Slape, ne mogu znati, jer se verovanja SDA menjaju kako ih uhvate u kontradikciji sa pismom.
Darth, necu ti reci da govoris neistinu, jer ti to znas da je tako ako ti ja i ne kazem
Ovo su ucenja Hriscanske adventisticke crkve koja su stalna:
Koja su osnovna verovanja Hrišcanske Adventisticke Crkve?
1.
Sveto pismo
Sveto pismo, Starog i Novog zaveta je pisana Božija rec data božanskim nadahnucem preko svetih Božijih ljudi koji su govorili i pisali onako kako ih je pokretao Sveti Duh. U ovoj Reci Bog je poverio coveku znanje potrebno za spasenje. Sveto pismo je nepogrešivo otkrivenje Njegove volje. Ono je merilo karaktera, ogled iskustva, autoritativni tumac doktrina i pouzdana zabeleška o Božijim delima u istoriji.
(2. Petrova 1,20.21; 2. Timotiju 3,16.17; Psalam 119,105; Price 30,5.6; Isaija 8,20; Jovan 17,17; 1. Solunjanima 2,13; Jevrejima 4,12)
2.
Trojstvo
Postoji jedan Bog: Otac, Sin i Sveti Duh, jedinstvo tri lica iste vecnosti. Bog je besmrtan, svemocan, sveznajuci, iznad svega i svuda prisutan. On je beskonacan i prevazilazi moc ljudskog shvatanja, ali ipak poznat preko svojih otkrivenja o Sebi. On je vecno dostojan da Ga sva stvorenja poštuju, obožavaju i da Mu služe.
(5. Mojsijeva 6,4; Matej 28,19; 2. Korincanima 13,14; Efescima 4,4-6; 1. Petrova 1,2; 1. Timotiju 1,17; Otkrivenje 14,7)
3.
Otac
Bog vecni Otac je Tvorac, Vrelo, Održavalac i Vladar celokupnog stvaranja. On je pravedan i svet, milostiv i pun milosrda, spor na gnjev i obilan nepokolebljivom ljubavlju i vernošcu. Osobine i sila koje su se pokazale u Sinu i Svetom Duhu takode su otkrivenje Oca.
(1. Mojsijeva 1,1; Otkrivenje 4,11; 1. Korincanima 15,28; Jovan 3,16; 1. Jovanova 4,8; 1. Timotiju 1,17; 2. Mojsijeva 34,6.7; Jovan 14,9)
4.
Sin
Bog vecni Sin ovaplocen je u Isusu Hristu. Kroz Njega je sve stvoreno, Božiji karakter je otkriven, izvršeno spasenje ljudskog roda i sud svetu. Za svu vecnost živi Bog postao je i covek Isus Hristos. Zacet je Svetim Duhom i rodila Ga je devojka Marija. Živeo je i iskusio iskušenja kao ljudsko bice, ali je savršenim primerom pokazao Božiju pravednost i ljubav. Svojim cudima On je otkrio božansku silu i umro na krstu za naše grehe i umesto nas, vaskrsnuo je iz mrtvih i vazneo se na Nebo da u nebeskoj svetinji vrši službu za nas. Doci ce opet u slavi da konacno oslobodi svoj narod i da obnovi sve.
(Jovan 1,1-3.14; Kološanima 1,15-19; Jovan 10,30; 14,9; Rimljanima 6,23; 2. Korincanima 5,17-19; Jovan 5,22; Luka 1,35; Filibljanima 2,5-11; Jevrejima 2,9-18; 1. Korincanima 15,3.4; Jevrejima 8,1.2; Jovan 14,1-3)
5.
Sveti Duh
Bog vecni Duh bio je aktivan sa Ocem i Sinom prilikom stvaranja, utelovljenja i otkupljenja. On je nadahnjivao pisce Svetog pisma. On je ispunjavao Hristov život silom. On privlaci i ubeduje ljudska bica, a one koji se odazovu, obnavlja i preobražava u Božji lik. Poslat od Oca i Sina da bude stalno sa Njegovom decom, On daje duhovne darove Crkvi, opunomocuje je da svedoci za Hrista, i u skladu sa Svetim pismom, uvodi je u svaku istinu.
(1. Mojsijeva 1,1.2; Luka 1,35; 4,18; Dela 10,38; 2. Petrova 1,21; 2. Korincanima 3,18; Efescima 4,11.12; Dela 1,8; Jovan 14,16-18.26; 15,26.27; 16,7-13)
6.
Stvaranje
Bog je tvorac svega, koji je u Svetom pismu otkrio verodostojan izveštaj o svojoj stvaralackoj delatnosti. Za šest dana Gospod je stvorio “nebo i zemlju”, sva bica na Zemlji i odmorio sedmog dana te prve sedmice. Na taj nacin On je uspostavio Subotu kao vecnu uspomenu na svoje završeno stvaralacko delo. Prvi covek i žena stvoreni su po Božijem oblicju kao kruna stvaralackog dela. Coveku je data vlast nad svetom, ali i odgovornost da se brine o njemu. Kada je stvaranje sveta bilo završeno, svet je bio “veoma dobar” spreman da objavljuje Božju slavu.
(1. Mojsijeva 1,2; 2. Mojsijeva 20,8-11; Psalam 19,1-6; 33,6.9; 104; Jevrejima 11,3)
7.
Covekova priroda
Covek i žena stvoreni su po Božijem oblicju sa individualnošcu, sa mogucnošcu i slobodom mišljenja i delovanja. Iako su stvoreni kao nezavisna bica, svaki covek je nedeljiva celina tela, duha i duše, koja zavisi od Boga za život, disanje i sve ostalo. Kada su postali neposlušni Bogu, naši prvi roditelji su poricali svoju zavisnost od Njega, odvojili se od Boga i pali sa svoga visokog položaja. Božji lik u njima bio je narušen i oni su postali podložni grehu. Njihovi naslednici ucestvuju u ovoj paloj prirodi i njenim posledicama. Oni su rodeni sa slabostima i sklonostima ka zlu. Medutim, Bog je u Hristu pomirio svet sa sobom i svojim Duhom obnavlja smrtnike koji se kaju u lik njihovog Tvorca. Stvoreni na slavu Bogu, oni su pozvani da Ga vole, da vole jedni druge i vode brigu o svojoj životnoj sredini.
(1. Mojsijeva 1,26-28; 2,7; Psalam 8,4-8; Dela 17,24-28; 1. Mojsijeva 3; Psalam 51,5; Rimljanima 5,12-17; 2. Korincanima 5,19.20; Psalam 51, 10; 1. Jovanova 4,7.8.11.20; 1. Mojsijeva 2,15)
8.
Velika borba
Citav ljudski rod obuhvacen je velikom borbom izmedu Hrista i sotone u odnosu na Božji karakter, Njegov zakon i Njegovu vladavinu nad svemirom. Ovaj sukob nastao je na nebu kada je jedno stvoreno bice, obdareno slobodom izbora, u samouzvišenju uvelo duh pobune u ovaj svet i navelo na greh Adama i Evu. Ovaj covekov greh imao je za ishod izopacenost Božjeg oblicja u ljudskom rodu, metež u stvorenom svetu i na kraju njegovo uništenje u vreme potopa celog sveta. Posmatran od svih stvorenih bica, ovaj svet postao je poprište sveopšteg sukoba iz koga ce Bog ljubavi na kraju izaci opravdan. Da bi pomogao svom narodu u ovoj borbi, Hristos šalje Svetog Duha i odane andele da ga vode, zaštite i podupru na putu spasenja.
(Otkrivenje 12,4-9; Isaija 14,12-14; Jezekilj 28,12-18, 1. Mojsijeva 3; Rimljanima 1,19-32; 5, 12-21; 8,19-22; 1. Mojsijeva 6-8; 2. Petrova 3,6; 1. Korincanima 4,9; Jevrejima 1,14)
9.
Hristov život, smrt i vaskrsenje
U Hristovom životu savršene poslušnosti Božijoj volji, u Njegovoj patnji, smrti i vaskrsenju, Bog je dao jedino sredstvo pomirenja za ljudski greh, tako da oni koji verom prihvate ovo pomirenje mogu imati vecni život, a celokupno stvaranje može bolje razumeti Tvorcevu bezgranicnu i svetu ljubav. Ovo savršeno pomirenje opravdava pravednost Božjeg zakona i milostivost Njegovog karaktera; jer ovo dvoje osuduju naš greh i daju nam oproštenje. Hristova smrt je zamena i otkupljenje koje vrši pomirenje i preobražaj. Hristovo vaskrsenje objavljuje Božiju pobedu nad silama zla, a onima koji prihvataju pomirenje, daje cvrsto obecanje o konacnoj pobedi nad grehom i smrcu. Ono objavljuje dostojanstvo Gospoda Isusa Hrista pred kojim ce se saviti svako koleno na Nebu i na Zemlji.
(Jovan 3,16; Isaija 53; 1. Petrova 2,21.22; 1. Korincanima 15,3.4.20-22; 2. Korincanima 5,
10.
Iskustvo spasenja
U beskrajnoj ljubavi i milosti Bog je ucinio Hrista, koji nije znao za greh, grehom za nas, tako da u Njemu možemo biti ucinjeni Božijom pravdom. Vodeni Svetim Duhom mi osecamo svoju potrebu, priznajemo svoju grešnost, kajemo se zbog svojih prestupa, i upražnjavamo veru u Isusa kao Gospoda i Hrista, kao Zamene i Primera. Ova vera koja prima spasenje dolazi preko božanske sile Reci i dar je Božije blagodati. Kroz Hrista mi smo opravdani, usvojeni kao Božiji sinovi i kceri i oslobodeni od vlasti greha. Nanovo smo rodeni i posveceni Duhom; Duh obnavlja naše umove, upisuje Božiji zakon ljubavi u naša srca i mi dobijamo silu da živimo svetim životom. Time što ostajemo u Njemu, postajemo sudionici u božanskoj prirodi i imamo jemstvo spasenja sada i na sudu.
(2. Korincanima 5,17-21; Jovan 3,16; Galatima 1,4; 4,4-7: Titu 3,3-7; Jovan 16,8; Galatima 3,13.14; 1. Petrova 2,21.22; Kološanima 1,13.14; Rimljanima 8,14-17; Galatima 3,26; Jovan 3,3-8; 1. Petrova 1,23; Rimljanima 12,2; Jevrejima 8,7-12; Jezekilj 36,25-27; 2. Petrova 1,3.4; Rimljanima 8,1-4; 5,6-10; Rimljanima 10,17; Luka 17,5; Marko 9,23.24; Efescima 2,5-10; Rimljanima 3,21-26)
11.
Crkva
Crkva je zajednica vernika koji priznaju Isusa Hrista za Gospoda i Spasitelja. Kao nastavak Božijeg naroda iz starozavetnog doba, mi smo pozvani iz sveta; i sakupljamo se radi bogosluženja, bratske zajednice, proucavanja Božje reci, proslavljanja Vecere Gospodnje, službe celom ljudskom rodu i objavljivanja Jevandelja celom svetu. Crkva dobija svoje ovlašcenje od Hrista koji je utelovljena Rec iz Svetoga pisma koje je pisana rec. Crkva je Božija porodica. Usvojeni od Njega, njeni clanovi žive utemeljeni na Novom zavetu. Crkva je Hristovo telo, zajednica vere cija je glava sam Hristos. Crkva je nevesta za koju je Hristos umro da bi mogao da je posveti i ocisti. Prilikom svog pobedonosnog dolaska On ce staviti preda se slavnu Crkvu, verne svih vekova, otkupljenu Njegovom krvlju; bez mane ili mrštine, svetu i bez mrlje.
(1. Mojsijeva 12,3; Dela 7,38; Efescima 4,11-15; 3,8-11; Matej 28,19.20; 16,13-20; 18,18; Efescima 2,19-22; 1,22.23; 5,23-27; Kološanima 1,17.18)
12.
Ostatak i njegova misija
Vaseljenska crkva sastavljena je od svih koji istinski veruju u Hrista, ali u poslednje vreme široko rasprostranjenog otpada, jedan ostatak bio je pozvan da izade da drži Božije zapovesti i veru Isusovu. Ovaj ostatak objavljuje dolazak sudnjeg casa, propoveda spasenje u Hristu i oglašava približavanje Njegovog Drugog dolaska. Ovo objavljivanje simbolicki je predstavljeno sa tri andela iz Otkrivenja 14. glave; to se podudara sa delovanjem Suda na Nebu i ima za posledicu delo pokajanja i reforme na Zemlji. Svaki vernik je pozvan da licno ucestvuje u ovom svedocenju po celom svetu.
(Otkrivenje 12,17; 14,6-12; 18,1-4; 2. Korincanima 5,10; Juda 3.14; 1. Petrova 1,16-19; 2. Petrova 3,10-14; Otkrivenje 21,1-14)
13.
Jedinstvo u telu Hristovom
Crkva je jedno telo sa mnogim clanovima pozvanim iz svakog naroda, plemena, jezika. U Hristu smo nova stvorenja; razlike medu nama ne smeju biti po rasi, kulturi, obrazovanju i nacionalnosti, kao ni razlike izmedu visokih i jednostavnih, bogatih i siromašnih, muškaraca i žena. Svi smo mi jednaki u Hristu, koji nas je jednim Duhom povezao u jednu zajednicu sa Sobom i jedne sa drugima; mi treba da služimo i da nam se služi bez ikakve podvojenosti i rezerve. Otkrivenjem Isusa Hrista u Svetome pismu delimo istu veru i nadu, i dopiremo do svih jednim svedocenjem. Ovo zajedništvo ima svoj izvor u jedinstvu trojedinog Boga, koji nas je usvojio kao svoju djecu.
(Rimljanima 12,4.5; 1. Korincanima 12,12-14; Matej 28,19.20; Psalam 133, 1; 2. Korincanima 5,16.17; Dela 17,26.27; Galatima 3,27.29; Kološanima 3,10-15; Efescima 4,14-16; 4, 1-6; Jovan 17,20-23)
14.
Krštenje
Krštenjem ispovedamo svoju veru u smrt i vaskrsenje Isusa Hrista i dokazujemo svoju smrt grehu i nameru da hodimo u novom životu. Na taj nacin priznajemo Hrista kao Gospoda i Spasitelja, postajemo Njegov narod i primljeni smo za vernike Njegove crkve. Krštenje je znamenje našeg jedinstva sa Hristom, znamenje oproštenja naših greha i primanja Svetog Duha. Krštenje se vrši uronjavanjem u vodu i moguce je na osnovu priznanja vere u Isusa i dokaza o kajanju zbog greha. Ono sledi uputstva iz Svetoga pisma i prihvatanja njegovog ucenja.
(Rimljanima 6,1-6; Kološanima 2,12.13; Dela 16,30-33; 22,16; 2,38; Matej 28,19.20)
15.
Vecera Gospodnja
Vecera Gospodnja je ucestvovanje u znamenju Isusovog tela i krvi kao izraza vere u Njega, našeg Gospoda i Spasitelja. U ovom iskustvu zajedništva Hristos je prisutan da se sastane sa svojim narodom i da ga jaca. Uzimanjem ucešca mi objavljujemo Gospodnju smrt sve dok ponovo ne dode. Priprema za Veceru Gospodnju ukljucuje samoispitivanje, pokajanje i priznanje. Ucitelj je uspostavio obred pranja nogu da oznaci ponovno ocišcenje, da izrazi voljnost za službu jednog drugome u Hristovoj poniznosti i sjedini naša srca u ljubavi. Služba Vecere Gospodnje otvorena je za sve hrišcane koji veruju.
(1. Korincanima 10,16.17; 11,23-30; Matej 26,17-30; Otkrivenje 3,20; Jovan 6,48-63; 13,1-17)
16.
Duhovni darovi i službe
Bog svim vernicima svoje Crkve u svim vremenima poklanja duhovne darove, koje svaki vernik treba da upotrebi u službi ljubavi za opšte dobro Crkve i ljudskog roda. Dati posredstvom Svetoga Duha, koji dodeljuje svakom verniku po svojoj volji, darovi pružaju sve sposobnosti i službe potrebne Crkvi da bi ispunila svoje Bogom uspostavljene funkcije. Na osnovu Svetoga pisma, za pomoc i ohrabrenje ljudima ovi darovi ukljucuju takve službe kao što je verovanje, isceljivanje, prorokovanje, objavljivanje, poucavanje, upravljanje, pomirenje, sažaljenje, samopregorno delovanje i milosrde. Neke vernike Bog poziva i daruje ih Duhom za dužnosti koje Crkva priznaje u pastirskoj, evandeoskoj, apostolskoj i uciteljskoj službi narocito potrebnoj da bi se vernici pripremili za službu, za izgradnju Crkve do duhovne zrelosti da bi se ocuvalo jedinstvo vere i poznanje Boga. Kada vernici koriste ove duhovne darove kao verni pristavi Božijih razlicitih vrlina, Crkva je zašticena od razornog uticaja lažnog ucenja i sazidana u veri i ljubavi, dostiže rast koji je od Boga.
(Rimljanima 12,4-8; 1. Korincanima 12,9-11.27.28; Efescima 4,8.11-16; Dela 6,1-7; 1. Timotiju 3,1-13; 1. Petrova 4,10.11)
17.
Dar proroštva
Proroštvo je jedan od darova Svetoga Duha. Ovaj dar je znak raspoznavanja Crkve Ostatka i ispoljio se u službi Elen G. Vajt. Kao Gospodnji vesnik, njeni spisi su neprekidni i autoritativni izvor istine koja Crkvi obezbeduje utehu, vodstvo, poucavanje i popravljanje. Oni, takode, naglašavaju da je Biblija merilo kojim se moraju ispitati sva ucenja i iskustva.
(Joilo 2,28.29; Dela 2,14-21; Jevrejima 1,1-3; Otkrivenje 12,17; 19,10)
18.
Božji zakon
Uzvišena nacela Božijeg zakona uoblicena su u Deset zapovesti i potvrdena Hristovim životom. Ona izražavaju Božiju ljubav, volju i ciljeve u vezi sa ljudskim ponašanjem i odnosima i obavezuju sve ljude u svim vremenskim razdobljima. Ova pravila su osnova Božijeg zaveta sa Njegovim narodom i merilo Božijeg suda. Posredstvom Svetoga Duha ona ukazuju na greh i bude potrebu za Spasiteljem. Spasenje je samo po blagodati, a ne od dela, a njegov rod je poslušnost Zapovestima. Ova poslušnost razvija hrišcanski karakter i donosi osecanje srece. Ona je dokaz naše ljubavi prema Gospodu i naše brige za naše bližnje. Poslušnost koja potice od vere ispoljava Hristovu silu da preobrazi život i u skladu sa tim jaca hrišcansko svedocenje.
(2. Mojsijeva 20,1-17; Psalam 40,7.8; Matej 22,36-40; 5. Mojsijeva 28,1-14; Matej 5,17-20; Jevrejima 8,8-10; Jovan 15,7-10; Efescima 2,8-10; 1. Jovanova 5,3; Rimljanima 8,3.4; Psalam 19,7-14)
19.
Subota
Milostivi Tvorac, poslije šest dana stvaranja, odmarao se sedmoga dana i za sve ljude uspostavio Subotu kao uspomenu na stvaranje. Cetvrta zapovest Božijeg nepromenljivog Zakona zahteva svetkovanje ovog sedmog dana, Subote, kao dana od odmora, obožavanja i službe u skladu sa ucenjem i životom Isusa, Gospodara od Subote. Subota je dan divnog zajedništva sa Bogom i nas medusobno. Ona je simbol našeg spasenja u Hristu, znak našeg posvecenja, znak naše vernosti i predukus naše vecne buducnosti u Božjem carstvu. Subota je Božiji vecni znak Njegovog vecnog zaveta izmedu Njega i Njegovog naroda. Radosno svetkovanje ovog svetog vremena od veceri do veceri, od Suncevog zalaska do zalaska, je svetkovanje Božijeg stvaralackog i otkupiteljskog dela.
(1. Mojsijeva 2,1-3; 2. Mojsijeva 20,8-11; Luka 4,16; Isaija 56,5.6; 58,13.14; Matej 12,1-12; 2. Mojsijeva 31,13-17; Jezekilj 20,12.20; 5. Mojsijeva 5,12-15; Jevrejima 4,1-11; 3. Mojsijeva 23,32; Marko 1,32)
20.
Pristavska služba
Mi smo Božiji pristavi, kojima je On poverio vreme i prilike, sposobnosti i posede i blagoslove Zemlje i njena sredstva. Mi odgovaramo Njemu za njihovo pravilno korišcenje. Mi priznajemo Božije vlasništvo vernom službom Njemu i našim bližnjima, vracanjem desetka, davanjem darova za objavljivanje Njegovog Jevandelja i podupiranjem Njegove crkve i njenim rastom. Pristavska služba je prednost koju nam je Bog dao za negovanje ljubavi i za pobedu nad sebicnošcu i pohlepom. Pristav se raduje blagoslovima koji se kao rezultat njegove vernosti izlivaju na druge.
(1. Mojsijeva 1,26-28; 2,15; 1. Dnevnika 29,14; Agej 1,3-11; Malahija 3,8-12; 1. Korincanima 9,9-14; Matej 23,23; 2. Korincanima 8,1-15; Rimljanima 15,26.27)
21.
Hrišcansko ponašanje
Pozvani smo da budemo pobožan narod koji misli, oseca i radi u skladu sa nebeskim nacelima. Zbog Duha koji u nama ponovo stvara karakter našeg Gospoda, mi se ukljucujemo samo u ono što ce u našem životu stvoriti cistotu slicnu Hristu, zdravlje i radost. To znaci da naša zabava treba da odgovara najvišim merilima hrišcanskog ukusa i lepote. Dok priznajemo kulturne razlike, naša odeca treba da bude jednostavna, skromna i ukusna, koja dolikuje onima cija se istinska lepota ne sastoji od spoljašnjeg ukrašavanja, vec od neprolaznog ukrasa blagog i tihog duha. To takode znaci da pošto je naše telo hram Svetoga Duha, mi treba da se razumno brinemo o njemu. Pored dovoljnog vežbanja i odmora, treba da usvojimo i najzdraviju mogucu ishranu i uzdržimo se od neciste hrane utvrdene u Svetom pismu. Pošto alkoholna pica, duvan i narkotici štetno uticu na naše zdravlje i od njih treba da se uzdržimo. Umesto toga treba da ucestvujemo u svemu što naše misli i telo dovodi u poslušnost Hristu koji nam želi zdravlje, radost i dobro.
(Rimljanima 12,1.2; 1. Jovanova 2,6; Efescima 5,1-21; Filibljanima 4,8; 2. Korincanima 10,5; 6,14-7,1; 1. Petrova 3,1-4; 1. Korincanima 6,19.20; 10,31; 3. Mojsijeva 11,1-47; 3. Jovanova 2)
22.
Brak i porodica
Bog je ustanovio brak u Edemu, a Isus ga je ponovo potvrdio kao doživotnu zajednicu izmedu coveka i žene u druženju punom ljubavi. Za hrišcanina bracna obaveza je data Bogu kao i bracnom drugu i treba da se sklopi izmedu partnera koji su iste vere. Obostrana ljubav, uvažavanje, poštovanje i odgovornosti su tkivo ove veze, koja treba da odsjajuje ljubavlju, svetošcu, bliskošcu i postojanošcu odnosa izmedu Hrista i Njegove crkve. Što se tice rastave Isus je ucio da osoba koja se razvede od bracnog druga, osim za preljubu, pa sklopi brak sa drugim bracnim drugom, cini preljubu. Iako neki odnosi u porodici možda ne odgovaraju idealu, bracni drugovi koji se u Hristu potpuno predaju jedan drugome, mogu da postignu zajednicu ljubavi pomocu vodstva Duha i crkvenog vaspitanja. Bog blagosilja porodicu i želi da njeni clanovi pomažu jedni drugima do potpune zrelosti. Roditelji treba da vaspitavaju svoju djecu da vole Boga i da su Mu poslušni. Svojim primerom i svojim recima treba da ih poucavaju da je Hristos vaspitac koji voli, koji je uvek nežan i brižan, koji želi da oni postanu udovi Njegovog tela, Božije porodice. Povecana bliskost u porodici jedan je od znakova poslednje vesti Jevandelja.
(1. Mojsijeva 2,18-25; Matej 19,3-9; Jovan 2,1-11; 2. Korincanima 6,14; Efescima 5,21-33; Matej 5,31.32; Marko 10,11.12; Luka 16,18; 1. Korincanima 7,10.11; 2. Mojsijeva 20,12; Efescima 6,1-4; 5. Mojsijeva 6,5-9; Price 22,6; Malahija 4,5.6)
23.
Hristova služba u nebeskoj Svetinji
Na Nebu postoji Svetište, pravi hram koji je Bog postavio, a ne covek. U njemu Hristos vrši službu za nas, omogucavajuci vernicima da iskoriste Njegovu žrtvu pomirenja prinesenu na krstu jednom za sve. On je postavljen za našeg Prvosveštenika i otpoceo je sa svojom posrednickom službom u vreme svoga vaznesenja. Godine 1844., na kraju prorockog vremenskog razdoblja od 2300 dana, On je ušao u drugu i poslednju fazu svoje službe pomirenja. To je delo istražnog suda koji je deo poslednjeg otklanjanja svakog greha, slikovito prikazanog u ocišcenju starog jevrejskog svetišta na Dan ocišcenja. U toj tipicnoj službi, Svetinja je bila ocišcena krvlju žrtvovanih životinja, ali nebeske stvari ciste se savršenom žrtvom Isusove krvi. Istražni sud otkriva nebeskim razumnim bicima, ko je medu mrtvima zaspao u Hristu i zato se u Njemu smatra dostojnim da ima udela u prvom vaskrsenju. On takode omogucava da se vidi koji od živih prebivaju u Hristu, drže Božije zapovesti i veru Isusovu i u Njemu su spremni za prelazak u Njegovo vecno carstvo. Ovaj sud potvrduje Božiju pravednost u spasavanju onih koji veruju u Isusa. On objavljuje da ce oni koji su ostali verni Bogu, primiti Carstvo. Završetak ove Hristove službe obeležice kraj vremena milosti pre Drugog Hristovog dolaska
(Titu 2,13; Jevrejima 9,28; Jovan 14,1-3; Dela 1,9-11; Matej 24,14; Otkrivenje 1,7; Matej 24,43.44; 1. Solunjanima 4,13-18; 1. Korincanima 15,51-54; 2. Solunjanima 1,7-10; 2,8; Otkrivenje 14,14-20; 19,11-21; Matej 24; Marko 13; Luka 21; 2. Timotiju 3,1-5; 1. Solunjanima 5,1-6)
24.
Drugi Hristov dolazak
Drugi Hristov dolazak predstavlja blaženu nadu Crkve, velicanstveni vrhunac Jevandelja. Spasiteljev dolazak bice doslovan, lican i vidljiv na celom svetu. Kada se bude vratio, mrtvi pravednici vaskrsnuce i zajedno sa živim pravednicima bice proslavljeni i uzeti na Nebo, a nepravedni ce umreti. Gotovo potpuno ispunjenje vecine prorocanstava, zajedno sa sadašnjim stanjem u svetu, ukazuje da je Hristov dolazak blizu. Vreme tog dogadaja nije otkriveno, pa je zato potrebno da u svako doba budemo spremni.
(Titu 2:13; Jevrejima 9:28; Jovan 14:1-3; Djela 1:9-11; Matej 24:14; Otkrivenje 1:7; Matej 24:43.44;
1. Solunjanima 4:13-18; 1. Korincanima 15:51-54; 2. Solunjanima 1:7-10; 2. Solunjanima 2:8;
Otkrivenje 14:14-20; Otkrivenje 19:11-21; Matej 24. poglavlje; Marko 13. poglavlje; Luka 21. poglavlje;
2. Timotiju 3:1-5; 1. Solunjanima 5:1-6)
25.
Smrt i vaskrsenje
Plata za greh je smrt. Bog, koji je jedini besmrtan, podarice vecni život onima koje je otkupio. Do tog dana, smrt je besvesno stanje svih ljudi. Kada se Hristos, koji je naš život, bude pojavio, vaskrsli pravednici i živi pravednici bice proslavljeni i uzeti na nebo da docekaju svoga Gospoda. Drugo vaskrsenje, vaskrsenje nepravednih, dogodice se 1000 godina kasnije.
(Rimljanima 6,23; 1. Timotiju 6,15.16; Propovednik 9,5.6; Psalam 146,3.4; Jovan 11,11-14; Kološanima 3,4; 1. Korincanima 15,51-54; 1. Solunjanima 4,13-17; Jovan 5,28.29; Otkrivenje 20,1-10)
26.
Hiljadugodišnjica i kraj grijeha
Milenijum je hiljadugodišnje carovanje Hrista sa svojim svetima na Nebu izmedu prvog i drugog vaskrsenja. U toku ovog vremena sudice se zlim mrtvima; Zemlja ce biti potpuno opustošena, bez stanovnika, zauzeta od sotone i njegovih andela. Na njegovom kraju Hristos i Njegovi andeli i Sveti grad sici ce sa Neba na Zemlju. Nepravedni mrtvi tada ce vaskrsnuti i sa sotonom i njegovim andelima opkolice grad; ali vatra od Boga uništice ih i ocistiti Zemlju. Svemir ce tako zauvek biti osloboden od greha i grešnika.
(Otkrivenje 20; 1. Korincanima 6,2.3; Jeremija 4,23-26; Otkrivenje 21,1-5; Malahija 4,1; Jezekilj 28,18.19)
27.
Nova zemlja
Na novoj Zemlji na kojoj prebivaju pravednici, Bog ce obezbediti vecni dom za spasene i savršenu životnu sredinu za vecni život, ljubav, radost i poucavanje u Njegovoj prisutnosti. Ovde ce sam Bog prebivati sa svojim narodom, a patnje i smrt nestace. Velika borba bice okoncana i greha više nece biti. Sve što je živo i neživo objavljivace da je Bog ljubav; i On ce vladati vecno. Amin.
(2. Petrova 3,13; Isaija 35; 65,17-25; Matej 5,5; Otkrivenje 21,1-7; 22,1-5; 11,15)
