Adventisti
- Začetnik teme Jurivaka
- Datum pokretanja
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Jos jedna drska laz i ponavljanje insinuacija.
Sardy, ti ne znas da pises o necem lepom, vec samo da opanjkavas druge, pitam se kakav si uopste karakter, i da li se ti uopste molis ujutru da te Isus ispuni svojom ljubavlju, jer ti uglavnom ovde na forumu pises negativnosti.
Vi ste pokrenuli sve ove teme o ishrani, zakonu, desetku, itd, a ne Adventisti, i navaljujete da isterate neku svoju pravdu.
Na nas prebacujrete ono sto sami cinite.
Mi ne mozemo ravnodusno da gledamo vase napade i da ne odgovaramo na njih, a ti si izgleda to ocekivao, i onda kada ti se nasi odgovori ne svide padnes u delirijum hoces ustima da nas prozderes.
Smiri malo osvetnicke manire, niko te ne goni, nisi ti sudija vec Bog, i hvala mu na tome, jert tvoj sud je samo oganj i mac..
Sarrdy,
dobro ti je barat Laodokeja odgovorio.
Kad Advetisti drze predavanja o zdravlju, to svako zna ko drzi te vrste seminar. Zna se da su to Adventisti, a niko nece ni pomisliti da bi to mogli biit pravolsavci, jer nikad nism ni cuo da oni tako nesto rade.
Umesto da si pohvalio napor ljudi koji zele i druge ljude da upoznaju sa razlozima zasto Adventisti toliko udobnije i duze zive od svojih suseda, ti si i tu nasao neku spekulaciju i podmukli interes.
Reci ti narodu ovde sta tvoa crkva radi da pomogne ljudima da se upoznaju sa prirodnim zakonima i da se sto je moguce pravilnjije hrane?
Jednom sam dosao na aerodrom u Surcinu, i rodjak koji je trebao da me saceka nije dobio moju poruku pa sam nekoliko sati cekao na aerodrom, i posmatrao taj nas narod. Iznandio sam se kad sam video koliko veliki broj ljudi puse na ulici i na svakom mestu. U Americi ne vide se ljudi da puse na ulici ili javno. Na televiziji je strogo zabranjeno da s eneko pojavi sa zapaljenom cigaretom. Mozda moze neko da napravi gresk, ali to je zakon. U drustvenim sabracajnim vozilima zabranjeno je pusenje, u restoranima, bolnicama, kancelarijama, pa jadni ti posaci ne mogu da izdrze nego izadu i pred zgradom zapale cigaretu i vrate se na posao. Samo oko 25 posto amerikanaca upotrebljavaju diuvan.
To je u velikoj meri rad Adventisticke crkve. Doktor, profesor na Laoma Landa univerzitetu izmislio je petodnevni plan za odvikavanje od pusenja, pomocu koga su hiljde ljudi, neadvetista, ostavili pusenje. Ne postoji samo plan, nego adventisticki lekari i pastori odrzavaju seminare od 5 dan i ljudi svih profesija i religaja dolaze i vecina od njih uspeva da se oslobodi te velike nevolje. Onad opsti zdravsteni seminaru, uloga i uticaj adventistickih bolnica u Americi je ogroma. Zato je predsednik Bus javno zahvalio adventistima na dobrom uticaju i doprinosi koji daju za dobrobit drustva, a ne samo svojih vernika.
Sve najbolje
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
"U Americi ne vide se ljudi da puse na ulici ili javno. Na televiziji je strogo zabranjeno da s eneko pojavi sa zapaljenom cigaretom. Mozda moze neko da napravi gresk, ali to je zakon. U drustvenim sabracajnim vozilima zabranjeno je pusenje, u restoranima, bolnicama, kancelarijama, pa jadni ti posaci ne mogu da izdrze nego izadu i pred zgradom zapale cigaretu i vrate se na posao. Samo oko 25 posto amerikanaca upotrebljavaju diuvan."
Ти онда остани у Америци са све вашим тоталитарним законима са којима ће и дисање бити прописано, а слободе нема ни најмање. Имамо лажну слободу, а заправо се прави тоталитарни режим на глобалном плану. И то све из те твоје буђаве Америке одакле долазе ваше сектурине и јереси. Одатле су дошле и бомбе са осиромашеним уранијумом, плутонијумом, касетне бомбе и ко зна шта све. Тамо ти лепо уживај, док ће у Србији ако Бог да бити још слободе, па макар се она видела у неким небитним стварима.
"Adriane, pa ja toliko napisah o toj razliuci izmedjiu nas i vas, i javno izjavih da ne vidim da Pravoslavna crkva izvrsava Hristov nalog u objavljivanja Jevadjelja svetu, a ti o tome ni reci ne rec. Zasto? Zar ti mislis da nije ni potrebmno da Hrista sledimpo u svemu?"
Православна црква је обавила шта је имала, просвећивала народе, отварала школе, уздигла краљевства која Христа славе, и нема потребе више да "проповеда" по семинарима, предавањима и којекаквим "мисијама". Та црква је и ширила хрићанство у првим вековима, тако да твоје глупо питање не може ни да се узме у разматрање. Још фали да ми идемо са књижицама и папирићима, а целом свету је Библија доступна.
"Evo zasto. Ja sm rodjen i odrastao u pravoslavnoj crkvi, i dnas ponekad kad imam priliku odem na liturgiju u crkvi."
???
Adriane, jesi li pozvao sve "ljude da vide ko su adventisti"?
Drugo, jesi li rekao da ta denominacija uci svoje vernike da je Biblija menjana (krivotvorena)?
Ne mozes reci da nisi rekao, teks je pred svima nama otvoren.
Pa ajde sada da oba zakljucimo da li si izneo istinu?
Па зар није то речено? Ја сматрам да добро видим, Богу хвала.
"Deo ovog teksta je falsifikat, jer tekstove u zagradi su stavljali uglavnom kasniji prepisivaci...
Ponavljam, stvar je u različitim prevodima i prepisivačima koji su kasnije dodavali pojedine reči u skladu sa svojim verskim uverenjima misleći da se to podrazumeva, i nije bitno na kom jeziku je takav tekst nastao, Jevrejskom, Grčkom, Latinskom, itd, jer je reč o autografima koji su nastali nakon originala." (Лаодикеја)
"Vidis Adriane da si potpuno izmenio smisao Laodikejine izjave" (Мика)
Ево, нећу коментарисати ништа, а људи могу сами да закључе шта пише у Лаодикејиној изјави. Невероватно како покушаваш да ме направиш блесавим, као да ја не знам да разлучим шта пише. То је оно као када муж вара жену, а она наиђе. Тада јој муж каже: верујеш ли ти мени или својим очима? Тако и ти тврдиш да ми не видимо оно што пише. Не морам ја ништа да изменим, све је јасно као дан.
Ти онда остани у Америци са све вашим тоталитарним законима са којима ће и дисање бити прописано, а слободе нема ни најмање. Имамо лажну слободу, а заправо се прави тоталитарни режим на глобалном плану. И то све из те твоје буђаве Америке одакле долазе ваше сектурине и јереси. Одатле су дошле и бомбе са осиромашеним уранијумом, плутонијумом, касетне бомбе и ко зна шта све. Тамо ти лепо уживај, док ће у Србији ако Бог да бити још слободе, па макар се она видела у неким небитним стварима.
"Adriane, pa ja toliko napisah o toj razliuci izmedjiu nas i vas, i javno izjavih da ne vidim da Pravoslavna crkva izvrsava Hristov nalog u objavljivanja Jevadjelja svetu, a ti o tome ni reci ne rec. Zasto? Zar ti mislis da nije ni potrebmno da Hrista sledimpo u svemu?"
Православна црква је обавила шта је имала, просвећивала народе, отварала школе, уздигла краљевства која Христа славе, и нема потребе више да "проповеда" по семинарима, предавањима и којекаквим "мисијама". Та црква је и ширила хрићанство у првим вековима, тако да твоје глупо питање не може ни да се узме у разматрање. Још фали да ми идемо са књижицама и папирићима, а целом свету је Библија доступна.
"Evo zasto. Ja sm rodjen i odrastao u pravoslavnoj crkvi, i dnas ponekad kad imam priliku odem na liturgiju u crkvi."
???
Adriane, jesi li pozvao sve "ljude da vide ko su adventisti"?
Drugo, jesi li rekao da ta denominacija uci svoje vernike da je Biblija menjana (krivotvorena)?
Ne mozes reci da nisi rekao, teks je pred svima nama otvoren.
Pa ajde sada da oba zakljucimo da li si izneo istinu?
Па зар није то речено? Ја сматрам да добро видим, Богу хвала.
"Deo ovog teksta je falsifikat, jer tekstove u zagradi su stavljali uglavnom kasniji prepisivaci...
Ponavljam, stvar je u različitim prevodima i prepisivačima koji su kasnije dodavali pojedine reči u skladu sa svojim verskim uverenjima misleći da se to podrazumeva, i nije bitno na kom jeziku je takav tekst nastao, Jevrejskom, Grčkom, Latinskom, itd, jer je reč o autografima koji su nastali nakon originala." (Лаодикеја)
"Vidis Adriane da si potpuno izmenio smisao Laodikejine izjave" (Мика)
Ево, нећу коментарисати ништа, а људи могу сами да закључе шта пише у Лаодикејиној изјави. Невероватно како покушаваш да ме направиш блесавим, као да ја не знам да разлучим шта пише. То је оно као када муж вара жену, а она наиђе. Тада јој муж каже: верујеш ли ти мени или својим очима? Тако и ти тврдиш да ми не видимо оно што пише. Не морам ја ништа да изменим, све је јасно као дан.
Poslednja izmena:
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Adrian, ovakve izjave su posledica tvoje needukovanosti.
Evo o cemu sam govorio u tom mom komentaru:
[h=1]Biblijski rukopisi[/h] Izvor: Wikipedia
Skoči na - Скочи на: navigacija- навигација, pretraga - претрага
Alepski kodeks
Biblijski rukopisi su rukopisni prijepisi biblijskih tekstova koji su sačuvani do danas. Originalni rukopisi koje je autor lično napisao zovu se autografi. Autografi biblijskih knjiga ne postoje, samo mnogobrojni prepisi, tzv. tekstualni svedoci.
Do danas je otkriveno i katalogizovano više od 7500 grčkih rukopisa Novog zaveta, od najmanjih odlomaka do obimnih dela. Ti rukopisi po starosti variraju od početka 2. veka (mali odlomak, zvan Papyrus P52, sa nekoliko redaka Jovanovog evanđelja) do 16. veka (čak i nakon pronalaska štampe). Pored grčkih rukopisa, imamo i oko deset hiljada rukopisa latinske Vulgate, plus rukopise na drugim jezicima, kao što su sirijski, koptski, jermenski, starogruzijski, crkvenoslovenski i slično. Pored toga, imamo spise crkvenih otaca koji citiraju tekstove Novog zaveta, što omogućuje da rekonstruišemo rukopise koje su rabili.[SUP][1][/SUP]
Hrišćanski pisari su bili upleteni u rasprave svoga vremena, što je uticalo i na prepise tekstova. Sačuvani rukopisi obiluju kako slučajnim greškama tako i namernim izmenama. Služeći se postojećim rukopisima, naučnici koriste tekstualnu kritiku u nameri da rekonstruišu izvorni tekst.
[TABLE="class: toc"]
[TR]
[TD] [h=2]Sadržaj/Садржај[/h] [sakrij/сакриј]
[/TR]
[/TABLE]
[h=2]Prepisivanje [uredi - уреди][/h]
Pisar prepisuje biblijske spise
Prepisivači ranih hrišćanskih spisa su prepisivali svoje tekstove u svetu koji nije imao štamparske mašine. Pošto su morale da se prepisuju rukom, jedna po jedna, većina knjiga nije načinjena u velikom broju rukopisa. Čak i one koje su doživele da budu prepisane u velikom broju kopija nisu sve bile iste, jer su pisari neizbežno unosili izmene u tekstu, bilo slučajno (usled omaške ili nepažnje) bilo planski (kada je pisar namerno menjao reči koje je prepisivao).[SUP][1][/SUP]
Kada se primerak jednom pusti u promet on se dalje prepisuje, pri čemu nastaju greške. Onda se prepisi s grešakama dalje prepisuju. Izvorni primerak se na kraju izgubi, izliže ili uništi. U određenom trenutku, nije više moguće uporediti neku kopiju sa originalom da bi se utvrdilo da li je „ispravna".[SUP][1][/SUP]
U stara vremena, čitalac nije mogao biti siguran da čita ono što je autor zaista napisao. Autori nisu mogli jemčiti da se njihovi tekstovi neće menjati kad se jednom puste u promet. Stoga su pisci nekad stavljali kletvu za prepisivače koji im prepravljaju tekstove. Tu vrstu kletve nalazimo i u Knjizi Otkrovenja, čiji autor, pred kraj dela, izriče sledeće upozorenje:
Od trenutka kada je izumljena štampa i kada je počela precizna reprodukcija tekstova, medu ljudima se uvrežilo shvatanje kako je ono što čitaju u Bibliji verno izvornim rukopisima. A ipak su biblijski rukopisi prepoisivani skoro hiljadu i po godina pre toga. Novozavetni tekstovi najbliži izvorniku se nalaze upravo u raznolikim amaterskim kopijama iz najranijeg doba hrišćanstva, a ne u standardizovanim prepisima kasnijih vremena.
[h=2]Greške i izmene [uredi - уреди][/h] Greške su kod prepisivanja "ne samo moguće nego i neizbježive" (Šagi-Bunić). One se mogu sastojati u nehotično krivo prepisanoj riječi, u svijesnom »ispravljanju«, u izostavljanju (lacuna) ili nadopunjavanju teksta kod prepisivanja (interpolatio).[SUP][3][/SUP] Naučnici razlikuju izmene koje su načinjene slučajno, greškom pisara, i one koje su načinjene namerno, usled određenog plana. Kakogod, kada pisar jednom izmeni tekst - bilo slučajno, bilo namerno - izmene postaju trajne u rukopisu. Naredni pisar, koji prepisuje rukopis, prepisuje i te greške i dodaje svoje greške. Vremenom se greške ponavljaju i umnožavaju.
Kelsos, helenistički filozof iz 2. veka, je kritikovao prepisivače hrišćanske literature zbog njihove prepisivačke prakse pune grešaka, te namernog menjanja tekstova:
Naučnici danas procenjuju da postoji između 200.000 i 400.000 tekstualnih razlika u poznatim rukopisima Novog zaveta.[SUP][1][/SUP] Ehrman slikovito ističe da ima više razlika među poznatim rukopisima nego što ima reči u Novom zavetu. Najveći broj izmena je načinjen u prvim vekovima hrišćanstva, pre nego što su se pojavili profesionalni pisari.
[h=3]Slučajne greške [uredi - уреди][/h]
Uzorak Lenjingradskog kodeksa
Najveći broj izmena koje nalazimo u ranohrišćanskim rukopisima nemaju nikakve veze sa teologijom ili ideologijom, već su obične greške - omaške pera, slučajna izostavljanja, nenamerna dodavanja, pogrešno napisane reči i slično. Nekad bi prepisivači menjali tekst jer su mislili da tako ispravljaju grešku, npr. kada bi naišli na nelogičnost ili pogrešan geografski naziv.
[h=3]Namerne izmene [uredi - уреди][/h] Tekstovi Novog zaveta su se ponekad menjali iz teoloških razloga. To se događalo kad su prepisivači hteli da osiguraju da tekstovi kažu ono što bi oni želeli da kažu; ponekad je razlog što su za njihova života besnele teološke rasprave. Namerne izmene mogu biti izuzetno značajne, zato što nam mogu reći nešto o tome kako su tekst tumačili pisari koji su ga prepisivali.
Profesor Bart Erman nalazi primere izmene novozavetnih rukopisa radi suprotstavljanja adopcionističkoj hristologiji. Te promene naglašavaju da je Isusa rodila devica, da nije usvojen prilikom krštenja i da je bio Bog. Erman takvu promenu nalazi u Prvoj poslanici Timotiju, gde je za Hrista stajalo „onaj koji se ispoljio u telu" što je promenjeno u „Bog koji se ispoljio u telu".[SUP][1][/SUP]
U starim rukopisima Evanđelja po Luki, kada su Josif i Marija vodili Isusa u Hram da ga blagoslovi sveti čovek Simeon, stoji: „njegov otac i majka čudili onome što mu je rečeno" (Luka 2:33). Međutim, mnogim rukopisima taj pasus je izmenjen da glasi: „Josif i njegova majka su se čudili..." Tako izmenjeno Evanđelje više ne govori da je Josif otac Isusa.[SUP][6][/SUP] Sličnih izmena ima i nekoliko stihova kasnije, kada Isus kao dvanaestogodišnjak bez znanja roditelja ostane u Hramu. Tekst kaže: „njegovi roditelji nisu znali za to". Neki rukopisi menjaju tekst da glasi: „Josif i njegova majka nisu znali za to". Dalje u tekstu, nakon što su se vratili u Jerusalim da nađu Isusa, Marija ga nalazi u hramu i grdi: „Otac i ja smo te tražili!" I opet su neki pisari izmenili tekst da glasi „Mi smo te tražili!"[SUP][1][/SUP] Jedna od najočitijih protuadopcijskih izmena se pojavljuje u priči o Jovanovom krštenju Isusa, što je mesto koje su adopcionisti koristili kao dokaz da je Bog odabrao Isusa da bude njegov sin. U najvećem broju sačuvanih rukopisa glas sa neba kaže: „Ti si moj voljeni Sin kojim sam veoma zadovoljan" (Luka, 3:23). Ali, u jednom starom grčkom rukopisu i u nekoliko latinskih, glas kaže nešto sasvim drugačije: „Ti si moj Sin, danas sam te rodio”. Citat u ovom obliku navode i rani crkveni oci u vremenu pre nastanka većine sačuvanih rukopisa. I u gotovo svim slučajevima, navodi se druga varijanta teksta („danas sam te rodio"). Tekst su izmenili kasniji pisari koji su se plašili adopcionističkih konotacija.[SUP][1][/SUP]
Pored teoloških motiva, na prepise teksta su delovali i drugi istorijski faktori, koji su se odnosili na društvene sukobe tog vremena, kao što je uloga žene u ranom hrišćanstvu, hrišćanski spor s Jevrejima i odbrane od paganske kritike. Još jedan faktor je pisarska sklonost „usklađivanja" pasusa, kad god se ista priča javlja u više evanđelja.
[h=2]Glavni rukopisi Biblije [uredi - уреди][/h] Najznačajniji sačuvani rukopisi Biblije (neki sadrže samo hebrejski Tanah, a neki i Novi zavet), kronološkim redom:
[TABLE]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR="bgcolor: #ffe4c4"]
Rukopis Primjeri Jezik pisanja Nastanak [/TR]
[TR]
[TD]Svitci s Mrtvog mora[/TD]
[TD]1QIsa[SUP]b[/SUP][/TD]
[TD]hebrejski i grčki[/TD]
[TD]150. pne. do 68.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 4"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Septuaginta[/TD]
[TD]Vatikanski, Sinajski, Aleksandrijski kodeks, i ostali rani rukopisi[/TD]
[TD]grčki[/TD]
[TD]4. stoljeće[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 4"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Pešita[/TD]
[TD][/TD]
[TD]sirijski dijalekt aramejskog jezika[/TD]
[TD]početak 5. stoljeća[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 4"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Vulgata[/TD]
[TD][/TD]
[TD]latinski[/TD]
[TD]početak 5. stoljeća[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 4"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Masoretski rukopisi[/TD]
[TD]Alepski kodeks (nastao oko 920. godine), Lenjingradski kodeks (nastao oko 1008. godine) i ostali rukopisi[/TD]
[TD]hebrejski[/TD]
[TD]10. stoljeće[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 4"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Samarijsko Petoknjižje[/TD]
[TD][/TD]
[TD]samarijski[/TD]
[TD]najstariji rukopis iz 11. stoljeća, najmlađi iz 16. stoljeća[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 4"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Targum[/TD]
[TD][/TD]
[TD]aramejski[/TD]
[TD]11. stoljeće[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 4"][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[h=2]Rukopisi Novog zaveta [uredi - уреди][/h]
Najstariji sačuvani novozavetni fragment: Evanđelje po Jovanu iz 2. veka.
Ranih grčkih rukopisa je bilo mnogo i znatno su se razlikovali, što je veoma rano dovelo do problema sa prevodima tekstova na latinski. Problem je kulminirao krajem 4. veka, kad je papa Damas naložio najvećem učenjaku svog vremena, Jeronimu, da načini zvanični latinski prevod za sve hrišćane koji govore latinski, u Rimu i šire. Jeronim je morao da uporedi brojne kopije biblijskih rukopisa, i grčke i latinske, da bi prosudio o tekstu za koji je smatrao da su ga izvorno napisali autori. Taj prevod Biblije je postao poznat kao Vulgata (=narodna) Biblija hrišćana latinskog jezika.[SUP][1][/SUP]
Tokom srednjeg veka rukopisi Novog zaveta su prepisivani u prilično standardizovanom obliku, na Istoku u vidu vizantijskog teksta, a na Zapadu kao latinska Vulgata.
Početkom novog veka, holandski filozof Erazmo Roterdamski je priredio prvo štampano izdanje Novog zaveta na grčkom, i time stekao čast da je objavio tzv. editio princeps (prvo izdanje). Njegovo izdanje se uglavnom oslanjalo na nekolicini kasnih grčkih rukopisa iz 12. veka koje je našao u Bazelu, nastalim oko hiljadu i sto godina nakon originala. Štampa Erazmovog izdanja počela je u oktobru 1515. i završena za pet meseci (objavljeno 1516). Sam Erazmo je kasnije govorio da je ono "pre bilo zbrzano nego uređeno". Ukupno je načinio pet izdanja, sva na osnovu prvog.[SUP][1][/SUP] Erazmovo izdanje je postalo standard za sva naredna izdanja grčkih tekstova - uključujući i Stefanusovo - koje će objavljivati zapadni štampari tokom više od tri stotine godina. Upravo ta nepozdana verzija je poslužila kao osnova za najpoznatije svetske prevode, uključujući i Bibliju kralja Džejmsa, skoro do kraja 19. veka.[SUP][1][/SUP]
U 17. veku engleski proučavaoci Brajan Volton i Džon Fel su objavili izdanja koja su uzela u obzir razlike u dostupnim rukopisima. Ali tek je 1707. kritičko izdanje Novog zaveta na grčkom Džona Mila pokrenulo lavinu koja je nagnala proučavaoce da ozbiljno shvate ogroman problem tekstualnih razlika u tekstovima Novog zaveta.[SUP][7][/SUP]
John Mill (oko 1645-1707) je bio engleski teolog, koji je uložio trideset godina napornog rada da sakupi materijale za kritičko izdanje Novog zaveta na grčkom jeziku. Iako je preštampao isti tekst Stefanusovog izdanja iz 1550. godine, ono što je bitno za Milovo izdanje jesu mnogobrojne varijacije koje citira u napomenama. Mil je imao na raspolaganju oko sto grčkih rukopisa Novog zaveta. Pored toga, pažljivo je proučio novozavetne citate kod crkvenih otaca, a koristio je i rukopise na jezicima kao što su sirijski i koptski. Na zaprepašćenje i užas mnogih, Mil je locirao oko trideset hiljada razlika u novozavetnim rukopisima. Štaviše, našao je daleko više razlika no što je naveo, izostavljajući sitne varijacije. A opet su njegova zapažanja bila dovoljna da trgnu čitalačku publiku iz samozadovoljstva u koje je zapala usled stalnog ponovnog izdavanja Textus Receptus-a (prihvaćenog teksta) i verovanja da posedujemo „izvorni" grčki tekst Novog zaveta.[SUP][1][/SUP]
Karl Lachmann (1793-1851), nemački filolog i kritičar, je 1831. godine prvi načinio novu verziju teksta Novog zaveta, koja nije bila zasnovana na Textus Receptus-u, već isključivo na rukopisima iz antike.
[h=2]Tekstualna kritika [uredi - уреди][/h] Glavni članak/ci: Tekstualna kritika i Biblijska kritika
Fragment rukopisa iz Kumrana 1QIsa[SUP]b[/SUP], tj. knjige proroka Izaije.
Američki naučnik Bart Ehrman, koji proučava izmene u novozavetnim rukopisima nastale tokom viševekovnog prepisivanja, izražava znatan kriticizam:
Takođe, osporeno je tradicionalno pripisivanje autorstva nekim biblijskim spisima. Kritički proučavaoci koriste izraz pseudo-Pavlova pisma za poslanice kojima autor nije bio apostol Pavle, u koje ubrajaju Timotiju I i II, Kološanima, Efežanima i Titu.
Evo o cemu sam govorio u tom mom komentaru:
[h=1]Biblijski rukopisi[/h] Izvor: Wikipedia
Skoči na - Скочи на: navigacija- навигација, pretraga - претрага
Alepski kodeks
Biblijski rukopisi su rukopisni prijepisi biblijskih tekstova koji su sačuvani do danas. Originalni rukopisi koje je autor lično napisao zovu se autografi. Autografi biblijskih knjiga ne postoje, samo mnogobrojni prepisi, tzv. tekstualni svedoci.
Do danas je otkriveno i katalogizovano više od 7500 grčkih rukopisa Novog zaveta, od najmanjih odlomaka do obimnih dela. Ti rukopisi po starosti variraju od početka 2. veka (mali odlomak, zvan Papyrus P52, sa nekoliko redaka Jovanovog evanđelja) do 16. veka (čak i nakon pronalaska štampe). Pored grčkih rukopisa, imamo i oko deset hiljada rukopisa latinske Vulgate, plus rukopise na drugim jezicima, kao što su sirijski, koptski, jermenski, starogruzijski, crkvenoslovenski i slično. Pored toga, imamo spise crkvenih otaca koji citiraju tekstove Novog zaveta, što omogućuje da rekonstruišemo rukopise koje su rabili.[SUP][1][/SUP]
Hrišćanski pisari su bili upleteni u rasprave svoga vremena, što je uticalo i na prepise tekstova. Sačuvani rukopisi obiluju kako slučajnim greškama tako i namernim izmenama. Služeći se postojećim rukopisima, naučnici koriste tekstualnu kritiku u nameri da rekonstruišu izvorni tekst.
[TABLE="class: toc"]
[TR]
[TD] [h=2]Sadržaj/Садржај[/h] [sakrij/сакриј]
- 1 Prepisivanje
- 2 Greške i izmene
- 3 Glavni rukopisi Biblije
- 4 Rukopisi Novog zaveta
- 5 Tekstualna kritika
- 6 Izvori
- 7 Vidi još
- 8 Vanjske veze
[/TR]
[/TABLE]
[h=2]Prepisivanje [uredi - уреди][/h]
Pisar prepisuje biblijske spise
Prepisivači ranih hrišćanskih spisa su prepisivali svoje tekstove u svetu koji nije imao štamparske mašine. Pošto su morale da se prepisuju rukom, jedna po jedna, većina knjiga nije načinjena u velikom broju rukopisa. Čak i one koje su doživele da budu prepisane u velikom broju kopija nisu sve bile iste, jer su pisari neizbežno unosili izmene u tekstu, bilo slučajno (usled omaške ili nepažnje) bilo planski (kada je pisar namerno menjao reči koje je prepisivao).[SUP][1][/SUP]
Kada se primerak jednom pusti u promet on se dalje prepisuje, pri čemu nastaju greške. Onda se prepisi s grešakama dalje prepisuju. Izvorni primerak se na kraju izgubi, izliže ili uništi. U određenom trenutku, nije više moguće uporediti neku kopiju sa originalom da bi se utvrdilo da li je „ispravna".[SUP][1][/SUP]
U stara vremena, čitalac nije mogao biti siguran da čita ono što je autor zaista napisao. Autori nisu mogli jemčiti da se njihovi tekstovi neće menjati kad se jednom puste u promet. Stoga su pisci nekad stavljali kletvu za prepisivače koji im prepravljaju tekstove. Tu vrstu kletve nalazimo i u Knjizi Otkrovenja, čiji autor, pred kraj dela, izriče sledeće upozorenje:
Svedočim svima koji čuju reči proročanstva ove knjige: ako im bilo ko nešto doda, Bog će mu dati pošasti opisane u ovoj knjizi: a ako bilo ko oduzme neku od reči knjige ovog proročanstva, Bog će oduzeti njegov deo drveta života i svetog grada, kako je opisano u ovoj knjizi."
Mogućnost pogreške je povećavalo i to što u prva tri veka hrišćanske spise nisu prepisivali profesionalni pisari, već relativno pismeni pripadnici hrišćanskih zajednica. Počev od 4. veka, rukopise su počeli da prepisuju profesionalni pisari, što je značajno smanjilo broj grešaka koje su se potkradale u tekstu. U narednim vekovima, prepisivanje hrišćanskih tekstova postalo je dužnost monaha koji su u manastirima prepisivali svete tekstove pažljivo i savesno. Ta praksa se nastavila tokom srednjeg veka, sve do pronalaska štampe u 15. veku.[SUP][2][/SUP]– Knjiga Otkrovenja 22:18-19
Od trenutka kada je izumljena štampa i kada je počela precizna reprodukcija tekstova, medu ljudima se uvrežilo shvatanje kako je ono što čitaju u Bibliji verno izvornim rukopisima. A ipak su biblijski rukopisi prepoisivani skoro hiljadu i po godina pre toga. Novozavetni tekstovi najbliži izvorniku se nalaze upravo u raznolikim amaterskim kopijama iz najranijeg doba hrišćanstva, a ne u standardizovanim prepisima kasnijih vremena.
[h=2]Greške i izmene [uredi - уреди][/h] Greške su kod prepisivanja "ne samo moguće nego i neizbježive" (Šagi-Bunić). One se mogu sastojati u nehotično krivo prepisanoj riječi, u svijesnom »ispravljanju«, u izostavljanju (lacuna) ili nadopunjavanju teksta kod prepisivanja (interpolatio).[SUP][3][/SUP] Naučnici razlikuju izmene koje su načinjene slučajno, greškom pisara, i one koje su načinjene namerno, usled određenog plana. Kakogod, kada pisar jednom izmeni tekst - bilo slučajno, bilo namerno - izmene postaju trajne u rukopisu. Naredni pisar, koji prepisuje rukopis, prepisuje i te greške i dodaje svoje greške. Vremenom se greške ponavljaju i umnožavaju.
Kelsos, helenistički filozof iz 2. veka, je kritikovao prepisivače hrišćanske literature zbog njihove prepisivačke prakse pune grešaka, te namernog menjanja tekstova:
Neki vernici, kao da su došli sa pijanke, idu dotle da protivreče sami sebi i menjaju izvorni tekst evanđelja po tri ili četiri i više puta, te menjaju njegov karakter da bi uz pomoć toga izbegli probleme kada se suoče sa kritikom.[SUP][4][/SUP]
—Kelsos
Origen, crkveni otac iz 3. veka, takođe govori o velikom broju razlika među rukopisima evanđelja koje je imao:—Kelsos
Razlika između rukopisa bila je velika, bilo zbog nemara nekih prepisivača, bilo zbog perverzne drskosti drugih; oni su ili propustili da prekontrolišu ono što su prepisali, ili su prilikom korekture dodavali ili oduzimali šta im se prohte.[SUP][5][/SUP]
—Origen
Papa Damas se u 4. veku toliko zabrinuo zbog razlika medu latinskim rukopisima, da je naimenovao Jeronima da načini standardizovan prevod. Problem tekstualnih razlika je bio potisnut tokom srednjeg veka, sve do 17. veka kada su Mil i drugi naučnici počeli ozbiljno da mu posvećuju pažnju.—Origen
Naučnici danas procenjuju da postoji između 200.000 i 400.000 tekstualnih razlika u poznatim rukopisima Novog zaveta.[SUP][1][/SUP] Ehrman slikovito ističe da ima više razlika među poznatim rukopisima nego što ima reči u Novom zavetu. Najveći broj izmena je načinjen u prvim vekovima hrišćanstva, pre nego što su se pojavili profesionalni pisari.
[h=3]Slučajne greške [uredi - уреди][/h]
Uzorak Lenjingradskog kodeksa
Najveći broj izmena koje nalazimo u ranohrišćanskim rukopisima nemaju nikakve veze sa teologijom ili ideologijom, već su obične greške - omaške pera, slučajna izostavljanja, nenamerna dodavanja, pogrešno napisane reči i slično. Nekad bi prepisivači menjali tekst jer su mislili da tako ispravljaju grešku, npr. kada bi naišli na nelogičnost ili pogrešan geografski naziv.
[h=3]Namerne izmene [uredi - уреди][/h] Tekstovi Novog zaveta su se ponekad menjali iz teoloških razloga. To se događalo kad su prepisivači hteli da osiguraju da tekstovi kažu ono što bi oni želeli da kažu; ponekad je razlog što su za njihova života besnele teološke rasprave. Namerne izmene mogu biti izuzetno značajne, zato što nam mogu reći nešto o tome kako su tekst tumačili pisari koji su ga prepisivali.
Profesor Bart Erman nalazi primere izmene novozavetnih rukopisa radi suprotstavljanja adopcionističkoj hristologiji. Te promene naglašavaju da je Isusa rodila devica, da nije usvojen prilikom krštenja i da je bio Bog. Erman takvu promenu nalazi u Prvoj poslanici Timotiju, gde je za Hrista stajalo „onaj koji se ispoljio u telu" što je promenjeno u „Bog koji se ispoljio u telu".[SUP][1][/SUP]
U starim rukopisima Evanđelja po Luki, kada su Josif i Marija vodili Isusa u Hram da ga blagoslovi sveti čovek Simeon, stoji: „njegov otac i majka čudili onome što mu je rečeno" (Luka 2:33). Međutim, mnogim rukopisima taj pasus je izmenjen da glasi: „Josif i njegova majka su se čudili..." Tako izmenjeno Evanđelje više ne govori da je Josif otac Isusa.[SUP][6][/SUP] Sličnih izmena ima i nekoliko stihova kasnije, kada Isus kao dvanaestogodišnjak bez znanja roditelja ostane u Hramu. Tekst kaže: „njegovi roditelji nisu znali za to". Neki rukopisi menjaju tekst da glasi: „Josif i njegova majka nisu znali za to". Dalje u tekstu, nakon što su se vratili u Jerusalim da nađu Isusa, Marija ga nalazi u hramu i grdi: „Otac i ja smo te tražili!" I opet su neki pisari izmenili tekst da glasi „Mi smo te tražili!"[SUP][1][/SUP] Jedna od najočitijih protuadopcijskih izmena se pojavljuje u priči o Jovanovom krštenju Isusa, što je mesto koje su adopcionisti koristili kao dokaz da je Bog odabrao Isusa da bude njegov sin. U najvećem broju sačuvanih rukopisa glas sa neba kaže: „Ti si moj voljeni Sin kojim sam veoma zadovoljan" (Luka, 3:23). Ali, u jednom starom grčkom rukopisu i u nekoliko latinskih, glas kaže nešto sasvim drugačije: „Ti si moj Sin, danas sam te rodio”. Citat u ovom obliku navode i rani crkveni oci u vremenu pre nastanka većine sačuvanih rukopisa. I u gotovo svim slučajevima, navodi se druga varijanta teksta („danas sam te rodio"). Tekst su izmenili kasniji pisari koji su se plašili adopcionističkih konotacija.[SUP][1][/SUP]
Pored teoloških motiva, na prepise teksta su delovali i drugi istorijski faktori, koji su se odnosili na društvene sukobe tog vremena, kao što je uloga žene u ranom hrišćanstvu, hrišćanski spor s Jevrejima i odbrane od paganske kritike. Još jedan faktor je pisarska sklonost „usklađivanja" pasusa, kad god se ista priča javlja u više evanđelja.
[h=2]Glavni rukopisi Biblije [uredi - уреди][/h] Najznačajniji sačuvani rukopisi Biblije (neki sadrže samo hebrejski Tanah, a neki i Novi zavet), kronološkim redom:
[TABLE]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR="bgcolor: #ffe4c4"]
Rukopis Primjeri Jezik pisanja Nastanak [/TR]
[TR]
[TD]Svitci s Mrtvog mora[/TD]
[TD]1QIsa[SUP]b[/SUP][/TD]
[TD]hebrejski i grčki[/TD]
[TD]150. pne. do 68.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 4"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Septuaginta[/TD]
[TD]Vatikanski, Sinajski, Aleksandrijski kodeks, i ostali rani rukopisi[/TD]
[TD]grčki[/TD]
[TD]4. stoljeće[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 4"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Pešita[/TD]
[TD][/TD]
[TD]sirijski dijalekt aramejskog jezika[/TD]
[TD]početak 5. stoljeća[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 4"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Vulgata[/TD]
[TD][/TD]
[TD]latinski[/TD]
[TD]početak 5. stoljeća[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 4"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Masoretski rukopisi[/TD]
[TD]Alepski kodeks (nastao oko 920. godine), Lenjingradski kodeks (nastao oko 1008. godine) i ostali rukopisi[/TD]
[TD]hebrejski[/TD]
[TD]10. stoljeće[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 4"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Samarijsko Petoknjižje[/TD]
[TD][/TD]
[TD]samarijski[/TD]
[TD]najstariji rukopis iz 11. stoljeća, najmlađi iz 16. stoljeća[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 4"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Targum[/TD]
[TD][/TD]
[TD]aramejski[/TD]
[TD]11. stoljeće[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 4"][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[h=2]Rukopisi Novog zaveta [uredi - уреди][/h]
Najstariji sačuvani novozavetni fragment: Evanđelje po Jovanu iz 2. veka.
Ranih grčkih rukopisa je bilo mnogo i znatno su se razlikovali, što je veoma rano dovelo do problema sa prevodima tekstova na latinski. Problem je kulminirao krajem 4. veka, kad je papa Damas naložio najvećem učenjaku svog vremena, Jeronimu, da načini zvanični latinski prevod za sve hrišćane koji govore latinski, u Rimu i šire. Jeronim je morao da uporedi brojne kopije biblijskih rukopisa, i grčke i latinske, da bi prosudio o tekstu za koji je smatrao da su ga izvorno napisali autori. Taj prevod Biblije je postao poznat kao Vulgata (=narodna) Biblija hrišćana latinskog jezika.[SUP][1][/SUP]
Tokom srednjeg veka rukopisi Novog zaveta su prepisivani u prilično standardizovanom obliku, na Istoku u vidu vizantijskog teksta, a na Zapadu kao latinska Vulgata.
Početkom novog veka, holandski filozof Erazmo Roterdamski je priredio prvo štampano izdanje Novog zaveta na grčkom, i time stekao čast da je objavio tzv. editio princeps (prvo izdanje). Njegovo izdanje se uglavnom oslanjalo na nekolicini kasnih grčkih rukopisa iz 12. veka koje je našao u Bazelu, nastalim oko hiljadu i sto godina nakon originala. Štampa Erazmovog izdanja počela je u oktobru 1515. i završena za pet meseci (objavljeno 1516). Sam Erazmo je kasnije govorio da je ono "pre bilo zbrzano nego uređeno". Ukupno je načinio pet izdanja, sva na osnovu prvog.[SUP][1][/SUP] Erazmovo izdanje je postalo standard za sva naredna izdanja grčkih tekstova - uključujući i Stefanusovo - koje će objavljivati zapadni štampari tokom više od tri stotine godina. Upravo ta nepozdana verzija je poslužila kao osnova za najpoznatije svetske prevode, uključujući i Bibliju kralja Džejmsa, skoro do kraja 19. veka.[SUP][1][/SUP]
U 17. veku engleski proučavaoci Brajan Volton i Džon Fel su objavili izdanja koja su uzela u obzir razlike u dostupnim rukopisima. Ali tek je 1707. kritičko izdanje Novog zaveta na grčkom Džona Mila pokrenulo lavinu koja je nagnala proučavaoce da ozbiljno shvate ogroman problem tekstualnih razlika u tekstovima Novog zaveta.[SUP][7][/SUP]
John Mill (oko 1645-1707) je bio engleski teolog, koji je uložio trideset godina napornog rada da sakupi materijale za kritičko izdanje Novog zaveta na grčkom jeziku. Iako je preštampao isti tekst Stefanusovog izdanja iz 1550. godine, ono što je bitno za Milovo izdanje jesu mnogobrojne varijacije koje citira u napomenama. Mil je imao na raspolaganju oko sto grčkih rukopisa Novog zaveta. Pored toga, pažljivo je proučio novozavetne citate kod crkvenih otaca, a koristio je i rukopise na jezicima kao što su sirijski i koptski. Na zaprepašćenje i užas mnogih, Mil je locirao oko trideset hiljada razlika u novozavetnim rukopisima. Štaviše, našao je daleko više razlika no što je naveo, izostavljajući sitne varijacije. A opet su njegova zapažanja bila dovoljna da trgnu čitalačku publiku iz samozadovoljstva u koje je zapala usled stalnog ponovnog izdavanja Textus Receptus-a (prihvaćenog teksta) i verovanja da posedujemo „izvorni" grčki tekst Novog zaveta.[SUP][1][/SUP]
Karl Lachmann (1793-1851), nemački filolog i kritičar, je 1831. godine prvi načinio novu verziju teksta Novog zaveta, koja nije bila zasnovana na Textus Receptus-u, već isključivo na rukopisima iz antike.
[h=2]Tekstualna kritika [uredi - уреди][/h] Glavni članak/ci: Tekstualna kritika i Biblijska kritika
Fragment rukopisa iz Kumrana 1QIsa[SUP]b[/SUP], tj. knjige proroka Izaije.
Američki naučnik Bart Ehrman, koji proučava izmene u novozavetnim rukopisima nastale tokom viševekovnog prepisivanja, izražava znatan kriticizam:
Mi ne samo da nemamo originale, nego nemamo ni prve prepise originala. A nemamo čak ni prepise prepisa originala, pa ni prepise prepisa prepisa originala. Mi samo imamo prepise koji su načinjeni mnogo kasnije, u najvećem broju slučajeva mnogo vekova kasnije. A svi ti prepisi se međusobno razlikuju na više hiljada mesta.[SUP][1][/SUP]
Tekstolozi su sa relativnom pouzdanošću locirali nekoliko mesta u preživelim biblijskim rukopisima koja ne predstavljaju izvorni tekst Novog zaveta. Neki od takvih odlomaka iz evanđelja, za koje danas prilično pouzdano znamo da nisu izvorno pripadali Novom zavetu, su postali delovi Biblije popularni kod hrišćana vekovima.[SUP][1][/SUP]
Takođe, osporeno je tradicionalno pripisivanje autorstva nekim biblijskim spisima. Kritički proučavaoci koriste izraz pseudo-Pavlova pisma za poslanice kojima autor nije bio apostol Pavle, u koje ubrajaju Timotiju I i II, Kološanima, Efežanima i Titu.
Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Драган, онда би непријатељи Библије први скочили. А то што ти кажеш да сам ја неедукован, много ме секира, важно да сте ви едуковани у вашој секти. Видиш ли да користите потпуно исте аргументе као и "сведоци"? Видиш ли да је иста јерес у питању? Зато и ви, као и они и мормони, тврдите да је Исус анђео Михаило. Тако сте и настајали оспоравајући божанску природу Христа, а касније сте се мењали као камелеон. Још су "сведоци" искренији од вас који се мењате како ветар дува. Бришете старо, мењате текстове, кријете многе ствари од јавности и сл. Срећом па ништа неће бити скривено, јер то је воља Божија. Тако и ваше јереси.
Дакле, из свега овога, ви заступате да је Библија мењана и то баш на местима где вама одговара (као што сведоци тврде), признајете да су Бог и Алах исто - ствар превода (то ми ниси одговорио, желео бих да знам да ли и ти заступаш ту тврдњу као ови остали адвентисти), па зато ви имате "бољи" превод.
Видим да ви имате истину која је још скривенија од овога што сте нам до сада показивали, клупко се одмотава...
Богу хвала,остаћу ја неедукован, а ти се слободно "едукуј" са свим тим јеретичким списима и тврдњама. Неће бити да сте ви већи стручњаци за Библију од православне цркве која је и прве примерке чувала и умножавала, стрикно водећи рачуна да се не деси ово што ти оптужујеш. Ви сте се испилили тек пре 150 година и знате целу историју цркве, само подметачине и измишљотине, наводно неки списи и остало. Било је списа и јеванђеља превише, срећом па је Библија канонизована да се не би десило да неки јеретички спис касније буде убачен. Овако остаде реч Божија чиста и непоколебљиви сведок Христу, а ви причајте шта хоћете и подмећите своје преваре свету слободно.
"Američki naučnik Bart Ehrman, koji proučava izmene u novozavetnim rukopisima nastale tokom viševekovnog prepisivanja, izražava znatan kriticizam:
Takođe, osporeno je tradicionalno pripisivanje autorstva nekim biblijskim spisima. Kritički proučavaoci koriste izraz pseudo-Pavlova pisma za poslanice kojima autor nije bio apostol Pavle, u koje ubrajaju Timotiju I i II, Kološanima, Efežanima i Titu. "
сотонски покушај да се дискредитује Библија, а видим ви брже-боље се ослањате на те приче. Само напред...пред вама је светла будућност.
1. Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој за обећање живота у Исусу Христу, (Тимотију 1)
Од сада вас сматрам оспоривачима Библије, и ово је јасан доказ да све није онако као што изгледа. Тачно сте вуци у јагњећој кожи, кријете се иза Библије, а овамо је оспоравате и ко зна шта вас све уче на вашим "предавањима". Богу хвала па сам нешколован (неедукован), а ти падеже не знаш...
"Profesor Bart Erman nalazi primere izmene novozavetnih rukopisa radi suprotstavljanja adopcionističkoj hristologiji. Te promene naglašavaju da je Isusa rodila devica, da nije usvojen prilikom krštenja i da je bio Bog. Erman takvu promenu nalazi u Prvoj poslanici Timotiju, gde je za Hrista stajalo „onaj koji se ispoljio u telu" što je promenjeno u „Bog koji se ispoljio u telu".
U starim rukopisima Evanđelja po Luki, kada su Josif i Marija vodili Isusa u Hram da ga blagoslovi sveti čovek Simeon, stoji: „njegov otac i majka čudili onome što mu je rečeno" (Luka 2:33). Međutim, mnogim rukopisima taj pasus je izmenjen da glasi: „Josif i njegova majka su se čudili..." "
Кажем ја, основани сте оспоравајући Христову божанску природу, тако ћете и завршити вашу причу. Јеретици Арија, ништа се нисте променили за све ове векове. Завршна фаза оспоравања Христа, време је за антихриста, немојте губити време.
Дакле, из свега овога, ви заступате да је Библија мењана и то баш на местима где вама одговара (као што сведоци тврде), признајете да су Бог и Алах исто - ствар превода (то ми ниси одговорио, желео бих да знам да ли и ти заступаш ту тврдњу као ови остали адвентисти), па зато ви имате "бољи" превод.
Видим да ви имате истину која је још скривенија од овога што сте нам до сада показивали, клупко се одмотава...
Богу хвала,остаћу ја неедукован, а ти се слободно "едукуј" са свим тим јеретичким списима и тврдњама. Неће бити да сте ви већи стручњаци за Библију од православне цркве која је и прве примерке чувала и умножавала, стрикно водећи рачуна да се не деси ово што ти оптужујеш. Ви сте се испилили тек пре 150 година и знате целу историју цркве, само подметачине и измишљотине, наводно неки списи и остало. Било је списа и јеванђеља превише, срећом па је Библија канонизована да се не би десило да неки јеретички спис касније буде убачен. Овако остаде реч Божија чиста и непоколебљиви сведок Христу, а ви причајте шта хоћете и подмећите своје преваре свету слободно.
"Američki naučnik Bart Ehrman, koji proučava izmene u novozavetnim rukopisima nastale tokom viševekovnog prepisivanja, izražava znatan kriticizam:
Mi ne samo da nemamo originale, nego nemamo ni prve prepise originala. A nemamo čak ni prepise prepisa originala, pa ni prepise prepisa prepisa originala. Mi samo imamo prepise koji su načinjeni mnogo kasnije, u najvećem broju slučajeva mnogo vekova kasnije. A svi ti prepisi se međusobno razlikuju na više hiljada mesta.
Tekstolozi su sa relativnom pouzdanošću locirali nekoliko mesta u preživelim biblijskim rukopisima koja ne predstavljaju izvorni tekst Novog zaveta. Neki od takvih odlomaka iz evanđelja, za koje danas prilično pouzdano znamo da nisu izvorno pripadali Novom zavetu, su postali delovi Biblije popularni kod hrišćana vekovima.
Takođe, osporeno je tradicionalno pripisivanje autorstva nekim biblijskim spisima. Kritički proučavaoci koriste izraz pseudo-Pavlova pisma za poslanice kojima autor nije bio apostol Pavle, u koje ubrajaju Timotiju I i II, Kološanima, Efežanima i Titu. "
сотонски покушај да се дискредитује Библија, а видим ви брже-боље се ослањате на те приче. Само напред...пред вама је светла будућност.
1. Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој за обећање живота у Исусу Христу, (Тимотију 1)
Од сада вас сматрам оспоривачима Библије, и ово је јасан доказ да све није онако као што изгледа. Тачно сте вуци у јагњећој кожи, кријете се иза Библије, а овамо је оспоравате и ко зна шта вас све уче на вашим "предавањима". Богу хвала па сам нешколован (неедукован), а ти падеже не знаш...
"Profesor Bart Erman nalazi primere izmene novozavetnih rukopisa radi suprotstavljanja adopcionističkoj hristologiji. Te promene naglašavaju da je Isusa rodila devica, da nije usvojen prilikom krštenja i da je bio Bog. Erman takvu promenu nalazi u Prvoj poslanici Timotiju, gde je za Hrista stajalo „onaj koji se ispoljio u telu" što je promenjeno u „Bog koji se ispoljio u telu".
U starim rukopisima Evanđelja po Luki, kada su Josif i Marija vodili Isusa u Hram da ga blagoslovi sveti čovek Simeon, stoji: „njegov otac i majka čudili onome što mu je rečeno" (Luka 2:33). Međutim, mnogim rukopisima taj pasus je izmenjen da glasi: „Josif i njegova majka su se čudili..." "
Кажем ја, основани сте оспоравајући Христову божанску природу, тако ћете и завршити вашу причу. Јеретици Арија, ништа се нисте променили за све ове векове. Завршна фаза оспоравања Христа, време је за антихриста, немојте губити време.
Poslednja izmena:
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Adriane, slo koje se sprema globalno je. Zar zbilja mislis da ce mu Srbija odoleti, a zar ne vidis kako politicari klece na kolenima i mole samo da budu deo te mnozine?
---------------
На жалост, ви сте део тог зла, само на религијском пољу. Знам да ни Србија неће одолети, цео свет је доведен до безнађа од стране ваших оснивача (масона) само да би се појавила фигура која "заводи ред". Имали смо случај бивше Југославије где су сви могли да живе у истој кући, а вођу просто обожавали. Многи и данас прижељкују то време, зато ја и тврдим да је Југославија била експеримент онога што се спрема на глобалном нивоу. Сви чекају ту политичку личност која ће свет "средити", само што њему неће бити довољно да буде само политички вођа. Погледајмо само старе снимке и сведочења људи како су гледали на вођу бивше Југославије, тачно тако ће се поставити и светски вођа. То не само да је идолопоклонство, већ ће бити и проглашено за божанство.
Bravo Adriane, a sta kazes, Pravoslavna crkva je zavrsila svoj prosvetni posao. Nisam toliko mlad, ali za ovo decenija jos nisam video tu prosvetu, a ni na tebi ne vidim posledice te prosvete.
Нећеш је више ни видети до доласка Христовог, сада је време безбожништва и лажне религије (површне). Бог је одавно избачен из људског срца и из школа. После Другог рата креће избацивање Бога из просвете, како код комуниста, тако и код капиталиста. Исте се ствари уче свуда. А оспоравање историје и чињеница је велики успех овог испирања мозга у задњих 60 година, како на западу, тако и на истоку. Било да је петокрака бела, црвена, жута, заједно са полумесецом, на плавој застави ЕУ итд., свуда се исто радило. Зато данас имамо генерације које осећају потпуну одбојност према Богу, а немају појма зашто. Све је систематски рађено.
Не мораш ти ништа да видиш, има ко ће видети. Твој суд ми нимало није битан. Мени је само суд Божији битан.
"Ima razloga zasto ne zelis da diskutujes. Nije sporna laodiikejnina izjava nego tvoja Adriane..
Zasto si izjavio da nas adenominaciju uci vernika da je Biblija ,neistinita.."
Ја рекао? Рекао је припадник твоје секте, ја сам само показао свима који читају шта човек говори. Још се бори да докаже да је Библија стварно погрешно превођена и да су додаване речи. Ти се бориш да објасниш да Алах значи бог, па самим тим је то и наш Бог. Мој Бог није Алах, мој Господ и Бог је Исус који је Христ, Син Божији који страда на Крсту и Васкрсе у трећи дан. И нема другог имена под капом небеском са којим бисмо се спасили до имена Исусовог.
Сами сте се заглибили показујући ваша права учења која се не износе у јавност. Сада се лакше дише и људи могу да виде заиста шта се крије иза ваших "истина". Теби смета што се у Србији не живи као у Америци, а мени се гади да дође то што ти хвалиш. То лицемерје које пропагира твоја Америка и шири зло у сваком погледу ако Бог да да се не усели овде, мада је све горе. Не надам се бољитку, надам се само да ме Господ сачува од свега што је дошло и шта тек следи.
---------------
На жалост, ви сте део тог зла, само на религијском пољу. Знам да ни Србија неће одолети, цео свет је доведен до безнађа од стране ваших оснивача (масона) само да би се појавила фигура која "заводи ред". Имали смо случај бивше Југославије где су сви могли да живе у истој кући, а вођу просто обожавали. Многи и данас прижељкују то време, зато ја и тврдим да је Југославија била експеримент онога што се спрема на глобалном нивоу. Сви чекају ту политичку личност која ће свет "средити", само што њему неће бити довољно да буде само политички вођа. Погледајмо само старе снимке и сведочења људи како су гледали на вођу бивше Југославије, тачно тако ће се поставити и светски вођа. То не само да је идолопоклонство, већ ће бити и проглашено за божанство.
Bravo Adriane, a sta kazes, Pravoslavna crkva je zavrsila svoj prosvetni posao. Nisam toliko mlad, ali za ovo decenija jos nisam video tu prosvetu, a ni na tebi ne vidim posledice te prosvete.
Нећеш је више ни видети до доласка Христовог, сада је време безбожништва и лажне религије (површне). Бог је одавно избачен из људског срца и из школа. После Другог рата креће избацивање Бога из просвете, како код комуниста, тако и код капиталиста. Исте се ствари уче свуда. А оспоравање историје и чињеница је велики успех овог испирања мозга у задњих 60 година, како на западу, тако и на истоку. Било да је петокрака бела, црвена, жута, заједно са полумесецом, на плавој застави ЕУ итд., свуда се исто радило. Зато данас имамо генерације које осећају потпуну одбојност према Богу, а немају појма зашто. Све је систематски рађено.
Не мораш ти ништа да видиш, има ко ће видети. Твој суд ми нимало није битан. Мени је само суд Божији битан.
"Ima razloga zasto ne zelis da diskutujes. Nije sporna laodiikejnina izjava nego tvoja Adriane..
Zasto si izjavio da nas adenominaciju uci vernika da je Biblija ,neistinita.."
Ја рекао? Рекао је припадник твоје секте, ја сам само показао свима који читају шта човек говори. Још се бори да докаже да је Библија стварно погрешно превођена и да су додаване речи. Ти се бориш да објасниш да Алах значи бог, па самим тим је то и наш Бог. Мој Бог није Алах, мој Господ и Бог је Исус који је Христ, Син Божији који страда на Крсту и Васкрсе у трећи дан. И нема другог имена под капом небеском са којим бисмо се спасили до имена Исусовог.
Сами сте се заглибили показујући ваша права учења која се не износе у јавност. Сада се лакше дише и људи могу да виде заиста шта се крије иза ваших "истина". Теби смета што се у Србији не живи као у Америци, а мени се гади да дође то што ти хвалиш. То лицемерје које пропагира твоја Америка и шири зло у сваком погледу ако Бог да да се не усели овде, мада је све горе. Не надам се бољитку, надам се само да ме Господ сачува од свега што је дошло и шта тек следи.
Član
- Učlanjen(a)
- 01.02.2011
- Poruka
- 702
"Adriane, pa ja toliko napisah o toj razliuci izmedjiu nas i vas, i javno izjavih da ne vidim da Pravoslavna crkva izvrsava Hristov nalog u objavljivanja Jevadjelja svetu, a ti o tome ni reci ne rec. Zasto? Zar ti mislis da nije ni potrebmno da Hrista sledimpo u svemu?"
Mikane bre! sta je stobom covece pravoslavlje je propovedano samo u vizantiji 1250g i van vizantije mozes da pitas rusiju-kavkaz,ameriku takodje.......Znas li ti koliko su Sv oci propovedali po svetu jevandjelje ehe i to jos su putovali na magarcima,peske,jedrenjacima itd.
Jadan si ti covek bratko Mikane!kazes da si "srbin" a ni istoriju srbije neznas-srpske crkve,pravo-slavlje sama rec govori za sebe znaci Ortodox prva i jedina apostolska crkva!od vremena apostola do danas.
Pa samo na kosovu koliko ima manastira VI,VII;X;XII;XV itd veka koje sluge ALAHA srusise!!!pardon vas bog alah,koga vi priznate.
A o turskoj-osmanskoj imperiji da i ne govorim koliko hramova ima,grcka,persija itd koji su vekovima propovedali jevandjelje!
I ti ce nam kazes kako pravoslavlje ne propoveda!propovodanje je zavrseno i pravoslavna crkva nije vuk u jagnjecoj kozi koja dolazi na vrata!znas gde je crkva pa idi ako hoces k Bogu ona nikog neprisiljava na to,i nikog ne vrbuje kao vi.
sta mislis Mikane kakva moze biti crkva u kapitalistickom sistemu?Pa naravno grabljiva i profiterna.
Evo da vidis koliko je pravoslavlje i gde ga sve ima sta mislis KAKO?
[TABLE]
[TR]
Diptih Carigradske patrijaršijeDiptih Ruske patrijaršije[/TR]
[TR]
[TD]Autokefalne crkve:[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]
[TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Autonomne crkve:[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Od 2005, prava autonomne crkve je dobila i Pravoslavna ohridska arhiepiskopija.
Skupština kanonskih pravoslavnih episkopa Sjeverne i Centralne Amerike,
Pravoslavna episkopska konferencija Južne Amerike
Skupština pravoslavnih episkopa Francuske,
Pravoslavna episkopska konferencija Austrije,
Pravoslavna episkopska konferencija Nemačke,
Pravoslavna episkopska konferencija Švajcarske,
Pravoslavna episkopska konferencija Italije i Malte,
Svepravoslavna episkopska konferencija za Britanska ostrva,
Pravoslavna episkopska konferencija Belgije, Holandije i Luksemburga,
Pravoslavna episkopska konferencija Skandinavije,
Pravoslavna episkopska konferencija Španije i Portugalije,
Episkopska konferencija svih kanonskih pravoslavnih episkopa Okeanije
izvor Wikipedija
Mikane bre! sta je stobom covece pravoslavlje je propovedano samo u vizantiji 1250g i van vizantije mozes da pitas rusiju-kavkaz,ameriku takodje.......Znas li ti koliko su Sv oci propovedali po svetu jevandjelje ehe i to jos su putovali na magarcima,peske,jedrenjacima itd.
Jadan si ti covek bratko Mikane!kazes da si "srbin" a ni istoriju srbije neznas-srpske crkve,pravo-slavlje sama rec govori za sebe znaci Ortodox prva i jedina apostolska crkva!od vremena apostola do danas.
Pa samo na kosovu koliko ima manastira VI,VII;X;XII;XV itd veka koje sluge ALAHA srusise!!!pardon vas bog alah,koga vi priznate.
A o turskoj-osmanskoj imperiji da i ne govorim koliko hramova ima,grcka,persija itd koji su vekovima propovedali jevandjelje!
I ti ce nam kazes kako pravoslavlje ne propoveda!propovodanje je zavrseno i pravoslavna crkva nije vuk u jagnjecoj kozi koja dolazi na vrata!znas gde je crkva pa idi ako hoces k Bogu ona nikog neprisiljava na to,i nikog ne vrbuje kao vi.
sta mislis Mikane kakva moze biti crkva u kapitalistickom sistemu?Pa naravno grabljiva i profiterna.
Evo da vidis koliko je pravoslavlje i gde ga sve ima sta mislis KAKO?
[TABLE]
[TR]
Diptih Carigradske patrijaršijeDiptih Ruske patrijaršije[/TR]
[TR]
[TD]Autokefalne crkve:[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]
- Carigradska
- Aleksandrijska
- Antiohijska
- Jerusalimska
- Ruska
- Srpska
- Rumunska
- Bugarska
- Gruzijska
- Kiparska
- Grčka
- Poljska
- Albanska
- Čeških zemalja i Slovačke
[TD]
- Carigradska
- Aleksandrijska
- Antiohijska
- Jerusalimska
- Ruska
- Gruzijska
- Srpska
- Rumunska
- Bugarska
- Kiparska
- Grčka
- Albanska
- Poljska
- Čeških zemalja i Slovačke
- Američka
[/TR]
[TR]
[TD]Autonomne crkve:[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Od 2005, prava autonomne crkve je dobila i Pravoslavna ohridska arhiepiskopija.
Skupština kanonskih pravoslavnih episkopa Sjeverne i Centralne Amerike,
Pravoslavna episkopska konferencija Južne Amerike
Skupština pravoslavnih episkopa Francuske,
Pravoslavna episkopska konferencija Austrije,
Pravoslavna episkopska konferencija Nemačke,
Pravoslavna episkopska konferencija Švajcarske,
Pravoslavna episkopska konferencija Italije i Malte,
Svepravoslavna episkopska konferencija za Britanska ostrva,
Pravoslavna episkopska konferencija Belgije, Holandije i Luksemburga,
Pravoslavna episkopska konferencija Skandinavije,
Pravoslavna episkopska konferencija Španije i Portugalije,
Episkopska konferencija svih kanonskih pravoslavnih episkopa Okeanije
izvor Wikipedija
Poslednja izmena: