Реченица која је крајње добронамерна према ближњима је изокренута и следбеници се сви окрећу на вегетаријанство, а по тој логици се може узети и реченица о женидби да је боље не женити се, па су је слични адвентистима претумбали и бране својим следбеницима да се жене.
Adrian, sada si sam dokazao ono sto sam ja i pretpostavljao, da si prevaren od samog sotone i da te on nadahnjuje silom prevare da ne samo govoris ludosti tumaceci rec Bozju po svom licnom nahodjenju, vec i svesno lazes, jer si napisao jednu krajnje gnusnu neistinu, a to je da Adventisti i slicni njima zabranjuju svojim sledbenicima da se zene ( ako sam te dobro razumeo ).
Pre svega Adventisti posebnu paznju daju ustanovi braka koju smatraju svetim, a koju je uspostavio sam Bog jos u raju.
Meni te je licno zao, ako nemas o cemu da pises nemoj ucestvovati u diskusijama, a ako vec pises moli se Bogu da to bude u duhu Hristovih reci i tolerancije.
Ja ti zelim sve najbolje
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Adventisti i bracna zajednica
Poreklo braka. — Brak je božanska ustanova koju je osnovao sâm Bog pre čovekovog pada u greh, kada je sve, uključujući i brak, bilo »veoma dobro« (1. Mojsijeva 1,31). »Zato će ostaviti čovek oca svojega i mater svoju, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo« (1. Mojsijeva 2,24). »Bog je proslavio sklapanje prvog braka. Tako imamo da je Stvoritelj svemira bio idejni začetnik braka. ’Brak je častan’; on je bio jedan od prvih Božjih darova čoveku, a ujedno je i jedna od dve ustanove koje je, posle pada u greh, Adam poneo sa sobom kroz vrata Edema.« — The Adventist Home, str. 25.26.
Jedinstvo braka. — Božja namera je bila da brak Adama i Eve bude obrazac za sve buduće brakove, pa je i Hristos izneo svoj prvobitni plan, i rekao: »Niste li čitali da je Onaj koji je u početku stvorio čoveka muža i ženu stvorio ih? I reče: zato ostaviće čovek oca svojega i mater, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo. Tako nisu više dvoje, nego jedno telo; a što je Bog sastavio čovek da ne rastavlja« (Matej 19,4-6).
Neprolaznost braka. — Brak je doživotno predavanje muža i žene uzajamno i između njih i Boga (Marko 10,2-9; Rimljanima 7,2). Pavle ističe da je Hristovo predavanje crkvi uzor za odnos između muža i žene (Efescima 5,31.32). Božji je plan da bračni odnos bude trajan kao što je trajan Hristov odnos prema crkvi.
Seksualna intimnost u braku. — Seksualna intimnost u braku je sveti dar od Boga ljudskoj porodici. Ona je sastavni deo braka, i rezervisana je samo za brak (1. Mojsijeva 2,24; Priče 5,5-20). Takva intimnost, zamišljena da je ekskluzivno dele muž i žena, donosi sve veću bliskost, sreću i sigurnost i obezbeđuje produžavanje ljudskog roda. Pored svoje monogamnosti, onako kako je ustanovljen od Boga, brak je heteroseksualni odnos (Matej 19,4.5).
Partnerstvo u braku. — Jedinstvo se u braku dostiže uzajamnim poštovanjem i ljubavlju. Niko nije nadmoćniji (Efescima 5,21-28). »Brak, zajednica za ceo život, simbol je zajednice između Hrista i Njegove crkve. Duh koji Hristos pokazuje prema crkvi, duh je koji muž i žena treba da pokazuju jedno prema drugome.« — Testimonies, sv. 7, str. 46. Božja reč osuđuje nasilje u ličnim odnosima (1. Mojsijeva 6,11.13; Psalam 11,5; Isaija 58,4.5; Rimljanima 13,10; Galatima 5,19-21). Hristov je duh kada se voli i prihvata, kada se teži pohvaljivanju i podsticanju na bolje, umesto da se partner zlostavlja i ponižava (Rimljanima 12,10; 14,19; Efescima 4,26; 5,28.29; Kološanima 3,8-14; 1. Solunjanima 5,11). Među Hristovim sledbenicima nema mesta tiranskoj vlasti i zloupotrebi sile (Matej 20,25-28); Efescima 6,4). Nasilje u okviru braka i porodice je odvratno (vidi: Adventist Home, str. 343).
»Ni muž ni žena ne treba da teže vladanju. Gospod je ustanovio načelo koje treba da nas vodi u tom pogledu. Muž treba da neguje svoju ženu kao što Hristos neguje crkvu. Žena svog muža treba da poštuje i voli. Oboje treba da gaje duh blagosti, odlučni da nikada ne ozlojeđuju ili povređuju jedno drugo.« — Testimonies, sv. 7, str. 47.
Brak i posledice pada u greh. — Nastanak greha imao je vrlo teške posledice po brak. Zgrešivši, Adam i Eva su izgubili ono jedinstvo koje su poznavali u komuniciranju s Bogom i međusobno (1. Mojsijeva 3,6-24). Njihov odnos obeležili su krivica, stid, sramota i bol. Gde god greh vlada, tu su i njegove tužne posledice, među kojima su otuđenost, napuštanje, nevernost, zanemarivanje, zlostavljanje, nasilje, odvajanje, razvod, dominacija jednog partnera nad drugim i seksualne izopačenosti. Brakovi s više od jednog partnera takođe su jedan vid posledica koje je greh doneo ustanovi braka. Takvi brakovi, mada su bili stvarnost starozavetnog vremena, nisu u skladu s božanskim planom. Božji plan za brak zahteva od Njegovog naroda prevazilaženje zahteva opšteprihvaćene kulture koji su protivni biblijskom stavu.
Obnovljenje i izlečenje.
1. Božanski ideal koji će biti obnovljen u Hristu — Izbavljajući svet od greha i njegovih posledica, Bog čezne da i brak vrati u ono što je bilo njegov izvorni ideal. To je bila vizija za život onih koji su novorođeni i postali građani Hristovog carstva, onih čija su srca posvećena Svetim Duhom i čiji je prvenstveni životni cilj da uzdignu Gospoda Isusa Hrista. (Vidi takođe: 1. Petrova 3,7; Thoughts From the Mount of Blessing, str. 64.)
2. Jedinstvo i jednakost biće obnovljeni u Hristu— Jevanđelje ističe ljubav i pokoravanje muža i žene jedno drugom (1. Korinćanima 7,3.4; Efescima 5,21). Uzor za muževljevu rukovodeću ulogu je samožrtvujuća ljubav i služba koje Hristos daruje crkvi (Efescima 5,24.25). I Petar i Pavle govore o potrebi poštovanja u bračnoj vezi (1. Petrova 3,7; Efescima 5,22.23).
3. Blagodat svima dostupna— Bog nastoji da povrati celost svima onima koji nisu dostigli božansko merilo i da ih pomiri sa sobom (2. Korinćanima 5,19). Time su obuhvaćeni i oni koji su doživeli slom bračne veze.
4. Uloga Crkve — Mojsije u Starom i Pavle u Novom zavetu govorili su o problemima koji nastaju zbog razrušenih brakova (5. Mojsijeva 24,1-5; 1. Korinćanima 7,11). Obojica su, zastupajući i potvrđujući božanski ideal, konstruktivno i sa spasenjem na umu radili s onima koji nisu dostigli božansko merilo. Na sličan način, crkva se danas poziva da podrži i potvrdi Božji ideal za brak i da, istovremeno, deluje kao zajednica koja miri, prašta, isceljuje, i koja ispoljava razumevanje i sažaljenje kada dođe do sloma bračne zajednice.