Уопште контекст није исти, не мисли се на исту ствар. То је као да си рекао да има слово С и на основу тога је у питању субота. Дан као дан у недељи је субота за Јевреје, али и за Бога. Ствар је у томе што Богу субота није само дан у недељи јер има дубљи смисао, јер Бог увек ради, па и суботом.
Као да Богу треба одмор, потпуно не разумете зашто Бог почину у седми дан. Хришћани ће починути од дела својих, али не у суботу, већ када оду Господу. А у (с)покоју су чим поверују. Као што рекох, мени није проблем да понављам, ви убацујете ваша нагађања и погрешну интерпретацију Писма, ја ћу понављати у чему је грешка и како је исправно. Заиста ће народу досадити све то монотоно убацивање истог текста, али ви сте тако утренирани: повремено убацивање или тачније понављање.
13. И чух глас с неба где ми говори: Напиши: Благо мртвима који умиру у Господу од сад. Да, говори Дух, да почину од трудова својих; јер дела њихова иду за њима. (Откривење 14)
Сад имаш теорију да је тај Дан Господњи субота јер се негде помиње дан Господњи. Сваки је дан - дан Господњи, али само у један Дан се деси највеће чудо над чудима - ВАСКРСЕЊЕ. Вама то није битно, за то је крив Константин. Потпуно су вам уврнули ум и разум па не видите о чему се ту ради. Од дана када се деси нешто што је за сваког хришћанина највећи празник, празник изнад свих празника, и вама то мање значи од суботарења? Наравно, зато што сте фарисеји. Немој се љутити, није пежоративно већ чињенично.
Да сте живели у време Христа, и ви бисте се потпуно исто понашали према Христу као фарисеји, тачније, не бисте Га прихватили. Говорили бисте да "квари" суботу коју је Бог посветио и још хули што се гради Богом. Само сте толико заведени да не можете себе да замислите како потпуно исто реагујете. Јер ви и јесте суботари (фарисеји), а благодат и улазак у покој дефинитивно не разумете шта значи, јасно се види. А пази сада, против овога не можете апсолутно ништа, узалуд се правите да те речи не постоје. Веруј ми, веома постоје и говоре да сте у кривој науци:
4. Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.
5. И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.
7. Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.
8. Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.
А ви манипулишите Библијом слободно, неће ни то довека...
Свака част на подацима, јасно показују колико су људи били жељни да сазнају праву истину о овоме култу (секти). Поред интернета који је затрован са њиховом науком, ретко да могу негде да пронађу конкретне приче сем понављања која видимо на многим сајтовима. Овде се водила жучна борба и библијски и документовано доказасмо да је ово обичан култ, масонска творевина и лажна наука која не уводи реформе у хришћанству, већ световне реформе (у исхрани и одевању). Таквих култова има мали милион, баш сам слушао и гледао многе ТВ дуеле, и увек се лако види јасна карактеристика култа:
- изразити вођа, пророк или лажни месија;
- специфично учење које одудара од изворног ортодоксног учења;
- веровање да су чланови изабрани и да само њима Бог говори итд.
Појмови, дефиниције, особине култова
Рејчел Адамс и Џејмс Р. Лејн
Особине култова су:
1.
АУТОРИТАТИВНОСТ (
апсолутни вођа)
2.
СУПРОТСТАВЉАЊЕ (увек се противе доминантној култури и установама)
3.
ИСКЉУЧИВОСТ (само култ има истину)
4.
ЛЕГАЛИЗАМ (строгост спољашњих правила и понашања)
5.
СУБЈЕКТИВИЗАМ (антинтелектуални
нагласак на емоцијама и личним доживљајима)
6.
СВЕСТ О ГОЊЕНОСТИ („
сви их прогоне“)
7.
СКЛОНОСТ КАЗНАМА (побуњеници или питачи се кажњавају или истерују из групе)
8.
ЕЗОТЕРИЗАМ (
двоструко учење – једно јавно, друго тајно, само за „посвећенике“) У вези са езотеризмом, Брукс Александер каже да далекоисточне религије имају „унутарњу истину“ (праву) и спољашњу истину (привлачан, али ограничен, спољашњи лик, који у извесном смислу, води погрешном закључку о езотерној доктрини.)
9.
ПРОТИВ СУ СВЕШТЕНСТВА (немају свештенство као званичне конфесије...)
Preuzeto sa drugog sajta.
[1] Претензије на „харизматичко“ вођство (од речи „харизма“, која означава надахнуће са небеса) а што захтева беспоговорну сагласност са вођом;
Kod katolika je papa nepogrešiv, kod nas je patrijarh "prvi među jednakima", ali nešto nisam primetio u praksi da se patrijarsima nešto mnogo prigovara. U svakom slučaju odluke sinoda su "zakon" i svi vernici bi trebalo da ih poštuju.
[2] Претензије на истину и потпуна нетрпељивост или, у крајњој мери, немаран однос према традиционалним религијама и национално-духовним вредностима (припадницима „Белог братства“ се, на пример, сугерише да они немају отаџбину).
Sve crkve su oduvek pretendovale na istinu, crkve uvek sve znaju. Iz istorije znamo kakav je bio odnos hrišćanskih misionara prema staroj slovenskoj religiji, a mnogo puta smo mogli da čujemo kakvo mišljenje o drugim religijama imaju poglavari SPC.
[3] Спољашња привлачност (сви култови и секте тврде да имају само добре циљеве);
SPC tvrdi isto.
[4] Езотеричност (скривање истинских циљева и последица секташке делатности као и строго изоловање чланова од спољашњих информација);
Svako zna da SPC zarađuje ogromne pare, ali ni jedan sveštenik neće to javno da prizna. Ne postoji baš stroga izolacija od spoljašnjih informacija, ali mnogi sveštenici negiraju neka naučna otkrića kao što su recimo evolucija i neke vakcine.
[5] Смишљено изопачење светих текстова са циљем да се прилагоде споственим „догмама“;
Ima preko 30 000 verzija hrišćanstva, svako tumači svete tekstove na svoj način, SPC nije nikakav izuzetak. Pravoslavlje navodno predstavlja čisto i neiskvareno učenje Hrista, ali ako samo razmotrite stvari kao što je paganski običaj spaljivanja badnjaka, ili proslava rođenja Hrista na dan paganskog praznika Sol Invictus, jasno je da to nije tačno.
[6] Примена техника контроле свести да би се код чланова створио „менталитет култа“ који се своди на следеће: формирање убеђења да циљ оправдава средство и да је сваки поступак оправдан, уколико погодује циљевима групе; Формира се тоталитарни поглед на свет („ми“ и „они“, „култ је добар, а свет изван култа је зао“ и сл); то доводи до превласти групних идеја над индивидуалним и до одобравања (оправдавања) аморалног понашања, уз усађивање убеђења да је групна воља изнад индивидуалне;
Nacionalistički pokreti kao što su "Obraz" se savršeno uklapaju u ovaj opis, a SPC nema ništa protiv njih, u stvari, crkva je u velikoj meri doprinela formiranju nacionalizma kod nas. Veliki broj Srba danas misli da smo "mi" mnogo bolji od ostatka sveta, a da su "oni" (Albanci, Hrvati) nekakvo zlo.
[7] Ствара се отворена или прикривена зависност (психолошка, физичка или финансијска) члана од секте;
Moja ujna svake nedelje mora da ide u crkvu, a crkva ne čini ništa da bi izlečila tu njenu zavisnost. SPC itekako stvara zavisnost kod vernika jer bez te zavisnosti ne bi bilo ni zarade. Od vernika se traži da idu u crkvu na praznike, da zovu popa na slavu, da kupuju kalendare samo od crkve...
[8] Подржава се менталитет „елитизма“;
Pred bogom su svi jednaki, čak i u pravoslavlju, mada je u praksi situacija uvek drugačija (i u pravoslavlju i u sektama).
[9] Инсистира се на обавези да припадници привуку у секту и друге, нове чланове;
SPC sada ne insistira toliko na tome, ali je poznato da su Sloveni pokrštavani čak i na silu. Sekte su uglavnom male, i moraju ovako da se ponašaju da bi prikupile više mušterija, SPC bi to isto radila da ima manji broj vernika.
[10] Користољубивост и политички интерес секташке „елите“, која тежи да има своје агенте у свим структурама власти, уз активне покушаје да продру чак и у највише државне структуре;
Da li ovo uopšte treba da komentarišem. Nijedan političar u Srbiji više ne može da spava mirno ako se bar jednom nedeljno ne slika zajedno sa nekim sveštenikom. Ministri traže blagoslove od vladika, crkva se aktivno meša u politiku, sudije presuđuju u korist popova, sinod SPC troši više od pola miliona dolara na lobiranje u SAD...
[11] Коришћење посебног речника који има искључиво значење за чланове и који је неразумљив за непосвећене. Вође култова врло добро знају да онај, ко контролише човеков језик, контролише и његове мисли (на тесну повезаност између манипулације језиком и контроле мишљења указао је још Џ. Орвел у роману 1984).
Da li neko razume verglanje popa?
Dalje se navode primeri psihološkog uticaja.
Обасипање љубављу - главни метод утицаја, који практикује већина секти. То је поступак који су још давно обрадиле специјалне службе, а који има двоструки циљ:
Da li vam ovo liči na propovedanje o Hristovoj, tj. božjoj ljubavi i sličnim stvarima koje su jako prisutne u učenjima SPC?
Технике високе сугестивности допуштају да се нове идеје пренесу у виду проповеди или током молитве, када је непрестаним монотоним радњама мозак погружен у транс и није способан за критичку процену добијених директива. Исто тако, људима се усађује комплекс кривице пред Богом, пред вођом и пред „сабраћом“ из групе. Човек и не примећује колико се у тим приликама исповеда и колико говори о себи
Ovo baš lepo opisuje slušanje monotonih i nerazumljivih molitvi u crkvi uz povremeno razgibavanje ruke i izgovaranje "gospođi pomiluj", pardon, "gospodi pomiluj" (koji padež ovo beše). Sve ovo pojedinac u crkvi obavlja kao deo stada koje radi to isto. Kompleks krivice nije baš izražen u pravoslavlju, ali je kod katolika jako prisutan.
Метода компензације. У сектама су обично забрањени физички односи и сентименталне везе, тако да се код човека временом увећава либидо; овај недостатак полне љубави компензује се љубављу према „браћи“ и „сестрама“ из секте, према „учитељу“ или „вођи“, али и грљењем приликом сусрета и растанака и целивањем лица истог пола.
I SPC ima prilično nezdrave stavove o seksu.
Гладовање представља један од метода који мењају структуру личности. Човек физички слаби, после чега више није способан да брани своја убеђења и постаје пријемчивији. Вође секти често присиљавају своје присталице да гладују, правдајући то неопходношћу „поста“.
U pravoslavlju post nije previše ekstreman, ali i dalje predstavlja izgladnjivanje koje radi baš ovo što piše u tekstu.
Проповеди. То су професионално организовани, сврсисходни утицаји, разрађени на основу синтезе педагошких метода, психотехника, маркетиншких метода, сугестивних поступака, итд. Људи се најпре застрашују причама о несрећама које ће их неминовно задесити уколико не постану чланови секте или, ако су већ њени чланови, уколико не буду испуњавали све њене законе.
Božje kazne, teške bolesti, pakao... sve to je prisutno i u pravoslavju.
Jedina razlika između Srpske Pravoslavne crkve i sekti je u veličini i moći, a jedini razlog borbe SPC protiv sekti je materijalni, tj. obračun sa konkurencijom.
