- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Svaki bol u srcu pali alarm
Svi tipovi koronarnih bolesti imaju slične faktore rizika, ali nisu svi spremni da promene navike. Postoji mnogo načina da odložite pojavu srčane bolesti, čak i kada imate genetsku predispoziciju
SRČANE bolesti su definitivno ubica broj jedan širom sveta. Čak 36 odsto uzroka smrti u Sjedinjenim Američkim Državama vezano je za srčane bolesti, svake 34 sekunde neko ima srčani udar, a na svaki minut po jedna osoba umre. U Srbiji bolesti srca i krvnih sudova su uzrok smrti 50 odsto muškaraca i 60 odsto žena. Smatra se da je koronarna bolest srca najčešća srčana bolest po smrtnosti širom sveta. Ipak ovaj masovni „ubica“ ima mnogo različitih lica, od aritmije, srčane slabosti, perikarditisa, koronarne srčane bolesti.
Svim srčanim bolestima je zajedničko da prvi simptomi mogu da budu slični, čak identični, baš kao i faktori koji dovode do problema sa radom srca. Faktori rizika mogu da budu i potpuno nezavisni od naše volje i ponašanja, poput pola, godina i porodične anamneze. Ali, na neke uzroke srčanih bolesti naše ponašanje i te kako ima uticaja. Na primer, samo normalizovanje krvnog pritiska može da prepolovi ukupan rizik od srčanih bolesti, naglašavaju naučnici.
Iako je najveći broj ljudi svestan koji su to faktori rizika za srčane bolesti i koliko je smrtnost od ovih oboljenja, veoma mali broj njih je spreman na promenu navika. Prema istraživanju sajta njnjnj.health.org, samo 27 odsto ispitanika je izjavilo da se pridržava saveta o zdravom životu, dok su svi ostali imali čitav „arsenal“ izgovora.
Na primer, 18 odsto je izjavilo kako jednostavno ne žele da prestanu da jedu hranu koju vole, čak i po cenu srčanog oboljenja, dok se 14 procenata „žali“ da uopšte ne voli da vežba, i zbog toga takve aktivnosti i ne upražnjava.
Svaka pojedinačna aktivnost za prevenciju ujedno se smatra i nekom vrstom leka, kaže Greg Fonaro, iz Američke asocijacije za bolesti srca. Postoji mnogo načina da odložite ili usporite srčane bolesti, čak i kada imate genetsku predispoziciju i slučajeve sličnih bolesti u porodici, smatraju kardiolozi ove asocijacije.
Najpre, kao jednog od najvećih krivaca za srčane bolesti označavaju pušenje, jer podiže krvni pritisak, zgrušava krv, snižava dobar holesterol. Spada u najčešće uzroke prevremene smrti. I čak ako je jedna od navika koju je najteže promeniti, prestanak pušenja je jedna od onih koje prave najveću i najbržu promenu - kada ostavite cigarete, rizik od srčanih bolesti počinje da opada već posle nekoliko dana, a za godinu dana se prepolovi!
Bol u grudima, ma kako se činio bezazlen, ne sme da se ignoriše nikada. Ako imate bol u grudima posle obroka, verovatno su u pitanju problemi sa varenjem, dok kod bola koji se javlja tokom napora, treba da vam se upali „crvena lampica“. Taj bol ne mora uvek da bude jak, već više kao pritisak, nelagodnost, težina, peckanje, stezanje u grudima. Ovi simptomi nekada mogu da budu pogrešno protumačeni kao gorušica ili problemi sa varenjem. Bolovi od angine pektoris mogu da se šire u ramena, ruke, vrat, grlo, leđa, čak i u vilicu. Ostali simptomi koronarne bolesti uključuju kratak dah, osećaj lupanja u grudima (nepravilan rad srca), ubrzan rad srca, slabost ili vrtoglavicu, znojenje i mučninu. Ako imate osećaj kao da vam je „slon seo na grudi“, pozovite odmah Hitnu pomoć, savetuju kardiolozi.
S druge strane, čak i ako imate slučajeve srčanih bolesti u porodici, nemojte to shvatati kao „smrtnu presudu“. Ako je roditelj doživeo srčani udar, naročito u mlađim godinama, to kod muških potomaka uvostručuje rizik, a kod kćeri ga povećava za čak 70 odsto, pokazuju podaci Američke asocijacije za srce. Ali, naučnici takođe tvrde da više od 90 odsto tih smrti može da se prevenira eliminacijom faktora rizika i promenom načina života. Činjenica da ogroman broj stanovništva i pored trošenja ogromnog novca na kampanje posvećene zdravijem načinu života, ne radi na prevenciji srčanih oboljenja, okrenula je naučnike ka traženju što efikasnijih načina lečenja i ranog otkrivanja srčanih bolesti.
Istraživanja poslednjih godina idu ka što lakšem otkrivanju srčanih problema koji se još nisu desili, jer veliki broj ljudi ne prepozna na vreme čak i kada dođe do srčanog udara. Istraživači Skrips instituta tvrde da su pronašli test iz krvi kojim može da se predvidi srčani napad. Vođa tima, profesor Pit Kun, kaže da još nemaju test koji bi sa potpunom puzdanošću predvideo srčani udar. Novi testovi koriste tehniku zvanu „fluidna biopsija“, kojom se utvrđuju ćelije endotela (koje čine deo zida arterija) u krvotoku. One se povezuju sa nadolazećim srčanim udarom. Ove ćelije ulaze u krvotok kao rezultat narušavanja građe arterija i stvaraa plakova (naslaga), i izazivaju upalu. Ovakvo oštećenje arterija vodi ka stvaranju ugrušaka, smanjenju protoka krvi u arterijama i posledično srčanom udaru.
Izvor: Večernje novosti
Svi tipovi koronarnih bolesti imaju slične faktore rizika, ali nisu svi spremni da promene navike. Postoji mnogo načina da odložite pojavu srčane bolesti, čak i kada imate genetsku predispoziciju
SRČANE bolesti su definitivno ubica broj jedan širom sveta. Čak 36 odsto uzroka smrti u Sjedinjenim Američkim Državama vezano je za srčane bolesti, svake 34 sekunde neko ima srčani udar, a na svaki minut po jedna osoba umre. U Srbiji bolesti srca i krvnih sudova su uzrok smrti 50 odsto muškaraca i 60 odsto žena. Smatra se da je koronarna bolest srca najčešća srčana bolest po smrtnosti širom sveta. Ipak ovaj masovni „ubica“ ima mnogo različitih lica, od aritmije, srčane slabosti, perikarditisa, koronarne srčane bolesti.
Svim srčanim bolestima je zajedničko da prvi simptomi mogu da budu slični, čak identični, baš kao i faktori koji dovode do problema sa radom srca. Faktori rizika mogu da budu i potpuno nezavisni od naše volje i ponašanja, poput pola, godina i porodične anamneze. Ali, na neke uzroke srčanih bolesti naše ponašanje i te kako ima uticaja. Na primer, samo normalizovanje krvnog pritiska može da prepolovi ukupan rizik od srčanih bolesti, naglašavaju naučnici.
Iako je najveći broj ljudi svestan koji su to faktori rizika za srčane bolesti i koliko je smrtnost od ovih oboljenja, veoma mali broj njih je spreman na promenu navika. Prema istraživanju sajta njnjnj.health.org, samo 27 odsto ispitanika je izjavilo da se pridržava saveta o zdravom životu, dok su svi ostali imali čitav „arsenal“ izgovora.
Na primer, 18 odsto je izjavilo kako jednostavno ne žele da prestanu da jedu hranu koju vole, čak i po cenu srčanog oboljenja, dok se 14 procenata „žali“ da uopšte ne voli da vežba, i zbog toga takve aktivnosti i ne upražnjava.
Svaka pojedinačna aktivnost za prevenciju ujedno se smatra i nekom vrstom leka, kaže Greg Fonaro, iz Američke asocijacije za bolesti srca. Postoji mnogo načina da odložite ili usporite srčane bolesti, čak i kada imate genetsku predispoziciju i slučajeve sličnih bolesti u porodici, smatraju kardiolozi ove asocijacije.
Najpre, kao jednog od najvećih krivaca za srčane bolesti označavaju pušenje, jer podiže krvni pritisak, zgrušava krv, snižava dobar holesterol. Spada u najčešće uzroke prevremene smrti. I čak ako je jedna od navika koju je najteže promeniti, prestanak pušenja je jedna od onih koje prave najveću i najbržu promenu - kada ostavite cigarete, rizik od srčanih bolesti počinje da opada već posle nekoliko dana, a za godinu dana se prepolovi!
Bol u grudima, ma kako se činio bezazlen, ne sme da se ignoriše nikada. Ako imate bol u grudima posle obroka, verovatno su u pitanju problemi sa varenjem, dok kod bola koji se javlja tokom napora, treba da vam se upali „crvena lampica“. Taj bol ne mora uvek da bude jak, već više kao pritisak, nelagodnost, težina, peckanje, stezanje u grudima. Ovi simptomi nekada mogu da budu pogrešno protumačeni kao gorušica ili problemi sa varenjem. Bolovi od angine pektoris mogu da se šire u ramena, ruke, vrat, grlo, leđa, čak i u vilicu. Ostali simptomi koronarne bolesti uključuju kratak dah, osećaj lupanja u grudima (nepravilan rad srca), ubrzan rad srca, slabost ili vrtoglavicu, znojenje i mučninu. Ako imate osećaj kao da vam je „slon seo na grudi“, pozovite odmah Hitnu pomoć, savetuju kardiolozi.
S druge strane, čak i ako imate slučajeve srčanih bolesti u porodici, nemojte to shvatati kao „smrtnu presudu“. Ako je roditelj doživeo srčani udar, naročito u mlađim godinama, to kod muških potomaka uvostručuje rizik, a kod kćeri ga povećava za čak 70 odsto, pokazuju podaci Američke asocijacije za srce. Ali, naučnici takođe tvrde da više od 90 odsto tih smrti može da se prevenira eliminacijom faktora rizika i promenom načina života. Činjenica da ogroman broj stanovništva i pored trošenja ogromnog novca na kampanje posvećene zdravijem načinu života, ne radi na prevenciji srčanih oboljenja, okrenula je naučnike ka traženju što efikasnijih načina lečenja i ranog otkrivanja srčanih bolesti.
Istraživanja poslednjih godina idu ka što lakšem otkrivanju srčanih problema koji se još nisu desili, jer veliki broj ljudi ne prepozna na vreme čak i kada dođe do srčanog udara. Istraživači Skrips instituta tvrde da su pronašli test iz krvi kojim može da se predvidi srčani napad. Vođa tima, profesor Pit Kun, kaže da još nemaju test koji bi sa potpunom puzdanošću predvideo srčani udar. Novi testovi koriste tehniku zvanu „fluidna biopsija“, kojom se utvrđuju ćelije endotela (koje čine deo zida arterija) u krvotoku. One se povezuju sa nadolazećim srčanim udarom. Ove ćelije ulaze u krvotok kao rezultat narušavanja građe arterija i stvaraa plakova (naslaga), i izazivaju upalu. Ovakvo oštećenje arterija vodi ka stvaranju ugrušaka, smanjenju protoka krvi u arterijama i posledično srčanom udaru.
Izvor: Večernje novosti
