Seksualno prenosive bolesti & vaginalne infekcije kod žena koje imaju seksualne odnos
U tekstu koji sledi prikazana je lista seksualno prenosivih bolesti (u daljem tekstu STD, sexually transmitted diseases) i vaginalnih infekcija. Fokusirali smo se primarno na bolesti koje se prenose lezbejskim seksom i pružamo osnovne informacije o samim infekcijama.
Alergijski vaginitis : naziva se i “hemijski vaginitis”; ovo stanje je veliki imitator drugih bolesti. Usled toga što ne zahvata samo vaginu, već i tkivo oko nje (vulvu), često biva pomešan sa gljivičnom infekcijom, ili čak genitalnim herpesom. Javlja se kada genitalna regija dođe u dodir sa iritantnim materijama, najčešće su to lateks, komponente spermicidnih supstanci, lubrikanata, novih deterdženata/sapuna/gela za kupanje, silikonskih seks-igračaka, ili ženskih intimnih dezodoranasa. Sve što može da izazove alergijsku reakciju kože uopšte (kakav je, na primer, osip), može izazvati sličnu reakciju na sluzokožama, uključujući i sluzokožu genitalne regije.
-Simptomi: crvenilo, bol, peckanje ili svrab u predelu vulve, pojačan vaginalni sekret. Na koži vulve se mogu naći beličaste ili sivkaste promene uz ograničeni nedostatak dlaka.
-Lečenje: ako otkrijete koja supstanca vam izaziva probleme, prekinite sa njenom upotrebom. Antihistaminici mogu pomoći u otklanjanju nekih simptoma. Male doze kortikosteroidnih krema (0,5%) su takođe efikasne, ali pre njihove upotrebe konsultujte svog ginekologa/škinju ili dermatologa/škinju.
Bakterijski vaginitis (BV): u osnovi je poremećaj normalne bakterijske flore vagine, najčešće u vezi sa gubitkom protektivnog laktobacila koji normalno živi u vagini. Nije poznato šta tačno izaziva vaginitis; neki istraživači smatraju da ženin seksualni partner/ka može preneti neki nedefinisani faktor koji ga uzrokuje. Naučnici i dalje proučavaju ovaj problem. Međutim, utvrđeno je da je ispiranje vagine faktor rizika za pojavu BV (ispiranje vagine je inače loša ideja).
-Simptomi: sivkast do žućkast homogeni vaginalni sekret, ponekad sa mirisom na ribu, ponekad izaziva vaginalnu ili vulvatnu iritaciju.
-Transmisija sa žene na ženu: nejasna. Dok jedna grupa naučnika naziva BV “seksualno prenosiva bolest lezbejki”, ovu teoriju još treba dokazivati, i proučavati. Bez obzira na to da li je to tačno ili nije, ne zna se još uvek da li partnerke žena sa BV treba da se pregledaju i/ili leče.
-Lečenje: antibiotska vaginalna mast (na primer u obliku vaginaleta) ili oralni lek (metronidazol ili klindamicin). No, ne postoji neka druga vrsta bakterija koja bi mogla da popuni mesto laktobacila i uspostavi normalnu bakterijsku floru vagine.
Hlamidija : ovo je STD uzrokovana bakterijom koja se prenosi na vaginu ili rektum (završni deo debelog creva) kontaktom za zaraženim genitalnim sekretom. Hlamidija može da inficira grlić materice, rektum ili mokraćnu cev kod žene.
-Simptomi: obično ih nema. Ponekad diskretno pojačan vaginalni sekret, peckanje, osećaj žarenja u toku mokrenja, krvavljenje van menstruacije (posebno posle penetracije).
-Transmisija sa žene na ženu: teorijski moguća, ali nije dokazana.
-Lečenje: oralnim antibioticima: azitromicin, doksiciklin. Žene u drugom stanju: amoksicilin, eritromicin. Partneri/partnerke takođe treba da dobiju terapiju.
Gonoreja : ovo je STD uzrokovana bakterijom koja se prenosi u vaginu, grlo ili rektum razmenom infektivnih genitalnih sekreta u toku seksualnog odnosa.
-Simptomi: obično ih nema. Ponekad pojačan vaginalni sekret, obično žućkast ili žućkasto zelenkast, može doći do bolnog mokrenja, kao i neuobičajenog krvavljenja, posebno nakon penetracije.
-Transmisija sa žene na ženu: teorijski moguća, ali nije dokazana.
-Lečenje: antibiotici: oralno cefiksim, ciprofloksacin, orofloksacin ili ceftriakson injekcije. Osobe koje su zaražene gonorejom se uporedo leče i od hlamidije, jer se u najvećem broju slučajeva radi o mešanoj infekciji. Partneri/partnerke inficirane žene bi takođe trebalo da dobiju terapiju.
Hepatitis : upala jetre. Mnogo je potencijalnih uzročnika, uključujući lekove, toksine i viruse. Hepatitis A, B i C su tri najvažnija virusa koji izazivaju hepatitise.
-Simptomi: obično ih nema. Ako se jave, uključuju žutu prebojenost kože i beonjača, gubitak apetita, mučninu, bol u stomaku, brzo umaranje.
-Transmisija sa žene na ženu:
Hepatitis A se prenosi preko fekalnih materija – zagađenom hranom ili oralno -analnim kontaktom. Zabeležena je transmisija sa žene na ženu. Hepatitis A se može prevenirati vakcinom, i za to se obratite vašem lekaru/ki.
Hepatitis B se prenosi razmenom telesnih tečnosti ili putem krvi. Dodirivanjem otvorene rane ili posekotine osobe koja je zaražena, ako Vi imate prekide, pukotine ili ranice na koži, korišćenjem brijača, četkice za zube ili pribora za nokte, možete biti zaraženi. Čak i veoma mala količina krvi može preneti virus preko ovih kontakata. Hepatitis B se ne prenosi hranom, vodom ili uobičajenim kontaktima. Transmisija sa žene na ženu nije proučavana, ali su zabeleženi slučajevi transmisije. Hepatitis B se prevenira vakcinom, za dalje pojedinosti pitajte Vašeg lekara[1].
Hepatitis C se prenosi primarno kontaktom sa inficiranom krvlju. Seksualna transmisija sa žene na ženu nije uobičajena, i nije proučavana.
-Lečenje: kompleksno je.
Herpes genitalna infekcija : ove infekcije izaziva herpes simpleks virus (tip HSV-1 češće i HSV-2 ređe). Transmisija je moguća čak i kada ne postoje lezije (ustvari, najverovatnija je transmisija u odsustvu kožnih manifestacija, i zato čak 90% ljudi inficiranih HSV-2 i ne znaju da su inficirani).
-Simptomi: mehurići vulve, obično bolni, su klasični znaci, ali čak 90% ljudi inficiranih HSV-2, koji izaziva največi broj genitalnih infekcija, ne znaju da su zaraženi. Svrab je najčešći simptom. U inicijalnoj epizodi HSV, simptomi mogu da uključuju bolno/otežano mokrenje, povišenu temperaturu, groznicu, otečene limfne čvorove i simptome nalik na prehladu.
-Lečenje: tri antivirusna leka (aciklovir, famciklovir, valaciklovir) su sada dostupni i daju dobre rezultate lečenja. Ovi lekovi se, osim za inicijalnu infekciju, preporučuju za sekundarne nalete, kao i za stanja kada se godišnje javlja više od šest epizoda aktiviranja infekcije. Antivirusni lekovi pomažu ublažavanju simptoma HSV i ubrzavaju zalečenje; ipak, ne uništavaju virus. Takođe, redukuju mogućnost da se virus širi u odsustvu napada.
-Transmisija sa žene na ženu: najverovatnije se dešava, ali podaci o specifičnoj prevalenci i rizicima su veoma ograničeni. U svakom slučaju, oralno-genitalni kontakt (oralni seks) može preneti HSV-1 sa usana na genitalnu regiju, posebno ako jedan od partnera ima promene karakteristične za HSV infekcije.
-Mere opreza: usled toga što se transmisija dešava iako nisu prisutne lezije, svaki genito-genitalni kontakt treba da podrazumeva korišćenje lateks barijera sve vreme kontakta; parovi treba da se uzdržavaju od seksa tokom epizode aktivirane infekcije, sve dok se koža potpuno ne regeneriše.
HIV/SIDA : SIDU izaziva HIV virus. Prenosi se direktnim kontaktom sa krvlju, spermom, vaginalnim sekretima, majčinim mlekom, obično u toku seksa, porođaja ili razmenom korišćenih igala kod narkomana/narkomanki. HIV virus polako napada i uništava bela krvna zrnca koja inače učestvuju u humanom imunom sistemu. Bele krvne ćelije se bore protiv infekcija. Kada je imuni sistem slab, inače bezopasne klice, se razmnožavaju, javljaju se različite infekcije i tako počinje da se razvija SIDA (sindrom stečene imunodeficijencije).
-Transmisija sa žene na ženu: iako je malo raspoloživih podataka o tome, ipak u medicinskoj literaturi postoje zabeleženi slučajevi transmisije HIVa lezbejskim seksom. Najverovatniji načini prenosa su kontakt sa menstrualnom krvlju, vaginalnim sekretom kada postoji vaginitis (jer je u tom slučaju u sekretu prisutno mnogo više belih krvnih zrnaca koji sadrže HIV), a takođe i seksualne navike koje podrazumevaju povređivanja. Ipak, potrebno je više istraživanja na ovom polju; ni jedan od ovih mehanizama prenosa ili relativnih rizika, nisu bili proučavani do sada.
-Prevencija: molimo, pogledajte savete za siguran seks na dnu teksta.
-Lečenje: postoji veliki broj medikamentnih terapija koji pomažu imunom sistemu da se bori protiv HIVa, ipak, do današnjeg dana nije pronađen lek. Terapije se stalno menjaju, pa ako želite više informacija o tome, možete ih naći na sajtovima relevantnih institucija.
Humani papiloma virusi (HPV)/kondilomi/genitalne bradavice :
-Transmisija sa žene na ženu: najverovatnije se dešava, i to direktnim kontaktom sa kožom genitalne regije inficirane osobe, ili kontaminiranim rukama/prstima. Uloga seksualnih igračaka nije sasvim razjašnjena, ali se pretpostavlja mogućnost transmisije HPV pomoću igračaka koje partnerke dele, ako nisu temeljno očišćene pre nego ih upotrebi druga partnerka.
-Lečenje: ako su prisutne bradavice, najuobičajniji tretman je krioterapija tečnim azotom HPV je najverovatnije najraširenija STD (neki izvori navode da čak oko 70% odraslih osoba biva inficirano u toku života), ali je najveći broj asimptomatski. Kod simptomatskih infekcija postoje dve glavne manifestacije: kondilomi i neoplazije grlića materice (prekancerozne i kancerozne promene, detektovane kao abnormalne Papa ćelije). To je STD koja se javlja kontaktom sa kožom ili sluzokožom inficirane osobe. Različiti tipovi HPV izazivaju kondilome i karcinom grlića materice.[2]; obično je potrebno više tretmana. Ne postoji lek protiv samog virusa. Papanikolau test može detektovati HPV i promene na grliću materice; pregled jednom godišnje je obavezan za seksualno aktivne žene, bez obzira na to da li upražnjavaju seks sa ženama ili muškarcima. Naša, i druga, istraživanja, pokazala su da lezbejke ređe rade Papanikolau test nego što je potrebno. Rutinski skrining (svake 1-2 godine, i upoređivanje sa prethodnim rezultatima) su obavezni bez obzira na to da li imate ili nemate seksualne odnose sa muškarcima!
Pelvična inflamatorna bolest (PID) : infekcija materice, jajovoda i jajnika. Izazivaju je mnoge vrste bakterija, ali najčešći uzroci su hlamidija i bakterija gonoreje. Može se javiti posle porođaja, abortusa, ili hirurških zahvata na ženskim polnim organima. Infekcija obično počinje dva do dvadest jedan dan posle seksualnog odnosa sa inficiranom osobom, ali neke infekcije počinju tek posle nekoliko meseci. PID može da izazove stvaranje priraslica koje blokiraju jajovod, uzrokujući sterilitet žene (posle jednog napada PID 10% žena postaje sterilno; a čak 75% posle tri napada), i apscese[3]. Neke žene nekoliko meseci posle PID i dalje imaju bolove u donjem abdomenu.
-Simptomi: osrednji do jak abdominalni bol, bol u leđima, mogu imati groznicu, mučninu, krvavljenje između menstruacija, bolne seksualne odnose, pojačan vaginalni sekret. Neke žene uopšte nemaju simptome.
-Transmisija sa žene na ženu: transmisija bakterija koje izazivaju PID je teorijski moguća, ali nije proučavana. Skorašnji izveštaji pokazuju prenos PID između dve lezbejke kod kojih je dijagnoza pogrešena na prvom pregledu jer nisu uzete u obzir za PID s obzirom na to da spadaju u “niskorizičnu” grupu za prenos PID.
-Lečenje: srednje težak PID se leči injekcijama antibotika i oralnim antibioticima. Težak PID se leči hospitalno aplikacijom antibiotika intravenski. Rutinski se leče i seksualni partneri/partnerke.
Stidne vaši : Phtiriasis pubis, “picajzle”. Postoje tri vrste vaši koje mogu da žive na ljudima: vaš glave, vaš tela i stidna vaš. Vaši se kreću veoma sporo i ne mogu da prežive duže od 24 sata bez kontakta sa ljudima.
-Transmisija sa žene na ženu: apsolutno! Svaki bliži kontakt sa inficiranom osobom ili njenom odećom ili posteljinom dozvoljava prenos, pa su seksualne partnerke pod velikim rizikom. No, možete se malo umiriti jer ćemo Vam reći da vaši ne mogu da skaču ili lete.
-Simptomi: svrab, prisustvo gnjida ili samih vaši.
-Lečenje: specijalni šamponi, kreme i losioni na bazi 1% lindana[4]. Svi seksualni partneri sa kojima je upražnjavan odnos unazad mesec dana, moraju biti lečeni. Odeća i posteljina se moraju sterilisati. Ako materijal dozvoljava, koristite visoke temperature za pranje i sušenje. Suva odeća i ostale stvari koji se drže van domašaja ljudskog tela deset dana će takođe uništiti vaši i gnjide.
Šuga : koža inficirana parazitima, pregljima. Oni vole da borave na toplim vlažnim mestima kakvi su između prstiju na rukama i nogama, na zglobovima, ispod pazuha, grudi, u kožnim naborima, na struku, u glutealnoj regiji i butinama. Ženke parazita luče supstancu dok kopaju kanale u koži. Ta supstanca izaziva svrab, a ne ujed, kako se misli.
-Simptomi: svrab, naročito noću. Kada se osoba prvi put zarazi šugom potrebno je dve do šest nedelja da svrab počne. Prilikom svake naredne infekcije svrab počinje za dan do dva dana. Šuga može da imitira druge kožne raševe i izgleda različito kod različitih osoba. Testiranje na šugu se radi uzimanjem malih delova kože na mikroskopsko ispitivanje.
-Transmisija sa žene na ženu: da. Primarno bliskim kontaktom, uključujući seksualni odnos sa inficiranom osobom. Paraziti šuge mogu da žive nekoliko dana u tkaninama i prašini. Inficirana osoba može da prenese šugu iako nema simptome bolesti.
-Lečenje: 5% permetrin krem (ne 1% koji se koristi za vaši), i drugi preparati. Budite sigurne da stavite malo losiona ispod prstiju i noktiju na nogama. Svi seksualni partneri, svi sa kojima ste imali bliske telesne kontakte i svi ostali sa kojima živite u poslednjih mesec dana treba da budu pregledani i lečeni. Možda ćete morati da budete lečeni u nekoliko navrata. Svrab se može nastaviti nekoliko dana po početku lečenja, čak i ako su paraziti mrtvi, ali bi trebalo da se smanjuje. Za odeću, posteljinu, peškire i druge predmete koje koristite neposredno uz telo koristite viske temperature za pranje i sušenje (ako materijali od kojih su izrađeni to dozvoljavaju). Stvari koje ne mogu da podnesu visoke temperature odložite u plastične vreće i ostavite da odstoje tri do četiri nedelje.
Sifilis : STD koju izaziva spiroheta koja se obično otkriva testiranjem krvi. Neke od najozbiljnijih formi sifilisa se javljaju kada se sifilis prenese sa inficirane trudne žene na fetus.
-Transmisija sa žene na ženu: nije specifično registrovana, ali je teorijski moguća. Kontakt sa ranicama ili osipom inficirane osobe tokom seksualnog odnosa je glavni način prenosa.
-Simptomi: deset do devedeset dana nakon seksualnog odnosa, javlja se jedna bezbolna ranica na regiji koja je bila izložena kontaktu. Ova ranica, “šankr” obično ima čvrste rubove. Ne boli. Može da liči na herpes infekciju, kondilom, šugu ili hemoroide. Ova ranica je izuzetno zarazna. Posle dve do šest nedelja šankr nestaje. Ako ostane nelečen, sifilis nakon šest do osam nedelja prelazi u sekundarnu fazu, koja se javlja kod 30% obolelih. Simptomi ove faze mogu da traju od dve nedelje do šest meseci i uključuju otečene limfne čvorove, raš ili simptome nalik prehladi. Mogu se javiti različite vrste promena na genitalijama, koje izgledaju kao ravne sive genitalne bradavice. Kao i ostale promene koje se javljaju tokom sifilisa, i ove su visoko zarazne. Simptomi počinju da nestaju nakon dve nedelje. Nelečena infekcija posle ovog stadijuma može izazvati izuzetno ozbiljne komplikacije na srcu, nervnom sistemu, bubrezima, očima i mozgu.
-Lečenje: injekcije penicilina, rutinski se leči i seksualna partnerka.
Trihomonijaza : izaziva je mala protozoa, može da dâ infekciju tipa bakterijskog vaginitisa, no uvek je, za razliku bakterijskog vaginitisa, STD. Živi na vlažnim mestima genitalne regije inficiranih ljudi (npr. u vaginalnom sekretu, genitalnim žlezdama).
-Simptomi: obično se javlja penušav sekret sa neprijatnim mirisom, ali simptoma i ne mora da bude. Bolno mokrenje, svrab ili iritacija su ponekad prisutni. Simptomi, ako se jave, obično počinju četiri do dvadeset dana posle infekcije, ali mogu i mnogo kasnije.
-Transmisija sa žene na ženu: dokumentovana, a verovatno potcenjena. Partnerke apsolutno treba da budu pregledane i lečene. Obe partnerke treba da se uzdržavaju od seksualnih aktivnosti do izlečenja.
-Lečenje: metronidazol u jednoj dozi. Partnerke takođe treba da se leče.
Gljivična infekcija : ova infekcija, poznatija i kao kandidijaza, je izazvana gljivičnim prekomernim rastom koji remeti ravnotežu normalne vaginalne flore. Pojedine gljivice, kakva je kandida, normalno žive u vagini u relativno niskom broju ne praveći nikakve probleme.
-Simptomi: peckanje i/ili svrab vulve, vagine; gust, beli sekret ponekad sirastog izgleda; ponekad miris na gljivice.
-Transmisija sa žene na ženu: nepoznata, ali se ne računa kao STD heteroseksualnih parova.
-Lečenje: fingicidne masti, suspenzije, vaginalete ili oralni fungicidi (tablete).
-Upamtite: gljivična infekcija koja se stalno vraća, ili koja se teško leči, obično se javlja kod potpuno zdravih žena, ali ponekad može ukazivati na dijabetes (nedijagnostikovan ili nekontrolisan), HIV infekciju ili genitalni herpes, i treba da bude potpuno ispitan, zato treba da se konsultujete sa Vašim lekarem.
SAVETI ZA SIGURAN SEKS
SIGURAN SEKS & SIDA
SIDA je uzrokovana HIV virusom. HIV se prenosi preko četiri telesne tečnosti: krvlju, spermom, vaginalnim sekretom i majčinim mlekom. Ne možete se inficirati sve dok virus iz jedne od ovih tečnosti ne dođe u dodir sa Vašom krvlju. Sama pljuvačka ne može preneti HIV.
Siguran seks, koji se odnosi na zaštitu od HIVa, je svaki seks koji ne dozvoljava da krv, sperma, vaginalni sekret i majčino mleko jedne osobe dođe u dodir sa drugom osobom. U daljem tekstu su dati neki korisni saveti koje predlaže San Francisco AIDS Foundation. Ovi saveti su korisni i u prevenciji drugih STD.
-Vlažni poljupci: sigurni su ukoliko ne postoji posekotina, ranica u ustima ili krvarenje iz desni. (Pošto operete zube i očistite ih zubnim koncem, sačekajte najmanje pola sata pa se ljubite.) Krv, a ne pljuvačka, sadrži virus.
-Dodirivanje grudi Vaše ljubavnice je bezopasno. Možete da ih ližete, sisate, ljubite, čak i grickate ali samo da ne dođete u kontakt sa krvlju ili mlekom iz dojke. Masaža, suvi poljupci, masturbacija i trljanje telo uz telo su sigurni.
-Stavljanje prstiju u vaginu Vaše ljubavnice može biti riskantno. Da biste bile sigurne, koristite lateks rukavice. Ako koristite lubrikant, neka to bude lubrikant na vodenoj bazi (lubrikanti na uljnoj bazi, kao što je vazelin i losion za ruke, mogu oštetiti latex).
-Ranice ili posekotine na Vašim prstima, u ustima ili u vagini, a takođe i kod Vaše ljubavnice, povećavaju rizik od ulaska virusa u Vaše telo. Ako dodirujete njenu vaginu, a potom Vašu, ili obrnuto, možete da prenesete virus. Zato obavezno koristite rukavice!
-Kontakt sa menstrualnom krvlju je veoma riskantan. Ako je ona inficirana, njena menstrualna krv (kao i sva ostala krv) će sadržavati veliki broj virusa u sebi.
-Oralni seks sa ženom je riskantan, naročito ako ona ima menstruaciju. Da biste bile sigurne, preko njene vulve (genitalne regije) stavite plastičnu foliju. To će sprečiti da njene telesne tečnosti dođu u dodir sa Vašim ustima. Latex dam, naziva se i dental dam, je proizvod namenjen za siguran oralni seks sa ženom.
-Seks igračke su same po sebi sigurne, ali je rizično deliti ih. Ako koristite dildoe ili vibratore zajedno, pokrijte ih kondomom i to svaki put novim kada ih koristi druga osoba.
-Začeće može biti rizično, takođe. Ako imate seks sa muškarcem ili Vam muškarac donira spermu, budite sigurni da su njegovi HIV testovi negativni najmanje šest meseci posle njegovog poslednjeg (rizičnog) odnosa. (Sve licencirane banke sperme u svetu svoje donatore redovno testiraju.)
SM praksa je sigurna ukoliko se ne proliva krv. Ako radite pirsing jedna drugoj, morate dezinfikovati iglu ukoliko koristite istu, ali je najbolje da koristite nove sterilisane igle svaki put. Koristite svoje brijače ako brijete jedna drugu. Nemojte dozvoliti da urin ili feces druge osobe ulazi u Vaše telo.
-------------
[1] u našoj zemlji se polako uvodi obavezna vakcinacija za decu protiv hepatitisa B, a obavezna je za zdravstvene radnike, partnere/ke osoba zaraženih HBVom i druge rizične grupe
[2] ostali načini lečenja su: odstranjivanje promena CO2-laserom, spaljivanje promena električnom iglom (elektro ili termokauterizacija), hiruškim odstranjivanjem promena, nanošenjem kaustičnih sredstava na spoljašnje promene (podofilin i sl.)
[3l okalne gnojne kolekcije
[4] za decu i trudnice se preporučuje 0,5% malation ili 1% permetrin
Izvor:
Kod:
[URL]http://depts.washington.edu/wswstd/info_frame.htm[/URL]
Prevela: Natasha A. S.