнички постигли као и великим ангажовањем Грађевинског одбора чији је председник Миломир Товаровић." (Црква Успења, Шид)


"У свету и Велику суботу, боготелесно погребење Господа и Спаса нашега Исуса Христа, и Његов силазак у ад празнујемо. Њима од искварења наш род позван бивши, ка вечном животу пређе. Од свих других дана света Четрдесетница је превасходнија, а од ње је опет ова света и Велика седмица највећа; а од Велике седмице опет највећа је ова Велика и света субота. А назива се Велика седмица не зато што има веће дане или часове, него зато што се велика и натприродна чуда и изврсна дела Спаситеља нашега у њој десише, и то првенствено данас. Како приликом првог стварања света Бог свако дело сачинивши и напослетку у шести дан најгосподственије саздавши човека, у седми дан почину од свих дела Својих, и освети га, суботом га назвавши, што се тумачи као одмор. Тако и у сачињењу умног света све изврсно сачинивши, и у шести (дан) опет саздавши исквареног човека, и обновивши живоносним Крстом и смрћу, у садашњи овај седми дан одмори се, савршеним одмором од дел?, животоприродним и спаситељским уснувши сном. Силази дакле Божије Слово плоћу у гроб, а спушта се и у ад неискваривом и божанственом Својом Душом, која се у смрти раздели од Тела, и коју предаде у руке Оцу, Коме и Своју крв принесе, за коју Он није молио, а која би наше избављење. Јер није у аду Господња Душа била, као душе других светих, задржана. Па како би и била, кад уопште није потпадала под прародитељску клетву као они. Но ако је нас и држао, ни Крв, којом бејасмо купљени, не узе наш непријатељ ђаво. Па како би то, осим ако не од Бога? Но и Бога Његов разбојник ђаво имаше да ухвати. Међутим и телесно и са Божанством које се са плоћу крајње сјединило усели се у гроб Господ наш Исус Христос. И беше и са разбојником у рају, и у аду беше, како рекосмо, са обоженом Својом Душом. А натприродно и са Оцем беше, и уз Духа седећи, а као Бог неописани посвуда беше, док у гробу Божанство ништа није страдало, као ни на Крсту. Тело Господње дакле, претпе и погибао (тл?н?е), то јест разрешење Душе од Тела, а нипошто трулење (растл?н?е), распадање плоти и удова, односно савршено (потпуно) упропашћење." (Епархија Рашко-призренска)

Што јасно говори да нико није назвао недељу седмим даном, сем оних који знају површно или баш ништа. Ти на те "православце" мислиш. Што медитирају и не верују у Христа, а декларишу се као Срби православци. Онда се чудиш када видиш да православци нису само људи без икаквог знања, као одударамо од православља. Одударамо од света, а не од православља.

4. Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.
5. И на овом месту опет: Неће ући у покој мој. (дакле, "суботари" не уђоше у покој)
6. Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;

7. Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца. (опет одређује један дан)
8. Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом. (какав сад други дан осим суботе?)
9. Дакле је остављено још почивање народу Божијем. (још почивање остаје за оне који су Божији народ)
10. Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.
11. Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства. (Јеврејима 4)

Да видимо шта је то Господ рекао за отворена врата за Храм:

1. Овако вели Господ Господ: Врата унутрашњег трема, која гледају на исток, нека су затворена у шест дана тежатних, а у суботу нека се отварају, и на дан младине нека се отварају.
2. И кнез нека дође кроз трем од врата спољашњих, и нека стане код довратника, а свештеници нека принесу његову жртву паљеницу и жртву захвалну, и он поклонивши се на прагу нека отиде, а врата да се не затварају до вечера.
3. И народ земаљски нека се поклања Господу на истим вратима у суботе и на младине.(Језекиљ 46)


Шта ово значи? Значи да су врата за Царство небеско отворена до доласка Христовог јер Он положи Жртву за све нас, улазак у покој је свакоме доступан до тог Великог Дана Христовог повратка. Ко поверује и призна Исуса Христа и Васкрсење, тај ће ући у покој, а ко уђе у покој:

10. Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.

Дакле, признањем ми улазимо у покој и држимо заповест јер почивамо као и Господ. А сваки дан и секунд свога живота посвећујемо Господу Исусу Христу, јер нови завет између Бога и Израиља је само везан за Исуса, а не за Мојсија или како се коме свиђа. Све се ослања на речи и науку Христову. Он нам откри тајне које нису Јевреји знали, већ бејаше затворени законом, а да не схватају шта чему служи када испуњавају закон.

Не улази се у починак само суботом, већ сваког дана (трена) смо у покоју, јер нас Господ уведе у покој/мир Божији. Јер се јасно каже ПОЧИВА, значи да је неограничено време (глагол несвршени - имперфекат). Једном уђеш у покој и почиваш.

Погрешно је опет учити људе фарисејској науци, јер у Христу се све ослања на срце и љубав, а не на робовање закону. Вером и кроз љубав ми испуњавамо закон. Верујем да опет није јасно.

Ви лепо испишете све из Христове науке, али за праксу говорите супротно.Јер славимо дан Христовог Васкрсења и силаска Духа Светога, то је дан који хришћани у радости светкују. Као што је у први дан створио Господ небо и земљу, светлост која обасјава све, тако у први дан Васкрсе и обновљено је све и измирено са Богом, јер у Христу се све обновљено. А субота остаје седми дан, ту нема "измена".

"Nego Adriane, nemam nista protiv toga sto si komentarisao o nama, znam da smo mi uvek na meti, medjutim, ja sam postavio pitanje spasenja."

Ма, где сте ви на мети, ви имате манију гоњења, а заштићени сте као бели медведи. Тачно се види ко је страдао свих ових протеклих векова, тако да ту аргументе немате. Ви сте све остале поставили као мете и осуђујете да сви следе вавилонску науку, а доказано је да су вас кабалисти основали. Сад је мало незгодно када се о вама говори, па одмах почињете да паничите како вас неко прогони.

 

[Mika32]

Не одвајам се ја ни по чему, вероватно мислиш на православце који су рођени у Србији, па аутоматски мисле да је то наследна особина. А ако разговараш са православцем кога интересује шта православље предстравља или разговараш са неким православним теологом или свештеником, видећеш да није баш тако како си умислио.

Dobro jutro brate Adriane,
mnogop ti hvala na ovom komanteru o kome vredi razmisliti.

Razgovarao sam ja mnogo puta sa pravoslavnim svestenicima i teolozima.
----------------

. Проблем је што сте ви напустили своју веру и улетели у неке америчке окулне радње и деловања, а за било које друго учење нисте имали времена.

Gresis Adriane nismo mi upali u nikakve "okultne radnje", nego smo se potpuno posvetili izucvanju ranog hriscanstva i Hristove nauke onakve kakva je u Bibliji. Prema tome nema tu nikakvog okultizma, nego izgleda da nisi dobro upoznat sa nasim verovanjem i ucenjem.
--------------

"У току Великог поста, пуна Литургија служи се само суботом и недељом. Рана пракса Цркве, потврђена канонима Васељенских сабора, забрањује служење светих Литургија током недеље у време Великог поста, пошто ови дани треба да се проводе у посту и покајању. Света Литургија се не уклапа у покајни карактер великопосних дана. Литургија је пасхална Тајна, празник Цркве испуњен радошћу и духовним весељем. " (Саборна црква у Београду)

"Богослужења у манастиру су редовна, свакодневно се служе јутарње и вечерње.
Божанствене Литургије служе се празником, суботом и недељом.
Суботом Литургија почиње у 7:30, осим ако је празник.
Празником и недељом Литургија почиње у 9 часова.
Јутарња богослужења свакога дана почињу у 5:30 .
Вечерња богослужења свакога дана почињу у 17 часова." (Манастир Ваведења у Београду)


"Са благословом епископа сремског господина Василија, служе се Богослужења и то Литургије суботом, недељом и на црвено слово у девет сати, а Вечерња Богослужења су петком, суботом, недељом и уочи празника и на празник у 18 сати. Доста тога смо заједнички постигли као и великим ангажовањем Грађевинског одбора чији је председник Миломир Товаровић." (Црква Успења, Шид)


"У свету и Велику суботу, боготелесно погребење Господа и Спаса нашега Исуса Христа, и Његов силазак у ад празнујемо. Њима од искварења наш род позван бивши, ка вечном животу пређе. Од свих других дана света Четрдесетница је превасходнија, а од ње је опет ова света и Велика седмица највећа; а од Велике седмице опет највећа је ова Велика и света субота. А назива се Велика седмица не зато што има веће дане или часове, него зато што се велика и натприродна чуда и изврсна дела Спаситеља нашега у њој десише, и то првенствено данас. Како приликом првог стварања света Бог свако дело сачинивши и напослетку у шести дан најгосподственије саздавши човека, у седми дан почину од свих дела Својих, и освети га, суботом га назвавши, што се тумачи као одмор. Тако и у сачињењу умног света све изврсно сачинивши, и у шести (дан) опет саздавши исквареног човека, и обновивши живоносним Крстом и смрћу, у садашњи овај седми дан одмори се, савршеним одмором од дел?, животоприродним и спаситељским уснувши сном. Силази дакле Божије Слово плоћу у гроб, а спушта се и у ад неискваривом и божанственом Својом Душом, која се у смрти раздели од Тела, и коју предаде у руке Оцу, Коме и Своју крв принесе, за коју Он није молио, а која би наше избављење. Јер није у аду Господња Душа била, као душе других светих, задржана. Па како би и била, кад уопште није потпадала под прародитељску клетву као они. Но ако је нас и држао, ни Крв, којом бејасмо купљени, не узе наш непријатељ ђаво. Па како би то, осим ако не од Бога? Но и Бога Његов разбојник ђаво имаше да ухвати. Међутим и телесно и са Божанством које се са плоћу крајње сјединило усели се у гроб Господ наш Исус Христос. И беше и са разбојником у рају, и у аду беше, како рекосмо, са обоженом Својом Душом. А натприродно и са Оцем беше, и уз Духа седећи, а као Бог неописани посвуда беше, док у гробу Божанство ништа није страдало, као ни на Крсту. Тело Господње дакле, претпе и погибао (тл?н?е), то јест разрешење Душе од Тела, а нипошто трулење (растл?н?е), распадање плоти и удова, односно савршено (потпуно) упропашћење." (Епархија Рашко-призренска)

Што јасно говори да нико није назвао недељу седмим даном, сем оних који знају површно или баш ништа. Ти на те "православце" мислиш. Што медитирају и не верују у Христа, а декларишу се као Срби православци. Онда се чудиш када видиш да православци нису само људи без икаквог знања, као одударамо од православља. Одударамо од света, а не од православља.

Adriane, hvala ti na ovim podacima.
Poznato mi je da je na Istoku Subota oduvek drugacije postovana nego na zapadu. Zbog toga ja kasem da mi je pravoslavlje mnogo blize nego katolicizam.

Lepo je to sto makar ponekad imate liturgiju i subotom. Razumeo sma te da ti kazes da je subota sveti Bozji dan od stvaranja, a da je to isto nedelja od Hristovog vaskrsenja. Pa onda, koji dan vi pravoslavci praznujete, Subotu ili Nedelju? Ne praznujeta oba.
Liturgiju mezete imati i u Petak, ali to ne znaci da treba i petak da praznujete.
------------------

4. Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.
5. И на овом месту опет: Неће ући у покој мој. (дакле, "суботари" не уђоше у покој)
6. Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;

Pogresno tumacis Adriane. Nije da Jevreji nisu usli u pokoj zbog toga sto su praznovali subotu, nego nisu usli zbog toga sto su odbacili Hrista koji jedini osdlobadja gresnika od greha, tu je problem a ne sobota.
--------------------
7. Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца. (опет одређује један дан)
8. Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом. (какав сад други дан осим суботе?)

Odgovor: tasj drugi dan osim subote je DANAS, ako glas njegov cujete ne budite drvenastih srca.
----------------------
9. Дакле је остављено још почивање народу Божијем. (још почивање остаје за оне који су Божији народ)
10. Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.

A BOG JE POCIVAO U SUBOTU. 1. Mojsijea 1,3.
-----------------
11. Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства. (Јеврејима 4)

Tako je da udjemo u pokoj koji daje Hristos, a on nema veze sa sobotom ni nedeljom.
--------------

Да видимо шта је то Господ рекао за отворена врата за Храм:

1. Овако вели Господ Господ: Врата унутрашњег трема, која гледају на исток, нека су затворена у шест дана тежатних, а у суботу нека се отварају, и на дан младине нека се отварају.
2. И кнез нека дође кроз трем од врата спољашњих, и нека стане код довратника, а свештеници нека принесу његову жртву паљеницу и жртву захвалну, и он поклонивши се на прагу нека отиде, а врата да се не затварају до вечера.
3. И народ земаљски нека се поклања Господу на истим вратима у суботе и на младине.(Језекиљ 46)


Шта ово значи? Значи да су врата за Царство небеско отворена до доласка Христовог јер Он положи Жртву за све нас, улазак у покој је свакоме доступан до тог Великог Дана Христовог повратка. Ко поверује и призна Исуса Христа и Васкрсење, тај ће ући у покој, а ко уђе у покој:

10. Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.


A TO ZNACI DA CE PRAZNOVATI SUBOTU KAO I BOG STO JU JE PRAZNOVAO.
------------

Дакле, признањем ми улазимо у покој и држимо заповест јер почивамо као и Господ.

Mozda se nisi dobro izrazi, da li ulazimo u8 pokoj priznanjem ili veromu u Hrista? Ja mislim da verom u Hrista kao licnog Spasitelja ulazimo u taj pokoj, jer priznanje bez vere ne bi imalo nikakve vrednosti.
---------------

А сваки дан и секунд свога живота посвећујемо Господу Исусу Христу, јер нови завет између Бога и Израиља је само везан за Исуса, а не за Мојсија или како се коме свиђа.

Adriane, slazem se da svaki dan posvecijemo Bogu i njegovoj sluzbi, ali Bog nije rekako da praznijem svaki, nego samo SEDMI dan.
Slazem se da je nase spasenje vezano na Hrista, jer bez Njega nema spasenja, ali veza sa Hristom ne suproti se nacelim Bozje pravednosti, nego je u savrsenom skladu sa njima. Drugo, niko se ne veze sa Mojsija, on je smao jedan instrument u Bozjoj sluzbi u lancu mnogoh, ali ako nismo u skladu sa nacelima Bozjeg carstva, kako mozemo da ga na kraju ocekujemo?

Vidis Adriane, u vecini mi se slazemo. Mislim da se sa mnom vise slazes nego saa nekim pravoslavcima.
U Hruistu je spasenje, a ne u zakonu. Spasenje je dar Bozji, a ne nase pravo ili zasluga.
Samo je u pitanju, kako se to spasenje koje primamo kroz Hrista pokazuje u svakodnevnom zivotu Vernika?

Onda, mi verujemo da onaj koji je primio Hrista, on Ga u svemu i seldi, odsjajuje njegov karakter.
Hristos nije ukinuo zakon, merilo Bozje pravde, nego ga je uzdigao na visei stepen, vise nego sto su ga ucili i postovali fariseji.
Prema tome, nema vere, blagodat nije primljena tamo gde nema duhovnih rodova, a upravo duhovni rodovi su israz ljubavi prema Bogu i ljudima, a to je sustina Bozjeg zakonja.

Prema tome, onaj koji je spasen verom u Isusa Hrista, koji je primio dar Bozje blagodati, on ne zivi vise kao bezakonik, nego iz ljubavi ispunjava voiljku Bozju a Volaj Bozja irazena je u Dekalog.

Све се ослања на речи и науку Христову. Он нам откри тајне које нису Јевреји знали, већ бејаше затворени законом.
------------------

Tako je, ali oslanjanje na Hrista ne sme biti suprotno Bozjem zakonu.
-----------------------------
Погрешно је опет учити људе фарисејској науци, јер у Христу се све ослања на срце и љубав, а не на робовање закону. Вером и кроз љубав ми испуњавамо закон.

Pa i ja verujem da je tako, Ali ako prestupamo Bozji zakon onda ga ne ispunjavamo; a ako ga ne ispunjavamo dokazujemo da nemamo ljubavi prema Bogu i bliznjemu, i da jos nismo primili blagodat Bozju koja spasava, niti smo usli u pokoj koji nas oslobadja, ne samo od osude zakona radi nasih prestupa, nego i od greha tj da vise ne gresimao, a greh je prestup Bojeg zakona.
Vidis brate, ne mozemu usvojite jedno bez drugoga. Moramo biti nacisto da li smo na Gospodanjoj strani delimicno, a to znaci nikako, ili potpuno.

Sve najbolje

 

[Adrian BG]

Ако нешто испуњаваш вером, онда је немогуће да у исто време и кршиш. По тој вашој логици скоро 2000 година није било хришћана који су заслужили царство небеско. То је више него заблуда.


10. Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.

"A TO ZNACI DA CE PRAZNOVATI SUBOTU KAO I BOG STO JU JE PRAZNOVAO."


То не значи празновати суботу него признати Христа и ући у покој да почиваш.Јер ако је субота и даље битна као по старом завету, онда тврдите да апостол не зна о чему говори:

7. Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца. (опет одређује један дан)
8. Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом. (какав сад други дан осим суботе?)

"Odgovor: tasj drugi dan osim subote je DANAS, ako glas njegov cujete ne budite drvenastih srca."


Видиш да схваташ, значи ДАНАС ако признаш Христа улазиш у покој и починак, није битно да идеш суботом да приносиш жртве паљенице и остало што је Господ укинуо и закуцао на крст. Није везано више за суботу већ за признање Жртве, што значи да ти не мораш више никакве жртве приносити суботом јер је Господ то учинио за тебе. На теби је само да признаш то као Жртву којом се спашаваш. Не мораш светковати суботу јер ти је сваки дан Сабат (починак) од ДАНАС - од како си признао Христа.

11. Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.
14. Имајући, дакле, великог Поглавара свештеничког, који је прошао небеса, Исуса сина Божијег, да се држимо признања. (а не суботе)

Дакле, признањем ми улазимо у покој и држимо заповест јер почивамо као и Господ. Докле год држимо признање ми смо у покоју - починку.

"Mozda se nisi dobro izrazi, da li ulazimo u8 pokoj priznanjem ili veromu u Hrista? Ja mislim da verom u Hrista kao licnog Spasitelja ulazimo u taj pokoj, jer priznanje bez vere ne bi imalo nikakve vrednosti."

Видиш да опет схваташ. Вера наравно, али било је и фарисеја који су веровали али нису смели да признају Господа (да их не избаце из синагоге или убију). Доказ?

9. Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен.
10. Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење. (Римљанима 10)

"Prema tome, onaj koji je spasen verom u Isusa Hrista, koji je primio dar Bozje blagodati, on ne zivi vise kao bezakonik, nego iz ljubavi ispunjava voiljku Bozju a Volaj Bozja irazena je u Dekalog."

Позивате се на Мојсија, као да нисте хришћани, јер воља Божија је описана у Новом завету, не код Мојсија:

2. Јер знате какве вам заповести дадосмо кроз Господа Исуса. 3. Јер је ово воља Божија, светост ваша, да се чувате од курварства,
4. И сваки од вас да зна држати свој суд у светињи и у части,
5. А не у сласти жеља, као и незнабошци, који не познају Бога;
6. И да не преступате и закидате у ствари брата свог; јер ће Господ покајати све то, као што вам и пре казасмо и посведочисмо. (1.Солуњанима 4)


11. Тога ради утешавајте један другог, и поправљајте сваки ближњег, као што и чините. 12. Молимо вас пак, браћо, препознајте оне који се труде међу вама, и настојнике своје у Господу и учитеље своје,
13. И имајте их у изобилној љубави за дело њихово. Будите мирни међу собом.
14. Молимо вас пак, браћо, поучавајте неуредне, утешавајте малодушне, браните слабе, сносите сваког. 15. Гледајте да нико не враћа коме зла за зло;
16. Него свагда идите за добрим, и међу собом, према свима.
17. Радујте се свагда.
18. Молите се Богу без престанка. На свачему захваљујте; јер је ово воља Божија у Христу Исусу од вас.19. Духа не гасите. Пророштва не презирите.
20. А све кушајући добро држите. (овог се ја држим слепо)
21. Уклањајте се од сваког зла. 22. А сам Бог мира да посвети вас целе у свачему;
23. И цео ваш дух и душа и тело да се сачува без кривице за долазак Господа нашег Исуса Христа. (1.Солуњанима 5)


15. Јер је тако воља Божија да добрим делима задржавате незнање безумних људи. (1.Петрова 2)

15. Него Господа Бога светите у срцима својим. А будите свагда готови на одговор свакоме који вас запита за ваше надање.
16. С кротошћу и страхом имајте добру савест, да ако вас опадају за шта као злочинце да се постиде они што куде ваше добро живљење по Христу.
17. Јер је боље, ако хоће воља Божија, да страдате добро чинећи, неголи зло чинећи.(1.Петрова 3)


2. И не владајте се према овоме веку, него се промените обновљењем ума свог, да бисте могли кушати које је добра и угодна и савршена воља Божија. (Пимљанима 12)

Овде је неисцрпан извор шта нам је речено да је воља Божија да чинимо, глупо је да убацујем више од пола Новог завета. Што значи да ми испуњавамо вољу Божију чинећи правду из љубави, показујући милост и праштање, саосећање и жртвовање за друге итд., а нема већег доказа од Христових речи да цео закон стоји на оне две Његове заповести, а то је закон љубави. То потврђује и Павле:

20. Јеврејима сам био као Јеврејин да Јевреје придобијем; онима који су под законом био сам као под законом, да придобијем оне који су под законом;
21. Онима који су без закона био сам као без закона, премда нисам Богу без закона него сам у закону Христовом, да придобијем оне који су без закона. (1.Коринћанима 9)


Не каже закон Мојсијев, него закон Христов (закон љубави). Христов закон не квари стари закон већ га употпуњује и испуњава, оживљава! А ви размислите добро.

 

[VANHELSING G]

Hehehe.... kako to "idilicno" izgleda kad se Biblija tumaci na literalni nacin... samo, steta sto je to bi oprvi i najprimitivniji oblik biblijske egzegeze kod protestanata. I danas se odrzava samo u najnizim krugovima istih. Problem nastaje kada se naleti na prve citate koji nisu literalnog karaktera... onda bude.. ups !!!


Nego, Bog rece:
--------------------------
Da vas dakle niko ne osuduje za jelo ili za pice, ili za kakav praznik, ili za mladine, ILI ZA SUBOTE; [KOL 2;16]


Obratimo paznju na gradaciju ovde - "Da vas dakle niko ne osuduje ...":
------------------------------------------------------------------------------------------------
- za kakav praznik > godisnji nivo
- za mladine > mesecni nivo
- ZA SUBOTE > nedeljni nivo


Da li smo dobili pravo izbora kada I koji dan da posvetimo Bogu ? Naravno.


[RIM 14]
5 Tako jedan razlikuje dan od dana, a drugi drži sve dane da su jednaki: svaki da bude uvjeren za svoju misao.
6 Koji razlikuje dane, Gospodu razlikuje; i koji ne razlikuje dana, Gospodu ne razlikuje. Koji jede, Gospodu jede: jer hvali Boga; i koji ne jede, Gospodu ne jede, i hvali Boga.


Kao rezultat slobode od zakona Starog Zaveta koji nam Isus Hrist donese I ostavi u amanet, mi Pravoslavni Hriscani dobismo slobodu izbora. Izabrasmo nedelju, dan naseg najvece radosti I nade u spsenje – dan Hristovog VASKRSENJA.




Hriscani slave prvi dan nedelje - NEDELJU vec 2000 godina. Prvi dan:


- Kada je Bog razdvojio svetlost od tame.
- Kada je Sin Bozji pobedio smrt i doneo nam nadu u vecni zivot.




Stari Zavet je onaj stari meh u koje se ne sipa novo vino.


Ma nemam ja nista protiv da subotari postuju subotu. Ja sam to vec jednom ovde negde i rekao. Problem nastaje kada oni pokusaju da to poture kao uslov za spasenje, i pocnu da trube kako se to mora. Onda ja moram da reagujem, jer to nije Biblijska istina. Izvor njihovog ucenja je ta pogana baba gatalica koja im je nametnula gomilu gluposti, i oni sada u to veruju. Koliko to ima smisla i koliko je biblijski utemeljeno govori cinjenica da su oni sekta/kult cak i u krugovima Protestantizma iz kog su potekli. Da oni kazu: "Eto mi odlucili da slavimo subotu..." Ja bi' samo rekao: "Dobro." Ali, ako probaju da to poture kao doktrinu po Bibliji, e to vec nece moci.


Inace, po pitanjima vernika ili nevernika... postavljaju se sledeca pitanja:


1. Da li je vernik i onaj koji veruje u kojekakve jeresi ?
2. Da li je vernik i onaj koji veruje u Boga, ali negira Hrista Boga ?
3. Da li je vernik i onaj koji nije krsten od rukopolozenog svestenika ?
4. Da li je vernik i onaj koji napada Bozju Crkvu - Bozje telo ?


Eto samo nekoliko...


Bozja Crkva je uvek bila i ostala ono sto je sam Bog stvorio. Ne postoji danas, juce ili pre par stotina godina. Ukoliko ste citali napisanija otaca rane Crkve, na primer Klementa, koji je bio direktni ucenik i pomocnik Sv. Apostola Pavla, i pominje se u njegovoj poslanici Filibljanima, videli bi da je u to vreme Bozja Crkva bila jasno definisana sa biblijski ustanovljenom hijerarhijom, ucenjima i jasno se povlacila linija ko jeste, a ko nije clan te Crkve. Jer, jeretika je bilo od samog pocetka. Verujem da ste i sami citali o putesestvijama Apostola i uspostavljanju pomesnih crkava uzduz i popreko Mediterana. Postoji veoma jednostavan nacin da se prepozna Bozja Crkva u danasnje vreme, ili barem da se znatno suzi krug... Biblijski ustanovljena Crkvena jerahija, i ko danas ima tu i takvu jerahiju. Onda je u tako suzenom krugu lako pronaci ko ima identicna ucenja sa originalnom Crkvom iz prvog veka.


Sledece sto je bitno razumeti je cinjenica da su i sami svestenici Bozje Crkve samo ljudi, podlozni svim slabostima. U svakom zitu je bilo i bice kukolja, i to na svim nivoima, od samog dna pa i do vrha. Medjutim, praviti generalizaciju i upirasti prstom u vise nego li na jednu osobu, veliki je greh, jer nas i sam Bog uci da je Njegov sud individualan. Pa je tako sasvim pogresno, na osnovu ponasanja jedne osobe, formirati misljenje i izvoditi zakljucke. Setimo se samo komunista koji su zagovarali kolektivizam. Potpuno obrnuto onome sto nas hriscanstvo uci.


Pravi Pravoslavni vernik kada odlazi na sluzbu Gospodnju, ide tamo zbog sebe, a nikada zbog svestenika. Isto tako, nikada nece obracati paznju sta drugi rade, kako se mole, jer je opet tamo dosao zbog sebe a ne zbog drugih. Medjutim, to ne znaci da se nece pomoliti za sve duse hristijanske, jer nas i sam Hrist uci da se molimo jedni za druge. Bozja Pravoslavna Crkva ciji sam ja clan, i ciji sam glasnik, ima svojih slabosti u pojedinim regionima, a pogotovo u onima koji su 50 godina bili pod vlasti nekrsta. Ovde kod mene u Kanadi, stanje je daleko daleko bolje. Svi se mi molimo da ce se uz Bozju pomoc, stanje i tamo popraviti. Ne moze se preko noci anulirati ono sto je 50 godina sistematski unistavano. Jos uvek ima i onih "crvenih" popova koje su komunisti poturali po zadatku da rovare i ruse.


Imamo li mi prava bilo koga da odstranjujemo ? Ne uzimamo li mi na sebe zadatak koji pripada samom Bogu ? Da li je Hrist odstranio Judu za kojeg je znao da ce ga izdati ? braco... lako je biti ogorcen i misliti "da mi je 5 minuta vlasti, pa da ja sredim stvari..." Ja bih se u tih 5 minuta sakrio iz prostog razloga da ne napravim stanje koje je jos gore. Hriscanski duh je duh onog koji trpi i strada, unizava se kako bi ga Bog uzvisio. Ako znam da ce svestenik moj prilog da strpa sebi u dzep, ja cu ga opet dati. Jer, mozda to moje "znam" ne izgleda bas kao sto ja to zamisljam. Sem toga, zasluzena plata svakome stize od Pravednoga.


Prve Hriscane (novu sektu) je predvodio Sin Bozji licno i personalno. Ko predvodi danasnje sektase ?


Subotare: Helen Vajt
Jehice: Carls Taze Rasel
Mormone: ?? Smit
Muslimane: Muhamed


Za svaku sektu se zna ime i prezime gurua koji je sve osmislio. Gresni ljudi, koji uspese da ubede druge da su Bozji poslanici. Zaboravise kako u Bibliji stoji:

Maran Ata

banjaluka.com


Luka 16,16. Zakon i proroci su do Jovana (Krstitelja); otsele (odsada) se carstvo Božije propovijeda jevanđeljem, i svaki navaljuje da uđe u njega.


Onaj ko ne propoveda jevandjelje je lazni prorok.


Mat. 24,11. I izići će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge.


braco... pazite se da i vas ne prevare.