Milanski edikt

[taman]

ZA MRŠAVKIĆA: Nisam ja taman u smislu svetlosti (da jesam, tebi bi sigurno bio svetlo na kraju tvog tunela) nego sam taman tebi po meri.
..."dakle, ja ne znam kada je čovek živo biće i u kojem stadijumu!"... ali zato jako dobro znam šta je život samo što to ne mogu tebi da objasnim jer si sada već počeo da mešaš ljudski život sa biljnim svetom, posebice listopadnim drvećem kojem fitohormoni (pribojavam se da je to neštoo čemu ti pojma nemaš) određuju rast, stadijum mirovanja uvetovano također klimom i biljnom genetikom, pa tako listopadno drveće ima stadijum mirovanja u zimskom periodu a propupa u proleće i onda buja sve do jeseni, itd., itd.,. Od poistovećivanja abortusa sa čedomorstvom si prešao na usporedbu ljudskog života sa životnim ciklusom jedne bukve.
Tkoje ovde bukvan?

 

[mrsavkic]

ZA MRŠAVKIĆA: Nisam ja taman u smislu svetlosti (da jesam, tebi bi sigurno bio svetlo na kraju tvog tunela) nego sam taman tebi po meri...."dakle, ja ne znam kada je čovek živo biće i u kojem stadijumu!"... ali zato jako dobro znam šta je život samo što to ne mogu tebi da objasnim jer si sada već počeo da mešaš ljudski život sa biljnim svetom, posebice listopadnim drvećem kojem fitohormoni (pribojavam se da je to neštoo čemu ti pojma nemaš) određuju rast, stadijum mirovanja uvetovano također klimom i biljnom genetikom, pa tako listopadno drveće ima stadijum mirovanja u zimskom periodu a propupa u proleće i onda buja sve do jeseni, itd., itd.,. Od poistovećivanja abortusa sa čedomorstvom si prešao na usporedbu ljudskog života sa životnim ciklusom jedne bukve.Tkoje ovde bukvan?

reč je o usporedbi,ne o bukvi ni bukvanima. pozajmi malo pameti od svetoga Duha inače neće ići dalje iz cipela.

 

[taman]

A koja biljka bi tebi za tu tvoju usporedbu odgovarala? Možda tikva kao jednogodišnja biljka, pa da se zapitamo ko je ovde tikvan?

 

[Isabeleta]

[h=1]Operom završeno obeležavanje Milanskog edikta

Premijernim izvođenjem opere "In hoc signo" (Pod ovim znakom) na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu završena je proslava 17 vekova od donošenja Milanskog edikta.[/h]Premijeri su prisustvovali predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa suprugom, ministri Nebojša Rodić, Zorana Mihajlović, Sulejman Ugljanin i Saša Radulović, patrijarh srpski Irinej i patrijarsi drugih pravoslavnih crkava, predstavnici verskih zajednica i diplomatskog kora.
Operu, rađenu po muzici kompozitora Don Marka Frizine i libretu reditelja Dejana Miladinovića, pod dirigentskom palicom Dejana Savića, izveo je ansambl Opere Narodnog pozorišta u Beogradu.

"In hoc signo" je opera koja prati život cara Konstantina od njegovog rođenja do smrti.
"Nada je tema ove opere, nada koju je car Konstantin svojim stavom i rešenjem prihvatajući Hrišćanstvo dao svetu. Te vrednosti koje je on dao, ja se nadam da i danas pružaju nadu", rekao je ranije kompozitor Marko Frizina, koji je trenutno muzički direktor Papskog Lateranskog hora.

Pomoćnica ministra kulture i informisanja Slavica Trifunović rekla je da je obeležavnjem jubileja Milanskog edikta Srbija uspela da napravi iskorak i pošalje drugačiju sliku o sebi.
"Naše bogato kulturno nasleđe uspeli smo da učinimo dostupnije našim građanima i celom svetu", rekla je ona.



[h=1]Održana sveta božanstvena liturgija[/h]

Svetu božanstvenu liturgiju, koja je počela u 9 sati, služio je prvi po hijerarhiji u Pravoslavnoj crkvi patrijarh carigradski i vaseljenski Vartolomej. Učešće u tročasovnoj službi ispred novopodignutog hrama Svetih cara Konstantina i carice Jelene išlo je po starosti patrijaršija i redu dostojanstva.

Posle vaseljenskog patrijarha, služili su predstavnici Aleksandrijske, Antiohijske, Jerusalimske, Ruske, Srpske, Bugarske i Rumunske patrijaršije. Zatim autokefalne crkve koje nisu patrijaršije, ali imaju rang arhiepiskopija.


Centralnoj proslavi, čiji je domaćin patrijarh srpski Irinej, prisustvovali su i patrijarsi jerusalimski Teofil i moskovski i sveruski Kiril, arhiepiskopi kiparski Hrizostem, atinski Jeronim, albanski Anastasije, nemački, češki i slovački Simeon i mitropolit Varšavski i svepoljski Sava. Proslavi su prisustvovali i predstavnici Vatikana.

U završnoj besedi Patrijarh Irinej je podsetio na značaj jubileja koji obeležavamo.

"Danas obeležavamo veliki istorijski događaj koji je promenio lice sveta, događaj koji je vreme podelio na pagansko i hrišćansko".

Poslednju reč u besedi imao je Vladika Vaseljenski Vartolomej koji je rekao da "ova velika božanstvena svečanost predstavlja obavezu za pravoslavnu crkvu da ponovo preispita sebe kako bi svi i lično vaskrsnuli".

On je podsetio na progon hrišćana pre proglašenja Milanskog edikta, koji, kako je rekao, traje i danas u Siriji, Nigeriji, Rusiji, Poljskoj, Iraku, Egiptu i drugim delovima sveta.

"Milanski Edikt predstavlja izvor iz koga je proisteklo i proklamovano načelo verske slobode u čitavom svetu", rekao je Vartolomej.



Ovakav krst još niste videli

Akcija, "I ja sam deo krsta" organizovana je na raskrsnici Bulevara Nemanjića i Sremske ulice, a svoje mesto u živom krstu zauzeli su đaci, studenti, različite organizacije, političari i javne ličnosti. Skoro sat vremena kolona ljudi slivala se na mesto na kojem je zakazana ova manifestacija. U trenutku kada su upaljene sveće, ugašena je celokupna ulična rasveta, pa je krst zablistao punim sjajem.

Među Nišlijama je bio i njihov gradonačelnik Zoran Perišić, koji je istakao da je, zahvaljujući proslavi jubileja Milanskog edikta, Niš sebi obezbedio važno mesto na mapi sveta.
- Svaki od ovih događaja pokazuje da su Nišlije ponosne što žive u rodnom gradu cara Konstantina. Ovo što se večeras dešava, ali i ono što smo radili prethodnih deset meseci i što će biti krunisano sutrašnjom centralnom proslavom, ostaće upisano ne samo u istoriji ovog grada već i države i čitavog hrišćanskog sveta – rekao je Perišić.

Centralni događaj proslave jubileja hrišćanstva je današnja Sveta arhijerejska liturgija koju će služiti patrijarsi pravoslavnih crkava. U tročasnovnom bogosluženju patrijarsi će učestvovati po starosti patrijaršija i redu dostojanstva. Prvi će služiti patrijar carigradski i vaseljenski Vartolomej, zatim predstavnici Aleksandrijske, Antiohijske, Jerusalimske, Ruske, Srpske, Bugarske i Rumunske patrijaršije, nakon čega će im se pridružiti autokefalne crkve koje imaju rang arhiepiskopija.

 

[mrsavkic]

operom završeno obeležavanje milanskog edikta

premijernim izvođenjem opere "in hoc signo" (pod ovim znakom) na velikoj sceni narodnog pozorišta u beogradu završena je proslava 17 vekova od donošenja milanskog edikta.

premijeri su prisustvovali predsednik srbije tomislav nikolić sa suprugom, ministri nebojša rodić, zorana mihajlović, sulejman ugljanin i saša radulović, patrijarh srpski irinej i patrijarsi drugih pravoslavnih crkava, predstavnici verskih zajednica i diplomatskog kora.
operu, rađenu po muzici kompozitora don marka frizine i libretu reditelja dejana miladinovića, pod dirigentskom palicom dejana savića, izveo je ansambl opere narodnog pozorišta u beogradu.

"in hoc signo" je opera koja prati život cara konstantina od njegovog rođenja do smrti.
"nada je tema ove opere, nada koju je car konstantin svojim stavom i rešenjem prihvatajući hrišćanstvo dao svetu. Te vrednosti koje je on dao, ja se nadam da i danas pružaju nadu", rekao je ranije kompozitor marko frizina, koji je trenutno muzički direktor papskog lateranskog hora.

pomoćnica ministra kulture i informisanja slavica trifunović rekla je da je obeležavnjem jubileja milanskog edikta srbija uspela da napravi iskorak i pošalje drugačiju sliku o sebi.
"naše bogato kulturno nasleđe uspeli smo da učinimo dostupnije našim građanima i celom svetu", rekla je ona.



održana sveta božanstvena liturgija

svetu božanstvenu liturgiju, koja je počela u 9 sati, služio je prvi po hijerarhiji u pravoslavnoj crkvi patrijarh carigradski i vaseljenski vartolomej. Učešće u tročasovnoj službi ispred novopodignutog hrama svetih cara konstantina i carice jelene išlo je po starosti patrijaršija i redu dostojanstva.

posle vaseljenskog patrijarha, služili su predstavnici aleksandrijske, antiohijske, jerusalimske, ruske, srpske, bugarske i rumunske patrijaršije. Zatim autokefalne crkve koje nisu patrijaršije, ali imaju rang arhiepiskopija.


centralnoj proslavi, čiji je domaćin patrijarh srpski irinej, prisustvovali su i patrijarsi jerusalimski teofil i moskovski i sveruski kiril, arhiepiskopi kiparski hrizostem, atinski jeronim, albanski anastasije, nemački, češki i slovački simeon i mitropolit varšavski i svepoljski sava. Proslavi su prisustvovali i predstavnici vatikana.

u završnoj besedi patrijarh irinej je podsetio na značaj jubileja koji obeležavamo.

"danas obeležavamo veliki istorijski događaj koji je promenio lice sveta, događaj koji je vreme podelio na pagansko i hrišćansko".

poslednju reč u besedi imao je vladika vaseljenski vartolomej koji je rekao da "ova velika božanstvena svečanost predstavlja obavezu za pravoslavnu crkvu da ponovo preispita sebe kako bi svi i lično vaskrsnuli".

on je podsetio na progon hrišćana pre proglašenja milanskog edikta, koji, kako je rekao, traje i danas u siriji, nigeriji, rusiji, poljskoj, iraku, egiptu i drugim delovima sveta.

"milanski edikt predstavlja izvor iz koga je proisteklo i proklamovano načelo verske slobode u čitavom svetu", rekao je vartolomej.



ovakav krst još niste videli

akcija, "i ja sam deo krsta" organizovana je na raskrsnici bulevara nemanjića i sremske ulice, a svoje mesto u živom krstu zauzeli su đaci, studenti, različite organizacije, političari i javne ličnosti. Skoro sat vremena kolona ljudi slivala se na mesto na kojem je zakazana ova manifestacija. U trenutku kada su upaljene sveće, ugašena je celokupna ulična rasveta, pa je krst zablistao punim sjajem.

među nišlijama je bio i njihov gradonačelnik zoran perišić, koji je istakao da je, zahvaljujući proslavi jubileja milanskog edikta, niš sebi obezbedio važno mesto na mapi sveta.
- svaki od ovih događaja pokazuje da su nišlije ponosne što žive u rodnom gradu cara konstantina. Ovo što se večeras dešava, ali i ono što smo radili prethodnih deset meseci i što će biti krunisano sutrašnjom centralnom proslavom, ostaće upisano ne samo u istoriji ovog grada već i države i čitavog hrišćanskog sveta – rekao je perišić.

Centralni događaj proslave jubileja hrišćanstva je današnja sveta arhijerejska liturgija koju će služiti patrijarsi pravoslavnih crkava. U tročasnovnom bogosluženju patrijarsi će učestvovati po starosti patrijaršija i redu dostojanstva. Prvi će služiti patrijar carigradski i vaseljenski vartolomej, zatim predstavnici aleksandrijske, antiohijske, jerusalimske, ruske, srpske, bugarske i rumunske patrijaršije, nakon čega će im se pridružiti autokefalne crkve koje imaju rang arhiepiskopija.

kkrst se vidi,ali ne i hristos. Bez nega nema vajde.

 

[Laodikeja]

Ovih dana sam cuo jednu izjavu povodom obelezavanja milanskog edikta, a ona glasi da je car Konstantin dao slobodu veroispovesti.

Moje pitanje glasi `Ako je to tako, ko je odgovoran za progone i ubistva miliona Hriscana nakon Konstantina?

Sta Hriscanski svet u tom slucaju danas slavi, da li Konstantina oslobodioca, ili Konstantina koji je legalizovao zlocin.

To se moramo zapitati, svako od nas, bio Katolik, Pravoslavac ili Protestant.

 

[Jurivaka]

Car Konstatin je dao pravo hrišćanima da slobodno ispoljavaju svoju vjeru u Rimskom carstvu, odnosno, izjednačio je hrišćanstvo sa ostalim religijama u njegovom carstvu. To je činjenica. Radi toga se u hrišćanstvu slavi kao svetac. Što je i posle toga bilo progona i šikaniranja hrišćana, to je razumljivo i u neku ruku normalno za ono vrijeme. Nije ni bilo za očekivati da se istog trenutka, kada je ravnopravnost proglašena, odnos prema hrišćanima tako radikalno promijeni. Animoziteti su i dalje postojali, sve do 387. godine, kada je hrišćanstvo postalo zvanična religija Rimskog carstva.

 

[Adrian BG]

Moje pitanje glasi `Ako je to tako, ko je odgovoran za progone i ubistva miliona Hriscana nakon Konstantina?


Па, то је на теби да видиш ко је највише хришћана побио и терао их да се одрекну Сина Божијег. Не да сатанизујеш онога који је зауставио масивно и организовано истребљивање хришћана, какав год да је био.

 

[Laodikeja]

Ipak je cinjenica da Konstantinov cilj nije bio da izjednaci Hriscanstvo sa ostalim religijama, vec da nametne ljudima jednu ideologiju obaveznu za sve ljude u Rimskom carstvu.
To se moze dokazati time sto je uputio prokletstvo onima koji ne prihvate njegov edikt o praznovanju suncevog dana Nedelje, vec i dalje budu praznovali Subotu.

Ako pogledamo realno, cilj samog Lucifera sotone je bio da nakon Hristovog zivota i zivota njegovih apostola unisti Hriscansku crkvu.
Posto nije mogao da je unisti fizicki, on je promenio taktiku, a to je da je unisti iznutra ideoloski, tako sto ce Hriscansko ucenje zatrovati laznom paganskom filozofijom.

Sa Konstantinom upravo se to i dogodilo, jer je on spojio ove dve diametralno razlicite filozofije, i omogucio mnogoboscima da nesmetano predju u svoju novu veru, a da zadrze svoja verovanja i obicaje koje su praktikovali u mnogobozackoj religiji obozavanja sunca.

 

[Adrian BG]

Ipak je cinjenica

Ипак није.