Jesi li razmišljao da neko bude spasen ako nije Adventista? Ili ako nije JS, Pravoslavac.
Pitanje obraćenja u neku veru je jedno ali pitanje spasenja je nešto mnogo važnije. Zato ja to odvajam. Da li će neko od njih postati JS ili Adventista je jedno a da li će primiti u srcu Hrista pa naspram tome odrediti i nešto drugo je druga stvar.
Zato je najvažnije da govorimo o Hristu i Njegovoj nauci ali na način na koji je On to činio u suprotnom prikazaćemo Ga lažno.
Dobar dan Jovane, iskoristiću pauzu od posla da odgovorim na ovaj tvoj post.
Ne znam da li je Tripo uopšte to razmišljao, ali da je pitanje važno, jeste.
Vidi, kao neko ko veruje i deo je Crkve, morao bih da kažem da pripadnost jeste važna, ali, ako nema Boga u srcu, sama pripadnost ne znači ništa, posebno ako se u srce uvuku samoljublje i ariogancija. Hristova nauka, je jednostavna, ali i teška, Jednostavna je jer ne postavlja pravila, a teška je jer čovek često ne može da razume poruku koju nam ona nosi.
Ne bih da pominjem razlike tumačenja Hristove nauke, zbog kojih se ovde ali i na drugim mestima vode ponekada i prljave rasprave, ali one i te kako stoje na putu prihvatanja Njegove nauke. Ne može se naime govoriti o važnosti spasenja ako neko drži da je zakon Mojsijev uslov istog, drugi da nije, nego sam Hrist, treći da je to ponavljanje "imena" Božijeg, i tako u krug. Da ne govorim o tome kakvu štetu Pismima nanose prvi i treći.
A ne spasavaju nas ni djela ni sama vera, još manje zakoni i pravila, Pisma i poruke. Spašava nas samo Bog i njegova Milost. A o tome i autori knjiga Biblije doslovno govore.
"Bog milosrdan i milostiv,
spor na srdžbu,
bogat ljubavlju i vjernošću,
iskazuje milost tisućama,
podnosi opačinu, grijeh i prijestup,"
