U svemu ovome nije bitno ljudsko misljenje, a kao sto smo videli, u predhodnim komentarima je prilozeno kompletno biblijsko ucenje o zakonu i suboti i njihovoj vecnoj vaznosti i nepromenjivosti kako u starozavetnom tako i novozavetnom periodu.
Sto se tice Jevrejima poslanice 4 poglavlja, ona je upravo najveci dokaz u prilog subote.
Prilozio sam ovaj ceo tekst sa referencama drugih biblijskih tekstova koji nedvosmisleno objasnjavaju sam ovaj tekst, tako da je samo uplitanje ljudskog tumacenja bezpotrebno.
"Da se bojimo dakle da kako dok je još ostavljeno obećanje da se ulazi u pokoj njegov, ne odocni koji od vas. 4.Moj. 14, 34. Psal. 95, 11.
Jer je nama objavljeno kao i onima; ali onima ne pomaže čuvenariječ, jer ne vjerovaše oni koji čuše. Rim. 3, 3.
Jer mi koji vjerovasmo ulazimo u pokoj, kao što reče: zato se zakleh u gnjevu svojemu da neće ući u pokoj moj, ako su djela i bila gotova od postanja svijeta. 5.Moj. 3, 20. 5.Moj. 12, 9. Psal. 95, 11. Jevr. 9, 26.
Jer negdje reče za sedmi dan ovako: i počinu Bog u dan sedmi od sviju djela svojijeh. 1.Moj. 2, 2. 2.Moj. 20, 11.
I na ovom mjestu opet: neće ući u pokoj moj.
Budući pak da neki imaju da uđu u njega, i oni kojima je najprije javljeno ne uđoše za neposlušanje; Jevr. 3, 19.
Opet odredi jedan dan, danas, govoreći u Davidu po toliko vremenu, kao što se prije kaza: danas ako glas njegov čujete, ne budite drvenastijeh srca. Psal. 95, 7.
Jer da je Isus one doveo u pokoj, ne bi za drugi dan govorio po tom.
Daklem je ostavljeno još počivanje narodu Božijemu. Jezek. 46, 1.
Jer koji uđe u pokoj njegov, i on počiva od djela svojijeh, kao i Bog od svojijeh. Jezek. 46, 1.
Da se postaramo dakle ući u taj pokoj, da ne upadne ko u onu
istu gatku nevjerstva.
Jer je živa riječ Božija, i jaka, i oštrija od svakoga maca oštra s obje strane, i prolazi tja do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i mozga, i sudi mislima i pomislima srdačnijem. Psal. 147, 15. Isa. 49, 2. Jer. 23, 29. Luka 2, 35. 1.Kor. 14, 24. Otkr. 1, 16. ( Jevrejima 4 poglavlje )
Sustina ovog teksta je uporedjenje starozavetnog i novozavetnog vremena, gde tekst napominje da Izrailj nije mogao uci u obecanu zemlju iz razloga sto je u svom neverstvu krsio zapovest o suboti:
"Da se bojimo dakle da kako dok je još ostavljeno obećanje da se ulazi u pokoj njegov, ne odocni koji od vas. 4.Moj. 14, 34. Psal. 95, 11.
Jer je nama objavljeno kao i onima; ali onima ne pomaže čuvenariječ, jer ne vjerovaše oni koji čuše. Rim. 3, 3.
Jer mi koji vjerovasmo ulazimo u pokoj, kao što reče: zato se zakleh u gnjevu svojemu da neće ući u pokoj moj, ako su djela i bila gotova od postanja svijeta. 5.Moj. 3, 20. 5.Moj. 12, 9. Psal. 95, 11. Jevr. 9, 26.
Nastavak teksta ovo potvrdjuje kada kaze da je sam bog pocinuo u sedmi dan nakon stvaranja, ali da Izrailj nece uci u obecanu zemlju i obecani pokoj koji bi takazak ulazak doneo, iz upravo navedenog razloga sto su krsili zapovest o suboti:
Jer negdje reče za sedmi dan ovako: i počinu Bog u dan sedmi od sviju djela svojijeh. 1.Moj. 2, 2. 2.Moj. 20, 11.
I na ovom mjestu opet: neće ući u pokoj moj.
Tekst dalje kaze da ce neki ipak uci u taj pokoj, a da oni kojima je najpre javljeno odnosno Jevreji nisu usli iz razloga jer su bili neposlusni, odnosno krsili su zapovest o suboti:
Budući pak da neki imaju da uđu u njega, i oni kojima je najprije javljeno ne uđoše za neposlušanje; Jevr. 3, 19.
Iz tog razloga sto Bog nije uveo Izrailj u obecanu zemlju i obecani pocinak koji bi takvo uvodjenje proizvelo, Bog govori o jednom drugom danu "DANAS" koji je predslika onog konacnog uvodjenja svog naroda u nebo prilikom Hristovog drugog dolaska.
Covek koji danas primi Hrista za spasitelja i postuje subotu kao cetvrtu zapovest, vec danas ulazi u Bozji mir, koji ce se konacno i ostvariti prilikom Hristovog dolaska i odlaska vernih na nebo.
Opet odredi jedan dan, danas, govoreći u Davidu po toliko vremenu, kao što se prije kaza: danas ako glas njegov čujete, ne budite drvenastijeh srca. Psal. 95, 7.
Tekst zavrsava sa zakljuckom da Bozji narod u novozavetnom periodu ne treba da podje primerom neverstva starozavetnog Jevrejskog naroda koji je krsio zapovest o suboti, vec da je novozavetnom narodu ostavljeno postovanje cetvrte zapovesti i ulazak u fizicki pocinak po primeru Boga koji se odmarao u sedmi dan nakon stvaranja, cime ce uci i u duhovni pocinak.
Postovanje subote kao cetvrte zapovesti je ovde postavljeno kao uslov za ulazak u mir Bozji i nebesko carstvo.
Daklem je ostavljeno još subotnje počivanje narodu Božijemu. Jezek. 46, 1.
Jer koji uđe u pokoj njegov, i on počiva od djela svojijeh, kao i Bog od svojijeh. Jezek. 46, 1.
Da se postaramo dakle ući u taj pokoj, da ne upadne ko u onu istu gatku nevjerstva.
Jer je živa riječ Božija, i jaka, i oštrija od svakoga maca oštra s obje strane, i prolazi tja do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i mozga, i sudi mislima i pomislima srdačnijem. Psal. 147, 15. Isa. 49, 2. Jer. 23, 29. Luka 2, 35. 1.Kor. 14, 24. Otkr. 1, 16.
U ovom tekstu za izraz SUBOTNJE POCIVANJE stoji rec SABATISMOS koje oznacava postoanje subote po cetvrtoj zapovesti.
Blagoslov subotnjeg pocinka:
"Овако вели Господ: чувајте се да не носите бремена у суботу и не уносите на врата Јерусалимска.
И не износите бремена из кућа својих у суботу, и никакога посла не радите, него светите суботу, као што сам заповједио оцима вашим.
Али не послушаше нити пригнуше уха својега, него отврднуше вратом својим да не послушају и не приме науке.
Ако ме послушате говори Господ, да не носите бремена на врата овога града у суботу, него светите суботу не радећи у њу никакога посла,
Тада ће улазити на врата града овога цареви и кнезови, који сједе на пријестолу Давидову, на колима и на коњма, они и кнезови њихови, Јудејци и Јерусалимљани, и стајаће овај град довијека.
И долазиће из градова Јудинијех и из околине Јерусалимске, и из земље Венијаминове, и из равнице и из гора и с југа, и доносиће жртве паљенице и приносе с даром и кадом, и жртве захвалне доносиће у дом
Господњи.
Ако ли ме не послушате да светите суботу и не носите бремена улазећи на врата Јерусалимска у суботу, онда ћу распалити огањ на вратима његовијем, који ће упалити дворове Јерусалимске и неће се угасити. ( Jeremija 17. 21 - 27. Pogledati 3 Mojsijevu 26 poglavlje )