sto se tice abortusa mora se jos jedna stvar primetiti kao Biblijska. nije dovoljno da budemo samo protiv abortusa.ja sam cestonapominjao da i druga crkveimaju los pogled na to i "dozvole" abortus neposredno,a to pred Bogom je takodje prestup. dakle,ako mnostvo ovih ljudi okolo to radi a crkva samo govori na to,ali ne ucini ono stoje Bog zapovedio,da se svaki tkaav isti cas stavi pod anatemu,onda mi smo u istom grehu,jer ko seskurvom veze,isti sud dele kaze Bog. ako crkva ne izbaci van take ,onda ona ima nad svojim crkvenim naslovom Bozji naslov IHAVOD - svri se,ili otide slava Bozja od nje!
Adventisti
- Začetnik teme Jurivaka
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2011
- Poruka
- 1.562
To je priča za malu decu.
A pošto mi nismo mala deca, uvek sam spreman da na ovu temu postiramo koliko god zaželiš i kada god zaželiš.
I samo jednu malu napomenu bih dodao ovo tumačenje Jovana 2,10 jedino imaju Adventisti !
Da su se gosti na svadbi u Kani ponapijali od soka !!!
Možeš i otvoriti posebnu temu – Uvek i bilo gde sam spreman o ovome raspravljati, jer je ovo velika JERES Adventne ‘’nauke’’.
Pozdrav iz Kane Galilejske.
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
Ne skrivam se, niti se mogu skrivati. Onakakv sam kakav sam. I ne samo ja, nego svi. Šta ti vidiš da ja mislim o vjernicima, to je tvoja stvar i ja nemam namjeru da se tebi bilo šta pravdam. Da si paranoičan, paranoičan si. I pazi, ovo govorim tebi a ne svim vjernicima, a što ti umišljaš da je neka moja primjedba upućena lično tebi istovremeno primjedba na sve vjernike, samo govori o tvom egocentrizmu.
Ne bih uopšte komentarisao ovaj tvoj post, ali želim samo da i drugi shvate kako donosiš krive zaključke istraumiran svojom paranojom. Kažeš da sam aktuelizovao temu o pravoslavlju samo zbog toga da bih zaštitio adventiste i rasteretio tu temu, gdje ih vi (ko li ste vi?) "rasturate". E, vidiš, to nema veze sa istinom. Istina je da sam aktuelizovao teemu o pravoslavlju, ali ne da bih skretao pažnju sa adventista, nego samo da proširim raspravu i na toj temi. Meni, kao uredniku ovog dijela foruma, nije u interesu da se rasprava fokusira samo na jednoj temi. Što se vodi na više tema, tim bolje. To je bio razlog za aktuelizaciju teme o pravoslavlju, a ne zaštita adventista.
Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2011
- Poruka
- 1.562
Ja samo tvrdim da su ga učenici PREPOZNALI, a kakvo je to telo, to ja ne znam. Čim se sa takvim telom uzneo u nebo.
A u sledećim stihovima se vidi o čemu se radi:
Матеј 28:9 А кад иђаху да јаве ученицима Његовим, и гле, срете их Исус говорећи: Здраво! А оне приступивши ухватише се за ноге Његове и поклонише Му се.
Јован 20 : [SUP]19[/SUP] А кад би увече, онај први дан недеље, и врата беху затворена где се беху ученици скупили од страха јеврејског, дође Исус и стаде на среду и рече им: Мир вам. [SUP]20[/SUP] И ово рекавши показа им руке и ребра своја. Онда се ученици обрадоваше видевши Господа. [SUP]21[/SUP] А Исус им рече опет: Мир вам; као што Отац посла мене, и ја шаљем вас. [SUP]22[/SUP] И ово рекавши дуну, и рече им: Примите Дух Свети. [SUP]23[/SUP] Којима опростите грехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се. [SUP]24[/SUP] А Тома, који се зове Близанац, један од дванаесторице, не беше онде са њима кад дође Исус. [SUP]25[/SUP] А други му ученици говораху: Видесмо Господа. А он им рече: Док не видим на рукама Његовим рана од клина, и не метнем прста свог у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра Његова, нећу веровати. [SUP]26[/SUP] И после осам дана опет беху ученици Његови унутра, и Тома с њима. Дође Исус кад беху врата затворена, и стаде међу њима и рече: Мир вам. [SUP]27[/SUP] Потом рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран. [SUP]28[/SUP] И одговори Тома и рече Му: Господ мој и Бог мој. [SUP]29[/SUP] Исус му рече: Пошто ме виде веровао си; благо онима који не видеше и вероваше.
Niko od prisutnih nikada nije video vaskrsenje. Teško je u to poverovati, zato i izgleda da ga nisu prepoznali. Pa kako da ga ne prepoznaju ? Čovek vaskrsava u istom obliku lica, tela, građe. Neka je to proslavljeno telo, ali mi ćemo jedni druge sve prepoznati u raju. Znači ovde se lepo vidi da su ga učenici prepoznali ! Ali jedan od njih nije verovao da je to On. Čak je Toma primio Sveti Duh, a posle toga izjavljuje da ne veruje da je to On.............. Znači učenici su ga prepoznali.
Матеј 28:16,17 А једанаест ученика отидоше у Галилеју у гору куда им је казао Исус. И кад Га видеше, поклонише Му се; а једни посумњаше.
Марко 16 : 12 - 15 А потом јави се на путу двојици од њих у другом обличју, кад су ишли у село. [SUP]13[/SUP] И они отишавши јавише осталима; и ни њима не вероваше. [SUP]14[/SUP] А најпосле, јави се кад њих једанаесторица беху за трпезом, и прекори их за њихово неверје и тврђу срца што не вероваше онима који су Га видели да је устао; [SUP]15[/SUP] И рече им: Идите по свему свету и проповедите јеванђеље сваком створењу.
Znači Hrist je bio u VIZUELNO PREPOZNATLJIVOM TELU, ali neki ga nisu prepoznali jer nisu mogli poverovati u VASKRSENJE.
A ne da je On imao DRUGAČIJE VIZUELNO TELO. A što je to bilo neraspadljivo telo, to je drugi padež.
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Извињавам се што користим ову тему за лично диписивање, али дубоко је повезано за све што се тиче адвентизма.
Чак си почео као адвентисти да оспораваш и "не видиш" шта си написао или шта ти је јасно речено:
Дакле, оставимо другима да просуде ситуацију и ко се каквим (у)мислима води и шта му је циљ.
______________________________________________________________________________
Ништа да те не чуди код ове њихове јереси, јер давно се Лаодикеја излетео да Отац, Син и Свети Дух имају Своја "ДУХОВНА ТЕЛА", што сам први пут чуо (прочитао) у животу. Сваком вернику су ови стихови довољни да не прихвати њихове маштарије, јер имамо јасне стихове који говоре да је ствар у нашим очима, а не у телу.
[SUP]27[/SUP] Потом рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран. [SUP]28[/SUP] И одговори Тома и рече Му: Господ мој и Бог мој. [SUP]29[/SUP] Исус му рече: Пошто ме виде веровао си; благо онима који не видеше и вероваше.
Чак си почео као адвентисти да оспораваш и "не видиш" шта си написао или шта ти је јасно речено:
Дакле, оставимо другима да просуде ситуацију и ко се каквим (у)мислима води и шта му је циљ.
______________________________________________________________________________
Ништа да те не чуди код ове њихове јереси, јер давно се Лаодикеја излетео да Отац, Син и Свети Дух имају Своја "ДУХОВНА ТЕЛА", што сам први пут чуо (прочитао) у животу. Сваком вернику су ови стихови довољни да не прихвати њихове маштарије, јер имамо јасне стихове који говоре да је ствар у нашим очима, а не у телу.
[SUP]27[/SUP] Потом рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран. [SUP]28[/SUP] И одговори Тома и рече Му: Господ мој и Бог мој. [SUP]29[/SUP] Исус му рече: Пошто ме виде веровао си; благо онима који не видеше и вероваше.
Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2011
- Poruka
- 1.562
20-ta i 21. Jeres
Za 20-tu i 21. JERES Mika 32, nije ništa odgovorio.
Pošto znam odgovore i u ovom trenutku, ipak ću sačekati prvo Mikine odgovore na ove 2 JERESI, pa bih onda odgovorio.
Hvala
Za 20-tu i 21. JERES Mika 32, nije ništa odgovorio.
Pošto znam odgovore i u ovom trenutku, ipak ću sačekati prvo Mikine odgovore na ove 2 JERESI, pa bih onda odgovorio.
Hvala
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
Vidim ja veoma dobro, ali ti ne vidiš da sam s razlogom (koji sam već naveo) tako provokativno aktuelizovao temu o pravoslavlju. I ti si prvi nasjeo na tu provokaciju.
Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2011
- Poruka
- 1.562
Lako je na bazi BIBLIJE – Utvrditi ko se protivi Hristu.
A na bazi ljudskih tumačenja – SVI se protive Hristu, OSIM ADVENTISTA:
PONOVNA ŽENIDBA ILI UDAJA:
Jedan od razloga zašto se tkz. Mala Zajednica (Reformni pokret Adventista Sedmoga dana) odvoio od ASD je upravo ovaj:
Мат. 19 : [SUP]3[/SUP] И приступише к Њему фарисеји да Га кушају, и рекоше Му: Може ли човек пустити жену своју за сваку кривицу? [SUP]4[/SUP] А Он одговарајући рече им: Нисте ли читали да је Онај који је у почетку створио човека мужа и жену створио их ? [SUP]5[/SUP] И рече: Зато оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело. [SUP]6[/SUP] Тако нису више двоје, него једно тело; а шта је Бог саставио човек да не раставља. [SUP]7[/SUP] Рекоше Му: Зашто дакле Мојсије заповеда да се да књига распусна, и да се пусти? [SUP]8[/SUP] Рече им: Мојсије је вама допустио по тврђи вашег срца пуштати своје жене; а из почетка није било тако. [SUP]9[/SUP] Него ја вама кажем: Ако ко пусти своју жену, осим за курварство, и ожени се другом, чини прељубу; и који узме пуштеницу чини прељубу. [SUP]10[/SUP] Рекоше Му ученици Његови: Ако је тако човеку са женом, није се добро женити. [SUP]11[/SUP] А Он рече им: Не могу сви примити те речи до они којима је дано. [SUP]12[/SUP] Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили царства ради небеског. Ко може примити нека прими.
Na bazi stiha 9 i 10, oni se udaju ili žene samo u slučaju smtri, prethodnog supružnika. Jer lepo stih 9 kaže :,,Koji uzme puštenicu – Čini preljubu !’’.
Otkud to. Ako se žena razvela od muža zbog preljube šta je sporno da se ponovo uda ? Znači ne može sem u slučaju smrti.
Takođe i 10 –ti stih odlično to opisuje:
Ako su Adventisti (obični – Velika Zajednica u pravu) otkud 10-ti stih ovde. Znači čovek se oženi, uhvati ženu u preljubi, otpusti je, nađe drugu, pa i nju posle nekog vremena uhvati u preljubi, otpisti je, pa nađe treću..... i tako 15-ta ili 20-ta ga ne vara i on živi sa njom do kiraja života. Šta tu NIJE DOBRO, kako govore apostoli.
Nije dobro ako se čovek oženi sa 18 godina ili 20, nebitno, pa uhvati ženu u preljubi, otpusti je, i onda mora čekati dok ona ne umre da oženi drugu, a ona poživi posle preljube još 60-70 godina.
I vi umesto da se ponovo oženite u 19-toj godini, ili 21. – Morate čekati njenu smrt, i drugi put se oženiti u 91 ili 93 godini života. A do tada ako preživite, možete samo proklinjati sudbinu što ste se oženili sa takvom ženom, i sada ne sme imati drugu do njene smrti !
To je gadno za čoveka, a ne da posle 3 ili 5 ili 55 dana oženi drugu ženu, dok je prva još živa !!!
5. Мојс 24 : [SUP]1[/SUP] Кад ко узме жену и ожени се с њом, па се догоди да му она не буде по вољи, што он нађе на њој шта год ружно, нека јој напише књигу распусну и да јој у руке, па нека је отпусти из своје куће. [SUP]2[/SUP] А она отишавши из куће његове, ако отиде и уда се за другог, [SUP]3[/SUP] Па ако овај други муж омрзне на њу и напише јој књигу распусну и да јој у руку, и отпусти је из своје куће, или ако умре овај други муж који се ожени њом, [SUP]4[/SUP] Тада пређашњи муж који је отпусти не може је опет узети за жену, пошто се с њега она скврнила, јер је гад пред Господом. Тако не дај да се греши земља коју ти Господ Бог твој даје у наследство.[SUP]5[/SUP] Ко се скоро буде оженио,нека не иде на војску, и не намећи на њ никакав посао; нека буде слободан у кући својој годину дана и нека се радује са женом својом коју је довео.
Марко 6 : [SUP]17[/SUP] Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа брата свог, јер се ожени њом. [SUP]18[/SUP] Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жене брата свог. [SUP]19[/SUP] А Иродијада расрди се на њега, и хтеде да га убије, али не могаше. [SUP]20[/SUP] Јер се Ирод бојаше Јована знајући га да је човек праведан и свет, и чуваше га; и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.
Jovan Krstitelj, najveći čovek rođen od žena, je upravo izgubio glavu zbog ovoga.
On je znao za ovaj zakon i zato je kritikovao Iroda !!!
Jer šta je kriv Irod PO ADVENTISTIMA ? Brat Filip je otpustio Irodijadu, zbog preljube. Oženio je njegov brat Irod, i sve je OK. E nije. Irod je mogao oženiti irodijadu samo u slučaju da mu je brat Filip mrtav !
1. Корин.7: [SUP]8[/SUP] А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам. [SUP]9[/SUP] Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се неголи упаљивати се.[SUP]10[/SUP] А ожењеним заповедам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја [SUP]11[/SUP] (Ако се се пак и раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својим мужем); и муж да не пушта жену.
[SUP]26[/SUP] Мислим дакле ово да ће бити добро за садашњу невољу да је човеку добро тако бити. [SUP]27 [/SUP] Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се разрешиш; јеси ли се одрешио од жене, не тражи жене. [SUP]28[/SUP] А ако ли се и ожениш, ниси сагрешио; и девојка ако се уда, није сагрешила: али ће имати такви невоље телесне; а ја вас жалим.
I Pavle, kao genije za Božiji zakon, je to lepo NAGLASIO U 1. Korinćanima:
1. Znači možemo se ženiti i udavati koliko god puta hoćemo, ali samo pod jednim uslovom – SMRTI prethodnog
bračnog partnera (1.Kor.7:8,9; 5.Mojs.24:3; Mar.6,18).
2. A najbolje je poslušati Pavla - nema ženidbe posle razvoda.( 1.Kor.7:27).
A sada draga braćo i sestre, vi proanalizirajte ko se ovde protivi Hristu ?
Da li Mika 32 ili ja.
Ali nažalost morate biti krajnje objektivni. Jer je ovo jedna od težih ISTINA.
-----------------------------------
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 02.11.2012
- Poruka
- 1.746
Posto ste se dotakli abortusa, da vidimo sta kaze sveto pismo o zlostavljanju i ubistvu dece i trudnica i o cedomorstvu.
"
Osija
Jefremova ce slava odleteti kao ptica od rodenja i od utrobe i od zacetka.
Ako li i othrani sinove svoje, ja cu ih uciniti da budu bez dece, da ne ostane nijedan; i teško njima kad odstupim od njih.
Jefrem, kad ga gledah, beše kao Tir, posaden na ljupkom mestu; ali ce Jefrem izvesti krvniku sinove svoje.
Podaj im, Gospode; šta ceš im dati? Podaj im utrobu pometljivu i dojke usahle.
Sva je zloca njihova u Galgalu; zato onde mrzim na njih; za zlocu dela njihovih izgnacu ih iz doma svog; necu ih više ljubiti: svi su knezovi njihovi odmetnici
Udaren bi Jefrem; koren im posahnu, nece roditi roda; ako i rode, ubicu mili porod utrobe njihove
Samarija će opusteti, jer se odmetnu od Boga svog; oni će pasti od mača, deca će se njihova razmrskati i trudne žene njihove rasporiti.
Brojevi
Zato sada pobijte svu decu mušku, i sve žene pobijte, koje su poznale čoveka
A devojke, koje ne poznaše čoveka, ostavite u životu.
A vi ostanite izvan logora sedam dana; svaki koji je ubio koga i koji se dotakao ubijenoga očistite se treći dan i sedmi dan, sebe i roblje svoje
2 Kraljevima
Tada Menajim raskopa Tapsu i pobi sve koji behu u njoj i u međama njenim od Terse, jer mu ne otvoriše, zato ih pobi i sve trudne žene njihove raspori.
Još joj reče car: Šta ti je? A ona reče: Ova žena reče mi: Daj sina svog da ga pojedemo danas, a sutra ćemo pojesti mog sina.
I skuvasmo sina mog i pojedosmo ga, a sutradan rekoh joj: Daj sina svog da ga pojedemo. Ali ona sakri svog
1 Samuilova
Zato idi i pobij Amalika, i zatri kao prokleto sve što god ima; ne žali ga, nego pobij i ljude i žene i decu i šta je na sisi i volove i ovce i kamile i magarce.
Psalam
On pobi prvence u Misiru od čoveka do živinčeta.
Koji pobi Misir u prvencima njegovim; jer je doveka milost Njegova;
Blago onome koji uzme i razbije decu tvoju o kamen
Sudije
I zavetova Jeftaj zavet Gospodu i reče: Ako mi daš sinove Amonove u ruke,
Šta god iziđe na vrata iz kuće moje na susret meni, kad se vratim zdrav od sinova Amonovih, biće Gospodnje, i prineću na žrtvu paljenicu
I tako dođe Jeftaj do sinova Amonovih da se bije s njima; i Gospod mu ih dade u ruke.
I pobi ih od Aroira pa do Minita u dvadeset gradova i do ravnice vinogradske u boju vrlo velikom; i sinovi Amonovi biše pokoreni pred sinovima Izrailjevim.
A kad se vraćaše Jeftaj kući svojoj u Mispu, gle, kći njegova iziđe mu na susret s bubnjevima i sviralama; ona mu beše jedinica, i osim nje ne imaše ni sina ni kćeri.
Pa kad je ugleda, razdre haljine svoje i reče: Ah kćeri moja! Vele li me obori! Ti si od onih što me cvele; jer sam otvorio usta svoja ka Gospodu i ne mogu poreći.
A ona mu reče: Oče moj, kad si otvorio usta svoja ka Gospodu, učini mi, kako je izašlo iz usta tvojih, kad te je Gospod osvetio od neprijatelja tvojih, sinova Amonovih.
Još reče ocu svom: Učini mi ovo: ostavi me do dva meseca da otidem da se popnem na gore da oplačem svoje devojaštvo s drugama svojim.
A on joj reče: Idi. I pusti je na dva meseca, i ona otide s drugama svojim i oplakiva devojaštvo svoje po gorama.
A kad prođoše dva meseca, vrati se k ocu svom; i on svrši na njoj zavet svoj koji beše zavetovao. A ona ne pozna čoveka. I posta običaj u Izrailju
Da od godine do godine idu kćeri Izrailjeve da plaču za kćerju Jeftaja od Galada, četiri dana u godini."
Ima jos dosta toga u dobroj knjizi o ubistvu dece.
"
Osija
Jefremova ce slava odleteti kao ptica od rodenja i od utrobe i od zacetka.
Ako li i othrani sinove svoje, ja cu ih uciniti da budu bez dece, da ne ostane nijedan; i teško njima kad odstupim od njih.
Jefrem, kad ga gledah, beše kao Tir, posaden na ljupkom mestu; ali ce Jefrem izvesti krvniku sinove svoje.
Podaj im, Gospode; šta ceš im dati? Podaj im utrobu pometljivu i dojke usahle.
Sva je zloca njihova u Galgalu; zato onde mrzim na njih; za zlocu dela njihovih izgnacu ih iz doma svog; necu ih više ljubiti: svi su knezovi njihovi odmetnici
Udaren bi Jefrem; koren im posahnu, nece roditi roda; ako i rode, ubicu mili porod utrobe njihove
Samarija će opusteti, jer se odmetnu od Boga svog; oni će pasti od mača, deca će se njihova razmrskati i trudne žene njihove rasporiti.
Brojevi
Zato sada pobijte svu decu mušku, i sve žene pobijte, koje su poznale čoveka
A devojke, koje ne poznaše čoveka, ostavite u životu.
A vi ostanite izvan logora sedam dana; svaki koji je ubio koga i koji se dotakao ubijenoga očistite se treći dan i sedmi dan, sebe i roblje svoje
2 Kraljevima
Tada Menajim raskopa Tapsu i pobi sve koji behu u njoj i u međama njenim od Terse, jer mu ne otvoriše, zato ih pobi i sve trudne žene njihove raspori.
Još joj reče car: Šta ti je? A ona reče: Ova žena reče mi: Daj sina svog da ga pojedemo danas, a sutra ćemo pojesti mog sina.
I skuvasmo sina mog i pojedosmo ga, a sutradan rekoh joj: Daj sina svog da ga pojedemo. Ali ona sakri svog
1 Samuilova
Zato idi i pobij Amalika, i zatri kao prokleto sve što god ima; ne žali ga, nego pobij i ljude i žene i decu i šta je na sisi i volove i ovce i kamile i magarce.
Psalam
On pobi prvence u Misiru od čoveka do živinčeta.
Koji pobi Misir u prvencima njegovim; jer je doveka milost Njegova;
Blago onome koji uzme i razbije decu tvoju o kamen
Sudije
I zavetova Jeftaj zavet Gospodu i reče: Ako mi daš sinove Amonove u ruke,
Šta god iziđe na vrata iz kuće moje na susret meni, kad se vratim zdrav od sinova Amonovih, biće Gospodnje, i prineću na žrtvu paljenicu
I tako dođe Jeftaj do sinova Amonovih da se bije s njima; i Gospod mu ih dade u ruke.
I pobi ih od Aroira pa do Minita u dvadeset gradova i do ravnice vinogradske u boju vrlo velikom; i sinovi Amonovi biše pokoreni pred sinovima Izrailjevim.
A kad se vraćaše Jeftaj kući svojoj u Mispu, gle, kći njegova iziđe mu na susret s bubnjevima i sviralama; ona mu beše jedinica, i osim nje ne imaše ni sina ni kćeri.
Pa kad je ugleda, razdre haljine svoje i reče: Ah kćeri moja! Vele li me obori! Ti si od onih što me cvele; jer sam otvorio usta svoja ka Gospodu i ne mogu poreći.
A ona mu reče: Oče moj, kad si otvorio usta svoja ka Gospodu, učini mi, kako je izašlo iz usta tvojih, kad te je Gospod osvetio od neprijatelja tvojih, sinova Amonovih.
Još reče ocu svom: Učini mi ovo: ostavi me do dva meseca da otidem da se popnem na gore da oplačem svoje devojaštvo s drugama svojim.
A on joj reče: Idi. I pusti je na dva meseca, i ona otide s drugama svojim i oplakiva devojaštvo svoje po gorama.
A kad prođoše dva meseca, vrati se k ocu svom; i on svrši na njoj zavet svoj koji beše zavetovao. A ona ne pozna čoveka. I posta običaj u Izrailju
Da od godine do godine idu kćeri Izrailjeve da plaču za kćerju Jeftaja od Galada, četiri dana u godini."
Ima jos dosta toga u dobroj knjizi o ubistvu dece.
Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2011
- Poruka
- 1.562
O ovome imate na Internetu jako puno materijala. Evo vam jedan link, a ostale potražite sami.
I malo za čitanje, čisto da se INFORMIŠETE BIBLIJSKI, a ne ljudskim filozofijama:
Ovoj temi posvetićemo malo više pažnje s obzirom da je to jedno od " najjačih " adventističkih oružija u njihovom dokazivanju da su samo oni ostali verni Hristu i Njegovim zapovestima.
Za početak: U knjizi Postanja (1.Moj. gl. 1 ; gl. 2) svi dani imaju svoj početak i kraj (jutro i veče ) - sem sedmog dana, dana Božijeg počinka. Adventistička tvrdnja da je Bog stvorio svet za šest bukvalnih kalendarskih sedmičnih dana, a u sedmi dan (Sabat - odmor, mir, subota) počinuo od dela svojih - i taj dan (subotu) posvetio za sva vremena je zaista sumnjiva, i samo dokazuje njihovo nepoznavanje Biblije.
Prvo: Sedmica (sedmični dani) nije mogla da postoji pre stvaranja sveta, a Bog je tek četvrtog dana (ne sedmičnog) stvorio Sunce, Mesec i zvezde, da dele dan i noć, da budu znaci vremenima, danima i godinama (1.Moj. 1.14-19).
Drugo: Sv. Pismo nam kazuje da je " ... jedan dan pred Gospodom kao hiljada godina, i hiljada godina kao jedan dan " (2.Pet. 3.8 ; Psl. 90.4).
Prema tome, Biblija je u ovom slučaju sasvim kategorična - dani stvaranja nisu isto što i sedmični kalendarski dani!
Još nešto - " odmor ili počinak Božiji " ne možemo shvatiti bukvalno, jer se to protivi osnovnom pojmu o Bogu kao savršenom i svemogućem biću koji nikada ne prestaje da stvara i da radi, kao što to i Biblija potvrđuje(Isa. 40.28 ; Jn. 5.16-17). Bogu, dakle nisu bila potrebna 24- ti sata odmora i počinka; Pa ako Božiji počinak ne možemo shvatiti bukvalno, onda nema razloga ni da sedmi dan, dan Njegovog odmora shvatimo kalendarski.
Taj sedmi dan predstavlja period kad je Bog stvorivši čoveka prestao da posle čoveka stvara neke nove vrste bića, a Njegov blagoslov izliven na sedmi dan jeste blaženo stanje cele tvorevine koja se kupala u Božijoj blagodeti i blaženstvu sve dok Adamov greh nije uneo nesklad u tu divnu blaženu harmoniju.
Dalje, Adamu u raju nije data nikakva druga zapovest (da deli dane na radne i praznične) osim da obrađuje i čuva Edemski vrt, i da ne jede od drveta života (1.Moj. 2.15-17). Iz teksta prve zapovesti jasno se vidi - da su zapovesti date neposredno izrailjcima, a ne Adamu kako nam to tvrde adventisti, jer Bog govori: " Ja sam Gospod Bog tvoj koji sam te izveo iz zemlje Misirske " (2.Moj. 20.2) - a Adam nije bio ničiji rob u Misiru!
Subotu niko nije praznovao pre izlaska Jevreja iz Misira. Tek u (2.Moj. 16.25) subota se spominje kao praznik, ali praznik koji je izričito dat samo Jevrejima - kao znak između Boga i sinova Izrailja (2.Moj. 31.13-17); kao uspomena na izlazak iz Misira (5.Moj. 5.15 ; 1.Knj.o car. 8.9); i kao sredstvo pomoću koga je Bog hteo da iskuša pokornost izrailjskog naroda (2Moj. 16.4).
Prvi spomen subote u Bibliji nalazimo tek u tekstu (2.Moj. 16.1-30). Pre toga Biblija nigdene spominje subotu. Vidi se dalje da je subotnji odmor pre toga Izrailjcima bionepoznat kao i mana koju su nakupili u pustinji, pa Mojsije mora da im objašnjava šta je mana, i šta je subota (2.Moj. 16.23-27); ikad je subota, i zašto je data subota. Pa ni to nije bilo dovoljno Izrailjcima nego su neki hteli baš lično da se uvere, te su išli i subotom u pustinju da nakupe manu. Najzad, iz priloženog teksta moglo bi se zaključiti da jeprva subota, kao dan odmora, bila praznovana u sedmi dan po dolasku Izrailjaca u pustinju Sin, ili još tačnije - u sedmi dan od kada je počela da pada mana s neba. To je prva kalendarska subota za koju Biblija zna i koju izričito spominje, jer veli da je narod u taj dan počinuo (2.Moj. 16.30). Čak i posle toga Mojsije još uvek mora da objašnjava Izrailjcima šta je subota (2.Moj. 35.1-3).
Kao što znamo, Bog je Jevrejima pored subote zapovedio da praznuju i druge praznike - pashu, mladine, sjenice, beskvasne hlebove, pa i da se obrezuju. Sve ovo je znak između Boga i Izrailja, i predstavlja tzv. Starozavetni obredni zakon - koji je imao za cilj, da pripremi Izreljski narod za Hristov dolazak.
Njegovom smrću i Vaskresenjem taj zakon je prestao da važi, pa kao što je jevrejska Pasha i ostali praznici neobavezan za hrišćane, tako je neobavezna i subota.
Ap. Pavle je to dobro znao (2.Kor. 3.11), zato je i poručio: " da vas, dakle, niko ne osuđuje za jelo ili piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote. Što je senka onoga što će doći, a Telo je Hristovo " (Kol. 2.16-17). Dakle, subota je samo sen Novozavetne stvarnosti - Vaskresenja i Nedelje.
Kada nekom adventisti pročitate ovo, on kao iz puške odgovara da kao što je Bog nepromenljiv (Mal. 3.6), tako je nepromenljiv i Njegov moralni zakon; i kao što je Gospod večan i isti, tako je i njegov moralni zakon večan (Jev. 13.8). Subota je deo tog zakona (četvrta zapovest), dakle i praznovanje subote je večno! - konstatuje adventista. U ovakvu polu istinitu tvrdnju ne treba duboko zalaziti. Dovoljno je da konstatujemo samo jednu činjenicu - u istom tom Sv. Pismu na koje se pozivaju adventisti stoji i propis o obrezanju i jevrejskim praznicima koji su takođe nazvani "zakonom večnim " (1.Moj. 17.9-13 ; 3.Moj. 23.1-44). A da li adventisti poštuju i ovaj " večni zakon " kao što tako revnosno praznuju subotu?
Među adventističkim " dokazima " u korist praznovanja subote navode se i sledeći citati:
Kada je Spasitelj govorio svojim učenicima o svome drugom dolasku On im je rekao: " molite se da bežanje vaše ne bude u zimu ili usubotu ..." (Mt. 24.20-21). Za adventiste ovo je " dokaz " da hrišćani treba da praznuju subotu do drugog Hristovog dolaska, pa zato treba da se mole Bogu da ih poštedi te nevolje bar u subotnji dan.
Odgovor: Prvo - Kada bi te reči dokazivale da treba praznovati subotu, one bi isto tako dokazivale da treba praznovati i zimu, jer su obe imenice i smetnja za bežanje. Drugo, te Spasiteljeve reči se uopšte ne odnose na vreme pred Njegov drugi dolazak, nego na vreme pred razaranje Jerusalima. Jer, pred drugi dolazak Hristov niko neće imati nikud da pobegne. Smisao ovih Spasiteljevih reči je potpuno jasan kad se zna da se one odnose na vreme razaranja Jerusalima, i da su po Starozavetnom propisu kapije grada subotommorale biti zatvorene i nisu se smele otvoriti (Nem. 13. 19). Tako je subotom bežanje bilo znatno otežano, kao i bežanje zimi. Još nešto, u opisu ovih događaja Jevanđelisti Marko i Luka uopšte i ne spominju subotu (ruku na srce, Jevanđelist Marko spominje zimu (Mk. 13.18)).
Evo još jednog citata na kome adventisti zasnivaju svoju tvrdnju da će se subota praznovati i posle sveopšteg Vaskresenja na Novom nebu i Novoj zemlji: " Od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni predamnom, veli Gospod "(Isa. 66.23).
Odgovor: Kad bi se ove reči shvatile bukvalno, onda bi značilo da će se posle sveopšteg vaskresenja praznovati ne samo subota, nego i mlad mesec, mladine. A to sasvim prirodno i opravdano ne čine ni adventisti - oni ne praznuju mladine! Osim toga, kao što znamo, Sv. Pismo kaže da posle sveopšteg Vaskresenja na Novom nebu i Novoj zemlji: " noći neće više biti, niti će im biti potrebna svetlost svetiljke, ni sunca jer će ih Gospod Bog obasjavati i carovaće u sve vekove " (Otk. 22.5). Ako neće biti noći, neće biti ni dana, paneće biti ni mladine ni subote, niti običnog zemaljskog načina života.
Treći " dokaz " za praznovanje subote adventisti nalaze u tvrdnji da je i ap. Pavle svetkovao subotu; pozivajući se pri tom na mnogobrojne citate iz kojih se vidi da je ap. Pavle subotom propovedao jevrejima u jevrejskim sinagogama Reč Božiju.
Odgovor: Ovo je zaista tačno. Ap. Pavle je išao u jevrejske sinagoge da propoveda zato što je tamo nalazio jevreje na okupu, i tu imao veliku grupu slušaoca. Pa zaista, koga bi on to zatekao u jevrejskoj sinagogi kada bi došao da propoveda u nedelju? U ostalom, već sama činjenica što ap. Pavle ide subotom u jevrejske sinagoge da propoveda jevrejima o Gospodu svedoči da on toga dana nije bio sa svojim hrišćanima na bogosluženju. Njima je govorionedeljom (D. ap. 20.7).
Što se tiče adventističke tvrdnje da su apostoli i mironosice praznovali subotu, i živeli po Starozavetnom zakonu, i to je istina - ali samo do Hristovog Vaskresenja, i Njegove pobede nad grehom, satanom i smrću! Jer do Hristovog Vaskresenja nije ni postojao razlog za praznovanje nedelje - jer se Hristos još ne beše proslavio (Isa. 52.6-7,13 ; Jn. 12.28,32); a kad se proslavio (Vaskresenjem) ispunio je Svoje obećanje dato apostolima i u pedeseti dan po Svome Vaskresenju (u nedelju) poslao na njih Duha Svetoga (Jn. 7.39 ; D. ap. 2.1).
Adventisti često otvoreno nazivaju nedelju "žigom antihristovim " jer smatraju da su Papa i car Konstantin (svojim ukazom 321- ve god.) uveli praznovanje nedelje - a pošto oni Papu smatraju antihristom, to je po njima nedelja njegov " žig ". Za ovu tvrdnju ćemo dati jednu napomenu - Papa je bilo mnogo, a Sv. Pismo govori samo o jednom antihristu!
Što se tiče ukaza cara Konstantina (321- ve god.) u njemu se uopšte i ne spominje subota - A nedelju su hrišćani praznovali daleko pre njega. O tome nam svedoče i mnogi sačuvani dokumenti kao npr. :
U spisu " pravila Svetih apostola ", koja potiču iz drugog veka kaže se: " ako neko iz klira bude zatečen da posti u Dan Gospodnji ili usubotu, osim jedne jedine, neka bude svrgnut ".
U spisu " Apostolske uredbe ", takođe iz drugog veka, kaže se " u dan vaskrsni, tj. uDan Gospodnji skupljajte se uvek hvaleći Boga ". Znači, za hrišćane toga doba subota je subota, a nedelja je " Dan Gospodnji ".
U Otkrivenju (prvi vek) sv. Jovan Bogoslov piše da je u Dan Gospodnji dobio otkrivenje o budućnosti Crkve (Otk. 1.10). Adventisti tvrde da je to bila subota a ne nedelja - jer je po njima samo subota Dan Gospodnji; Međutim, Sv. Pismo Staroga Zaveta samo jedan jedini put naziva subotu tim imenom (Isa. 58.13); u Novom Zavetu se tako nešto ne da ni naslutiti. Ako imamo još u vidu da ap. Jovan u svom Jevanđelju sedam puta spominje subotu i uvek je naziva subotom, a nikad " Danom Gospodnjim ", onda nije ni malo verovatno da je on pod izrazom Dan Gospodnji označavao subotu - već nedelju!
U spisu " Akta mučenika ", koja potiču s kraja trećeg veka (u doba cara Dioklecijana) postoje zapisi sa saslušanja tadašnjih hrišćana koji jasno potvrđuju da su ti mučenici svetkovali nedelju.
U izveštaju Plinija Mlađeg caru Trajanu (oko 110- te godine) stoji da se hrišćani skupljaju u nedelju zorom i pevaju pesme Hristu kao Bogu.
U drugom veku sv. Justin Mučenik svedoči i piše: " u dan koji se nazvao danom Sunca (mnogobošci su taj dan tako nazvali) svi koji žive po gradovima ... skupljaju se na jedno mesto i čitaju apostolske poslanice i proroštva ... a oni koji su dobrotvori daju što svaki od njih smatra da je dovoljno, ... ". Ovo Justinovo svedočanstvo se očigledno podudara sa Pavlovim svedočanstvom (1Kor. 16.1-3) koje glasi: " a za skupljanje priloga za svete, kao što sam naredio galatskim crkvama, tako postupite i vi. Svaki prvi dan nedelje svako od vas neka stavlja kod sebe i skuplja koliko može, ... ".
Antiohijski episkop Petar koji je 311-te godine mučenički umro za Hrista piše: " Mi praznujemo nedelju kao dan radosti, radi onoga koji je vaskrsao u taj dan ".
Pored svih ovih spisa postoje i posebna svedočanstva da su hrišćani drugog veka slavili nedelju kao " dan radosti i Dan Gospodnji ". Takva su svedočanstva Tertulijana , Origena, Klimenta Aleksandrijskog, Justina Mučenika, sv. Ignjatija Bogonosca i ap. Varnave (saradnika ap. Pavla). Sva ova svedočanstva i spisi samo dokazuju opšte poznatu činjenicu - da su hrišćani praznovali nedelju mnogo pre cara Konstantina i njegovog ukaza o " danu Sunca " (321- ve god.).
Dakle, ko i pored tako jasnih dokaza tvrdi da je Konstantin uveo u Crkvu praznovanje nedelje, ili da hrišćani praznuju nedelju zbog " mnogobožačkog dana Sunca " - taj svesno kleveta Crkvu.
Dalje, Biblija jasno tvrdi da će Bog ukinuti praznovanje svih jevrejskih praznika uključujući i subotu: " Gospodu su dodijali jevrejski praznici i subota i na njih mrzi duša Njegova (Isa. 1.13-14); Baciće im belegu praznika njihovih u lice (Mal. 2.2-3); vezao je na Sionu u zaborav subotu i njihove praznike(Pl. Jer. 2.6); i na kraju će ukinuti i subotu i sve jevrejske praznike "(Os. 2.11). Eto šta o suboti i jevrejskim praznicima prorokuju Starozavetni proroci.
Sam Gospod je ispunio ova proroštva i pogazio svetkovanje subote jer je: "... On gospodar i od subote " (Mk. 2.27-28) - i kao takav ima zakonsku vlast da to i učini.
Kao dokaz ovome uzećemo slučaj koji se desio kod banje Vitezde u Jerusalimu. Naime, subotom je bilo zabranjeno nositi neki teret, i ta zabrana je poticala lično od Boga: " Ovako veli Gospod: čuvajte se da ne nosite bremena u subotu i ne unosite na vrata jerusalemska"(Jer. 17.21). To je Starozavetna zapovest o suboti, koju Bog upućuje jevrejima. Stoga je nemoguće da Spasitelj nije znao za tu zapovest, jer kao Bog - ona je direktno poticala od Njega. A gle, jednom prilikom On postupa kao da tu zapovest ne poznaje, ili kao da je smatra ukinutom u svom Novozavetnom carstvu. On isceljenom bolesniku kod banje Vitezde kaže: " Ustani, podigni svoj krevet i hodaj. I odmah ozdravi taj čovek, uze svoj krevet i hodaše. A taj dan beše subota. " (Jn. 5.1-10). Zbog ovoga su Jevreji hteli da ubiju Isusa - " što je ne samo razrešavao subotu, nego što je i Boga nazivao svojim Ocem, izjednačavajući se s Bogom " (Jn. 5.18). Da Gospod nije svetkovao subotu govori nam i isceljenje slepog u subotu na šta su jevreji rekli: " nije ovaj čovek od Boga, jer ne svetkuje subotu " (Jn. 9.14-16).
Slučaj u banji Vitezdi služi nam kao neka vrsta proročkog predznaka da će ljudi u Hristovom carstvu biti oslobođeni Starozavetnih obrednih propisa, pa i propisa o praznovanju subote koja je samo senka Novozavetne stvarnosti(Kol. 2.16).
Dodajmo i to, da se zakonom koji su apostoli predali neznabošcima, ovi oslobađaju svih jevrejskih praznika i obrednog zakona (D. ap. 15.5-29), i ovde se nigde ne spominje praznovanje subote. Adventisti na sve ovo odgovaraju da u celom Sv. Pismu ne postoji ni jedna zapovest da treba praznovati nedelju umesto subote, i to je sasvim tačno! Jer takva zapovest nije ni bila potrebna.
Kao što smo već videli - za subotu je takva zapovest bila potrebna, jer Izrailjci do pojave mane u pustinji nisu znali ni kad je subota, ni šta je subota. Zbog toga je Mojsije morao sve to da im objašnjava, a Bog da ih uverava time što subotom nije davao manu (2Moj. 16.23-30).
Sa nedeljom stvar stoji sasvim drugačije. Nedelja je dan Hristovog Vaskresenja i Njegovog proslavljenja i pobede nad grehom, satanom i smrću. Vaskresenje je radost, i radost tu dolazi sama po sebi - bez ikakve zapovesti. Zar iko naređuje oslobođenom robu da se raduje što je slobodan? Zar ljudi nisu bili robovi greha, satane i smrti sve do Hristovog Vaskresenja? Zar je posle toga neko morao još i da im zapovedi da se raduju? Zapovest o praznovanju nedelje je utoliko više izlišna, što je nedelja i dan silaska Svetog Duha na apostole koji ih je tada sigurno ispunio velikom radošću (D. ap. 2.1).
Ne varajmo se braćo, ap. Pavle kaže: " ako Hristos ne usta, uzalud propovedanje naše, a uzalud i vera vaša " (1Kor. 15.14). Da, bez Uskrsa sve je uzalud! Jer, da Hristos nije vaskrso zaista nam ništa drugo ne bi ni preostalo nego da praznujemo, ne samo subotu, već da ispunjavamo i sav Starozavetni zakon.
Na kraju napomenimo da Sv. Pismo govori o nedelji kao prazničnom (radosnom) danu. Evo tih mesta:
" Kamen koji odbaciše zidari, postade glava od ugla. To bi od Gospoda i divno je u našim očima. Evo dana koji stvori Gospod, radujmo se i veselimo se u nj! " (Psl. 118. 22-24). Ove reči predstavljaju direktno proroštvo za Spasitelja(Mt. 21.42 ; D. ap. 4.11). Ako je tako, onda nije ni malo teško pogoditi koji je to dan koji stvori Gospod da se radujemo u njemu. Nema sumnje, posle " odbacivanja kamena ", tj. posle raspeća, taj radosni dan može biti samo dan kad se Hristos proslavio iz mrtvih, dan kada je žalost svojih apostola pretvorio u radost, tj. nedelja.
Prorok Zaharije proričući o Hristu ovako govori: " uzeću bezakonje te zemlje u jedan dan. U taj dan, govori Gospod nad vojskama, zvaćete svaki bližnjega svojega pod vinovu lozu i pod smokvu " (Zah. 3.8-10). Radost toga dana prorok slikovito opisuje da će svako zvati svoga bližnjega pod vinovu lozu i smokvu. A kao što znamo Hristova pobeda se desila na Uskrs, dakle u nedelju . O " tom danu " pogledati i sledeće citate: (Zah. 12.8-11 ; 2.11 ; 9.16).
Prorok Osije prorokuje da će Gospod sići u Ad, i u treći dan (Vaskrs) izvesti pravedne duše iz Ada (Os. 6.2), što potvrđuje i ap. Pavle (1Kor. 15.4).
Gospod je svojim apostolima dao jedno proroštvo - da će apostoli zbog Njega plakati i tugovati, a da će se svet radovati; ali će se njihova žalost pretvoriti u radost kada ga budu ponovo videli " u onaj dan " (Jn. 16.20-27 ; 14.13-20). Kao što znamo, dani žalosti su: Veliki Četvrtak, Veliki Petak i Velika Subota kad je Spasitelj bio ponižen, mučen, raspet, i sahranjen. A dan radosti je dan Hristovog Vaskresenja - nedelja (Mk. 16.9), kada je Gospod njihovu žalost pretvorio u radost (Lk. 24.41 ; Jn. 20.19-20).
Iz Jevanđelja i poslanica ap. Pavla vidimo da se Gospod posle svog Vaskresenja javljao svojim učenicima deset puta. Toliko je zapisano! Najčudnije je to da ni za jedno od poznatih nam javljanja Sv. Pismo ne kaže da se desilo u subotu. Od Vaskresenja do Vaznesenja proteklo je pet subota a ni u jednu od njih Hristos nije smatrao za potrebno da učenike obraduje svojim javljanjem. Da je to učinio, pisci Sv. Pisma ne bi propustili da to i naglase. A eto, oni o suboti ćute. Od tih deset, nama poznatih javljanja, poslednje je bilo u četvrtak, na dan Vaznesenja (Mk. 16.14-19 ; D. ap. 1.3-11), a za tri se ne zna kada su se desila (1Kor. 15.7 ; Mt. 28.16-17 ; Jn. 21.1-14). Onih ostalih šest javljanja desila su se u nedelju; od toga, pet prvih javljanja desila su se na sam dan Vaskresenja, dakle na Uskrs, a javljanje ap. Tomi u osmi dan posle toga, tj. u sledeću nedelju.
Prvo javljanje : (Jn. 20.11-17)
Drugo javljanje : (Mt. 28.9-10 ; Mk. 16.9)
Treće javljanje: (Lk. 24.34 ; 1Kor. 15.5)
Četvrto javljanje: (Mk. 16.12 ; Lk. 24.13-33)
Peto javljanje: (Jn. 20.19-23)
Šesto javljanje: (Jn. 20.26-28)
Dakle, šta je pravilnije svetkovati? Subotu ili nedelju ? Starozavetnu Pashu ili Uskrs ? Senku ili stvarnost ? To pitanje hrišćani ne postavljaju jer je ono rešeno Vaskresenjem Hristovim u korist nedelje. Vaskresenje je osnov cele hrišćanske vere, i bez njega je sve uzaludno, pa i praznovanje subote (1.Kor. 15.14-20). Zaista je lako zaključiti da je nedelja, kao dan Vaskresenja Hristovog - kada je doneto spasenje celom čovečanstvu - neuporedivo važnija od uspomene na izlazak jevreja iz Egipta.
Hrišćanstvo je suboti dalo onaj značaj koji joj i pripada: ona prethodi nedelji, kao što i Stari Zavet prethodi Novom Zavetu, i kao što zakon prethodi ljubavi i blagodati !
I sada na kraju bi mogli da utvrdimo ono što Mika32 s početka ovog posta kaže:
Sarrdy ne bi mogao da zivi a da ne da laznu izjavu.
Poslednja izmena: