Šta je novo?
SerbianForum

Dobrodošli na SerbianForum.org, mjesto na kojem možete pronaći apsolutno sve, mjesto druženja i odlične zabave!

Adventisti

  • Začetnik teme Jurivaka
  • Datum pokretanja
S

stvarnoslap

Hmmm... pa isti taj Tripo41, konstantno ponavlja o "projekciji". Da on svoj problem ne pripisuje nama? Naime, oni koji pate od takvog poremećaja, obično drugima pripisuju svoje probleme.
Miloš Bogdanović je ove godine objavio knjigu pod naslovom "Iskušenja savremenog vaspitanja dece". Pogledajte:

1570694229938.png

1570694307659.png

A evo što u ovoj knjizi, na 67. stranici, Miloš kaže o projekciji:

Projekcija
je čest mehanizam osoba kojima vlada nepobeđeno veliko Ja. Svaki pokušaj da shvate delo nesebične ljubavi, završava se projekcijom onih motiva iz kojih bi one same činile dobro, kada bi ga činile. Osobe koje su koristoljubive, misle da se iza svakog dobrog dela kriju koristoljubivi motivi. Osobe koje su pokvarene, često misle da se iza svega što se dešava krije nečija pokvarena namera. Osobe koje su ponosite, njima se čini da se iza svakog dobrog dela krije želja za paradiranjem. A osobe koje su pokrenute sebičnim sentimentom, misle da se iza svakog dobrog dela krije želja za ličnim emotivnim užitkom. Osobama koje su licemeri čini se da su i svi drugi licemeri. Itd. Da bi čovek mogao trezveno da koristi razum, on mora svakodnevno pobeđivati svoja iskušenja i svakodnevno umirati svoje velikom Ja, inače će iza njegove potrage za istinom, njegovo pitanje ”Šta istina zaista jeste?”, uvek biti nadvladano subjektivnim pitanjem - “Šta bih ja želeo da istina jeste?”.
-----------------------------------------------------

P.S. Nađem li još što interesantno u knjizi "počastit" ću vas.
 
DarthShone

DarthShone

Projekcija je čest mehanizam osoba kojima vlada nepobeđeno veliko Ja. Svaki pokušaj da shvate delo nesebične ljubavi, završava se projekcijom onih motiva iz kojih bi one same činile dobro, kada bi ga činile. Osobe koje su koristoljubive, misle da se iza svakog dobrog dela kriju koristoljubivi motivi. Osobe koje su pokvarene, često misle da se iza svega što se dešava krije nečija pokvarena namera. Osobe koje su ponosite, njima se čini da se iza svakog dobrog dela krije želja za paradiranjem. A osobe koje su pokrenute sebičnim sentimentom, misle da se iza svakog dobrog dela krije želja za ličnim emotivnim užitkom. Osobama koje su licemeri čini se da su i svi drugi licemeri. Itd. Da bi čovek mogao trezveno da koristi razum, on mora svakodnevno pobeđivati svoja iskušenja i svakodnevno umirati svoje velikom Ja, inače će iza njegove potrage za istinom, njegovo pitanje ”Šta istina zaista jeste?”, uvek biti nadvladano subjektivnim pitanjem - “Šta bih ja želeo da istina jeste?”.
Veoma interesantno. I veoma liči na ono što ovde ali i na drugm mestima vidimo da Tripo radi.
 
Laodikeja

Laodikeja

VIP
Ovo je plod tvoje inficiranosti lažima patoloških lažova koje sam već spomenuo. Provjerimo:

1. Uguglajte: babylon trinity ili Nimrod and Semiramis

Skoro sve što nađete gdje vas odvedu ponuđeni linkovi, referira se na Alexandera Hislopa. A tko je Alexander Hislop?

Arheološka otkrića nakon njegove [Hislopove] smrti, i u 20. stoljeću do danas pokazuju da ne postoji takva osoba kao Semiramida, kraljica u Babilonu. U stvari, žene nisu mogle biti na prijestolju u Babilonu. Babilonom su vladali samo kraljevi. To proizlazi iz službenog popisa kraljeva iz Kraljevskog arhiva u palači u Babilonu. Osvrćući se kao istraživač zaključio sam da je Hislopovo ponašanje sramotno. Pogreške su mu toliko mizerne, obimne, i toliko daleko od činjenica, da se možemo samo pitati je li Hislop bio promišljeno podmukli agent Iluminata? On je napredovao u hijerarhiji Škotskog obreda slobodnog zidarstva, budući da je i sam Škot. Arheološki nalazi nedvojbeno dokazuju da je ovakvo nešto kao u slučaju Hislopa mogao napraviti samo patološki lažov beskrajnih razmjera. (R.A. Coombes; A Handbook of Basic Information About The Identity Of “Mystery Babylon” In Bible Prophecy)

Stvarnoslap.

Ti i tvoja crkva mozete obmanjivati neupucene, ali mene i istorijske izvore ne.

Dakle, evo mog odgovora.

Ono sto sam ja izneo nema veze sa nekakvim Aleksandrom Hislopim, koga ja ni ne citam, niti sam upoznat sa njegovim pisanjem.

Ovo su istorijski izvori cije reference sam ja dao iz pera ranocrkvenih otaca i istoricara:

- Jevsevije Popović - opšta crkvena istorija
- Sokrat Skolastik - crkvena istorija
- Sozomen - crkvena istorija
- Epiphanus - adversus Haereses

Svojevremeno je i jedan clan foruma citirao neke od ovih tekstova iz jednog od ovih izvora i potvrdio njihovu tacnost o kompromisu Rimske crkve sa mnogobostvom i pronmenom subote na nedelju, kao i druge.

Sto se tice Semiramide ili Vavilonski SEMIRAMIS, ona je istorijska licnost, i bila je zena Nimroda Nojevog praunuka i osnivaca Vavilona graditelja Vavilonske kule.

Kada je Nevrod propovedao izvesnom caru da on treba da obožava sedam zvezda i dvanaest znakova zodijaka - car je odredio da ga ubiju strašnom smrću.
Nakon Nevrodove smrti - njegova žena Semiramida rodila je sina i dala mu ime Tamuz, rekavši da je to reinkarnirani Nevrod - bog sunca, a da je ona majka božja, duh božji u ljudskoj majci, kraljica neba, devica majka, a svog sina Tamuza poroglasila je spasiteljem, i pocela da vlada u ime svog sina boga sunca, i smatra se jedinom zenom vladarkom u Vavilonu.

Da vidimo sta kazu istorijski izvori.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Istinita priča o Semiramis, legendarnoj kraljici Vavilona

Jedina žena koja je ikada vladala moćnim Asirijskim carstvom, zagolicala je maštu pisaca i slikara sve od Rimskog perioda, pa do 19. veka.


Ženski vladari u drevnoj Mesopotamiji su bili retki. Ali one koje su vladale, ostavile su traga u istoriji. U neo-asirijskom režimu 9. veka p.n.e, jedna žena vladala je celokupnim carstvom koje se prostiralo od Male Azije do današnjeg zapadnog Irana. Ona je bila Samu-ramat (Sammu-ramat) što znači visoki raj. Njena petogodišnja vladavina, iako kratka, izgleda da je podstakla dugotrajno poštovanje među njenim podanicima i svetom.
Posle vekova njene vladavine, grčki pisci i istoričari usmerili su se na Samu-ramat i njena dostignuća. Oni su helenizovali njeno ime u Semiramis. Od tada, asirijskoj kraljici, koja je prešla iz ovog sveta činjenica u carstvo legendi, su dodelili ulogu lepe, fatalne žene (femme fatale) u tragičnoj ljubavnoj priči.

Klasični pisci pripisali su joj velika dostignuća, kao komandantu vojske i graditelju zidova Vavilona i spomenika širom carstva.

Njena zavodljivost se nije vremenom smanjila. Ona je kasnije inspirisala italijanskog pesnika Dantea, koji ju je stavio u svoj Inferno, gde je kažnjena za svoje telesne poroke. Francuski pisac prosvetiteljstva, Volter, napisao je tragediju o njoj, a kasnije je Rosini, 1823. godine, napisao operu, Semiramide.

Prava snaga

Istinita priča o pravoj Samu-ramat ostaje nerazjašnjena. Šta je to što je ona postigla pre 2800 godina što je fasciniralo svet i dovelo do toga da romantične legende izniknu iz njene zaostavštine?
Arheolozi su pronašli četiri važna artefakta. U drevnom gradu Nimrudu (današnji Irak) postoje dve statue posvećene Nabuu, bogu znanja i pisanja u Vavilonu, koje pominju njeno ime. Tu su takođe dve stele koje je pominju, jedna iz Kizkapanlija, današnjeg grada u Turskoj i druga iz Asura u Iraku.
Proučavani zajedno, četiri zapisa stvaraju osnovnu građu njene priče: kraljica je definitivno živela u Asirijskom carstvu između osmog i devetog veka p.n.e, bila je udata za kralja Šamši Adada V (Shamshi Adad V) koji je vladao od 823 do 811 godine p.n.e. i bila je majka kralja Adad Nirarija III (Adad Nirari III).
Njen suprug bio je unuk Asirijskog velikog vladara, Ašurnasirpala II (Ashurnasirpal II) blistavog monarha koji je izgradio veličanstvenu palatu u Nimrudu početkom osmog veka p.n.e. Ovaj događaj je zabeležen na steli, na kojoj je zapisano da je bilo hiljade gostiju i da je slavlje trajalo deset dana.

Ašurnarsipal II je stabilizovao carstvo, smanjujući pobune okrutnošću koju nije imao nameru da sakrije. Jedan zapis govori o metodi kojom kažnjava pobunjenika u jednom gradu u njegovom carstvu:

Wikimedia Commons

Imao sam stub izgrađen na gradskoj kapiji i odrao sam kožu svim vođama koje su se pobunile i prekrio sam stub njihovim kožama. Neke od njih nabio sam na kolac kolumne, a drugima sam svezao drške oko njih.
Carstvo koje je nasledio unuk Ašurnasirpala II jeste bilo stabilno i bogato, ali nije takvo ostalo dugo. Kada je Šamši Adad V umro 811. godine p.n.e, carstvo je finansijski i politički oslabilo. Njegov mlađi sin, Adad Nirari II bio je suviše mlad da vlada. Ostalo je kraljici Samu-ramat da obnovi stabilnost Asirije kroz njeno namesništvo.

Život i legende
Od uspomene do mita


Iako četiri glavna izvora ne govore da li je ona prihvatila namesništvo, zapisi jasno pokazuju da je Samu-ramat upotrebljavala određeni stepen političke moći. Stela iz grada Kizkapanli, pominje da je kraljicu pratio njen sin kada je prešla reku Eufrat kako bi se borila protiv kralja Asirijskog grada Arpada. Njeno prisustvo je neobično za to doba, a činjenica da se pominje njeno učestvovarnje na steli, daje Samu-ramatinom delovanju jak stepen časti i poštovanja.
Do perioda kada je Adad-Nirari III stasao da vlada (vladao bi do 783 p.n.e.) Samu-ramat je zadivila svoje podanike svojom snagom i čvrstinom, što dokazuju i zapisi poput:

Samu-ramat, kraljici Šamši-Adada, kralju Svemira, kralju Asirije; majci Ada- nirarija, kralja Svemira, kralja Asirije

Legenda o kraljici
Želim povremeno da dobijam mejlove o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima.

Diodorus Sikulus, grčki učenik u Rimskom svetu Julija Cezara i Augusta, je bio taj koji je sakupio i sastavio mnogo toga o legendi o Semiramis. Njegovo kolosalno, polu-istorijsko delo Biblioteka daje pregled od stvaranja mitova do njegovog doba. U njemu, on nudi detaljnu, donekle fantastičnu propovetku o asirijskoj kraljici.
Prema Diodorusu, Semiramis je rođena u Aškelonu (današnjem Izraelu) kao plod sirijske boginje Derceto (lokalna verzija feničanske boginje Astarte i vailonske Ištar) i sirijskog mladića. Osramoćena vezom, boginja je napustila svoju ćerku o kojoj su u početku brinule golubice. Kasnije, glavni ovčar asirijskog kralja ju je usvojio i dao joj ime Semiramis.
Semiramis je izrasla u devojku neverovatne lepote. Kraljevog guvernera jedne sirijske provincije, Onesa, zarobila je njena lepota, pa je ubedio njenog očuha da se uda za njega. Kasnije, Ones je poslat da zaposedne grad Baktru u centralnoj Aziji. Budući da mu je supruga nedostajala, zamolio ju je da dođe i pridruži mu se. Ne samo da je Semiramis putovala do ove daleke destinacije kako bi bila sa svojim suprugom, već je i osmislila pobedničku strategiju koja je naterala da se opkoljeni grad preda.
Kada je doznao o ovom neverovatnom podvigu, asirijski kralj želeo je da upozna heroinu i tražio da je dovedu pred njega. Kraljevo ime bilo je Ninus. On se na prvi pogled zaljubio u Semiramis i naredio Onesu da menja svoju ženu za jednu od Ninusovih kćeri. Ones je drsko odbio, ali bio je toliko izložen pretnjama kralja Ninusa da je na kraju izvršio samoubistvo. Udovica Semiramis udala se za Ninusa i postala kraljica Asirije. Nakon nekoliko godina, kralj Ninus je umro.
Sa ove tačke, verzija Didorusa Sikulusa o kraljičinom životu poklapa se sa istorijskim: Semiramis je preuzela vođstvo vlade kao namesnica svog sina koji je i dalje bio dete.

Graditeljka i zapovednica

Prema grčkim istoričarima, novi kraljičini ambiciozni projekti gradnje izazivali su divljenje za vreme njene vladavine. Oponašajući agendu svog pokojnog supruga, naložila je da novi grad bude izgrađen na obalama Eufrata - Vavilon. Doidorus Sikulus je čak smatrao da je Semiramis podigla ne samo grad, već i ostale delove: kraljevsku palatu, hram Marduk i gradske zidine. Ostali grčko-rimski autori, uključujući Straboa, smatrali su da je Semiramis stajala iza legendarnih visećih vrtova Vavilona, jednog od sedam čuda drevnog sveta. Istorijski trag nikako ne podržava ove tvrdnje.
Diodorus Sekulus govori kako je, nakon konstrukcije Vavilona, Semiramis pokrenula nekoliko vojnih kampanja kako bi sprečila ustanke u Persiji na istoku i u Libiji u Severnoj Africi. Kasnije, Semiramis je organizovala najistaknutiju i najtežu kampanju od svih: invaziju na Indiju. Ali bez obzira na njeno pažljivo planiranje, invazija je bila propast i kraljica je povređena.

Tokom njene kampanje u Africi, Semiramis se zaustavila u Egiptu i konsultovala proročanstvo boga Amuna koji je predskazao da će njen sin Ninias skovati zaveru protiv nje i ubiti je.

Sledeći propalo osvajanje u Indiji, proročanstvo se obistinilo. Prema Diodorusu, Semiramisin sin Ninias je skovao zaveru protiv nje kako bi se domogao prestola. Ali u ovoj priči o njenom životu, ona je mudro odlučila da se ne bori protiv svog sina. Umesto toga, ona mu je mirnim putem predala vladanje.
Ostali istoričari navode različite krajeve. Julius Higinus, rimski autor prvog veka n.e. govori da je legendarna kraljica izvršila samoubistvo tako što se bacila u vatru. Rimski istoričar iz trećeg veka, Justin, tvrdio je da je Semiramis zaista ubio njen sin.

Elementi za dobru priču

Legenda o Semiramis predstavlja jasne paralele sa ostalim drevnim mitovima iz antičkog doba. Njeni božanski koreni odjekuju kao kod heroja poput Herkulesa. Napuštanje dok je još bila beba podseća na priču o detinjstvu kralja Sargona od Akada, kao i na Knjigu izlaska u kojoj je Mojsije napušten kao beba, da bi ga pronašla kćerka faraona.

Od istorijske kraljice Samu-ramat nastala je legenda o kraljici Semiramis.

Ono što se ističe je kako su i žena i mit slavljeni za nešto što je tradicionalno vezano za muške vladare: vrednovanje vojnih trijumfa, izgradnja arhitektonskih čuda i mudro vladanje.


Izvor: National Geographic

--------------------------------------------------------------------------------

Семирамида

Из Википедије, слободне енциклопедије



Семирамидини висећи вртови, у позадини Вавилонска кула, слика из 16 века.

Име Семирамида (Семирамис или Саму-рамат, акадски;ܫܲܡܝܼܪܵܡ Shamiram, /səˈmɪrəmɪs, sɪ-, sɛ-/;[1] грч. Σεμίραμις, јерм. Շամիրամ Shamiram), прослављено записима старогрчких историчара, везује се за древну оријенталну јунакињу и краљицу. Семирамида је била легендарна[2][3] лидијска-вавилонска[4][5] супруга Онеса и Нина, кога је наследила на трону Асирије.[6] Легенде по причању Диодора са Сицилије, базиране на радовима Ктезија[7] описују њу и њене односе са Онесом и краљем Нином, митским краљом Асирије који није потврђен у много старијем и свеобухватнијем списку асирских краљева.[8] Аутохтони Асирци из Ирака, североисточне Сирије, југоисточне Турске, и северозападног Ирана још увек користе Семирамиду (такође Шамирам) као име за женску децу.[9]
Тек 1910. професор Карл Фридрих Леман-Хаупт из Берлина је успео да пронађе њено право место у вавилонско-асирској историји. Сматра се да је владала од 810. до 782. п. н. е. Доказано је да су легенде које су око њеног имена испрели Јустин, Диодор са Сицилије и други, потпуно нетачне.

Садржај

  • 1 Историјски налази
  • 2 Легенде о Семирамиди
  • 3 Занимљивости
  • 4 Референце
  • 5 Литература
  • 6 Спољашње везе
Историјски налази

Професор Леман-Хаупт је, састављајући резултате археолошких истраживања, донео следеће закључке. Семирамис је грчка форма Самурамат. Била је вероватно из Вавилона, јер је заправо она била та која је наметнула вавилонски култ „Небо“ или „Набу“ уместо асирске религије. Стуб откривен 1909. описује Семирамиду као „жену из палате Самсија-Адада, краља света, краља Асирије, краља четири стране света“. Нинаис је био њен син.
Легенде о Семирамиди



Пастир налази Семирамиду

Како Ктесијас и Доидор пишу, она је била митска јунакиња божанског порекла. Била је кћи богиње-рибе Атагартис из Аскалона у Сирији. Рано напуштену, одгајили су је голубови, све док је није нашао Симас, краљевски пастир.
Верује се да је након победе код Бактре срела Нинуса, митског оснивача Ниниве. У то време била је удата за једног од Нинусових официра, Онеса, за кога се сматра да га је Нинус лично уклонио или да је извршио самоубиство. Импресиониран њеном храброшћу у бици код Бактре, Нин је узима за жену.
Са Нинусом је Семирамида имала дете, Ниниаса. Након Нинусове смрти, наслеђује га на престолу. Подиже му је маузолеј у близини Вавилона, девет стадија висок и десет широк. Подиже велике градове, посебно Вавилон, и чудесне споменике, и путеве кроз неприступачне планине. Семирамида је наредила изградњу Висећих вртова Вавилона. Била је неуспешна само у нападу на Индију. На крају владавине, након 42 године, препушта престо сину Ниниасу и нестаје. Према ономе што се сматра оригиналом ове приче, претвара се у голубицу и од тада бива обожавана као богиња.
Нинус је владао од 2189. године п. н. е, владао је 52 године, до 2137. године п. н. е, што треба да буде потврда да је Семирамида живела у то време.
По другој верзији Семирамида је била безначајна дворска дама у палати некаквог асирског краља и задобила је његову наклоност и постала је затим и његова супруга. На једној од гозби га је наговорила да јој на пет дана препусти владавину и када је у руке добила жезло бацила је мужа у тамницу и више га из ње није пуштала. Владала је дуго година али су је више од те владавине прославили висећи вртови које је дала саградити на реци Еуфрат[10].
Било како било са Семирамидином биографијом нема двојби да су висећи вртови заиста постојали[10]и да су били наводњавани из реке Еуфрат и ово је открио крајем прошлог века немачки археолог Роберт Колдевеј (била је то исто такова сензација као и када је открио основу Вавилонске куле и остатке Вевилонских зидина које се исто тако сматрају за светска чуда. Чини се да је неосновано тврдити да је ове вртове дала саградити историјска личност Семирамида која је владала 810- 806[10]. godine p.n.e. и вероватно су настали у доба краља Навукодоносора II 604- 562. godine p.n.e.

IZVOR: Wikipedia

---------------------------------------------------------------------------------------------

 
S

stvarnoslap

Sto se tice Semiramide ili Vavilonski SEMIRAMIS, ona je istorijska licnost, i bila je zena Nimroda Nojevog praunuka i osnivaca Vavilona graditelja Vavilonske kule.

Da vidimo sta kazu istorijski izvori.

Ženski vladari u drevnoj Mesopotamiji su bili retki. Ali one koje su vladale, ostavile su traga u istoriji. U neo-asirijskom režimu
9. veka p.n.e, jedna žena vladala je celokupnim carstvom koje se prostiralo od Male Azije do današnjeg zapadnog Irana. Ona je bila Samu-ramat (Sammu-ramat) što znači visoki raj.

Име Семирамида (Семирамис или Саму-рамат,

Тек 1910. професор Карл Фридрих Леман-Хаупт из Берлина је успео да пронађе њено право место у вавилонско-асирској историји. Сматра се да је владала
од 810. до 782. п. н. е.
Vrijeme Noe i potopa - 2500. p.n.e.

Nimrod, Noin prapraunuk (Noa, Ham, Kuš, Nimrod) -
2.300 god. p.n.e.

2.300 - 800 = 1.500 godina

Laodikeja, kako je Semiramida postala Nimrodova žena, ako je rođena 1.500 godina poslije Nimroda?

P.S. Je li ti sada jasno kakvi su te lažovi inficirali? :)
 
tripo 41

tripo 41

Član
Slap Unačelu napada adventiste. Znamo mi da on Unačelu to voli najviše.
 
tripo 41

tripo 41

Član
Slap se otkrio, samo neće da prizna i to više puta.

Vidi se da mrzi advent. a to je njihov duh već viđen prije 77-78 godina.
 
DarthShone

DarthShone

Vrijeme Noe i potopa - 2500. p.n.e.

Nimrod, Noin prapraunuk (Noa, Ham, Kuš, Nimrod) -
2.300 god. p.n.e.

2.300 - 800 = 1.500 godina

Laodikeja, kako je Semiramida postala Nimrodova žena, ako je rođena 1.500 godina poslije Nimroda?

P.S. Je li ti sada jasno kakvi su te lažovi inficirali? :)
Hmm, ne samo da su lažovi, nego im je i hronologija budalasta. Nisi valjda zaboravio da je njihova "svetiljka" tvrdila, i naravno oni u to veruju da je Toranj Babilonski srušen pre potopa.

Da ne govorim o tome da je 2500 godine A.C (Ante Christi, namerno koristim takav vid obeležavanja godina) Egiptom vladao Userkaf, da ga je nasledio Sahure i ostali vladari V dinastije, te shodno tome ne da 2500 godine A.C nije bilo nekakvog potopa, nego je i čitava postavka o potopu u to vreme doslovno pogrešna i postavljena na skriptulatorskom tumačenju Svetog Pisma (doslovnih šest dana i tome slično)

Što se tiče Shammuramat (Semiramide), adventisti i ostali koji jlete drže da je "Biblija" izvor svega znanja i "naučna" knjiga, ovu nesrećnu ženu povezuju sa Nmrd-om zahvaljujući svom omiljenom izvoru, masonu, lažovu i prevarantu Alexanderu Hislopu, o čemu govore i ovi redovi:


"The book The Two Babylons (1853), by the Christian minister Alexander Hislop, was particularly influential in characterizing of Semiramis as associated with the Whore of Babylon despite a lack of supporting evidence in the Bible.[11] Hislop claimed that Semiramis invented polytheism and, with it, goddess worship.[37] He also claimed that the Catholic Church was a millennia-old secret conspiracy, founded by Semiramis and the Biblical king Nimrod to propagate the pagan religion of ancient Babylon.[38] Grabbe and others have rejected the book's arguments as based on a flawed understanding of the texts,[38][39] but variations of them are accepted among some groups of evangelical Protestants.[38][39]

Hislop believed that Semiramis was a consort and mother of Nimrod, builder of the Bible's Tower of Babel, although the Bible does not mention him having any consorts. He said that Semiramis and Nimrod's incestuous male offspring was the Akkadian deity Tammuz, and that all divine pairings in religions were retellings of this story.[38] These claims are still circulated among some groups of evangelical Protestants,[38][39] in the form of Jack Chick tracts,[40] comic books, and related media. Author and conspiracy theorist David Icke incorporated Hislop's claims about Semiramis into his book The Biggest Secret, claiming that Semiramis also had a key role in the Reptilian alien conspiracy that he asserts is secretly controlling humanity.[41]

Critics dismissed Hislop's speculations as based on misunderstandings.[38][39] Lester L. Grabbe has claimed Hislop's argument, particularly his association of Ninus with Nimrod, is based on a misunderstanding of historical Babylon and its religion.[38] Grabbe criticized Hislop for portraying Semiramis as Nimrod's consort, despite that she has not been found in a single text associated with him,[38] and for portraying her as the "mother of harlots", even though this is not how she is depicted in any of the texts where she is mentioned.[38] Ralph Woodrow has stated that Alexander Hislop "picked, chose and mixed" portions of various myths from different cultures.[42]"!

izvor:
https://en.wikipedia.org › wiki › Semiramis

Dakle, ne samo da se potop nije odigrao 2500 godine Ante Christi, da je istoričnost Nimroda nedokaziva, da samo Sveto Pismo nigde ne povezuje Semiramidu sa Nimrodom, nego su i oni koji u takve stvari veruju, ne samo daleko od Biblije, nego i za svoja verovanja koriste izmišljene budalaštine lažova i prevaranta Hislopa.

Ja nikoga ne napadam. Ja se samo zgražam nad mizernim znanjem osnovnoškolske matematike (2.300 - 800). :)
Stvar je još gora ako se u obzir uzme da se potop nije odigrao 2500 A.C nego mnogo ranije. Naime, onda Nmrd i Semiramis deli ne 1500 godina, nego mnogo, mnogo više. Pod uslovom naravno da je Nmrd uopšte i postojao. Uostalom, da je i postojao, kakve on ima veze sa Hrišćanstvom, osim što se jelte pominje u Svetom Pismu....:cool:
 
Poslednja izmena:
Top