Adventisti

faky · 26.09.2012

[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="width: 74%"][TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="bgcolor: #FFEFBD"]U svojim bezuspešnim pokušajima da pokažu kako je Bog u sva vremena imao svoj narod koji je bio prethodnica njihovim verskim zajednicama osnovanim u kasnija vremena, mnogi protestanti se pozivaju na razne jeretičke grupe koji bi po njima bili oni „pravi“ „verni ostatak”. Među takvim grupama se spominju i Albigenzi.

Na primer, Elena Vajt, jedan od utemeljivača adventizma u 19. veku o njima piše:

“Tako je Rim odredio da se ugasi svetlost Božje Reči i da narod ostane u tami. Ali nebo je predvidelo druga sredstva za OČUVANjE CRKVE. Mnogi VALDEŽANI i ALBINŽANI, prognani iz Francuske i Italije, došli su u Češku. Iako se nisu usudili da propovedaju javno, oni su ipak tajno radili. I tako se PRAVA VERA očuvala iz stoleća u stoleće“ (Elen Vajt, Velika Borba, 79.str)
„Vekovima se prolivala KRV SVETACA. Dok su VALDEŽANI na gorama Pijemont davali svoj život „za reč Božju i svedočanstvo Isusa Hrista“ francuski ALBIGENZI podnosili su iste žrtve zbog istih uzroka“ (Isto, str. 226)

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"][TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD] Ko su zapravo Albigenzi?
Albigenzi se pojavljuju kao neognostička i neomanihejska sekta na jugu Francuske tokom 12. i 13. veka (Albi – pokrajina/grad). Nazivani su i Katarima (kataros – čisto), iako su bili samo deo Katarskog pokreta. Osnov njihovog učenja bazirao se na dualizmu i raznim gnostičkim idejama. Verovali su u 2 boga, dobrog i lošeg. Zli bog je onaj bog Starog Zaveta, kreator fizičke materije uključujući i ljudsko telo. Dobri bog je kreator svog duhovnog sveta i to je bog Novog Zaveta. Taj dobri bog je poslao Isusa Hrista, stvoreno biće, na zemlju da oslobodi sve božanske duše koje su zarobljene u fizičkim telima. Upravo zato Albigenzi nisu verovali ni da je Hristos došao u stvarnom telu, već je to bila samo iluzija (slično jeresi docetizma iz ranih vekova). Njegova nebeska suština je probila Marijino uho, ulazeći tako u nju, a rađanje koje je usledilo je bila samo iluzija. Takođe njegove muke i stradanja po njima nisu bili stvarni.
[TABLE="width: 300, align: right"]
[TR]
[TD="bgcolor: #FFFFEE"]

Šta kažu adventistički stručnjaci?

"Ovi Katari su bili veoma različiti od Valdenžana. Verovali su da je Isus anđeo, odbijajući da je Isus bio stvaran čovek koji je umro i vaskrsao. Takođe, verovali su da je Stari Zavet došao od Sotone. Protivili su se braku. Zapravo u to vreme oni su bili ono što je Dejvid Koreš u naše."
(Adventist Review, Nov 20, 2003)

Ko je Dejvid Koreš?
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Učili su da Isus zapravo nije spasio čoveka, već samo pokazao put kojim mi možemo zadobiti spasenje. Takođe učili su protiv braka i seksualnih odnosa koji bi zapravo doveli do rađanja novog tela. (mada su praktivali konkubinat) Za one koji su već bili u braku bilo je sasvim dozvoljeno i preporučljivo da napuste svoje supružnike. Tako da su odbijali i hranu koja bi na bilo koji način bila povezana sa reprodukcijom kao što su mleko, jaja ili meso (osim ribe). Nisu verovali u vaskrsenje tela.
Bili su podeljeni u dve grupe. Obične vernike i Savršene. Ovi „savršeni“ su uvek putovali u paru i strogo se držali svojih pravila. Cilj onih običnih je bilo primanje obreda inicijacije (consolamentum) iz ruke „savršenih“ koji se često izvodio na samrtničkoj postelji. U slučaju da osoba ne bi odmah umrla, onda bi često ubrzavali proces umiranja ne dajući osobi ništa da jede (to su zvali endura, ili istrajati u bolu i patnji), a često su se i same osobe samovoljno odlučivale na enduru kako bi se oslobodile od sveta materije. (tipična samoubistva) Taj obred je bio najvažniji i smatrali su ga pravim krštenjem, budući da su odbijali krštenje vodom, jer je za njih i voda deo ovog materijalnog zlog sveta.
Tokom primanja u zajednicu „savršenih“ kandidat je pitan: „Da li obećavaš da odsada nećeš jesti meso, jaja, sir, mast, i da ćeš živeti samo od povrća i ribe. Da nećeš lagati, psovati, ubijati, da nećeš svoje telo odati bilo kojoj raskoši, da nećeš nikada ići sam kada imaš priliku da ideš u društvu, da nećeš nikada spavati bez pantalona i majce i da se nikada nećeš odreći svoje vere pred vatrom, vodom ili bilo kojom pretnjom smrti.“
Protivili su se ratu i svakom obliku kažnjavanja koje bi država preduzimala. Rimokatolici su u više navrata pokušavali da suzbiju dalje širenje ove jeresi koje je u jednom momentu zahvatilo više od 1000 naselja i gradova. Na saboru u Toluzu (1119. godine) se učenje Albigenza definiše kao jeretičko, međutim to nije mnogo uticalo na one koji su prihvatali verovanja Albigenza. Kasnije (1145.) papa Eugen 3 šalje delegaciju kardinala u Languduk, međutim ni njihovi pozivi nemaju efekta.
Stvari se radikalizuju nakon što je papski izaslanik Giles Abej ubijen 1208. na njegovom putu nazad u Rim. Papa Inoćentije 3 pokreće obračun protiv Albigenza. Čitav sever Fransuske se okreće protiv juga, i ostaju poznate reči jednog od izvršioca dela koji se pitao kako da razlikuje katolike od katara, na šta je dobio odgovor „pobij sve a Gospod će prepoznati svoje“ (mada rimokatolici negiraju autentičnost takve izjave i tvde da je ona podmetnuta). Smatra se da je poslednji katar ubijen 1321. godine čime je ovaj pokret sasvim ugušen.

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"][TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD]Šta reći na kraju?
Sveto Pismo jasno govori!

„A svaki duh koji ne priznaje da je Isus Hristos u telu došao, nije od Boga: i ovaj je antihristov.“
(1. Jovanova 4:3)
„Jer mnoge varalice iziđoše na svet koji ne priznaju Isusa Hrista da je došao u telu; ovo je varalica i antihrist.“
(2. Jovanova 2:7)

Dakle, na osnovu samo ovih reči apostola Jovana može se jasno zaključiti da su Albigenzi bili samo varalice i antihristi jer su upravo verovali to na šta nam apostol ukazuje. Pitamo se zbog čega "Božiji glasnik" Elen Vajt ove otvorene antihriste naziva „svecima, pravom verom, onima koji stradaju za Reč Božju“?

Izvor:True Faith

Pozdrav.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

faky · 26.09.2012

Nisi ti nikakav Hriscanin mikane,ti si sadukej-jevrein.

Izvor:True Faith

[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="width: 74%"][TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="bgcolor: #FFEFBD"]George R. Knight, profesor crkvene istorije na adventističkom teološkom fakultetu, donosi u svojoj knjizi "Kratka istorija Hrišćanske adventističke crkve" zanimljiv izveštaj o tome kako se razvijala doktrina o davanju desetka u toj organizaciji.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD]Hrišćani su se uvek držali principa dobrovoljnih darova koji je opisan u Bibliji:

"A učenici odlučiše da svaki od njih, koliko koji mogaše, pošalje, na pomoć braći koja življahu u Judeji."
(Dela 11:29)

"Svakog prvog dana nedjelje, neka svaki od vas ostavlja kod sebe sakupljajući koliko može, da ne bivaju prikupljanja onda kada dođem."
(1.Kor 16:2)

Međutim, ubrzo nakon svoga nastanka osnivači Adventizma su počeli da "podstiču" svoje sledbenike koliko bi to trebalo da bude. Za svoje "finanskijske probleme" osnovana je "radna grupa", koja je "rešenje" tražila u Pismu:

"Očekujući finansijske probleme, crkva u Battle Creeku (najuticajnija crkva poštovaoca subote) osnovala je u proleće 1858. radnu grupu da istražuje Pismo za plan podrške propovedničkoj službi. Pod vođstvom J.N.Andrewsa, ova grupa je podnela izveštaj početkom 1859. godine. Oni su preložili plan koji je postao poznat kao sistemsko darivanje (ili "sestra Betsy", kako su ga neki nazvali).

Plan je podsticao muškarce da daju pet do dvadeset pet centi sedmično, a žene dva do deset centi. Osim toga, obe su grupe trebale da daju jedan do pet centi sedmično za nekretnine vredne stotinu dolara.

James White je bio oduševljen planom procenjujući da hiljadu mogućih darodavaca samo u Michiganu mogu darovati 5.980 dolara godišnje, dovoljno da se pošalje pet "misionara" na Zapad "kao podrška delu u ovoj državi", a da se darovaoci "ne lišavaju životnih potreba" (RH, 26. maja 1859.).

Iako "sestra Betsy" nije odgovarala sistemu davanja desetka koji je Hrišćanska adventistička crkva prihvatila nakon daljeg proučavanja Biblije krajem 1870-ih, bio je to prvi korak u sistemskoj potpori Crkve i dalji razvoj službene organizacije pokreta."

(George R. Knight "Kratka istorija Hrišćanske adventističke crkve", poglavlje "Sestra Betsy i podrška službi")

Potpuno nebiblijski, očigleno na osnovu finansijskih kalkulacija vođa. Ipak, ovaj je sistem donosio suviše malo novca, pa su se vođe pokreta bacile na dublje "proučavanje Biblije" ne bi li pronašli profitabilniji sistem:

"Nije trebalo puno vremena da Crkva otkrije slabosti sistema darivanja. "Sestra Betsi" je bila nedovoljna i glomazna, a nedostajao joj je i biblijski temelj. Crkva je tokom 1860-ih i 1870-ih postepeno sve bolje razumevala istinski desetak. Ovo pitanje je sazrelo početkom 1876. godine kada je Dudley M. Canright objavio niz članaka u Reviewu naglašavajući da se u Malahiji 3:8-11 iznosi "biblijski plan za finansijsku podršku propovedničke službe". "Bog traži", tvrdio je on, "da Njegov narod daje desetak, jednu desetinu od svih prihoda za podršku rada Njegovih slugu" (RH, 17. februara 1876.).

Canright je svoje dokaze izneo na zasedanju Generalne konferencije u novembru procenjujući da bi kasa Generalne konferencije godišnje primila 150.000 dolara umesto 40.000 kada bi svi adventisti verno odvajali desetak. Kao rezultat ovog prikaza, na zasedanju je zakjučeno da je dužnost svih članova da "u uobičajenim okolnostima odvoje jednu desetinu od svih svojih prihoda za Božije delo" (isto, 6. aprila 1876.). Od tada je Hrišćanska adventistička crkva sve više primenjivala biblijski desetak."

(George R. Knight "Kratka istorija Hrišćanske adventističke crkve", poglavlje "Napredak u finansijskoj službi")

Očigledno, glavni kriterijum za uvođenje desetka je gotovo četvorostruko uvećanje prihoda koje je time postignuto. Kao izgovor, upotrebljen je odlomak Starog Zaveta koji se očigledno odnosi na strarozavetni Izrael:

"Eda li će čovek zakidati Boga? A vi mene zakidate; i govorite: U čem Te zakidamo? U desetku i u prinosu. Prokleti ste, jer me zakidate, vi, sav narod. Donesite sve desetke u spreme da bude hrane u mojoj kući, i okušajte me u tom, veli Gospod nad vojskama, hoću li vam otvoriti ustave nebeske i izliti blagoslov na vas da vam bude dosta."
(Malahija 3:8-11)

Odmah ispred tog odlomka, pisac sasvim jasno saopštava kome su upućene te reči - "sinovima Jakovljevim" - Izraelcima, a ne Hrišćanima:

"Jer ja Gospod ne menjam se; zato vi, sinovi Jakovljevi, ne izgiboste. Od vremena otaca svojih odstupiste od uredbi mojih i ne držaste ih. Vratite se k meni, i ja ću se vratiti k vama, veli Gospod nad vojskama. Ali velite: U čem bismo se vratili?"
(Malahija 3:6-7)

Nema nikakve sumnje da je razlog za uvođenje desetka isključivo profit, a ne Biblija kako adventistički propovednici tvrde. Zbog profita, odbačeno je jasno biblijsko učenje - "ko koliko može".

Sta da se kaze joste.

Pozdrav.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Laodikeja · 26.09.2012

Hajde da vidimo šta pojedini biblijski tekstovi govore o odvajanju prihoda u vidu desetka.

"Jer ja Gospod ne menjam se; zato vi, sinovi Jakovljevi, ne izgiboste.
Od vremena otaca svojih odstupiste od uredaba mojih i ne držaste ih. Vratite se k meni, i ja ću se vratiti k vama, veli Gospod nad vojskama. Ali velite: U čem bismo se vratili?
Eda li će čovek zakidati Boga? A vi mene zakidate; i govorite: U čem Te zakidamo? U desetku i u prinosu.
Prokleti ste, jer me zakidate, vi, sav narod.
Donesite sve desetke u spreme da bude hrane u mojoj kući, i okušajte me u tom, veli Gospod nad vojskama, hoću li vam otvoriti ustave nebeske i izliti blagoslov na vas da vam bude dosta.
I zapretiću vas radi proždrljivcu, te vam neće kvariti roda zemaljskog, i vinova loza u polju neće vam biti nerodna, veli Gospod nad vojskama.
I zvaće vas blaženim svi narodi, jer ćete biti zemlja mila, veli Gospod nad vojskama" ( Malahija 3. 6 - 12 ).

Ovaj prvi tekst govori o tome da se Bog ne menja, i da je on dao izričitu zapovest o odvajanju desetka, a da je zakidanje ovih prihoda u stvari greh koji dovodi do odvajanja čoveka od Boga kršenjem ove zapovesti.
Sa druge strane dat je blagoslov za one koji odvajaju deo svojih prihoda za Duhovne i fizičke potrebe hrama i onih koji u njemu služe.

------------------------------------------------------------------------

"Svaki prvi dan nedelje neka svaki od vas ostavlja kod sebe i skuplja koliko može, da ne bivaju zbiranja kad dođem.
A kad dođem, koje nađete za vredne one ću s poslanicama poslati u Jerusalim neka odnesu vašu pomoć"

( 1 Korinćanima 16. 2 ' 3 ).

Ovaj tekst govori o apostolskom savetu da se ostavlja određeni deo novca koji bi apostoli uzeli prilikom svog dolaska.
Kada apostol kaže "KOLIKO KO MOŽE" on ne misle KOLIKO KO ŽELI bez obzira koliki su mu prihodi, već je ovde akcenat na visini prihoda u cijim okvirima se daje deseti deo.
Naprimer, ako neko ima prihode ili zaradu od 1000 dinara, on će od te sume odvojiti 100 dinara, dok će drugi koji ima 2000 odvojiti 200 dinara.
U tom smislu apostol kaže "KOLIKO KO MOŽE" imajući na umu da nemaju svi iste prihode, i nisu svi u mogućnosti da daju istu sumu novca, već u visini svoje zarade.

----------------------------------------------------------------------------------------

"Ali teško vama farisejima što dajete desetak od metvice i od rute i od svakog povrća, a prolazite pravdu i ljubav Božiju:ovo je trebalo činiti, i ono ne ostavljati" ( Luka 11. 42 ).

Ovaj tekst nedvosmisleno govori da desetak ima svoju važnost i u novozavetnom periodu.
Isus ovde ukorava Fariseje zato što formalno poštuju Božju zapovest o desetku, ali nemaju pravdu i ljubav.
Zapazimo da Isus na kraju napominje da je OVO trebalo ciniti ( Pravdu i ljubav ) a ONO ne ostavljati
( Zapovest o desetku. )
Dakle Isus kaže treba davati desetak, ali treba imati i ljubav i pravdu.

----------------------------------------------------------------------------------------

"A u naroda koji verova beše jedno srce i jedna duša; i nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve beše zajedničko.
A apostoli s velikom silom svedočahu za vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista; i blagodat velika beše na svima njima:
Jer nijedan među njima ne beše siromašan, jer koliko ih god beše koji imahu njive ili kuće, prodavahu i donošahu novce što uzimahu zato,
I metahu pred noge apostolima; i davaše se svakome kao što ko trebaše. ( Dela 4. 32 - 35 ).

I na kraju u ovom tekstu vidimo ideal prve Hrišćanske zajednice, koji mnogo govori o tome kakav mi danas odnos trebamo da imamo poštujući Boga odvajanjem svojih prihoda.

Mika32 · 26.09.2012

faky je napisao(la):
Nisi ti nikakav Hriscanin mikane,ti si sadukej-jevrein.

Izvor:True Faith

[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="width: 74%"][TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="bgcolor: #FFEFBD"]George R. Knight, profesor crkvene istorije na adventističkom teološkom fakultetu, donosi u svojoj knjizi "Kratka istorija Hrišćanske adventističke crkve" zanimljiv izveštaj o tome kako se razvijala doktrina o davanju desetka u toj organizaciji.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD]Hrišćani su se uvek držali principa dobrovoljnih darova koji je opisan u Bibliji:
"A učenici odlučiše da svaki od njih, koliko koji mogaše, pošalje, na pomoć braći koja življahu u Judeji."
(Dela 11:29)

"Svakog prvog dana nedjelje, neka svaki od vas ostavlja kod sebe sakupljajući koliko može, da ne bivaju prikupljanja onda kada dođem."
(1.Kor 16:2)

Međutim, ubrzo nakon svoga nastanka osnivači Adventizma su počeli da "podstiču" svoje sledbenike koliko bi to trebalo da bude. Za svoje "finanskijske probleme" osnovana je "radna grupa", koja je "rešenje" tražila u Pismu:
"Očekujući finansijske probleme, crkva u Battle Creeku (najuticajnija crkva poštovaoca subote) osnovala je u proleće 1858. radnu grupu da istražuje Pismo za plan podrške propovedničkoj službi. Pod vođstvom J.N.Andrewsa, ova grupa je podnela izveštaj početkom 1859. godine. Oni su preložili plan koji je postao poznat kao sistemsko darivanje (ili "sestra Betsy", kako su ga neki nazvali).

Plan je podsticao muškarce da daju pet do dvadeset pet centi sedmično, a žene dva do deset centi. Osim toga, obe su grupe trebale da daju jedan do pet centi sedmično za nekretnine vredne stotinu dolara.

James White je bio oduševljen planom procenjujući da hiljadu mogućih darodavaca samo u Michiganu mogu darovati 5.980 dolara godišnje, dovoljno da se pošalje pet "misionara" na Zapad "kao podrška delu u ovoj državi", a da se darovaoci "ne lišavaju životnih potreba" (RH, 26. maja 1859.).

Iako "sestra Betsy" nije odgovarala sistemu davanja desetka koji je Hrišćanska adventistička crkva prihvatila nakon daljeg proučavanja Biblije krajem 1870-ih, bio je to prvi korak u sistemskoj potpori Crkve i dalji razvoj službene organizacije pokreta."

(George R. Knight "Kratka istorija Hrišćanske adventističke crkve", poglavlje "Sestra Betsy i podrška službi")

Potpuno nebiblijski, očigleno na osnovu finansijskih kalkulacija vođa. Ipak, ovaj je sistem donosio suviše malo novca, pa su se vođe pokreta bacile na dublje "proučavanje Biblije" ne bi li pronašli profitabilniji sistem:
"Nije trebalo puno vremena da Crkva otkrije slabosti sistema darivanja. "Sestra Betsi" je bila nedovoljna i glomazna, a nedostajao joj je i biblijski temelj. Crkva je tokom 1860-ih i 1870-ih postepeno sve bolje razumevala istinski desetak. Ovo pitanje je sazrelo početkom 1876. godine kada je Dudley M. Canright objavio niz članaka u Reviewu naglašavajući da se u Malahiji 3:8-11 iznosi "biblijski plan za finansijsku podršku propovedničke službe". "Bog traži", tvrdio je on, "da Njegov narod daje desetak, jednu desetinu od svih prihoda za podršku rada Njegovih slugu" (RH, 17. februara 1876.).

Canright je svoje dokaze izneo na zasedanju Generalne konferencije u novembru procenjujući da bi kasa Generalne konferencije godišnje primila 150.000 dolara umesto 40.000 kada bi svi adventisti verno odvajali desetak. Kao rezultat ovog prikaza, na zasedanju je zakjučeno da je dužnost svih članova da "u uobičajenim okolnostima odvoje jednu desetinu od svih svojih prihoda za Božije delo" (isto, 6. aprila 1876.). Od tada je Hrišćanska adventistička crkva sve više primenjivala biblijski desetak."

(George R. Knight "Kratka istorija Hrišćanske adventističke crkve", poglavlje "Napredak u finansijskoj službi")

Očigledno, glavni kriterijum za uvođenje desetka je gotovo četvorostruko uvećanje prihoda koje je time postignuto. Kao izgovor, upotrebljen je odlomak Starog Zaveta koji se očigledno odnosi na strarozavetni Izrael:
"Eda li će čovek zakidati Boga? A vi mene zakidate; i govorite: U čem Te zakidamo? U desetku i u prinosu. Prokleti ste, jer me zakidate, vi, sav narod. Donesite sve desetke u spreme da bude hrane u mojoj kući, i okušajte me u tom, veli Gospod nad vojskama, hoću li vam otvoriti ustave nebeske i izliti blagoslov na vas da vam bude dosta."
(Malahija 3:8-11)

Odmah ispred tog odlomka, pisac sasvim jasno saopštava kome su upućene te reči - "sinovima Jakovljevim" - Izraelcima, a ne Hrišćanima:
"Jer ja Gospod ne menjam se; zato vi, sinovi Jakovljevi, ne izgiboste. Od vremena otaca svojih odstupiste od uredbi mojih i ne držaste ih. Vratite se k meni, i ja ću se vratiti k vama, veli Gospod nad vojskama. Ali velite: U čem bismo se vratili?"
(Malahija 3:6-7)

Nema nikakve sumnje da je razlog za uvođenje desetka isključivo profit, a ne Biblija kako adventistički propovednici tvrde. Zbog profita, odbačeno je jasno biblijsko učenje - "ko koliko može".

Sta da se kaze joste.

Dobro jutro Faky,

Vrlo je to lepo od tebe sto si naveo, kako su adventisti od svog skromnog pocetka planirali i zrtvovali se kako da objave vest Hristovog Jevendjelja svetu. Vrlo dobro si uradi sto si iz istorije nave, onda kada je adventista bilo jako malo, prikupili su sredstva i poceli da salju misionare u sve krajeve sveta. Odlican plan i to je jedno od obelezja Hristove Crkve.

To je ispunjenje Hristovog naloga koji je dao svojoj Crkvi:

"Idite po svemu svetu i PRPOPVEDAJTE JEVANJDELJE SVAKOME STVORENJU.
Koji uzveruje i pokrsti se spasce se; a koji ne veruje osudice se." Marko 16,15.16.

Evandjelista Matej je ovo zapisao: "Idite dakle i naucite SVE NARODE krsteci ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha,
ucenji ih das sve drze sto sam vam zapovedio..." Matej 28,19..20.

To je znak prave Hristove Crkve koja ispunjava Hristov nalog od tada pa do danas.
Zahvaljujuci tako pozrtvovanomo radu i zrtvi Hriscdanskoj adventistickoj crkvi svakoga dana pridruzi se oko 3000 novih verni9ka.

Ja sam srecan sto pripadam toj Crkvi koja sledi ucenja Iisusa Hrista.

Faky, mozes li nam sada reci, koliko je ove godine tvoja Crkva kojoj pripadas poslala misionara u svet?
Koliko od svog budzeta je dala za humanitarnu pomoc ljudima koji su u nevolji u svetu?

Ispunjava li tvoja Crkva Hristov nalog ili ne?

Ako ne ispunjava, da li je jos uvek Hristova Crkva ili nesta drugo?

Zelim ti sve najbolje

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Mika32 · 26.09.2012

Faky, sta ti mislis da li je Biblijski sitem izdrzavanja Crkve i njenih sluzbenika (svestennika) najbolji ili je bolje ono da svestenik naplacije svoje usluge od ljudi i da se cenka sa njima kao na pijacu, jer i on treba od necega da zivi.

Evo ti jedan konkretan primer.

U Novom Sada jedan Siptar radio je u Cistoci, isvozio je djubre u gradi, imao je zeni i 4 dece a zena je bila pravoslavka, samo nikad nije isla u crkvu.
Zena se razbolela i umrla. Njen muz otisao je u Pravoslavnu crkvu da trazi svestenika da je sahrani.
Posto nikad nije dolazila u crkv, nikad nije nista ni dala crkvi, a mozda i zato sto joj je muz Siptar, svetenik je trazio 40.000 dinara za sahranu.
U ono vreme Siptar je zaradjivao 16,000 mesecno. Covek osta je sam sa 4. dece. Beda nad bedama.
Sta mislis FakY da li je to dobro da pored svih nevolja i problema i svetenik dolazi sa svojim zahtevima,
a ja ga ne osudjujem, nije on kriv nego oni koji su odredili da se od usluga svestenik izdrzava.

A pazi sada kakav je sistem u Adventistickoj crkvi. Pastori imaoju svoju mesecnu platu kao i svi sluzbenici.
Pokrajinska uprava prima vecinu prihopda i ona jednako place sve imali malu ili veliku parohiju.

Sve sluzbe pastori vrse besplatno. Nikome nista ne naplacuju. Krstenja, vencvanja, sahrane, blagosiljanje novorodjencadi, miropomazanje bolesnika i slicno.

Svaki vernik ne placa clanarinu, ne mora da da nijednu paru, ako nece i niko mu nece doci na vrata da ga pita zasto nije dao prilog crkvi?
Crkva je usvojila biblijski sistem izdrzavanje Crkve i njenih suzbenika, to svaki vernik zna i njemu je prepusteno sta ce on dati ili nece nista.
TO JE ONO, DRAGE VOLJE I KO KOLIKO MOZE I KOLIKO HOCE.

Hajde sam prosudi, koji sistem izdrzavanja Crkjve je bolji? Biblijski ili onaj koji su ljudi po svome nahodjenju uveli?
Da si ti svestenik koji sistem bi bio bolji za tebe i za vernike?

Posto nije imao novaca da plati popa za sahranu, Siptar je dosao u Advenmtisticku crkvu i pitao posto bi njihov pastor
izvrsio sahranu? Veoma se iznenadio kad je dobio odgovor da adventisticki pastori sve usluge, bilo vernicima ili drugim ljudima, ne naplacuju. Pastor je i Siptarovu zenu sahranio besplatno. Eto sada sami procetite sta je bolje? sta je postenije?

faky · 26.09.2012

Ajde,ajde mikane te fore prodaj tvojim sadukeima nemoj meni,ako imas petlju bolje odgovori na postove,a nemoj se vrtis tu ko na ringispil jedno te isto.Nisam ti ja gerakules ili odgovaraj ili cao.sta tu mutis vodu?izvrces sve pod red,ili daj kontra argumente ili zavrsena prica.

Pozdrav.

Šarrdy · 26.09.2012

Znam da nemate odgovor, na ovaj moj post, zato sam i postavio ovaj post sa toliko pitanja, jer protiv Biblije i ISTINE se ne može. Može, ali poput Jehovinih svedoka – Ljudskim tumačenjem održavati crkvene dogme.

Šarrdy je napisao(la):
Pa ako je zakon VEČAN i NEPROMENJEN zašto onda ne odgovoriš na moj post:

i odgovoriš ispod svakog stiha ŠTA ZNAČI? Nego nas ostavljaš u zabludi da je Pavle govorio da SUBOTA više nije obavezna za svetkovanje kao uslov spasenja. I da STARI ZAVET više ne važi kao USLOV SPASENJA ZA HRIŠĆANE?.....

Meni je iskreno žao što sam morao da vas matiram stihovima iz Pisma, ali je to bila moja dužnost prema Bogu, Adrianu BG, Geri, Faky, ....... i svim onim drugim Hrišćanima koji ne poznaju dobro Adventizam. Lično smatram da će se spasiti i poneki Adventisti - Koji nisu dobro razumeli Pismo, ali oni koji su ga dobro poznavali i bili upozoreni na krive nauke Adventizma, ti bi trebali pod hitno staviti prst na čelo!

Znači Stari Zavet je bio obavezujući za Jevreje, a Novi za Hrišćane. I NIŠTA iz Starog Zaveta ne važi za Hrišćane!
Ako ima nešto da se podudara! To je druga stvar – Znači imamo neku Božiju zapovest i mi i Jevreji. Ali toga ima jako malo! U tragovima.
Ovo je suština svih grešaka Adventizma. Oni su u stvari moderni Fariseji. Ostali su u Starom Zavetu, a iz Novog su samo prihvatili Hrista. I možda još 3-4 stvari.
Normalno, da ne zaboravim EGW!
To su ustvari DVE najveće zablude Adventizma. Ali nažalost iz te dve proizilazi još mnoge.

Adrian BG · 26.09.2012

Десетак по десетак, па њихови пастори постадоше мултимилионери, а читава организација огроман економски и правно гледано веома моћно тело у пропаганди Аријеве јереси. Сав тај штампани материјал и њихове пророчке делатности су веома добро оркестриране и потпомогнуте новцем.

Све то даје привид доброћудне прохришћанске цркве, а заправо је велика замка за људе који не улазе у разматрање која је организација у питању и на којим темељима је изграђена. Све остале хришћанске цркве виде као вавилонске, а само они представљају "остатак". На жалост, многи наседају на те приче јер је веома вешто увлачење у ту верску групацију, а кад је човек већ "обрађен" онда тај десетак представља најмањи проблем. Онда ни ове цитате не схватају онако како треба:

23. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте шта је најпретежније у закону: правду и милост и веру; а ово је требало чинити и оно не остављати. (Матеј 23)

13. Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не прилога. Јер ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање. (Матеј 9)

7. Кад бисте пак знали шта је то: Милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали праве; (Матеј 12)

42. Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати. (Лука 11)

Овај део је тек поучан за тај цео пирамидални систем за богаћење (под плаштом хришћанства):

10. Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
11. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
12. Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
13. А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
14. Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се. (Лука 18)

faky · 26.09.2012

Mikane samo za tebe.

"I pamti da si bio rob u zemlji Misirskoj i Gospod Bog tvoj izvede te odande rukom krepkom i mišicom podignutom. Zato ti je Gospod Bog tvoj zapovedio da svetkuješ dan od odmora "(5. Mojsije 5, 15).

Činjenica je da se u Bibliji nigde ne spominje da je iko praznovao subotu pre izlaska Jevreja iz Misira. Tek u 16. glavi Druge knjige Mojsijeve subota se izričito spominje prvi put kao praznik, dat Izrailjskom narodu. Tek tada je subota, padanjem mane, označena kao sedmi dan. Naime, Bog je obećao izgladnelom Jevrejskom narodu da će mu sutra poslati "hleb", to jest manu, i ona je zaista tog jutra počela padati u toku šest dana, a sedmog dana nije padala, da bi osmog dana opet produžila svih šest dana da pada. Time je bog rekao Mojsiju da objavi narodu da je "sutra" subota, i šta je subota. I tek tada Biblija prvi put kaže: "I počinu narod u sedmi dan" (2 Mojsije 16, 30.).

Bog pokraj subote zapoveda Jevrejima da praznuju i druge praznike tako da je subota kao i Pasha, izrazito jevrejski praznik, dat izričito Jevrejima, da bude znak između Bog i Izrailja (2 Mojsije 31, 13)..

Obredni zakon u Starom zavetu imao je samo pripremni karakter, da pripremi izrailjski narod za dolazak Hristov. Smrću i vaskrsenjem Hristovim taj zakon je prestao da važi, pa kao što je jevrejska Pasha i ostali praznici neobavezni za hrišćane, tako isto i subota. Zato apostol Pavle, koji je dobro poznavao i smisao starozavetnih jevrejskih praznika pa i subote, piše Kološanima: "Da vas, niko ne osuđuje za kakav praznik ili za mladine ili za subotu; ovo je samo sen onoga što će doći" (Kol. 2 , 16). Dakle, subota je samo sen novozavetne stvarnosti - vaskrsenja i nedelje. O tome da je starozavetno obredni zakon prestao da važi u Novom zavetu apostol Pavle izričito i opširno piše u Poslanici Galatima i u Poslanici Jevrejima. U ovoj poslednjoj on izričito kaže da: "Kada se promeni sveštenstvo, mora se i zakon promeniti" (Jevr. 7, 12), "Tako se ukida pređašnja zapovest ... a postavi se bolji nad kroz koji se približujemo Bogu "(Jevr. 10, 9).

Hristos, apostoli i mironosice, kao članovi jevrejskog naroda zaista su praznovali subotu i ostale praznike - pre vaskrsenja. Jer do vaskrsenja nije posojao nikakav razlog za praznovanje nedelje. A dan vaskrsenja svakako je bio i Hristu i apostolima dan radosti i slave. Eno piše u Jevanđelju da je Hristos pred svoje stradanje rekao učenicima da će oni biti žalosni, ali da će se njihova žalost obratiti na radost, koju im niko neće oduzeti (Jovan / Matej 28, 8; Luka 24 41). U Jevanđelju po Jovanu piše da je Hristos rekao svojim učenicima pred svoje stradanja: "Zaista vam kažem da ćete vi zaplakati i zaridati, a svet će se radovati; i vi ćete žalosni biti, ali će se vaša žalost okrenuti na radost" (Jovan 16 , 20).

Jednom adventisti koji je tvrdio da se u Svetom pismu nigde ne govori o nedelji, pročitao sam ove reči i upitao ga: koji je to dan kad su Hristovi učenici, bili žalosni i plakali? Petak i subota, kad je Hristos bio raspet i sahranjen, reče on. A koji je to dan radosti kada su se obradovali? On lako porumene u licu pa tiho procedi kroz zube: dan vaskrsenja. E, pa nemoj više nikom da pričaš da se nedelja uopšte ne spominje u Svetom pismu. Spominje se, eto, kao prvi dan sedmice kad su se i Hristos i učenici obradovali pobedi Hristovoj nad smrću, spominje se kao dan vaskrsenja, spominje se i kao "Dan Gospodnji", jer jevanđelista Jovan kaže da je "bio u duhu u dan Gospodnji "(1 Otkr., 10), kad mu je dato Otkrivenje. Spominje se nedelja kao dan kada je Duh Sveti sišao na apostole i ispunio ih radošću, snagom i hrabrošću; kao dan kad je rođena Crkva Hristova (Dela apostolska 2, 1 - 41). Spominje se kao dan u koji su se hrišćani apostolskog doba skupljali "da lome hleb", to jest na pričešće (Dela apostolska 20, 7 - 8), i spominje se kao dan u koji su se hrišćani skupljali na bogosluženja i tu prikupljali svoje priloge za siromašne hrišćane.

A u Starom zavetu spominje se nedelja kao dan u koji će Gospod "uzeti grehe zemlje" (Zaharija 3, 9); kao dan radosti i odmora u koji će ljudi "zvati svoje bližnje pod smokvu i vinovu lozu" (Zaharija 3, 10) ; kao dan kada će "Gospod izbaviti narod svoj" (Zaharija 9, 16); dan za koji je prorečeno u Starom zavetu: "Evo dana koji je stvorio Gospod da se radujemo njemu" (Psalm 118, 24)!

Ako uz ovo spomenemo da je u Starom zavetu prorečeno ukidanje subote kao praznika, kao i svih ostalih praznika jer Gospod preko proroka Osije govori o starozavetnoj jevrejskoj verskoj zajednici: "Ukinuću svaku radost njezinu, svetkovine njezine, mladine njezine i subote njezine" (Os. 2, 11), i ako uz to dodamo činjenicu da u celom Novom zavetu nigde nema nikakve zapovesti da treba praznovati subotu, i da je Spasitelj subotom činio čudesna dobra dela kao i svakim drugim danom, i da je naredio isceljenom čoveku kod banje Vitezde da ponese u subotu svoju postelju kući, što je bilo direktno zabranjeno starozavetnim zakomom (Jeremija 17, 21); i ako dodamo činjenicu da je Spasitelj rekao toga subotnog dana: "Otac moj dosad dela pa i ja delam" (Jovan 5, 1 - 17 ), onda će nam biti jasno zašto su apostoli na saboru, rukovođeni Duhom Svetim, razrešili hrišćane od starozavetnog zakona i starozavetnih praznika, pa i od subote (Dela apostolska 15).

Ako uzmemo u obzir sve navedene činjenice, postanak adventizma, prevaru o danu Hristovog dolaska, protivljenje Hristovom učenju o besmrtnosti duše, vraćanje na starozavetni praznik subote, starozavetnu podelu jela na "čista i nečista", onda vidimo jasno da subotarska verska zajednica nikako nije ona prva i prava Crkva koju je Hristos osnovao, nego sekta, kao i sve druge protestantsko - judaističke sekte, čak sektine sekte sekta.

Izvor

RAVOSLAVNA VERONAUKA

Pozdrav.

Laodikeja · 26.09.2012

faky je napisao(la):
Ajde,ajde mikane te fore prodaj tvojim sadukeima nemoj meni,ako imas petlju bolje odgovori na postove,a nemoj se vrtis tu ko na ringispil jedno te isto.Nisam ti ja gerakules ili odgovaraj ili cao.sta tu mutis vodu?izvrces sve pod red,ili daj kontra argumente ili zavrsena prica.

Pozdrav.

Evo ih.

Hajde da vidimo šta pojedini biblijski tekstovi govore o odvajanju prihoda u vidu desetka.

"Jer ja Gospod ne menjam se; zato vi, sinovi Jakovljevi, ne izgiboste.
Od vremena otaca svojih odstupiste od uredaba mojih i ne držaste ih. Vratite se k meni, i ja ću se vratiti k vama, veli Gospod nad vojskama. Ali velite: U čem bismo se vratili?
Eda li će čovek zakidati Boga? A vi mene zakidate; i govorite: U čem Te zakidamo? U desetku i u prinosu.
Prokleti ste, jer me zakidate, vi, sav narod.
Donesite sve desetke u spreme da bude hrane u mojoj kući, i okušajte me u tom, veli Gospod nad vojskama, hoću li vam otvoriti ustave nebeske i izliti blagoslov na vas da vam bude dosta.
I zapretiću vas radi proždrljivcu, te vam neće kvariti roda zemaljskog, i vinova loza u polju neće vam biti nerodna, veli Gospod nad vojskama.
I zvaće vas blaženim svi narodi, jer ćete biti zemlja mila, veli Gospod nad vojskama" ( Malahija 3. 6 - 12 ).

Ovaj prvi tekst govori o tome da se Bog ne menja, i da je on dao izričitu zapovest o odvajanju desetka, a da je zakidanje ovih prihoda u stvari greh koji dovodi do odvajanja čoveka od Boga kršenjem ove zapovesti.
Sa druge strane dat je blagoslov za one koji odvajaju deo svojih prihoda za Duhovne i fizičke potrebe hrama i onih koji u njemu služe.

------------------------------------------------------------------------

"Svaki prvi dan nedelje neka svaki od vas ostavlja kod sebe i skuplja koliko može, da ne bivaju zbiranja kad dođem.
A kad dođem, koje nađete za vredne one ću s poslanicama poslati u Jerusalim neka odnesu vašu pomoć"

( 1 Korinćanima 16. 2 ' 3 ).

Ovaj tekst govori o apostolskom savetu da se ostavlja određeni deo novca koji bi apostoli uzeli prilikom svog dolaska.
Kada apostol kaže "KOLIKO KO MOŽE" on ne misle KOLIKO KO ŽELI bez obzira koliki su mu prihodi, već je ovde akcenat na visini prihoda u cijim okvirima se daje deseti deo.
Naprimer, ako neko ima prihode ili zaradu od 1000 dinara, on će od te sume odvojiti 100 dinara, dok će drugi koji ima 2000 odvojiti 200 dinara.
U tom smislu apostol kaže "KOLIKO KO MOŽE" imajući na umu da nemaju svi iste prihode, i nisu svi u mogućnosti da daju istu sumu novca, već u visini svoje zarade.

----------------------------------------------------------------------------------------

"Ali teško vama farisejima što dajete desetak od metvice i od rute i od svakog povrća, a prolazite pravdu i ljubav Božiju:ovo je trebalo činiti, i ono ne ostavljati" ( Luka 11. 42 ).

Ovaj tekst nedvosmisleno govori da desetak ima svoju važnost i u novozavetnom periodu.
Isus ovde ukorava Fariseje zato što formalno poštuju Božju zapovest o desetku, ali nemaju pravdu i ljubav.
Zapazimo da Isus na kraju napominje da je OVO trebalo ciniti ( Pravdu i ljubav ) a ONO ne ostavljati
( Zapovest o desetku. )
Dakle Isus kaže treba davati desetak, ali treba imati i ljubav i pravdu.

----------------------------------------------------------------------------------------

"A u naroda koji verova beše jedno srce i jedna duša; i nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve beše zajedničko.
A apostoli s velikom silom svedočahu za vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista; i blagodat velika beše na svima njima:
Jer nijedan među njima ne beše siromašan, jer koliko ih god beše koji imahu njive ili kuće, prodavahu i donošahu novce što uzimahu zato,
I metahu pred noge apostolima; i davaše se svakome kao što ko trebaše. ( Dela 4. 32 - 35 ).

I na kraju u ovom tekstu vidimo ideal prve Hrišćanske zajednice, koji mnogo govori o tome kakav mi danas odnos trebamo da imamo poštujući Boga odvajanjem svojih prihoda.