Adventisti

[gerakules2]

Napisao Ladokeja:
( Napomena: na ovom mestu u Otkrivenju 1. 10 u originalnom Grckom
tekstu ne stoji `DAN NEDELJNI, vec `DAN GOSPODNJI )

Objasnjenje sleduje ovako:

"Bijah u duhu u Dan Gospodnji, i čuh za sobom glas veliki kao trube koji govoraše: Ja sam alfa i omega, prvi i poslednji"
[Otkrivenje Jovanovo 1:10 ]

[TABLE]
[TR]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [TABLE]
[TR]
[TD] Iako je dugo predstavljala zvanično učenje adventista sedmog dana, hipotezu da se "Dan Gospodnji" u Otkrivenju 1:10 odnosi na subotu napuštaju čak i savremeni adventistički teolozi (v. npr. S.Bacciocchi "Od subote do nedelje"). Ovaj stih ima izuzetnu teološku tezinu za njih, jer činjenica da apostol naziva nedelju "Dan Gospodnji" potpuno obara adventističku teoriju o izmeni bogoslužbenog dana u ranom Hrišćanstvu. Jevanđelje po Jovanu i Otkrivenje su pisani na grckom jeziku i u svom Jevanđelju apostol Jovan na puno mesta pominje subotu isključivo koristeći grčku reč "sabbaton" (od jevrejskog "shabbath"):
[Jn 5:9] "A taj dan bješe subota."
[Jn 5:10] "Danas je subota"
[Jn 5:16] "jer cinjaše to u subotu"
[Jn 5:18] "kvaraše subotu"
[Jn 7:22] "i u subotu obrezujete covjeka"
[Jn 7:23] "Ako se covjek u subotu obrezuje ... iscijeliti u subotu?"
[Jn 9:14] "A bješe subota"
[Jn 9:16] "jer ne svetkuje subote"
[Jn 19:31] "na krstu u subotu (jer bijaše velik dan ona subota)"
Svi pisci knjiga Novog Zaveta koriste iskljucivo "sabbaton" za subotu:
[TABLE="align: center"]
[TR]
[TD]

[TABLE]
[TR]
[TD]Matej[/TD]
[TD="width: 332"]9[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Marko[/TD]
[TD="width: 332"]11[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Luka[/TD]
[TD="width: 332"]19[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Jovan
[/TD]
[TD="width: 332"]11[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Dela[/TD]
[TD="width: 332"]10[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]1. Korincanima[/TD]
[TD="width: 332"]1[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Kolosanima[/TD]
[TD="width: 332"]1[/TD]
[/TR]
[TR="bgcolor: #CCCCCC"]
[TD="width: 151"]Ukupno:[/TD]
[TD="width: 332"]62 puta[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

​

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Takodje i pisci Starog Zaveta koriste jevrejski "shabbath":
[TABLE="align: center"]
[TR]
[TD]

[TABLE]
[TR]
[TD]2.Mojsijeva[/TD]
[TD="width: 332"]13[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]3.Mojsijeva[/TD]
[TD="width: 332"]18[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]4.Mojsijeva[/TD]
[TD="width: 332"]3[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]5.Mojsijeva[/TD]
[TD="width: 332"]3[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]2.Carevima[/TD]
[TD="width: 332"]5[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]1.Dnevnika[/TD]
[TD="width: 332"]2[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]2.Dnevnika[/TD]
[TD="width: 332"]6[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Nemija[/TD]
[TD="width: 332"]10[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Psalmi[/TD]
[TD="width: 332"]1[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Isaija[/TD]
[TD="width: 332"]6[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Jeremija[/TD]
[TD="width: 332"]4[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Plac Jeremijin[/TD]
[TD="width: 332"]1[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Jezekilj[/TD]
[TD="width: 332"]15[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Osija[/TD]
[TD="width: 332"]1[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Amos[/TD]
[TD="width: 332"]1[/TD]
[/TR]
[TR="bgcolor: #CCCCCC"]
[TD="width: 151"]Ukupno:[/TD]
[TD="width: 332"]108 puta[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

​

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Dakle, nema sumnje da je i apostol Jovan koristio istu reč za subotu, kao uostalom i svi koji govore grčki jezik do današnjih dana. Međutim u Otkrivenju 1:10 se pojavljuje za Bibliju potpuno novi izraz "Kyriake hemera" (Gospodnji dan). Da je bila u pitanju subota, bilo bi veoma neobično da apostol upotrebi novi i citaocima nepoznati izraz umesto uobičajenog i dobro poznatog "sabbaton".
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [TABLE]
[TR]
[TD] O kojem se "Gospodnjem Danu" ovde radi?
Odgovor je vrlo jednostavan - na grčkom se i dan danas nedelja naziva "Kyriaki", a ranohrišćanski pisci počev od kraja I i početka II veka (Didahi, Sv.Ignjatije ...) koriste "Kyriake hemera" za nedelju. U Bibliji i hrišćanskoj literaturi ni subota niti bilo koji drugi dan se ni na jednom jedinom mestu ne nazivaju tako, pa nema sumnje da je "Kyriake hemera" iz Otkrivenja 1:10 hrišćanski Dan Gospodnji - nedelja.
[napomena]
U Daničićevom prevodu Starog Zaveta u knjizi proroka Isaije 58:13 subota se naziva "Dan Gospodnji". Ovde se zapravo radi o nepreciznom prevodu, jer je izraz u prvom licu jednine i glasi: "moj sveti dan."

True Faith

Mozete proveriti u grckim spisama!

Pozdrav od Gere.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Laodikeja]

[TABLE]
[TR]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"][TABLE]
[TR]
[TD]izvor True Faith
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Kao sto smo videli, u mojim prethodnim komentarima je dato kompletno biblijsko ucenje o zakonu i suboti principom koriscenja celog biblijskog konteksta.

Da li se ljudska rec i tumacenja mogu primenjivati na tako jasna biblijska otkrivenja neka svako taj zakljucak donese za sebe po principu zapisanom u sledecim biblijskim tekstovima:

"Kad primamo svedočanstvo čovečije, svedočanstvo je Božije veće..
Koji veruje Sina Božijeg ima svedočanstvo u sebi; koji ne veruje Bogu načinio Ga je lažom, jer ne verova svedočanstvu koje svedoči Bog za Sina svog" ( 1 Jovanova 5. 9 - 10 )

"Posveti ih istinom svojom, reč je Tvoja istina." (Jovan. 17. 17).

​

 

[Šarrdy]

Nedelja

Napisao Ladokeja:
( Napomena: na ovom mestu u Otkrivenju 1. 10 u originalnom Grckom
tekstu ne stoji `DAN NEDELJNI, vec `DAN GOSPODNJI )

Objasnjenje sleduje ovako:

"Bijah u duhu u Dan Gospodnji, i čuh za sobom glas veliki kao trube koji govoraše: Ja sam alfa i omega, prvi i poslednji"
[Otkrivenje Jovanovo 1:10 ]

[TABLE]
[TR]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"] [TABLE]
[TR]
[TD] Iako je dugo predstavljala zvanično učenje adventista sedmog dana, hipotezu da se "Dan Gospodnji" u Otkrivenju 1:10 odnosi na subotu napuštaju čak i savremeni adventistički teolozi (v. npr. S.Bacciocchi "Od subote do nedelje"). Ovaj stih ima izuzetnu teološku tezinu za njih, jer činjenica da apostol naziva nedelju "Dan Gospodnji" potpuno obara adventističku teoriju o izmeni bogoslužbenog dana u ranom Hrišćanstvu. Jevanđelje po Jovanu i Otkrivenje su pisani na grckom jeziku i u svom Jevanđelju apostol Jovan na puno mesta pominje subotu isključivo koristeći grčku reč "sabbaton" (od jevrejskog "shabbath"):
[Jn 5:9] "A taj dan bješe subota."
[Jn 5:10] "Danas je subota"
[Jn 5:16] "jer cinjaše to u subotu"
[Jn 5:18] "kvaraše subotu"
[Jn 7:22] "i u subotu obrezujete covjeka"
[Jn 7:23] "Ako se covjek u subotu obrezuje ... iscijeliti u subotu?"
[Jn 9:14] "A bješe subota"
[Jn 9:16] "jer ne svetkuje subote"
[Jn 19:31] "na krstu u subotu (jer bijaše velik dan ona subota)"
Svi pisci knjiga Novog Zaveta koriste iskljucivo "sabbaton" za subotu:
[TABLE="align: center"]
[TR]
[TD]

[TABLE]
[TR]
[TD]Matej[/TD]
[TD]9[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Marko[/TD]
[TD="width: 332"]11[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Luka[/TD]
[TD="width: 332"]19[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Jovan[/TD]
[TD="width: 332"]11[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Dela[/TD]
[TD="width: 332"]10[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]1. Korincanima[/TD]
[TD="width: 332"]1[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Kolosanima[/TD]
[TD="width: 332"]1[/TD]
[/TR]
[TR="bgcolor: #CCCCCC"]
[TD="width: 151"]Ukupno:[/TD]
[TD="width: 332"]62 puta[/TD]
[/TR]
[/TABLE]


​

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]


Takodje i pisci Starog Zaveta koriste jevrejski "shabbath":
[TABLE="align: center"]
[TR]
[TD]

[TABLE]
[TR]
[TD]2.Mojsijeva[/TD]
[TD]13[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]3.Mojsijeva[/TD]
[TD="width: 332"]18[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]4.Mojsijeva[/TD]
[TD="width: 332"]3[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]5.Mojsijeva[/TD]
[TD="width: 332"]3[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]2.Carevima[/TD]
[TD="width: 332"]5[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]1.Dnevnika[/TD]
[TD="width: 332"]2[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]2.Dnevnika[/TD]
[TD="width: 332"]6[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Nemija[/TD]
[TD="width: 332"]10[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Psalmi[/TD]
[TD="width: 332"]1[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Isaija[/TD]
[TD="width: 332"]6[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Jeremija[/TD]
[TD="width: 332"]4[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Plac Jeremijin[/TD]
[TD="width: 332"]1[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Jezekilj[/TD]
[TD="width: 332"]15[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Osija[/TD]
[TD="width: 332"]1[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Amos[/TD]
[TD="width: 332"]1[/TD]
[/TR]
[TR="bgcolor: #CCCCCC"]
[TD="width: 151"]Ukupno:[/TD]
[TD="width: 332"]108 puta[/TD]
[/TR]
[/TABLE]


​

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]


Dakle, nema sumnje da je i apostol Jovan koristio istu reč za subotu, kao uostalom i svi koji govore grčki jezik do današnjih dana. Međutim u Otkrivenju 1:10 se pojavljuje za Bibliju potpuno novi izraz "Kyriake hemera" (Gospodnji dan). Da je bila u pitanju subota, bilo bi veoma neobično da apostol upotrebi novi i citaocima nepoznati izraz umesto uobičajenog i dobro poznatog "sabbaton". [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [TABLE]
[TR]
[TD] O kojem se "Gospodnjem Danu" ovde radi?
Odgovor je vrlo jednostavan - na grčkom se i dan danas nedelja naziva "Kyriaki", a ranohrišćanski pisci počev od kraja I i početka II veka (Didahi, Sv.Ignjatije ...) koriste "Kyriake hemera" za nedelju. U Bibliji i hrišćanskoj literaturi ni subota niti bilo koji drugi dan se ni na jednom jedinom mestu ne nazivaju tako, pa nema sumnje da je"Kyriake hemera" iz Otkrivenja 1:10 hrišćanski Dan Gospodnji - nedelja.
[napomena]
U Daničićevom prevodu Starog Zaveta u knjizi proroka Isaije 58:13 subota se naziva "Dan Gospodnji". Ovde se zapravo radi o nepreciznom prevodu, jer je izraz u prvom licu jednine i glasi: "moj sveti dan."

True Faith

Mozete proveriti u grckim spisama!

Pozdrav od Gere.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

A joooj brate Gero !
Pa ako je NEDELJA dobar prevod u Otkrivenju 1,10, šta onda jadnim Adventistima ostaje od SUBOTE.
Ako Semjuel Bakioki tvrdi da se NEDELJA mnogo ranije počela slaviti nego kako tvrde Adventisti – Da je Papa (Rimokatolički) krajem III veka promenio svetkovanje prvih Hrićana iz subote u nedelju – Onda se otkriva još jedna velika JERES Adventističke Crkve !!! Jer nije tačno da se SUBOTA slavila kod prvih Hrišćana III veka, već evo KRAJEM I veka da su rani Hrišćani počeli slaviti NEDELJU.
Šta ćemo onda raditi sa Adventističkim naukama poput ŽIGA ZVERI i PEČATA BOŽIJEG !?
Pa koliko toga ima u Adventističkoj Crkvi ? To je izgleda provalija bez dna ! A oni tvrde da je do JEDINA, PRAVA i ISTINITA Crkva podignuta od Boga da objavi ostatku Sveta istinito jevanđelje i skori dolazak Isusa Hrista..................

Pozdrav brate:
N e d e l j a : (ne delati)

Sada da vidimo šta su Apostoli i Hrišćani,posle Hristove snrti radili SUBOTOM a šta NEDELJOM!?

1. Okupljali su se!

Јован 20 : 19,20 А кад би увече, онај први дан недеље, и врата беху затворена где се беху ученици скупили од страха јеврејског,дође Исус и стаде на среду и рече им:Мир вам. И ово рекавши показа им руке и ребра своја. Онда се ученици обрадоваше видевши Господа.
Marko 16 : [SUP]9[/SUP] А Исус уставши рано у први дан недеље јави се најпре Марији Магдалини, из које је истерао седам ђавола. [SUP]10[/SUP] А она оде те јави онима што су били с Њим, који плакаху и ридаху. [SUP]11[/SUP] И они чувши да је жив и да Га је она видела не вероваше. [SUP]12[/SUP] А потом јави се на путу двојици од њих у другом обличју, кад су ишли у село. [SUP]13[/SUP] И они отишавши јавише осталима;и ни њима не вероваше. [SUP]14 [/SUP] А најпосле,јави се кад њих једанаесторица беху за трпезом, и прекори их за њихово неверје и тврђу срца што не вероваше онима који су Га видели да је устао; [SUP]15[/SUP] И рече им: Идите по свему свету и проповедите јеванђеље сваком створењу. [SUP]16[/SUP] Који узверује и покрсти се, спашће се; а ко не верује осудиће се.

2. Okupljeni, na PEDESETNICU su dobili Duha Svetog!

Jovan 7:38,39 Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде. А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.
Dela 2: [SUP]1[/SUP] И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно. [SUP]2[/SUP] И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху; [SUP]3[/SUP] И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих. [SUP]4[/SUP] И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху. [SUP]17[/SUP] И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа свог на свако тело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће утваре и старци ваши сниће снове; [SUP]18[/SUP] Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа свог, и прорећи ће.

3. Krštavali. I to veoma puno. I ostajali u nauci APOSTOLSKOJ!

Dela 2: [SUP]40[/SUP] И другим многим речима сведочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овог поквареног рода. [SUP]41[/SUP] Који дакле радо примише реч његову крстише се;и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.[SUP] 42[/SUP] И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама.

4. Činili EVHARISTIJU !

Dela 2: [SUP]42[/SUP] И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама. [SUP]43[/SUP] И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.[SUP]44[/SUP] А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно.[SUP]45[/SUP] И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше. [SUP]46[/SUP] И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца, [SUP]47[/SUP] Хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво оних који се спасаваху.
Dela 20:7 U prvi dan nedelje, kad se sabrasmo lomiti hleb, Pavao im govoraše i kako je sutradan kanio otputovati, probesjedi sve do ponoći.

5. SKUPLJALI PRILOGE I POMOĆ ZA BRAĆU !

Dela 2: [SUP]44[/SUP] А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно.[SUP]45[/SUP] И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.
1. Kor. 16:2 Svakoga prvog dana u nedelji neka svaki od vas kod sebe na stranu stavlja i skuplja što uzmogne da se ne sabire istom kada dođem.

6. Čudo, krštenje i spasenje!

Дела 16:[SUP]13[/SUP] А у дан суботни изиђосмо из града к води где беше богомоља; и седавши говорисмо к женама које се беху сабрале. [SUP]14[/SUP] И једна богобојазна жена, по имену Лидија, из града тијатирског, која продаваше скерлет, слушаше: и Господ отвори срце њено да пази на речи Павлове. [SUP]15[/SUP] А кад се крсти она и кућа њена, мољаше нас говорећи: Ако мислите да ја верујем Господа, уђите у моју кућу и живите. И натера нас.[SUP]16[/SUP] А догоди се кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и врачајући доношаше велики добитак својим господарима. [SUP]17[/SUP] Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: Ови су људи слуге Бога Највишег,који јављају нама пут спасења.[SUP]18[/SUP] И овако чињаше много дана.А кад се Павлу досади,окрену се и рече духу:Заповедам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње.И изиђе у тај час.[SUP]19[/SUP]А кад видеше њени господари да изиђе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на пазар ка кнезовима. [SUP]20[/SUP] И доведавши их к војводама, рекоше: Ови су људи Јевреји, и муте по нашем граду, [SUP]21[/SUP] И проповедају обичаје које нама не ваља примати ни творити, јер смо Римљани. [SUP]22[/SUP] И слеже се народ на њих, и војводе издреше им хаљине, и заповедише да их шибају. [SUP]23[/SUP] И пошто их здраво избише бацише их у тамницу, и заповедише тамничару да их добро чува. [SUP]24[/SUP] Примивши такву заповест он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе. [SUP]25[/SUP] А у поноћи беху Павле и Сила на молитви и хваљаху Бога;а сужњи их слушаху.[SUP]26[/SUP] А уједанпут тако се врло затресе земља да се помести темељ тамнички; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови. [SUP]27[/SUP] А кад се пробуди тамничар и виде отворена врата тамничка, извади нож и хтеде да се убије, мислећи да су побегли сужњи.[SUP]28[/SUP] А Павле повика здраво говорећи: Не чини себи зло никакво,јер смо ми сви овде.[SUP]29[/SUP] А он заискавши свећу улете и дрхћући припаде к Павлу и Сили; [SUP]30[/SUP] И изведавши их напоље рече: Господо! Шта ми треба чинити да се спасем?[SUP]31[/SUP] А они рекоше: Веруј Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој.[SUP]32[/SUP]И казаше му реч Господњу, и свима који су у дому његовом.[SUP]33[/SUP] И узе их у онај сат ноћи и опра им ране;и крсти се он и сви његови одмах. [SUP]34[/SUP] И уведавши их у свој дом постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што верова Бога.[SUP]35[/SUP] А кад би дан, послаше војводе пандуре говорећи: Пустите ова два човека. [SUP]36[/SUP] А тамничар каза речи ове Павлу: Послаше војводе да се пустите; сад дакле изиђите и идите с миром.....

 

[Laodikeja]

SUBOTA- DAN GOSPODNJI I U STAROM I U NOVOM ZAVETU:

"Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš što je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozovešsubotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnijem, i budeš ga slavio ne idući svojim putovima i ne čineći što je tebi drago, ni govoreći riječi,
Tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske, i daću ti da jedeš našljedstvo Jakova oca svojega; jer usta Gospodnja rekoše. ( knjiga proroka Isaije 58. 13 )

Bijah u duhu u dan nedjeljni, i čuh za sobom glas veliki kao trube koje govoraše: ja sam alfa i omega, prvi i pošljednji ( Otkrivenje Jovanovo 1. 10 ).

( Napomena: na ovom mestu u Otkrivenju 1. 10 u originalnom Grckom tekstu ne stoji `DAN NEDELJNI, vec `DAN GOSPODNJI

Karadjic je ovaj izraz DAN GOSPODNJI pogresno preveo po svom verskom shvatanju a ne u kontekstu biblije, stavivsi dan nedeljni umesto dan Gospodnji.

Primer razlicitih prevoda Otkrivenja 1. 10":


Danicic - Jaradjic

Bejah u duhu u dan nedeljni, i čuh za sobom glas veliki kao trube koji govoraše: Ja sam Alfa i Omega, Prvi i Poslednji;

Ivan Šarić / Rev. Đ. Martinjak (RIŠ):

"Tada se zanesoh u dan Gospodnji, i začuh za sobom glas veliki kao trube"

Dimitrije Stefanović (DS):

"U dan Gospodnji zaneh se i čuh za sobom glas snažan, kao truba kad trubi"

Lujo Bakotić (LB):

"Bejah u duhu u dan Gospodnji, i čuh za sobom glas silan, kao zvuk trube, koji reče"

Bible in Basic English (BBE):

"I was in the Spirit on the Lord's day, and a great voice at my back, as of a horn, came to my ears"

 

[VANHELSING G]

SUBOTA- DAN GOSPODNJI I U STAROM I U NOVOM ZAVETU:

"Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš što je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozovešsubotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnijem, i budeš ga slavio ne idući svojim putovima i ne čineći što je tebi drago, ni govoreći riječi,
Tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske, i daću ti da jedeš našljedstvo Jakova oca svojega; jer usta Gospodnja rekoše. ( knjiga proroka Isaije 58. 13 )

Bijah u duhu u dan nedjeljni, i čuh za sobom glas veliki kao trube koje govoraše: ja sam alfa i omega, prvi i pošljednji ( Otkrivenje Jovanovo 1. 10 ).

( Napomena: na ovom mestu u Otkrivenju 1. 10 u originalnom Grckom tekstu ne stoji `DAN NEDELJNI, vec `DAN GOSPODNJI

Karadjic je ovaj izraz DAN GOSPODNJI pogresno preveo po svom verskom shvatanju a ne u kontekstu biblije, stavivsi dan nedeljni umesto dan Gospodnji.

Primer razlicitih prevoda Otkrivenja 1. 10":


Danicic - Jaradjic

Bejah u duhu u dan nedeljni, i čuh za sobom glas veliki kao trube koji govoraše: Ja sam Alfa i Omega, Prvi i Poslednji;

Ivan Šarić / Rev. Đ. Martinjak (RIŠ):

"Tada se zanesoh u dan Gospodnji, i začuh za sobom glas veliki kao trube"

Dimitrije Stefanović (DS):

"U dan Gospodnji zaneh se i čuh za sobom glas snažan, kao truba kad trubi"

Lujo Bakotić (LB):

"Bejah u duhu u dan Gospodnji, i čuh za sobom glas silan, kao zvuk trube, koji reče"

Bible in Basic English (BBE):

"I was in the Spirit on the Lord's day, and a great voice at my back, as of a horn, came to my ears"

Ma bratko jel si ti toliko slep?pa nevidis da se obraca samo jevrejima kako je i nalozeno jer su licno primili zakon! a ne pagani-neznabosci???

E moj ladokeja kad ces da progledas i da vidis pravu istinu?zar ti je tako tesko da procitas nase postove?


Adventisti vrlo često upotrebljavaju kao “dokaz” da su neznabošci i Hrišćani bili obavezni da svetkuju subotu, tekstove iz Dela Apostolskih. Onima koji možda nisu dovoljno upoznati sa životom Sinagoga, i ostalim učenjima Jevreja, ovo može na prvi pogled zazvučati kao valjani dokaz. Međutim, ozbiljniji poznavaoci Judaizma i Hrišćansta mogu lako uvideti koliko su ovi "dokazi" zasnovani na lošim postavkama.

[TABLE]
[TR]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"] [TABLE]
[TR]
[TD]

Najpre Jevrejima
​

Od najranijih dana jevanđelje o spasenju kroz Hrista propovedalo se prvo među jevrejima a kasnije i među neznabošcima. Hristos je poučavao samo među Jevrejima. Na primer u Mateju 15,21-27, Hristos se obraća ženi Hananejki (neznaboškinja) i kaže joj da je Mesija poslat samo izbubljenim ovcama Doma Izrailjeva. Iako je veoma pohvalio ovu ženu zbog njene vere, predvideo je da će tek doći vreme kada će neznabošci biti spaseni po njihovom veri.

Pavle, i sam Jevrejin, propovedao je jevanđelje uvek prvo Jevrejima u svakom gradu, otpočinjujući svoje propovedi po sinagogama, a zatim i u gradu. Subotom bi Pavle odlazio u sinagoge, gde su se Jevreji okupljali na svoja subotna bogosluženja i tamo bi im on propovedao o Hristovom rođenju, patnjama, smrti i vaskrsenju, na osnovu starozavetnih tekstova. Neke od Jevreja bi poveravali, a neki ne. Tako i sam Pavle kaže u Rimljanima 1,16: „Jer se ne stidim jevanđelja Hristova, jer je sila Božija na spasenje svakome koji verjuje, a najprije Jevrejinu i Grku.“

Sinagoga ​

Poželjno je prvo razumeti ko je sačinjavao sinagogu i zašto su oni tamo bili. Svakako odani Jevreji su učestvovali u bogoslužbenom životu sinagoge kao vid ispunjavanaja zapovesti date Jevrejima u 2. Moj 20 da svetkuju dan subotni. Tako mi srećemo verne Jevreje koji su telom bili obrezani i koji su držali sve Mojsijeve zakone, uključujući i subotu. Međutim, nisu oni bili jedini koji su se okupljali na bogosluženje, već je tu bilo i neznabožačkog naroda.

Postoje dva termina koja se pronalaze u Bibliji i koja označavaju dva različita nivoa neznabožačkog obraćenja u judaizam. Izraz „bogobojazan“ je termin koji se koristio da opiše neznabošce koji su poverovali u jednog istinitog Boga i koji su odbacili idole i strane bogove paganskog sveta, uključujući i imperatore kao bogove. „Bogobojazni“ su prisustvovali subotom u sinagogi, premda nisu bili vezani zabranama koje su se ticale subote. Oni nisu mogli da jedu zajedno sa Jevrejima, niti su mogli da svetkuju Pashu bez da su obrezani.

„Bogobojazni“ su postajali „prozeliti“ kada su bili obrezani i kada su se zavetovali da drže ceo Zakon Mojsijev. Dakle izraz „prozelit“ koji se pronalazi u Bibliji opisuje neznabošce koji su se obrezali te su se tako obavezali prema celokupnom Mojsijevom Zakonu, uključujući i subotu. Gotovo svi „prozeliti“ su pre toga prvo bili „bogobojazni“. Budući da nisu svi neznabošci mogli da se u potpunosti obavežu na uzdržavanje od posla subotom, propise u vezi čistih i nečistih životinja, kao i nekih drugih zahteva Mojsijeveg Zakona, većina neznabožaca je ostajala „bogobojazna“. Sam Hristos spominje prozelite kada oštro ukorava samopravedne fariseje u Mateju 23,15: „Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što prohodite more i kopno da bi dobili jednoga sledbenika (prozelita), i kad ga pridobijete, činite ga sinom pakla dvostruko većim od sebe.“ [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [TABLE]
[TR]
[TD]

Razlika između „bogobojaznih“ i „prozelita“​

Ono što obično nije dovoljno poznato u vezi Jevreja i njihovog verovanja koje se odnosi na neznabošce, od vremena Noja preko Hristovog vremena sve do današnjeg dana, je da nijedan Jevrejin nikada nije verovao da su subota ili sveti praznici ili propisi u vezi čistih i nečistih životanja ikada bili obavezujući za neznabošce, kako bi time bili od Boga prihvaćeni ili zadobili večni život.

U knjizi „Jevrejska pismenost: Najvažnije stvari koje treba znati o jevrejskoj religiji, narodu i njihovoj istoriji“ rabin Jozef Teluškin u poglavlju „Pravedni ne-Jevreji“ ističe da: „Judaizam nikada nije učio da neko mora biti Jevrejin da bi bio spašen.“ Jevreji ne veruju da je iko pre Avrama bio obavezan da se pridržava ičega više od „Nojevog zakona“ ili „sedam zakona Noja“, tako na primer „Talmud za svakoga: Osnovna učenja rabinskih mudraca“, autora Abrahama Kohena, ističe: „Judeizam smatra da bilo koji ne-Jevrejin (neznabožac) koji poštuje ove zakone je pravednik kome je zagarantovano mesto u svetu koji će doći.“ Takođe, ovaj rabin ističe da je neznabošcima koji primaju obrezanje naređeno: „Ti moraš znati da pre nego što si učinio ovaj korak (obrezanje) tvoje učestvovanje u jedenju zabranjenog mesa i obečašćenje subote je bilo bez posledica, ALI OD SADA ako učiniš takvu stvar, oštre kazne će se odnositi i na tebe. Time primećujemo da su Jevreji u potpunosti dozvoljavali neznabošcima (bogobojanima) da „obeščaste subotu“ i jedu nečistu hranu bez Božje osude, sve dok se ne obrežu.

U knjizi „Razumevanje Judaizma“ Benjamina Bleka na 177 str. takođe pronalazimo: „Jevreji mogu dostignuti viši nivo i tako biti sigurni veće blizine Svemogućem u budućem životu. Međutim, ne-Jevreji nisu odsečeni od Stvoritelja. Ne-Jevreji takođe imaju svoju „Toru“, Toru od sedam, a ne od 613 pravila. Ukoliko ne-Jevrejin drži tih sedam pravila tada je on ili ona prepoznata među pravednim narodom na svetu i može računati da će naći Božansku zaštitu. Večni blagoslov i nagrada, dakle očekuje i one koji nisu deo naše zajednice vere.“

A u knjzi „Judejski ratovi II“ Josifa Flavija, poglavlje 7, paragraf 3 i 4 se ističe da su i neobrezani neznabošci prinosili žrtve u hramu. Levitsko sveštenstvo je prihvatalo ove žrtve i prinose neobrezanih neznabožaca koji nisu svetkovali subotu, držali svete praznike ili odredbe čiste i nečiste hrane, jer su znali da je žrtvu tih bogobojaznih neznabožaca Bog prihvatao i time su je smatrali pravednom po njihovoj veri koja se okreće od idola.

Znakom obrezanja po telu bi se takvi obavezali da poštuju sav Zakon Mojsijev što bi se zapravo od neznabožaca očekivalo da žive kao Jevreji, prihvatajući jevrejski način života i sve ostale zapovesti Mojsijevog zakona. Tako, mi u sinagogi pronalazimo tri grupe ljudi:


1) obrezane Jevreje, koji su bili podložni zavetu između Boga i Izrailja da drže sve subote, propise o čistim i nečistim životinjama, sve praznike i sve ostale zakone;


2) neznabožačke prozelite, koji su nekada bili neobrezani neznabošci, koji pre nego što su čuli evanđelje o Hristu, prisustvovali subotnim bogosluženjima u sinagogi i koji su činom obrezanja postali podložni celokupnom Mojsijevom zakonu. Apostol Pavle je o takvima pisao u Galatima 5,3: „A svedočim opet svakom čoveku koji se obrezuje da je dužan sav zakon tvoriti.“


3) neobrezani neznabošci, poznati kao „bogobojazni“ koji nisu bili pod odredbama vezanih za subotu, čiste i nečiste životinje, ali su mogli da prisustvuju sinagogi u dan subotni i da se nakon toga vrate na svoj posao.

Ove tri grupe su sačinjavale bogoslužbeni život kako sinagoge, tako i hrama.


S ovim razumevanjem konteksta mi možemo razumeti neke stvari koje su opisane u Bibliji, te možemo shvatiti da je hrišćanska crkva izrasla iz grupe koju su sačinjavali jevrejski vernici, neznabožački prozeliti i neznabožački bogobojazni okupljeni svake subote u sinagogi. Ako pogledamo Dela apostolska 13 razumećemo da je apostolu Pavlu pokazano da se neobrezani neznabošci ne bi trebalo smatrati nečistima onda kada su poverovali u Hrista. I Petar i Pavle su propovedali da hrišćanska crkva nije samo namenjena jevrejskim hrišćanima i jevrejskim obraćenicima već i za neznabošce koji su bili izvan jevrejske vere. Tako su apostoli uvek počinjali svoju propoved o Hristu prvo Jevrejima okupljenim u sinagogi ili gde god da su se okupili, jer su oni prvi morali čuti reč, jer su oni zapravo već poznavali Boga i iskazivali želju da žive pravednim životom. U svakom od tih slučajeva, apostoli nisu propovedali judaizam u sinagogama, već Hrista kao Mesiju. Dela 13 upravo opisuju to živo propovedanje apostola u subotne dane, koje je propovedano najpre Jevrejima, a onda i neznabošcima.

Pavle neznabošcima ne spominje nikakvu obavezu o držanju subote, budući da neobrezani nisu bili pod obavezom držanja ugovora koji je Bog načinio sa Izrailjem.Takođe, ono što srećemo u ovim opisima dešavanja po jevrejskim sinagogama, Jevreji su bili upravo ti koji su se najviše protivili, a neznabošci su bili ti koji su prihvatali apostolsku propoved.



Dela 15

Nakon nekog vremena „sekta fariseja“ koji su hrišćanstvo tretirali samo kao jevrejsku sektu, a ne sektu neobrezanih neznabožaca iz svih nacija, otpočeli su sa jednim opštim metežom koji je zapravo obnovljeno pojavom adventizma i amstrongovog pokreta.

Međutim, apostoli su se sabrali zajedno na prvi apostolski sabor, zajedno sa starešinama (prezviteri) i osudili učenje da hrišćani moraju postati ili da bi trebalo da žive na jevrejski način da bi bili spašeni. To farisejsko propovedanje je više bilo propovedanje judaizma, a ne Hrista, što se zapravo i danas može sresti.


„Jevanđelje“ koji su oni propovedali je više bilo okrenuto Mojsijevom zakonu i učenju kako da budeš Jevrejin, a manje da budeš kao Hristos. Oni su često uzimali primer Hrista i apostola Pavla koji je bio Jevrejin da bi poučavali druge i učili ih da žive na način kako su Jevreji živeli. Međutim, takva zabluda je u potpunosti osuđena od strane apostola u Delima 15, Galatima poslanici, kao i na drugim mestima Novog zaveta.

Dela 15,21 : „Jer Mojsije ima od davnih vremena u svim gradovima one koji ga propovedaju (Mojsija), pošto se u sinagogama čita svake subote.“
Mi ne bi trebalo da dopustima da nas današnji Judaizatori pokušavaju zbuniti sa ovim stihom. Ti današnji Judaizatori govore da su neznabošci bili slani u sinagoge u svim gradovima gde bi oni učili „Mojsija“ i da su time bili obavezni da drže Mojsijev Zakon. Međutim, ovo je u direktnoj suprotnosti sa svime onime što su apostoli pre i posle toga rekli. To je apsolutno neistina. Odluka apostola i prezvitera nam govori da su se oni usprotivili bilo kakvom dodatku neznabošcima osim onih četiri zahteva koje su oni naveli.


Kada je jevanđelje propovedano među neznabošcima, Hristos je zapovedio da jevanđelje prvo ide ka Jevrejima, a zatim i ka neznabošcima. Jevreji po sinagogama su stvorili naviku pokušavanja da obrate neznabošce i da iz obrežu i da im zapovede da drže celokupan zakon. Zato su i propovedali Mojsija i to zapravo označava početak čitavog problema. Međutim, nakon što je Bog podario spasenje i Duha svetoga po blagodati kroz veru kao što je to Petar naznačio, neki iz farisejske sekte su otpočeli da propovedaju Mojsija. Dela 15,5: „Onda ustaše neki od jeresi farisejske koji su poverovali, govoreći da ih valja obrezati i zapovediti da drže zakon Mojsijev.“

Da bi izbegli konfuziju apostoli šalju poslanice u kojima je napisana njihova odluka, svim crkvama. Ta saborska odluka daje jasan dokaz da neznabošce treba ostaviti na miru i ne opterećivati i uznemiravati ih da moraju da drže Mojsijev Zakon i da se obrezuju. Poenta 21. stiha ukazuje da su apostoli morali da se obrate neznabošcima, jer je u svakom gradu bila sinagoga gde su Jevreji propovedali Mojsija (ne Hrista, ne Jevanđelje, već Mojsija kao dodatak putu spasenja).

Apostoli nisu želeli takvu zabunu, budući da su samo isticali da je vera u Hrista put spasenja. Tako da kada su apostoli i prezviteri napisali: „da nikakvo breme više ne mećemo na vas osim ovih potrebnih“ (Dela 15,28), oni time nisu mislili da idu po sinagogama i da poučavaju taj ostatak „bremena“, Zakona Mojsijevog. Petar je jasno ukazao da ta bremena „ni ocevi vaši ne mogoše nositi.“

Potpuno je pogrešno misliti da je apostolska želja bila da hrišćane neznabožačkog porekla pošalju u sinagoge i da tamo budu „natovareni“ i da se njihova vera podrije propovedanjem Mojsija. Kontekst jasno ukazuje da je poslednje što bi apostoli želili je da se vera neobrezanih neznabožaca smuti i zatruje propovedanjem zakona Mojsijevog u sinagogi. Upravo zato su oni svoju odluku napisali koja jasno govori „ostavite neznabošce na miru, ne opterećujte ih.“


Odmah nakon toga u Delima 16, nakon što je sabor u Jerusalimu osudio učenje o judaiziranju neznabožaca, mi susrećemo apostola Pavla u 16,13 da nastavlja da propoveda evanđelje o Hristu tako što prvo odlazi tamo gde su se Jevreji okupljali subotom. Tako da se može zaključiti da je Pavle sve činio da hristijanizira Jevreje, a ne da judaizira hrišćane.

Sva ta citaranja od strane adventista i njima sličnima kojima navodne dokazuju da je Pavle poučavao neznabožce da žive kao i Jevreji, nisu nikakav dokaz.

Pavle je bio Jevrejin i dok je bio među Jevrejima živeo je kao Jevrejin, ali je osuđivao judaizirane hrišćane koji bi učili da neznabošci treba da žive kao Jevreji. Kada je Pavle zapravo čuo da većina Jevreja odbija da poveruje u jevanđelje, on u Delima 18,6 govori: „A kad se oni protivljahu i huljahu otrese haljine svoje i reči im: krv vaša na vaše glave, ja sam čist, odsad idem u neznabošce.“



Takođe, da se ništa nije promenilo nakon sabora u Jersalimu iz Dela 15, nešto više od deceniju kasnije (Dela 21), vidi se kada se Pavle vratio u centar tadašnjeg judaizma. Kada je Pavle došao u Jerusalim, braća su čula da Pavle propoveda da ne samo da neznabošci ne treba da se obrezuju, niti njihova deca, niti da drže običaje iz vremena Mojsija, nego da to on uči i za Jevreje.

Jakov je zatražio od Pavla da raščisti tu nejasnoću od optužbi, tako što će izvršiti ceremonijalni obred očišćenja i tako ponovo potvrditi da se ništa nije promenilo za tih deset godina i da on (Pavle) živi kao i nekada i drži zakon.

A što se tiče neznabožaca, 25. stih: „A za neznabošce koji verovaše mi poslasmo presudivši da oni tako ništa ne drže osim da se čuvaju od priloga idolskih i od krvi i od udavljenoga i od kurvarstva.“

A te zapovesti su bile poznate kao zapovesti Noja.


Dakle, Pavle je kao Jevrejin nastavio da živi kao Jevrejin među Jevrejima. 1. korinćanima 9,20: „Jevrejima bio sam kao Jevrejin da Jevreje pridobijem, onima koji su pod zakonom bio sam pod zakonom, da pridobijem one koji su pod zakonom.

Onima koji su bez zakona bio sam kao bez zakona, premda nisam Bogu bez zakona, nego sam u zakonu Hristovom, da pridobijem one koji su bez zakona.“

Ove Pavlove reči su veoma dobro izrečene i daju nam vrlo dobro razumevanje kako je on mogao da u isto vreme živi i kao Jevrejin među Jevrejima, poštujući subotu, svete praznike i propise o ishrani.

Pavle kao Jevrejin je vrlo dobro znao da neobrezani neznabošci su bili slobodni od subote, svetih praznika i pravila u izhrani i da se na njih primenjivala samo ona odluka Jerusalimskog sabora. Zato je i istakao da se sav zakon izvršuje u jednoj reči, tj. „ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe“ (Galatima 5,13-14). [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"][TABLE]
[TR]
[TD]Od subote do Dana Gospodnjeg Prvi Hrišćani bili su Jevreji koji su prihvatili Isusa Nazarecanina za Mesiju - Hrista. Kao sto čitamo u Delima Apostolskim, oni su drzali celokupni Mojsijev zakon - obrezanje, podelu hrane, praznike (subotu) itd.

Pošto je dolazak Mesije predstavljao ispunjenje starozavetnih prorocanstava, oni nisu videli ništa kontradiktorno u tome da nastave da drže starozavetne odredbe - sve obrede i praznike upraznjavali su zajedno sa svojim sunarodnicima.

Hrišćanstvo nije za njih bilo „alternativni Judaizam”, bili su potpuni Jevreji i potpuni Hrišćani. Svoje hrišćansko bogosluženje nisu mogli, niti su hteli, da obavljaju subotom.

Nisu mogli jer je u sinagogi bila vecina onih koji nisu prihvatili Hrista, a nisu hteli jer bi to po Mojsijevom zakonu predstavljalo prekrsaj subote. Nakon subote („prvi dan sedmice”, subota vece po danasnjem racunanju vremena), oni su se okupljali da proslave Hrista i provodili su u molitvi celu noc do jutra Vaskrsenja, o cemu svedoci Novi Zavet i duzina prve Svete Liturgije koju je napisao Apostol Jakov. Zbog toga nedelju nazivaju „Dan Gospodnji”.

Već u samom početku postaje jasno da je Hrišćanstvo mnogo sire od Judaizma - apostoli primaju i neznabosce u novu veru. Pošto nisu bili obrezani, Hrišćani iz redova neznabozaca nisu mogli niti želeli da ucestvuju u jevrejskim svetkovinama i obredima, pa ni u svetkovanju subote.

Oni su se pridruzivali Jevrejima nakon subote u „prvi dan nedelje” da zajedno sa njima proslave Hrista „lomeci hleb”, odnosno Liturgijom. O odnosu ove dve grupe u prvoj Crkvi čitamo u Delima apostolskim (g.15, g.21 itd), kao i u vecini Pavlovih poslanica (Galatima, Rimljanima, Jevrejima, Kolosanima, Korincanima...) Jevreji su ostali verni Mojsijevom zakonu, a zajedno sa neznaboscima su svetkovali Hrista u „prvi dan nedelje” sto ih je i spajalo. Bilo je pokusaja da se neznabosci uvedu u Judaizam, ali se apostol Pavle tome odlucno suprotstavlja. (KAO STO TO DANAS RADE ADVENTISTI NO SAMO POKUSAVAJU)

Međutim, odnosi između Jevreja Hrišćana i onih Jevreja koji nisu prihvatili Hrista se zaostrava, mada su jevrejske staresine progonile Hrišćane od samog početka.

Nakon razorenja Jerusalima 70. godine, u sinagogu se uvodi nova „molitva”, zapravo kletva, koja se citala svake subote, a odnosila se na Hrišćane. Za jevrejske Hrišćane postaje nemoguće da ucestvuju u svetkovanju i bogosluženju sa svojim sunarodnicima - „odluceni su od zbornice.” Ovo je za njih bio trenutak da se opredele „kome će se privoleti carstvu” jer odlucenjem od zajednice oni zapravo i prestaju da budu Jevreji.

Mnogi od njih se postepeno asimiluju među ostale Hrišćane, napustajuci starozavetni zakon po savetima apostola Pavla.(MOZETE PITATI SVAKOG JEVREINA HRISCANINA) Neki nastavljaju da drže starozavetne odredbe uporedo sa verom u Hrista (mada „odluceni od zbornice”) i kasnije se pojavljuju pod imenom Nazareni, dok drugi radikalno modifikuju svoju veru i negiraju Hristovo Bozanstvo i odbacuju apostola Pavla (Evioniti), pa je moguće da su ih jevrejske staresine u izvesnoj meri tolerisali.

Judeji postaju najveci suparnici Hrišćanstva i nemilosrdno ih progone i klevecu kod rimskih vlasti. Hrišćansko bogosluženje - Liturgija - nastavlja da se obavlja u nedelju - Dan Gospodnji, a već početkom drugog veka čitamo da se judaiziranje u Hrišćanstvu smatralo za jeres.

Dakle, nije bilo nikakvog sukoba oko subote i nedelje jer je nedelja od početka bila dan hrišćanskog bogosluženja.

Subotu su drzali jevrejski Hrišćani zajedno sa svojim starim zakonom dok ubrzo nisu sa njim raskinuli kao necim nepotrebnim i suvisnim.

izvor True Faith


Tako da brate Ladokeja pazi sta pises,mi imamo bibliju i razumemo je jako,jako dobro.


Pozdav od Gere za bracu adventiste.

P:S
( Napomena: na ovom mestu u Otkrivenju 1. 10 u originalnom Grckom
tekstu ne stoji `DAN NEDELJNI, vec `DAN GOSPODNJI )

Naravno da je dan gospodnji Hristovo vaskrsenje,otuda se u rusiji i kaze za nedelju (vaskrsenje)


[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Sto si proignorisao Gerov post?lepo ti je objasnjeno ko ima oci neka cita!!!

U True faith vas covek prosto rastura ko ovde SARDI!!! pa ste i njega proglasili ludim i neznalicom True Faith rastura tj vasu jeres bratko zato ga i nevolite!!! ja sam tamo sve procitao i svaka mu cast,zar nisi znao da je taj urednik bivsi adventist?

Ladokejac dali si ti obrezan?kad vec tvrdis da postujes sav zakon???

podložni celokupnom Mojsijevom zakonu. Apostol Pavle je o takvima pisao u Galatima 5,3: „A svedočim opet svakom čoveku koji se obrezuje da je dužan sav zakon tvoriti.“

A ovo jel si citao?

Dakle, nema sumnje da je i apostol Jovan koristio istu reč za subotu, kao uostalom i svi koji govore grčki jezik do današnjih dana. Međutim u Otkrivenju 1:10 se pojavljuje za Bibliju potpuno novi izraz "Kyriake hemera" (Gospodnji dan). Da je bila u pitanju subota, bilo bi veoma neobično da apostol upotrebi novi i citaocima nepoznati izraz umesto uobičajenog i dobro poznatog "sabbaton".

 

[Šarrdy]

SUBOTA- DAN GOSPODNJI I U STAROM I U NOVOM ZAVETU:

"Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš što je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozovešsubotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnijem, i budeš ga slavio ne idući svojim putovima i ne čineći što je tebi drago, ni govoreći riječi,
Tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske, i daću ti da jedeš našljedstvo Jakova oca svojega; jer usta Gospodnja rekoše. ( knjiga proroka Isaije 58. 13 )

Исаија, глава 58
Is. 58 : [SUP] 1[/SUP] Вичи из грла, не устежи се, подигни глас свој као труба, и објави народу мом безакоња његова и дому Јаковљевом грехе њихове, [SUP]2[/SUP] Премда ме сваки дан траже и ради су знати путеве моје, као народ који твори правду и не оставља суд Бога свог; ишту од мене судове праведне, желе приближити се к Богу. [SUP]3[/SUP] Зашто постисмо, веле, а Ти не погледа, мучисмо душе своје, а Ти не хте знати? Гле, кад постите, чините своју вољу и изгоните све шта вам је ко дужан. [SUP]4[/SUP] Ето постите да се прете и свађате и да бијете песницом безбожно. Немојте постити тако као данас, да би се чуо горе глас ваш. [SUP]5[/SUP] Такав ли је пост који изабрах да човек мучи душу своју један дан? Да савија главу своју као сита и да стере пода се кострет и пепео? То ли ћеш звати пост и дан угодан Господу? [SUP]6[/SUP] А није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да разрешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам? [SUP]7[/SUP] Није ли да преламаш хлеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? Кад видиш голог, да га оденеш, и да се не кријеш од свог тела? [SUP]8[/SUP] Тада ће синути видело твоје као зора, и здравље ће твоје брзо процвасти, и пред тобом ће ићи правда твоја, слава Господња биће ти задња стража. [SUP]9[/SUP] Тада ћеш призивати, и Господ ће те чути; викаћеш, и рећи ће: Ево ме. Ако избациш између себе јарам и престанеш пружати прст и говорити зло; [SUP]10[/SUP] И ако отвориш душу своју гладноме, и наситиш душу невољну; тада ће засјати у мраку видело твоје и тама ће твоја бити као подне. [SUP]11[/SUP] Јер ће те Господ водити вазда, и ситиће душу твоју на суши, и кости твоје крепиће, и бићеш као врт заливен и као извор коме вода не пресише. [SUP]12[/SUP] И твоји ће сазидати старе пустолине, и подигнућеш темеље који ће стајати од колена до колена, и прозваћеш се: Који сазида развалине и оправи путеве за насеље. [SUP]13[/SUP] Ако одвратиш ногу своју од суботе да не чиниш шта је теби драго на мој свети дан, и ако прозовеш суботу милином, свети дан Господњи славним, и будеш га славио не идући својим путевима и не чинећи шта је теби драго, ни говорећи речи, [SUP]14[/SUP] Тада ћеш се веселити у Господу, и извешћу те на висине земаљске, и даћу ти да једеш наследство Јакова оца свог; јер уста Господња рекоше.

Klasičan Adventistički pristup ! Mada i JS ‘oće isti ovaj princip da primene:
Čupni odande, čupni odavde dotaj ovde i čorba od subote je gotova !
Jeste ali je mnogo gorka. Subota nam je u lošem kontekstu predstavljena ! Evo zašto:

Već od prvog stiha se vidi kome se Bog obraća preko Isaije ([SUP] 1[/SUP] Вичи из грла, не устежи се, подигни глас свој као труба, и објави народу мом безакоња његова и дому Јаковљевом грехе њихове,). Takođe se isti kontekst nalazi i u ostalim stihovima. Gotovo svim ! Ko je dom Jakovljev ? Ko je u to vreme POSTIO ? (stih 3-6); Ko je prizivao Gospoda ? (stih 9) Hrišćani !?

Retko koji Hrišćanin drži ispravno post (bez vode i hrane) a ime JHWH, niko ne priziva sem Svedoka. Tako da je ovde očigledno jasno da se ovo odnosi na Jevreje, a ne Hrišćane. Osim ako ima nekih Svedoka koji su poreklom od Jakova, poste bez hrane i vode i pravilno izgovaraju JHWH kod prizivanja.

Takođe ovo nije glava o predarmagedonskim danima ili posle armagedonskim, kao neke druge Isaijine glave. Ovo je Isaija pisao Izraelcima !
Jer da se ovo odnosi i na Hrišćane, onda bi Biblija bila u velikoj koliziji, sa ostalim stihovima !

Bijah u duhu u dan nedjeljni, i čuh za sobom glas veliki kao trube koje govoraše: ja sam alfa i omega, prvi i pošljednji ( Otkrivenje Jovanovo 1. 10 ).

( Napomena: na ovom mestu u Otkrivenju 1. 10 u originalnom Grckom tekstu ne stoji `DAN NEDELJNI, vec `DAN GOSPODNJI

Karadjic je ovaj izraz DAN GOSPODNJI pogresno preveo po svom verskom shvatanju a ne u kontekstu biblije, stavivsi dan nedeljni umesto dan Gospodnji.

Primer razlicitih prevoda Otkrivenja 1. 10":


Danicic - Jaradjic

Bejah u duhu u dan nedeljni, i čuh za sobom glas veliki kao trube koji govoraše: Ja sam Alfa i Omega, Prvi i Poslednji;

Ivan Šarić / Rev. Đ. Martinjak (RIŠ):

"Tada se zanesoh u dan Gospodnji, i začuh za sobom glas veliki kao trube"

Dimitrije Stefanović (DS):

"U dan Gospodnji zaneh se i čuh za sobom glas snažan, kao truba kad trubi"

Lujo Bakotić (LB):

"Bejah u duhu u dan Gospodnji, i čuh za sobom glas silan, kao zvuk trube, koji reče"

Bible in Basic English (BBE):

"I was in the Spirit on the Lord's day, and a great voice at my back, as of a horn, came to my ears"

Grčki – Kirios Himera – kuriakh h`me,ra

A prva Biblija je pisana na GRČKOM jeziku. I nažalost Grci i danas isto tako nazivaju NEDELJU- kao što je zapisano u izvornim Grčkim spisama.
Pa ti sada vidi čiji je prevod ispravan. Da li Adentistički iz 21 veka ili Grčki iz I.

 

[gerakules2]

Kako ste Momci vidim da Adventisti ne popustaju svoje jeresi? evo da vidimo sta kaze jedan doktor nauka?
.

О СУБОТИ И НЕДЕЉИ (УКРАТКО)



Али најкарактеристичнија тачка адвентистичког веровања, оно што је управо специфично њихово и што их одваја од осталих хришћана, јесте одбацивање недеље и враћање на празновање старозаветне суботе. Они сматрају да су папа и цар Константин пренели празновање са суботе на недељу. И пошто они папу сматрају и називају антихристом, то онда и недељу сматрају жигом антихристовим. Ево њихових доказа о потреби и обавези да се субота празнује и у Новом завету.

Адвентисти кажу: Бог је створио свет за шест буквалних календарских дана, Седми дан се одмарао и тај дан благословио (1. Мојсије, 1, 1 ? 31; 2, 1 ? 2). То је Бог поновио у 4. заповести Декалога (2. Мојсије 20, 8 ? 11), а и преко старозаветних пророка је много пута опомињао јеврејски народ да празнује суботу. У Новом завету Христос и апостоли мироносице такође празнују суботу (Лука, 4, 31; Лука, 23, 56). Апостол Павле, кажу, такође је празновао суботу (Дела апостолска, 13, 14 ? 16). Празновање суботе нико није укинуо. У Светом писму нигде нема заповести да се празнује недеља. Свето писмо говори о недељи само као о обичном дану, ?првом дану седмице?.



ОСВРТ НА ОВЕ ТВРДЊЕ



Погледајмо колико вреде ови суботарски докази. Константујмо да је нетачна суботарска тврдња да је празновање недеље увео папа, јер недеља се празновала далеко пре него што се дигла средњевековна папска моћ. Исто тако није тачна тврдња да је празновање суботе укинуо цар Константин и увео празновање недеље својим указом. У том царском указу субота се уопште не спомиње, а недељу су хришћани празновали далеко пре него што се зацарио цар Константин. Најзад, није тачна ни адвентистичка тврдња да су празновање недеље увели хришћански апологети (бранитељи вере), јер апологети су били учени хришћани који су бранили веру од јеврејских и многобожачких напада, али нису имали никакву власт да би могли нешто наметнути целој Цркви. Они су само сведоци да су хришћани у њихово време празновали недељу.

Ево и једног ванбилијског нехришћанског историјског сведочанства да су хришћани већ у првом веку хришћанске ере празновали недељу. Плиније Млађи у извештају цару Трајану пише о хришћанима да се окупљају у одређени дан у зору и певају песме Христу као Богу. Тај дан је била недеља, дан васкрсења, а пошто је у тој групи хришћана о којим он пише било и таквих који су већ више од двадесет година хришћани, а писмо је писано почетком другог века, то значи већ у првом веку хришћанске ере хришћани су празновали недељу. А тада није постојао ни цар Константин, ни апологети нити папска власт над целом црквом.

Бог по тврдњи Библије јесте створио свет у току шест дана стварања, али Библија негде не каже да су то били седмични природни дани, јер седмица није ни могла постојати пре стварања света. Осим тога природни дани са заласком и изласком сунца могли су се рачунати тек од онда кад је Бог поставио Сунце, месец и звезде ?да буду знаци временима, данима и годинама? (1.Мојсије 1, 14), а то се по тврдњи Библије десило тек четвртог дана стварања. Према томе, дани стварања нису исто што и седмични календарски дани. Осим тога, сви дани стварања у тексту Библије имају свој почетак и завршетак, а седми дан одмора Божијег нема ту ознаку. Према томе, тај дан означава оно блажено стање када је пре греха цела творевина пливала у благослову Божијем.

Према тексту Библије, Адаму у рају није дата никаква заповест да дели дане на радне и празничне.

Једина заповест која му је дана јесте да обрађује и чува врт едемски (1. Мојсије 2, 15), и једина забрана да не једе плода са дрвета познања добра и зла (1. Мојсије 2, 16 ? 17). Нигде више не пише ни о каквом празнику, па ни о суботи.

Четвртом Божијом заповешћу Бог је установио седмични период, то јест седмицу, а не декаду или пентаду. То јест Бог хоће да човек шест дана ради, а седми да посвети Богу. Не да Богу и одмору посвети сваки тринаести или сваки десети, или петнаести, него сваки седми. Зашто баш сваки седми дан, а не сваки десети, или петнаести? Зато што је Бог створио свет у току шест дана стварања. А зашто да тај седми дан буде баш субота, а не неки други дан? Ево шта о томе каже Бог Јеврејима кроз Библију:

?И памти да си био роб у земљи Мисирској и Господ Бог твој изведе те оданде руком крепком и мишицом подигнутом. Зато ти је Господ Бог твој заповедио да светкујеш дан од одмора? (5. Мојсије 5, 15).

Чињеница је да се у Библији нигде не спомиње да је ико празновао суботу пре изласка Јевреја из Мисира. Тек у 16. глави Друге књиге Мојсијеве субота се изричито спомиње први пут као празник, дат Израиљском народу. Тек тада је субота, падањем мане, означена као седми дан. Наиме, Бог је обећао изгладнелом Јеврејском народу да ће му сутра послати ?хлеб?, то јест ману, и она је заиста тог јутра почела падати у току шест дана, а седмог дана није падала, да би осмог дана опет продужила свих шест дана да пада. Тиме је бог рекао Мојсију да објави народу да је ?сутра? субота, и шта је субота. И тек тада Библија први пут каже: ?И почину народ у седми дан? (2. Мојсије 16, 30).

Бог покрај суботе заповеда Јеврејима да празнују и друге празнике тако да је субота као и Пасха, изразито јеврејски празник, дат изричито Јеврејима, да буде знак између Бог и Израиља (2. Мојсије 31, 13).

Обредни закон у Старом завету имао је само припремни карактер, да припреми израиљски народ за долазак Христов. Смрћу и васкрсењем Христовим тај закон је престао да важи, па као што је јеврејска Пасха и остали празници необавезни за хришћане, тако исто и субота. Зато апостол Павле, који је добро познавао и смисао старозаветних јеврејских празника па и суботе, пише Колошанима: ?Да вас, нико не осуђује за какав празник или за младине или за суботу; ово је само сен онога што ће доћи? (Кол. 2, 16). Дакле, субота је само сен новозаветне стварности ? васкрсења и недеље. О томе да је старозаветно обредни закон престао да важи у Новом завету апостол Павле изричито и опширно пише у Посланици Галатима и у Посланици Јеврејима. У овој последњој он изричито каже да : ?Када се промени свештенство, мора се и закон променити? (Јевр. 7, 12), ?Тако се укида пређашња заповест... а постави се бољи над кроз који се приближујемо Богу? (Јевр. 10, 9).

Христос, апостоли и мироносице, као чланови јеврејског народа заиста су празновали суботу и остале празнике ? пре васкрсења. Јер до васкрсења није посојао никакав разлог за празновање недеље. А дан васкрсења свакако је био и Христу и апостолима дан радости и славе. Ено пише у Јеванђељу да је Христос пред своје страдање рекао ученицима да ће они бити жалосни, али да ће се њихова жалост обратити на радост, коју им нико неће одузети (Јован/Матеј 28, 8; Лука 24, 41). У Јеванђељу по Јовану пише да је Христос рекао својим ученицима пред своје страдања: ?Заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост? (Јован 16, 20).


Једном адвентисти који је тврдио да се у Светом писму нигде не говори о недељи, прочитао сам ове речи и упитао га: који је то дан кад су Христови ученици, били жалосни и плакали? Петак и субота, кад је Христос био распет и сахрањен, рече он. А који је то дан радости када су се обрадовали? Он лако порумене у лицу па тихо процеди кроз зубе: дан васкрсења. Е, па немој више ником да причаш да се недеља уопште не спомиње у Светом писму. Спомиње се, ето, као први дан седмице кад су се и Христос и ученици обрадовали победи Христовој над смрћу, спомиње се као дан васкрсења, спомиње се и као ?Дан Господњи?, јер јеванђелиста Јован каже да је ?био у духу у дан Господњи? (Откр. 1, 10), кад му је дато Откривење. Спомиње се недеља као дан када је Дух Свети сишао на апостоле и испунио их радошћу, снагом и храброшћу; као дан кад је рођена Црква Христова (Дела апостолска 2, 1 ? 41). Спомиње се као дан у који су се хришћани апостолског доба скупљали ?да ломе хлеб?, то јест на причешће (Дела апостолска 20, 7 ? 8), и спомиње се
као дан у који су се хришћани скупљали на богослужења и ту прикупљали своје прилоге за сиромашне хришћане.

А у Старом завету спомиње се недеља као дан у који ће Господ ?узети грехе земље? (Захарија 3, 9); као дан радости и одмора у који ће људи ?звати своје ближње под смокву и винову лозу? (Захарија 3, 10); као дан када ће ?Господ избавити народ свој? (Захарија 9, 16); дан за који је проречено у Старом завету: ?Ево дана који је створио Господ да се радујемо њему? (Псалм 118, 24)!

Ако уз ово споменемо да је у Старом завету проречено укидање суботе као празника, као и свих осталих празника јер Господ преко пророка Осије говори о старозаветној јеврејској верској заједници: ?Укинућу сваку радост њезину, светковине њезине, младине њезине и суботе њезине? (Ос. 2, 11), и ако уз то додамо чињеницу да у целом Новом завету нигде нема никакве заповести да треба празновати суботу, и да је Спаситељ суботом чинио чудесна добра дела као и сваким другим даном, и да је наредио исцељеном човеку код бање Витезде да понесе у суботу своју постељу кући, што је било директно забрањено старозаветним закомом (Јеремија 17, 21); и ако додамо чињеницу да је Спаситељ рекао тога суботног дана: ?Отац мој досад дела па и ја делам? (Јован 5, 1 ? 17), онда ће нам бити јасно зашто су апостоли на сабору, руковођени Духом Светим, разрешили хришћане од старозаветног закона и старозаветних празника, па и од суботе (Дела апостолска 15).

Ако узмемо у обзир све наведене чињенице, постанак адвентизма, превару о дану Христовог доласка, противљење Христовом учењу о бесмртности душе, враћање на старозаветни празник суботе, старозаветну поделу јела на ?чиста и нечиста?, онда видимо јасно да суботарска верска заједница никако није она прва и права Црква коју је Христос основао, него секта, као и све друге протестантско ? јудаистичке секте, чак сектине секте секта.

Izvor

Др. Лазар Милин

Pozdrav od Gere.

 

[infamous111]

gerakules2 gde si ti bruda? e ovaj tvoj zadnji komentar nevidim nista, prazna strana stoji, jesi li nesto napisao ili si greskom stavio praznu stranu?

 

[Šarrdy]

Nedelja

gerakules2 gde si ti bruda? e ovaj tvoj zadnji komentar nevidim nista, prazna strana stoji, jesi li nesto napisao ili si greskom stavio praznu stranu?

Pusti sada stranu praznu, zar ne vidiš da nas Laodikeja zamlaćuje sa SUBOTOM. I tvrdi da je mi Hrišćani moramo držati kao spasonosan DAN koji je Gospod stvorio za nas vernike.
Takođe i TVRDI da stih iz Otkrivenja 1,10 (Kirios Himera) znači SUBOTA, a doslovan prevod je Dan Gospodnji, ali na grčkom se NEDELJA I dalje izgovara, kao i u originalnim spisima Biblije - Κυριακή Danas na grčkom znači nedelja !

 

[gerakules2]

gerakules2 gde si ti bruda? e ovaj tvoj zadnji komentar nevidim nista, prazna strana stoji, jesi li nesto napisao ili si greskom stavio praznu stranu?

Ja sam postavio post,ali tek sad vidim da ga nema neznam sta je?ana Narednom editoru kad pritisnem post stoji ali ga nema na stranici?neznam u cemu je problem!!

Ali evo postavicu ga opet!!

О СУБОТИ И НЕДЕЉИ (УКРАТКО)​

​

Али најкарактеристичнија тачка адвентистичког веровања, оно што је управо специфично њихово и што их одваја од осталих хришћана, јесте одбацивање недеље и враћање на празновање старозаветне суботе. Они сматрају да су папа и цар Константин пренели празновање са суботе на недељу. И пошто они папу сматрају и називају антихристом, то онда и недељу сматрају жигом антихристовим. Ево њихових доказа о потреби и обавези да се субота празнује и у Новом завету.
Адвентисти кажу: Бог је створио свет за шест буквалних календарских дана, Седми дан се одмарао и тај дан благословио (1. Мојсије, 1, 1 – 31; 2, 1 – 2). То је Бог поновио у 4. заповести Декалога (2. Мојсије 20, 8 – 11), а и преко старозаветних пророка је много пута опомињао јеврејски народ да празнује суботу. У Новом завету Христос и апостоли мироносице такође празнују суботу (Лука, 4, 31; Лука, 23, 56). Апостол Павле, кажу, такође је празновао суботу (Дела апостолска, 13, 14 – 16). Празновање суботе нико није укинуо. У Светом писму нигде нема заповести да се празнује недеља. Свето писмо говори о недељи само као о обичном дану, “првом дану седмице”.

ОСВРТ НА ОВЕ ТВРДЊЕ​

​

Погледајмо колико вреде ови суботарски докази. Константујмо да је нетачна суботарска тврдња да је празновање недеље увео папа, јер недеља се празновала далеко пре него што се дигла средњевековна папска моћ. Исто тако није тачна тврдња да је празновање суботе укинуо цар Константин и увео празновање недеље својим указом. У том царском указу субота се уопште не спомиње, а недељу су хришћани празновали далеко пре него што се зацарио цар Константин. Најзад, није тачна ни адвентистичка тврдња да су празновање недеље увели хришћански апологети (бранитељи вере), јер апологети су били учени хришћани који су бранили веру од јеврејских и многобожачких напада, али нису имали никакву власт да би могли нешто наметнути целој Цркви. Они су само сведоци да су хришћани у њихово време празновали недељу.
Ево и једног ванбилијског нехришћанског историјског сведочанства да су хришћани већ у првом веку хришћанске ере празновали недељу. Плиније Млађи у извештају цару Трајану пише о хришћанима да се окупљају у одређени дан у зору и певају песме Христу као Богу. Тај дан је била недеља, дан васкрсења, а пошто је у тој групи хришћана о којим он пише било и таквих који су већ више од двадесет година хришћани, а писмо је писано почетком другог века, то значи већ у првом веку хришћанске ере хришћани су празновали недељу. А тада није постојао ни цар Константин, ни апологети нити папска власт над целом црквом.
Бог по тврдњи Библије јесте створио свет у току шест дана стварања, али Библија негде не каже да су то били седмични природни дани, јер седмица није ни могла постојати пре стварања света. Осим тога природни дани са заласком и изласком сунца могли су се рачунати тек од онда кад је Бог поставио Сунце, месец и звезде “да буду знаци временима, данима и годинама” (1.Мојсије 1, 14), а то се по тврдњи Библије десило тек четвртог дана стварања. Према томе, дани стварања нису исто што и седмични календарски дани. Осим тога, сви дани стварања у тексту Библије имају свој почетак и завршетак, а седми дан одмора Божијег нема ту ознаку. Према томе, тај дан означава оно блажено стање када је пре греха цела творевина пливала у благослову Божијем.
Према тексту Библије, Адаму у рају није дата никаква заповест да дели дане на радне и празничне. Једина заповест која му је дана јесте да обрађује и чува врт едемски (1. Мојсије 2, 15), и једина забрана да не једе плода са дрвета познања добра и зла (1. Мојсије 2, 16 – 17). Нигде више не пише ни о каквом празнику, па ни о суботи.
Четвртом Божијом заповешћу Бог је установио седмични период, то јест седмицу, а не декаду или пентаду. То јест Бог хоће да човек шест дана ради, а седми да посвети Богу. Не да Богу и одмору посвети сваки тринаести или сваки десети, или петнаести, него сваки седми. Зашто баш сваки седми дан, а не сваки десети, или петнаести? Зато што је Бог створио свет у току шест дана стварања. А зашто да тај седми дан буде баш субота, а не неки други дан? Ево шта о томе каже Бог Јеврејима кроз Библију:
“И памти да си био роб у земљи Мисирској и Господ Бог твој изведе те оданде руком крепком и мишицом подигнутом. Зато ти је Господ Бог твој заповедио да светкујеш дан од одмора” (5. Мојсије 5, 15).
Чињеница је да се у Библији нигде не спомиње да је ико празновао суботу пре изласка Јевреја из Мисира. Тек у 16. глави Друге књиге Мојсијеве субота се изричито спомиње први пут као празник, дат Израиљском народу. Тек тада је субота, падањем мане, означена као седми дан. Наиме, Бог је обећао изгладнелом Јеврејском народу да ће му сутра послати “хлеб”, то јест ману, и она је заиста тог јутра почела падати у току шест дана, а седмог дана није падала, да би осмог дана опет продужила свих шест дана да пада. Тиме је бог рекао Мојсију да објави народу да је “сутра” субота, и шта је субота. И тек тада Библија први пут каже: “И почину народ у седми дан” (2. Мојсије 16, 30).
Бог покрај суботе заповеда Јеврејима да празнују и друге празнике тако да је субота као и Пасха, изразито јеврејски празник, дат изричито Јеврејима, да буде знак између Бог и Израиља (2. Мојсије 31, 13).
Обредни закон у Старом завету имао је само припремни карактер, да припреми израиљски народ за долазак Христов. Смрћу и васкрсењем Христовим тај закон је престао да важи, па као што је јеврејска Пасха и остали празници необавезни за хришћане, тако исто и субота. Зато апостол Павле, који је добро познавао и смисао старозаветних јеврејских празника па и суботе, пише Колошанима: “Да вас, нико не осуђује за какав празник или за младине или за суботу; ово је само сен онога што ће доћи” (Кол. 2, 16). Дакле, субота је само сен новозаветне стварности – васкрсења и недеље. О томе да је старозаветно обредни закон престао да важи у Новом завету апостол Павле изричито и опширно пише у Посланици Галатима и у Посланици Јеврејима. У овој последњој он изричито каже да : “Када се промени свештенство, мора се и закон променити” (Јевр. 7, 12), “Тако се укида пређашња заповест... а постави се бољи над кроз који се приближујемо Богу” (Јевр. 10, 9).
Христос, апостоли и мироносице, као чланови јеврејског народа заиста су празновали суботу и остале празнике – пре васкрсења. Јер до васкрсења није посојао никакав разлог за празновање недеље. А дан васкрсења свакако је био и Христу и апостолима дан радости и славе. Ено пише у Јеванђељу да је Христос пред своје страдање рекао ученицима да ће они бити жалосни, али да ће се њихова жалост обратити на радост, коју им нико неће одузети (Јован/Матеј 28, 8; Лука 24, 41). У Јеванђељу по Јовану пише да је Христос рекао својим ученицима пред своје страдања: “Заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост” (Јован 16, 20).
Једном адвентисти који је тврдио да се у Светом писму нигде не говори о недељи, прочитао сам ове речи и упитао га: који је то дан кад су Христови ученици, били жалосни и плакали? Петак и субота, кад је Христос био распет и сахрањен, рече он. А који је то дан радости када су се обрадовали? Он лако порумене у лицу па тихо процеди кроз зубе: дан васкрсења. Е, па немој више ником да причаш да се недеља уопште не спомиње у Светом писму. Спомиње се, ето, као први дан седмице кад су се и Христос и ученици обрадовали победи Христовој над смрћу, спомиње се као дан васкрсења, спомиње се и као “Дан Господњи”, јер јеванђелиста Јован каже да је “био у духу у дан Господњи” (Откр. 1, 10), кад му је дато Откривење. Спомиње се недеља као дан када је Дух Свети сишао на апостоле и испунио их радошћу, снагом и храброшћу; као дан кад је рођена Црква Христова (Дела апостолска 2, 1 – 41). Спомиње се као дан у који су се хришћани апостолског доба скупљали “да ломе хлеб”, то јест на причешће (Дела апостолска 20, 7 – 8), и спомиње се као дан у који су се хришћани скупљали на богослужења и ту прикупљали своје прилоге за сиромашне хришћане.
А у Старом завету спомиње се недеља као дан у који ће Господ “узети грехе земље” (Захарија 3, 9); као дан радости и одмора у који ће људи “звати своје ближње под смокву и винову лозу” (Захарија 3, 10); као дан када ће “Господ избавити народ свој” (Захарија 9, 16); дан за који је проречено у Старом завету: “Ево дана који је створио Господ да се радујемо њему” (Псалм 118, 24)!
Ако уз ово споменемо да је у Старом завету проречено укидање суботе као празника, као и свих осталих празника јер Господ преко пророка Осије говори о старозаветној јеврејској верској заједници: “Укинућу сваку радост њезину, светковине њезине, младине њезине и суботе њезине” (Ос. 2, 11), и ако уз то додамо чињеницу да у целом Новом завету нигде нема никакве заповести да треба празновати суботу, и да је Спаситељ суботом чинио чудесна добра дела као и сваким другим даном, и да је наредио исцељеном човеку код бање Витезде да понесе у суботу своју постељу кући, што је било директно забрањено старозаветним закомом (Јеремија 17, 21); и ако додамо чињеницу да је Спаситељ рекао тога суботног дана: “Отац мој досад дела па и ја делам” (Јован 5, 1 – 17), онда ће нам бити јасно зашто су апостоли на сабору, руковођени Духом Светим, разрешили хришћане од старозаветног закона и старозаветних празника, па и од суботе (Дела апостолска 15).
Ако узмемо у обзир све наведене чињенице, постанак адвентизма, превару о дану Христовог доласка, противљење Христовом учењу о бесмртности душе, враћање на старозаветни празник суботе, старозаветну поделу јела на “чиста и нечиста”, онда видимо јасно да суботарска верска заједница никако није она прва и права Црква коју је Христос основао, него секта, као и све друге протестантско – јудаистичке секте, чак сектине секте секта.
Izvor

Др. Лазар Милин

Pozdrav od Gere.