A meni jedan od duhovnika na FB reče da nema izvan crkve spasenja kao član crkve.
Да, ван Цркве нема Спасења. Чим поверујеш у распетог и васкрслог Исуса, прихватиш Га за Господа, крстиш се, аутоматски постајеш духовни камен у зиду Цркве. Камен угаони (Први, почетни) је Христос, ми смо део "грађевине". Не мислим ја на световне цркве, већ једну једину Цркву Божију. Епископи, духовници, пророци, вође, сви они не могу ме извући из Цркве, али ми могу помоћи да постанем део. Остало је на мени, не на њима. Ја сведочим о Христу, ја изговарам и пишем речи. Не преписујем како ми неко наложи.
23. А за Тита, он је мој друг и помагач међу вама; а за браћу нашу, они су посланици црквени и слава Христова.
24. Покажите, дакле, на њима сведочанство своје љубави и наше хвале вама и пред црквама. (2.Кор. 8)
Овде се мисли на световне цркве (Јерусалим, Рим, ...). Где има верујућих, тамо су цркве. А сви смо део Цркве. Важно је правилно и поштено говорити. Не слушати обмањивање и лажове који тврде да неким силама и визијама знају све, а пискарају по интернету за плату. Не дајмо се преварити, јер мутна су времена. Много је ловаца на душе данас.
Један може да каже ван православне, други римокатоличке, трећи протестантске, четврти адвентистичке, пети јеховистичке, шести мормонске,... да наставим? Мене брине само шта Господ говори. А поједини дају себи за право да друге понижавају. То је исто као када уђу цариник и фарисеј у цркву да се помоле. Један гледа себе и тражи опроштај, док други каже: хвала ти, Боже, што нисам као овај прљави цариник. Ко се измирио са Богом? Покајник или чистунац?
Многи виде недостатке и гласно говоре, боре се против корупције. Други беже тамо где им се чини лепше и угодније. А сам Христос каже да нам неће бити угодно, да не тражимо сигурну кућу ван Њега. Значи, ако се све чини савршено, онда ту нешто није како треба, Нешто се гура под тепих.
Ljudi idu barem neki gdje smatraju da je istina.
I hvala Bogu da sa SPC nemam više skoro nikakve veze. Imam nekih službenih veza i tako to. Božija crkva nije koja promoviše spiritizam a to u pravo radi SPC i sve PC i RKC.
I onda se u Srbiji čude što ljudi odlaze kod vračara, prizivaju duhove, a mole se mrtvima.
Dokaz da učenje o besmrtnosti duše promoviše spiritizam.
СУСРЕТ С ДУХОВИМА
Али по изласку из тела душа се налази међу другим духовима, добрим и злим. Обично она стреми онима који су јој ближи по духу, и ако је још у телу била под утицајем неких од њих, она ће и остати зависна од њих и по изласку из тела, ма како се одвратни они чинили у сусрету.
Овде нам се поново напомиње да онострани свет, мада нам неће бити потпуно туђ, неће бити ни само пријатан сусрет с вољенима "у луци" среће, већ духовни судар који испитује расположење наше душе за живота - да ли је више нагињала ка Анђелима и светима водећи живот испуњен врлинама и по заповестима Божјим, или се пак путем немара и безверја учинила погодним за друштво палих духова. Преосвештени Теофан Затворник лепо каже да се у ваздушним митарствима душа пре искушава, него што се оптужује.
Мада је сама чињеница суда у загробном животу ван сваке сумње - како појединачног суда одмах после смрти, тако и Страшног суда на крају света - спољашња осуда Божја ће бити само одговор на унутрашње расположење које је душа у себи изградила у односу на Бога и духовна бића.
ПРВА ДВА ДАНА ПОСЛЕ СМРТИ
У току прва два дана душа ужива у релативној слободи и може да посећује на земљи она места која су јој драга, али већ трећег дана она одлази у друге сфере.
Овде архиепископ Јован просто понавља учење познато Цркви од 4. века. Предање саопштава да је Анђео који је пратио преподобног Макарија Александријског у пустињи рекао, објашњавајући црквено помињање умрлих трећег дана од смрти: "Када се трећег дана у цркви за душу изврши приношење, Анђео јој ублажи жалост коју осећа због раздвајања од тела, јер славословље и приношење у цркви Божјој за њу буди у њој добру наду. Јер се у току два дана души даје да, заједно са Анђелима који су уз њу иде по земљи где хоће. Зато душа која воли тело лута понекад око куће у којој се растала од тела, некад око гроба у који јој је положено тело; и тако она проводи два дана, као птица, тражећи себи гнездо. А врлинска душа иде по оним местима где је обично чинила добра дела. Трећег дана Онај Који је васкрсао из мртвих налаже свакој хришћанској души да се подражавајући Његово васкрсење узнесе на небо и поклони Богу" (Речи св. Макарија Александријског о изласку душа праведних и грешних).
Iz knjige Jovana Šangajskog „
Život posle smrti“
Zapazite da je ovdje naglasak na predanju, a ne na Bibliji.
МОЛИТВА ЗА УМРЛЕ
Колико је важно помињање на литургији може се видети из следећих случајева. Још пре прослављења светог Теодосија Черниговског (1896) јеромонах (чувени старац Алексије из Голосејевског скита Кијево-Печарске Лавре, који је умро 1916.) је преоблачећи мошти Свеца, седећи крај њих задремао и угледао пред собом Свеца који му је рекао: "Хвала ти за труд око мене. Молим те да споменеш моје родитеље кад будеш служио Литургију"; рекао му је њихова имена (јереј Никита и Марија). (Пре овог виђења имена су му била непозната. После неколико година од канонизације у манастиру у коме је св. Теодосије био игуман пронађени су документи с именима Светитељевих родитеља који потврђују истинитост виђења.) "Како можеш ти, Светитељу, да тражиш моје молитве, а сам стојиш пред Небеским Престолом и дајеш људима Божју благодат?" - упитао је Јеромонах - "Да, то је тачно, одговори св. Теодосије, али приношење на Литургији је јаче од мојих молитви".
Ali Biblija govori da nema spasenja nakon smrti. To je ona čuvena priča o Lazaru i bogatašu. Čemu molitva za mrtve kada mrtvi ne znaju ništa
( Propovjednik 9,5)
Ono što posebno privlači pažnju u knjizi Jovana Šangajskog je javljanje umrlih.
ЈАВЉАЊЕ УМРЛИХ ОСОБА ЖИВИМА
Kako se mrtvi javljaju ako ništa ne znaju?
Evo dokaza da se radi o demonima.
Умрла мајка јавља се своме безбожном сину и враћа га вери
Uzeću dio iz ovog podnaslova iste knjige.
Све док је лекар био поред њега, он је гајио наду да ће оздравити, али кад га је оставио - њега захвати велики страх. У бунилу, које га је с времена на време спопадало, он је западао у мрак, пун смрада и јаука, од чега му се крв у жилама ледила. Једне ноћи он у страху крикне и отвори очи. При слабој светлости свеће он поред кревета спази своју умрлу мајку и осети њену руку у својој. Била је сва обучена у бело, само наједном месту видело се црно платно.
Zapazite da se momku krv sledila u žilama. Zašto bi se sledila ako je to njegova majka koja je umrla?
U razg. sa navodno majkom je jasno da ta osoba zna mnoge detalje iz njegovog života, ali to nije dokaz da je to majka, jer nas demoni posmatraju i isto tako znaju mnoge detalje iz našeg života.
Zapazite dio u kojem demon (navodno majka umrlog) govori sinu da je Bog htio da ga uništi. Bog ne uništava nego spasava. Demoni uništavaju ljude, tj. ljudi sami sebe kada im se predaju.
Ја сам, твоја мати, почела је она да ми говори. Твоји греси, твој развратни живот и неверовање досадили су Богу и Он је хтео да те уништи.
Ovakvih demonskih prevara ima dosta. Navodno ovi ljudi su postali bolji, postali su vjernici nakon što su bili bezakonici, sve je to maska samo da se ljudima utuvi u glavu da su umrli živi u nekom duhovnom obliku. Ostali podnaslovi ovih javljanja su ovakva
---- Умрла мајка се јавља сину и спасава га од самоубиства
---- Умрла мајка јавља се свештенику и упућује га да исповеди и причести њеног сина
--- Умрла супруга јавља се своме мужу и враћа га Богу
--- Умрли муж јавља се жени и открива где се налази њен затурени накит
