- Učlanjen(a)
- 11.02.2009
- Poruka
- 8.070
Naravno da ne treba da se truje i zivi nezdravo, ali opsednutost zdravljem i fanatizam je veca bolest nego bolest nastala kao posledica pogresne ishrane. Jedno je duhovna bolest a drugo je fizicka! Fizicka je izleciva a duhovna tesko!
Pitanje je čime se trujemo, i šta je to "zdrav život". Bog je ljude stvorio da budu individue, nije ih pravio na fabričkoj traci, pa da svima odredi isto. No to ovima ne vredi govoriti. Jer kao i sve i to ne mogu da razumeju. Da ne govorim o tome da pravi uzrok sistemskih bolesti najčešće nije "trovanje" organizma hranom, pićem ili nečim drugim, nego duhovni otrov kome smo izloženi. No kako prepoznati duhovni otrov? Na njemu ne piše "otrovno" i najčešće je upakovan u fino i šareno pakovanje koje čoveku nudi brze lekove za sve probleme, dug život po njegovoj volji.... a sve zamaskirano pričom da Bog tako hoće.
A sve što je potrebno, nisu ni "zdravstvene reforme" ni New Age pre New Age-a, nego smirenost i radost za svaki novi dan, zahvalnost Bogu što smo uopšte živi. Odbacivanje duhovnog otrova kojim nas ovaj svet bombarduje, prihvatanje života onakvog kakav jeste, i ne padanje na lake staze koje nam pojedini vešto zamaskirane nude. Svako od nas će živeti oniliko koliko nam je Bog odredio. Hoće li u tom životu biti bolesti, patnji? Hoće, jer život je Krst, a nagrada nije zbog jela i pila, blagdana i shabata, nego zbog onoga kako smo i zašto smo živeli. Ako smo činili dobro, ako smo se zahvalno obraćali Bogu, u njemu svesni svoje ništavnosti i grešnosti tražili utehu, svojom voljom, ne prisilama "zakona" tumačenog nakrivo, onda se možemo nadati, a nada je jedna od one tri od kojih je Ljubav najveća.
Juriti za dugim životom, svojom voljom je greh sebičnosti, takvi svoj život položiti za druge nikada i neće, a to je baš upravo ono što i znači imitatio Christi, ne shabati, ne mlađaci i judejstvo, nego baš to. Kada svoj život ceniš manje od života drugoga. To je čaša koju od nas On traži da pijemo. Ili su možda zaboravili šta je rekao?
"MATEJ 16,24-27: Tada reče Isus svojim učenicima: „Hoće li tko ići za mnom, neka se odrekne samoga sebe; neka uzme svoj križ i neka me slijedi. Jer tko hoće život svoj spasiti, izgubit će ga; a tko izgubi život svoj zbog mene, naći će ga. Ta što koristi čovjeku ako sav svijet dobije, a izgubi vlastitu dušu? Ili: što će čovjek dati u zamjenu za svoju dušu? "
Vidi Mire, Bog ovde pominje krst, i dušu, i ne pominje čuvanje dugog života... kako to? Zar nije krst sablazan, a duša ne postoji, tj to je telo? Zar nije potrebno da se "zdravstveno reformišemo" i sačuvamo svoj život?
Zar Biblija laže? Ili je ipak u pitanju da neko sasvim iskrivljeno tumači istu i ovde pokušava da druge ubedi da lažu i da formalno tumače pismo.
Poslednja izmena: