Učenje o vaskrsenju nije bilo previše poznato niti rasprostranjeno u judejskoj religiji, po kojoj svaki čovek posle smrti silazi u Šeol, Ad, Podzemlje - tmurno mesto puno tame i senke, letargije i beznadja . Ad ili Šeol je predstavljen najčešče kao okamenjenjen u stanju odvojenosti i mržnje prema Bogu, to stanje je prouzrokovano grehom, nepravdom koji je sila razdora.
20. I kad te svalim s onima koji silaze u jamu k starom narodu, i namestim te na najdonjim krajevima zemlje, u pustinji staroj s onima koji silaze u jamu, da se ne živi u tebi, tada ću opet postaviti slavu u zemlji živih.
Jezekilj, glava 26
6. Metnuo si me u jamu najdonju, u tamu, u bezdanu.
7. Oteža mi gnev Tvoj, i svima valima svojim udaraš me.
8. Udaljio si od mene poznanike moje, njima si me omrazio; zatvoren sam, i ne mogu izaći.
9. Oko moje usahnu od jada, vičem Te, Gospode, sav dan, pružam k Tebi ruke svoje.
Psalam 88
10. Ja rekoh, kad se presekoše dani moji: Idem k vratima grobnim, uze mi se ostatak godina mojih.
11. Rekoh: Neću videti Gospoda Gospoda u zemlji živih, neću više videti čoveka među onima koji stanuju na svetu.
Isaija, glava 38
Ipak neki od proroka i bogom nadahnutih mudraca su naveštavali Hrista spasa našeg i Njegov konačni obračun sa državpm smrti i gospodarem njezinim.
2. Ja ću ići pred tobom, i puteve neravne poravniću, vrata bronzana razbiću i prevornice gvozdene slomiću.
Isaija, glava 45
4. Lutaše po pustinji gde se ne živi, puta gradu naseljenom ne nahodiše;
5. Behu gladni i žedni, i duša njihova iznemagaše u njima;
6. Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj; i izbavi ih iz nevolje njihove.
7. I izvede ih na prav put, koji ide u grad naseljeni.
8. Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!
9. Jer siti dušu taštu, i dušu gladnu puni dobra.
10. Sedeše u tami i u senu smrtnom, okovani u tugu i u gvožđe;
11. Jer ne slušaše reči Božijih, i ne mariše za volju Višnjeg.
12. On poništi srce njihovo stradanjem; spotakoše se, i ne beše koga da pomogne.
13. Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove;
14. Izvede ih iz tame i sena smrtnog, i raskide okove njihove.
15. Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!
16. Jer razbi vrata bronzana, i prevornice gvozdene slomi.
17. Bezumnici stradaše za nevaljale puteve svoje, i za nepravde svoje.
18. Svako se jelo gadilo duši njihovoj, i dođoše do vrata smrtnih.
19. Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove.
20. Posla reč svoju i isceli ih, i izbavi ih iz groba njihovog.
Psalam 107
17. Siromahe i uboge, koji traže vode a nje nema, kojima se jezik osušio od žeđi, njih ću uslišiti ja Gospod, ja Bog Izrailjev neću ih ostaviti.
Isaija, glava 41
17. Viču pravedni, i Gospod ih čuje, i izbavlja ih od svih nevolja njihovih.
18. Gospod je blizu onih koji su skrušenog srca, i pomaže onima koji su smernog duha.
19. Mnogo nevolje ima pravednik, ali ga od svih izbavlja Gospod.
20. Čuva Gospod sve kosti njegove, ni jedna se od njih neće slomiti.
21. Bezbožnika ubiće zlo, i koji nenavide pravednika prevariće se.
22. Gospod iskupljuje dušu sluga svojih, i koji se god u Njega uzdaju, neće se prevariti.
Psalam 34
1. Hvali, dušo moja, Gospoda.
2. Hvaliću Gospoda za života svog, pevaću Bogu svom dok me je god.
3. Ne uzdajte se u knezove, u sina čovečijeg, u kog nema pomoći.
4. Iziđe iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju: taj dan propadnu sve pomisli njegove.
5. Blago onome, kome je pomoćnik Bog Jakovljev, kome je nadanje u Gospodu, Bogu njegovom,
6. Koji je stvorio nebo i zemlju, more i sve što je u njima; koji drži veru uvek,
7. Čini sud onima kojima se čini krivo; daje hranu gladnima. Gospod dreši svezane,
8. Gospod otvara oči slepcima, podiže oborene, Gospod ljubi pravednike.
Psalam 146
2. Narod koji hodi u tami videće videlo veliko, i onima koji sede u zemlji gde je smrtni sen zasvetliće videlo.
Isaija, glava 9
7. Da otvoriš oči slepima, da izvedeš sužnje iz zatvora i iz tamnice koji sede u tami.
Isaija, glava 42
18. Ti si izašao na visinu, doveo si roblje, primio darove za ljude, a i za one koji se protive da ovde nastavaš, Gospode Bože!
19. Blagosloven Gospod svaki dan! Ako nas ko pretovara, Bog nam pomaže.
20. Ovaj je Bog naš Bog Spasitelj, u vlasti su Gospodu vrata smrtna.
Psalam 68
Spasiteljev silazak u ad u trenutku smrti i boravak u njemu sve do Vaskrsenja jeste biblijska vera koju potvrđuji i sledeći stihovi
18. Jer i Hristos jedanput za grehe naše postrada, pravednik za nepravednike, da nas privede k Bogu, ubijen, istina, bivši telom, no oživevši Duhom;
19. Kojim sišavši propoveda i duhovima koji su u tamnici
1. Petrova, glava 3
6. Zato se i mrtvima propovedi jevanđelje, da prime sud po čoveku telom, a po Bogu da žive duhom.
1. Petrova, glava 4
6. A pravda koja je od vere ovako govori: Da ne kažeš u srcu svom: Ko će izići na nebo? To jest da svede Hrista;
7. Ili: Ko će sići u bezdan? To jest da izvede Hrista iz mrtvih.
Rimljanima, glava 10
8. Zato govori: Izišavši na visinu zaplenio si plen, i dade dare ljudima.
9. A šta iziđe, šta je, osim da i siđe u najdonja mesta zemlje?
Efescima, glava 4
17. I daše Mu knjigu proroka Isaije, i otvorivši knjigu nađe mesto gde beše napisano:
18. Duh je Gospodnji na meni; zato me pomaza da javim jevanđelje siromasima; posla me da iscelim skrušene u srcu; da propovedim zarobljenima da će se otpustiti, i slepima da će progledati; da otpustim sužnje
Luka, glava 4
14. Budući, pak, da deca imaju telo i krv, tako i On uze deo u tome, da smrću satre onog koji ima državu smrti, to jest đavola;
15. I da izbavi one koji god od straha smrti u svemu životu biše robovi.
Jevrejima, glava 2
15. I svukavši poglavarstva i vlasti izvede ih na ugled slobodno, i pobedi ih na njemu.
Kološanima, glava 2
19. I imamo najpouzdaniju proročku reč, i dobro činite što pazite na nju, kao na videlo koje svetli u tamnom mestu, dokle dan ne osvane i danica se ne rodi u srcima vašim.
20. I ovo znajte najpre da nijedno proroštvo književno ne biva po svom kazivanju;
21. Jer nikad proroštvo ne bi od čovečije volje, nego naučeni od Svetog Duha govoriše sveti Božiji ljudi.
Druga saborna poslanica svetog apostola Petra Glava 1
Ovo apostolsko svedočenje vere pominju i postapostolski spisi Svetog Ignjatija, Svetog Justina Mučenika pa sve do Svetog Jovana Damaskina a Sveto Predanje koje isto prenosi ističe da se Ad se u nagoveštajima može videti još u ovdašnjim ljudskim uslovima života.
Isus Hristos, koji dragovoljno prima smrt na krstu, prihvata ljudsku stvarnost do kraja, u njenim najnegativnijim vidovima, i započinje borbu protiv đavola onamo gde je ovaj načinio sebi obitalište i rasprostreo svoju vlast, to jest u carstvu smrti. On tamo silazi kao Car i objavljuje večnu pobedu nad smrću i satanom, ne samo pravednima nego svima, verujućima i neverujućima.
Pored sotiriološkog smisla ovaj događaj ima i hristološku važnost jer je Isus Hristos, telom bivši u grobu, u ad sišao svojom dušom, kao što se ispoveda u molitvi na kraju Proskomidije: "U grobu telesno, u adu s dušom kao Bog, u raju s razbojnikom, i na prestolu bio si, Hriste, sa Ocem i Duhom, sve ispunjavajući, Neograničeni". Takođe, to potvrđuje da se prilikom smrti razumna duša ili ljudska ličnost ne ruši i ne potire niti nestaje, nego odlazi u Ad, svet posmrtni, gde u zavisnosti od svog stanja i stepena ogrehovljenosti očekuje vaskrsenje tela primajući naveštaj bilo muka paklenih ili rajskih blaženstava.
