Zrenjanin je i dalje u Ostalim gradovima.Valjda ce dobiti zaseban prostor kada se uveca broj postova i pregleda?!
Španci su u 18. veku živeli na području današnjeg Zrenjanina u "Novoj Barseloni"
Široj javnosti nedovoljno je poznato da je svojevremeno malo falilo pa da danas Mesi i Ćavi igraju u Proleteru iz Zrenjanina! Sve je bilo skockano: Španci su se doselili u Banat, grad na Begeju Veliki Bečkerek promenio je ime pa se nazvao Nova Barselona... ali su se isprečili - komarci. Dokazi za ovo? Eno ih na mapama u zrenjaninskom Narodnom muzeju, ali da pođemo redom.
Zgrada Narodnog pozorišta na mestu gde su Španci podigli magacin za žito
Dinastija Habzburg, nama najpoznatija po carevanju Austrijskim carstvom, vladala je i Španijom u 16. i 17. veku, a kad su odatle početkom 18. veka oterani, jedan deo njihovih pristalica preselio se na istok, u delove Evrope gde su pripadnici ove kraljevske porodice još uvek imali vlast.
Jedna od takvih oblasti u koje su se Španci doselili bili su Sicilija i Napulj. Ali, kad su Habzburzi izgubili i ove oblasti, Španci su se odatle u manjim grupama preselili u Beč i Peštu.
Filip Krčmar ispred mape Banata iz 1740. godine sa označenim naseljem Nova Barselona u Bečkerečkom distriktu
Novodošle je, međutim, bio glas da su tvrdoglavi, kavgadžije, nevični poslu i lenji, pa su ih iz uglađenih carskih gradova krajem 1735. oterali u Banat, koji je nepune dve decenije pre toga bio otet od Turaka.
Tako su došli na obale Begeja... Sve ovo, sa mnogo više ozbiljnosti, pouzdanosti i detalja, uz navođenje istorijskih izvora, opisao je mladi istoričar Filip Krčmar (rođen 1984) u svom radu “Tragom španskih kolonista u Banatu”, koji je objavljen u Zborniku Matice srpske za istoriju.
Biće da je u onim ocenama da su “nevični poslu i lenji” bilo dosta zlobe Bečlija, jer Španci naseljeni u Banatu prionuli su na obradu zemlje i odmah zasadili vinograde.
Detalj sa mape sa natpisom Nova Barselona
Filip Krčmar u svom radu citira i sledeći zapis: “Ovi Španci su zasadili i prve dudove, a prvi su radili i u maloj svilari koja je ovde izrađena...”.
Doseljenici iz Biskaja i Barselone neko vreme radili su i na raskopavanju ostataka Bečkerečke tvrđave, koja je bila srušena 1701. kad su oterani Turci.
Od ostataka ovog utvrđenja uredili su glavni gradski trg, danas Trg slobode, i na njemu sazidali magacin za žito, koji je kasnije prerađen u velikobečkerečko pozorište, danas najstarije pozorišno zdanje u Srbiji.
Hoze i Pedro
Sprovodnik Španaca iz Beča u Banat bio je carski komesar Jozef Huber, u čijem su dnevniku ostala zabeležena imena doseljenika: Hoze Munjoz iz Madrida, Pedro Oliva iz Barselone, Antonio Estri iz Valensije, Hijeron Formosa iz Katalonije, Rosa Salazar iz Aragona... Huber ih nije voleo - zapisao je da nemaju nikakvo zanimanje, da ne razumeju ništa što im se kaže, da se radi o skitnicama koje su u Beču živele od prosjačenja, i da mnogo piju.
Zidove lepog i bogatog zrenjaninskog Narodnog muzeja krase mapa iz 1740. godine, pa listovi iz “Istorije Banata” štampane 1780. i “Istorije Čanadske biskupije” izdate 1836. godine.
U svim ovim dokumentima jasno je označen grad pod imenom Nova Barselona na mestu današnjeg Zrenjanina. Da je tako ostalo, Mesi i Ćavi... Ali nije! Filip Krčmar kaže:
- Močvarni Banat, sa komarcima koji su prenosili groznicu, nije bio sredina na koju su oni, naviknuti na blagu klimu, mogli da se priviknu. Uz to, izbila je epidemija kuge, pa novi rat sa Turcima... Većina Španaca se u jesen 1737. preselila u Budim ili druge, zdravije sredine.
U španske kuće u Novoj Barseloni uselili su se Nemci koji su tu došli iz Beograda, sklanjajući se pred turskom opasnošću. Mali broj Španaca koji je ostao u Banatu vremenom se utopio u Nemce ili Mađare.
Crkva na Trgu slobode
U jednom dokumentu piše: “Tri godine posle doseljavanja, Španci su listom nestali sa lica zemlje banatske, a iza njih je ostalo samo tridesetak siročadi koje je administracija... razmestila po manastirima...”. Njihovi tragovi na ovom prostoru mogu se pratiti do duboko u 19. vek - kaže Filip Krčmar.
A jednom drugom prilikom ovaj mladi naučnik, inače urednik zapaženog i informativnog sajta Zrenjanistika, izjavio je: “Predlažem da se uspostave veze Zrenjanina i Barselone, sa krajnjim ciljem da ova dva grada budu pobratimi. U Zrenjaninu može da se otvori i kafana ‘Nova Barselona’, po mogućstvu da ima terasu sa pogledom na Begej. I da za vreme prenosa Barsinih utakmica cene pića budu snižene.”
Kad već Mesi i Ćavi ne igraju na stadionu u „Karađorđevom parku“...
Tekst: Momčilo Petrović Foto:Ž.Šafar
Izvor:Blic online