Srđanova matematika

M

msbiljanica

Član
Učlanjen(a)
03.10.2011
Poruka
58
Prepostavka-Dva I više negaciska oduzimanja mogu se skraceno napisati
Proces:
P1-y=¤3(1)2(1)2¤n-(.0[SUB]1[/SUB]4)¤2(2)2¤=y1 ,y=¤3(1)2(1)2¤n-(.0[SUB]1[/SUB]4)¤2(2)12¤>y1 ,y=¤3(1)2(1)2¤n-(.0[SUB]1[/SUB]4)¤2(2)2¤<y1
y>¤3(1)2(1)2¤n-(.0[SUB]1[/SUB]4)¤2(2)2¤=y1 ,y>¤3(1)2(1)2¤n-(.0[SUB]1[/SUB]4)¤2(2)2¤>y1 ,y>¤3(1)2(1)2¤n-(.0[SUB]1[/SUB]4)¤2(2)2¤<y1
y<¤3(1)2(1)2¤n-(.0[SUB]1[/SUB]4)¤2(2)2¤=y1 ,y=¤3(1)2(1)2¤n-(.0[SUB]1[/SUB]4)¤2(2)2¤>y1 ,y=¤3(1)2(1)2¤n-(.0[SUB]1[/SUB]4)¤2(2)2¤<y1
...
[S74]-funkcija negacisko oduzimanje jednacina-nejednacina
SM-ne poznaje funkciju negacisko oduzimanje
 
M

msbiljanica

Član
Učlanjen(a)
03.10.2011
Poruka
58
Prepostavka-Delovi broja (praznina broja) negira drugi broj (praznina broj)-(jedan od njih mora biti
praznina broj) , ostali delovi se spajaju, gde ima kontak brojeva ostaje ostalo se briše
Proces:
P1-¤2(2)2¤=¤3(1)2(1)2¤n-0(.0)¤2(2)2¤=1
P2-¤2(2)1¤=¤3(1)2(1)2¤n-0(.1)¤2(2)2¤=1
P3-¤1(4)1¤=¤3(1)2(1)2¤n-0(.2)¤2(2)2¤=2
P4-¤1(2)2¤=¤3(1)2(1)2¤n-0(.3)¤2(2)2¤=1
P5-¤2(2)1¤=¤3(1)2(1)2¤n-0(.4)¤2(2)2¤=1
P6-1=¤3(1)2(1)2¤n-0(.5)¤2(2)2¤=2
P7-1=¤3(1)2(1)2¤n-0(.6)¤2(2)2¤=1
P8-2=¤3(1)2(1)2¤n-0(.7)¤2(2)2¤=0
P9-1=¤3(1)2(1)2¤n-0(.8 )¤2(2)2¤=0
P10-0=¤3(1)2(1)2¤n-0(.9)¤2(2)2¤=0
[S75]-negacisko suprotno oduzimanje
SM-ne poznaje negacisko suprotno oduzimanje
__________________________________________________ ____-
napiši u skraćenom obliku:
2+5=7 , 2+10=12 , 2+15=17, 2+20=22 , 2+25=27 , 2+30=32 , 2+35=37 , 2+38=40,
2+40=42, 2+41=43 , 2+44=46 , 2+45=47, 2+47=49 , 2+50=52 ,2+57=59 , 2+60=62 ,
2+64=66, 2+70=72, 2+71=73 , 2+78=80 , 2+80=82 , 2+85=87 , 2+90=92 ,2+92=94
osnovni srcko
5[SUB]5[/SUB]50={5,10,15,20,25,30,35,40,45,50}
38[SUB]3[/SUB]50={38,41,44,47,50}
50[SUB]10[/SUB]90={50,60,70,80,90}
50[SUB]7[/SUB]92={50,57,64,71,78,85,92}
Konačna funkcija
2+x|5[SUB]5[/SUB]38[SUB]3[/SUB](_50_)[SUB]10[/SUB]90[SUB]7[/SUB]92|=y
__________________________________________
2+(.0)5=5 -sabiranje
2+(.1)5=6-sabiranje
2+(.2)5=7-sabiranje
2+(.0[SUB]1[/SUB]2)5=5[SUB]1[/SUB]7-funkcija sabiranja jednačina
2+(.0[SUB]1[/SUB]2)x|2[SUB]2[/SUB]12|=y-funkcija jednačina sa funkcijom sabiranja jednačina , koliko je y=?
 
H

homersimpson

Član
Učlanjen(a)
18.12.2009
Poruka
10
Лик ладно исписао 6 страницa препуних претпоставки као темеља своје нове математике и све то без икакве примене. И шта је овде поента, шта се добија овим филозофирањем и поистовећивањем бројева са некаквим покретним дужинама. Чему све ово? Мислим ја сад могу да кажем да је број 1 јабука али ако је црвљива онда је то празнина, па нпр. број 10 дрво или празнина ако је труло и да напишем 10 страница онако из главе правила разних операција и да објавим како је моја математика боља.
 
Poslednja izmena:
M

msbiljanica

Član
Učlanjen(a)
03.10.2011
Poruka
58
homersimpson je napisao(la):
Лик ладно исписао 6 страницa препуних претпоставки као темеља своје нове математике и све то без икакве примене. И шта је овде поента, шта се добија овим филозофирањем и поистовећивањем бројева са некаквим покретним дужинама. Чему све ово? Мислим ја сад могу да кажем да је број 1 јабука али ако је црвљива онда је то празнина, па нпр. број 10 дрво или празнина ако је труло и да напишем 10 страница онако из главе правила разних операција и да објавим како је моја математика боља.
Kliknite za proširenje...
Kako ću ovo rešiti sa znanjem sadašnje matematike kao na slici -http://docs.google.com/file/d/0BzkWG0xdRpPYeTRKdjNEMm1qZjg/edit
realnost pokazuje da su ove stvari moguće .
-Moja matematika napisana u latex ( početak , nastaviće se ) valjda ćete je razumeti http://docs.google.com/open?id=0B54ITFgLFx7-cmM2RUZUeWxzRE0
 
M

msbiljanica

Član
Učlanjen(a)
03.10.2011
Poruka
58
evo mene opet ,
daću vam jedan primer koji dovodi u pitanje skupove brojeve ( racionalne , iracionalne , realne ),
pitanje je da li bio koji realni broj možemo napisati u obliku razlomka ( racionalni broj)

PPPP.png

vidimo se opet !!!!
 
K

kobayashi

Član
Učlanjen(a)
16.11.2009
Poruka
205
Па не може, хајде напиши корен из 2 (који је реалан) у облику разломка, тј. рационалног броја?

Рационалан број се дефинише као разломак код кога су бројилац (број изнад црте) и именилац (број испод црте) ЦЕЛИ бројеви. Ако се узме да је знак увек испред рационалног броја, онда су бројилац и именилац ПРИРОДНИ бројеви плус број 0 (за који се узима да не припада скупу природних бројева).

Е, сад, може се измишљати "нова математика", али све ново што се направи мора да буде у складу са ранијим знањима, иначе нема смисла.


Иначе, таквих "нових теорија" има колико хоћете, знате колико људи сваке године шаље академијама и часописима "доказе" квадратуре круга или трисекције угла - проблеме за које је доказано да НЕМАЈУ РЕШЕЊА!

Али, некоме ко није способан ни да разуме те доказе лакше је да мисли да су се математичари негде зезнули и да измишља нове доказе. Или још горе, људи реше трисекцију угла коришћењем још неких алата осим лењира и шестара (тако да "доказ" није валидан, јер се не односи на задати проблем), или реше тај проблем ПРИБЛИЖНО, на неколико децимала, и то сматрају ДОКАЗОМ!


Имао сам пример да прочитам један такав "доказ" Голдбахове хипотезе (тврди да се сваки паран број може представити као сума два проста броја).

Човек исписао све комбинације сума два проста броја за парне бројеве до 200 (да, ДВЕСТА) и извео закључак да се број таквих парова простих бројева за сваки паран број N повећава како се повећава и N. Наиме, што је број N већи, то постоји више парова простих бројева чија је сума једнака N, али то не значи да не постоји неки огроман број N за који хипотеза не важи.


Ништа математичка индукција, ништа то што може за неки милијардити N одједном да се догоди да хипотеза не важи... класика како математички доказ замишља неко ко НЕ ЗНА математику!
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Natrag
Top