- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Za krvnu sliku su odlične i kapi od koprive.
Ima ih po prodavnicama zdrave hrane i po apotekama, cena je oko 150 din, a stvarno du jako dobre.
Zdrava ishrana
- Začetnik teme zexmon
- Datum pokretanja
Za krvnu sliku su odlične i kapi od koprive.
Ima ih po prodavnicama zdrave hrane i po apotekama, cena je oko 150 din, a stvarno du jako dobre.
Krompir bolji od tablete za pritisak.
Krompir bolji od tablete za pritisak
Izvor:Novosti
Stručnjaci savetuju da je krompir dobro jesti sa korom, jer se tamo „kriju“ najzdraviji sastojci.
Jedna studija britanskih naučnika dokazala je da je krompir - ukoliko se konzumira bez ulja, putera, kečapa i ako se ne podgreva u mikrotalasnoj rerni - jedna od najzdravijih namirnica koja povoljno utiče na rad čitavog organizma. Najbolji efekat ima ako se jede kuvan ili pečen.
Tokom istraživanja ispitanici su svakodnevno jeli šest do osam krompira veličine loptice za golf, za ručak ili večeru. Većina testiranih bila je gojazna i uzimala je redovnu terapiju za snižavanje pritiska. Posle mesec dana „krompir tretmana“ krvni pritisak značajno je pao, što navodi na zaključak da je ova namirnica delotvornija od tableta. Takođe, nijedan od ispitanika nije dobio na težini za vreme testa.
Stručnjaci savetuju da je krompir dobro jesti sa korom, jer se tamo „kriju“ najzdraviji sastojci. Krompiri imaju manje kalorija od pirinča i testenine, a bogati su i vitaminom C, vitaminom B, magnezijumom, kalijumom i cinkom i imaju malo masnoća, pa vrlo uspešno snižavaju holesterol.
Krompir bolji od tablete za pritisak
Izvor:Novosti
Stručnjaci savetuju da je krompir dobro jesti sa korom, jer se tamo „kriju“ najzdraviji sastojci.
Jedna studija britanskih naučnika dokazala je da je krompir - ukoliko se konzumira bez ulja, putera, kečapa i ako se ne podgreva u mikrotalasnoj rerni - jedna od najzdravijih namirnica koja povoljno utiče na rad čitavog organizma. Najbolji efekat ima ako se jede kuvan ili pečen.
Tokom istraživanja ispitanici su svakodnevno jeli šest do osam krompira veličine loptice za golf, za ručak ili večeru. Većina testiranih bila je gojazna i uzimala je redovnu terapiju za snižavanje pritiska. Posle mesec dana „krompir tretmana“ krvni pritisak značajno je pao, što navodi na zaključak da je ova namirnica delotvornija od tableta. Takođe, nijedan od ispitanika nije dobio na težini za vreme testa.
Stručnjaci savetuju da je krompir dobro jesti sa korom, jer se tamo „kriju“ najzdraviji sastojci. Krompiri imaju manje kalorija od pirinča i testenine, a bogati su i vitaminom C, vitaminom B, magnezijumom, kalijumom i cinkom i imaju malo masnoća, pa vrlo uspešno snižavaju holesterol.
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Najzdravije namirnice svijeta: čili
Najzdravije namirnice svijeta: čili
Čili, kajenski papar i feferoni su ljute papričice iz porodice Capsicum.
Popularne su zahvaljujući svojem ljutom okusu koji je neizostavan dio mnogih jela i umaka.
Svoj ljuti okus papričice duguju posebnom sastojku koji se zove kapsaicin. Čim više kapsaicina sadrži, tim je paprika ljuća.
U većim količinama kapsaicin peče usne, jezik i grlo te tjera na plač.
Veliki ljubitelji papreno ljutih jela su Indijci, Vijetnamci, Meksikanci i Mađari.
Većina ljudi ipak voli umjereno ljuti okus koji poboljšava okus hrane i stimulira probavu.
I nije samo to - čili pruža brojne dobrobiti za zdravlje.
Zašto je čili zdrav
Kapsaicin papričicama daje ne samo ljutinu, nego i posebna ljekovita svojstva zbog kojih ih možemo svrstati među najzdravije namirnice svijeta.
Ljute papričice:
1. Djeluju antiupalno
zahvaljujući kapsaicinu, čili ima antiupalna svojstva. Kapsaicin snažno blokira supstanciju P, koja je povezana s upalnim procesima u organizmu. Redoviti unos čilija može služiti kao odlična prevencija artritisa
2. Sprečavaju bol
najnovija istraživanja potvrđuju da čili učinkovito smanjuje bol izazvanu artritisom, psorijazom i dijabetičkom neuropatijom.
3. Potiču zdravlje kardiovaskularnog sustava
pokazalo se da ljute papričice smanjuju razinu kolesterola i triglicerida te sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka. Kulture koje široko primjenjuju čili imaju puno manji postotak srčanih bolesti, moždanog udara i tromboze.
4. Poboljšavaju probavu
prema ayurvedi, ljuti okus stimulira apetit i poboljšava probavu. Hrana koja se dobro probavlja daje tijelu neophodne nutrijente i energiju, dok hrana koja se ne probavlja dobro, stvara toksine. Zbog toga, prema ayurvedi, dobra probava je ključna za naše zdravlje.
5. “Hrane” naš imunitet
Žarkocrvena boja čili papričica svjedoči o visokom sadržaju beta-karotena, ili pro-vitamina A. Samo nekoliko žličica čilija dnevno daje tijelu ekstra doze vitamina C i A koje su bitne u prevenciji infekcija.
6. Sprečavaju rak prostate
istraživanja raka prostate su pokazala da kapsaicin djeluje kao pravi “ubojica” stanica raka. Nakon četiri tjedna terapije kapsaicinom, kod većine životinja zaustavljen je rast stanica raka prostate, a veličina tumora je značajno smanjena. Za prevenciju raka prostate preporučuje se uzimati 400 mg kapsaicina tri puta tjedno.
7. Potiču mršavljenje
ljuti okus koji imaju čili papričice, povećava termogenezu - stvaranje topline u organizmu. Proces termogeneze zahtjeva potrošnju dodatnih kalorija, što rezultira gubitkom masnih naslaga.
8. Sprečavaju čir na želucu
dugo se vremena pogrešno smatralo da unos ljute hrane uzrokuje čireve na želucu. Danas je potvrđeno da ljute papričice ne samo da ne uzrokuju čireve, nego ih sprečavaju zato što ubijaju štetne bakterije i stimuliraju stvaranje zaštitnih želučanih sokova.
9. Pomažu kod dijabetesa tipa 2
redoviti unos čilija može spriječiti dijabetes tipa 2. Studija objavljena u American Journal of Clinical Nutrition, govori o tome da redoviti unos čilija smanjuje potrebu organizma za lučenjem inzulina kojim se smanjuje razina šećera u krvi nakon obroka.
Kakve vrste paprike koristiti
Ljutina paprike ovisi o njezinoj vrsti. Međutim, čak u granicama jedne vrste ljutina se može razlikovati od papričice do papričice.
Ljutina paprike se mjeri prema posebnoj skali, pri čemu se koriste Scovillove jedinice:
Generalno, čim je papričica (ili umak) ljuća, tim je bolja jer više ljekovitog sastojka - kapsaicina - sadrži.
Jednostavan način da ljutu papriku dodate u Vaš meni
Vrlo jednostavan način da dodate ljuti okus u Vaš svakodnevni meni jest da uz jelo koristite svježe ili ukiseljene ljute feferone ili gotove umake od čilija. Možete koristiti i čili u prahu, posipajući njim jela.
U trgovinama indijske hrane možete pronaći zdrav i ukusan indijski pickles - ljuti fermentirani proizvod od limete, manga, ulja gorušice, čilija i drugih začina.
Možete dodavati čili i tijekom pripreme jela - ali pripazite da ne otjerate od stola prijatelje ili članove obitelji!
Koliko ljute paprike jesti
Unos ljute paprike ovisi o postotku kapsaicina koji ona sadrži - što se vidi po njezinoj ljutini.
Iako je ljuta paprika jako ljekovita, nemojte pretjerati. Kao i u svemu, u konzumiranju ljutog okusa potrebna je zlatna sredina. Ayurveda govori o tome da prekomjerni unos ljutog može imati negativne posljedice na zdravlje.
Obično, dovoljno je da unesete 1-2 žličice ljute paprike dnevno.
Izvor: Alternativa
Najzdravije namirnice svijeta: čili
Čili, kajenski papar i feferoni su ljute papričice iz porodice Capsicum.
Popularne su zahvaljujući svojem ljutom okusu koji je neizostavan dio mnogih jela i umaka.
Svoj ljuti okus papričice duguju posebnom sastojku koji se zove kapsaicin. Čim više kapsaicina sadrži, tim je paprika ljuća.
U većim količinama kapsaicin peče usne, jezik i grlo te tjera na plač.
Veliki ljubitelji papreno ljutih jela su Indijci, Vijetnamci, Meksikanci i Mađari.
Većina ljudi ipak voli umjereno ljuti okus koji poboljšava okus hrane i stimulira probavu.
I nije samo to - čili pruža brojne dobrobiti za zdravlje.
Zašto je čili zdrav
Kapsaicin papričicama daje ne samo ljutinu, nego i posebna ljekovita svojstva zbog kojih ih možemo svrstati među najzdravije namirnice svijeta.
Ljute papričice:
1. Djeluju antiupalno
zahvaljujući kapsaicinu, čili ima antiupalna svojstva. Kapsaicin snažno blokira supstanciju P, koja je povezana s upalnim procesima u organizmu. Redoviti unos čilija može služiti kao odlična prevencija artritisa
2. Sprečavaju bol
najnovija istraživanja potvrđuju da čili učinkovito smanjuje bol izazvanu artritisom, psorijazom i dijabetičkom neuropatijom.
3. Potiču zdravlje kardiovaskularnog sustava
pokazalo se da ljute papričice smanjuju razinu kolesterola i triglicerida te sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka. Kulture koje široko primjenjuju čili imaju puno manji postotak srčanih bolesti, moždanog udara i tromboze.
4. Poboljšavaju probavu
prema ayurvedi, ljuti okus stimulira apetit i poboljšava probavu. Hrana koja se dobro probavlja daje tijelu neophodne nutrijente i energiju, dok hrana koja se ne probavlja dobro, stvara toksine. Zbog toga, prema ayurvedi, dobra probava je ključna za naše zdravlje.
5. “Hrane” naš imunitet
Žarkocrvena boja čili papričica svjedoči o visokom sadržaju beta-karotena, ili pro-vitamina A. Samo nekoliko žličica čilija dnevno daje tijelu ekstra doze vitamina C i A koje su bitne u prevenciji infekcija.
6. Sprečavaju rak prostate
istraživanja raka prostate su pokazala da kapsaicin djeluje kao pravi “ubojica” stanica raka. Nakon četiri tjedna terapije kapsaicinom, kod većine životinja zaustavljen je rast stanica raka prostate, a veličina tumora je značajno smanjena. Za prevenciju raka prostate preporučuje se uzimati 400 mg kapsaicina tri puta tjedno.
7. Potiču mršavljenje
ljuti okus koji imaju čili papričice, povećava termogenezu - stvaranje topline u organizmu. Proces termogeneze zahtjeva potrošnju dodatnih kalorija, što rezultira gubitkom masnih naslaga.
8. Sprečavaju čir na želucu
dugo se vremena pogrešno smatralo da unos ljute hrane uzrokuje čireve na želucu. Danas je potvrđeno da ljute papričice ne samo da ne uzrokuju čireve, nego ih sprečavaju zato što ubijaju štetne bakterije i stimuliraju stvaranje zaštitnih želučanih sokova.
9. Pomažu kod dijabetesa tipa 2
redoviti unos čilija može spriječiti dijabetes tipa 2. Studija objavljena u American Journal of Clinical Nutrition, govori o tome da redoviti unos čilija smanjuje potrebu organizma za lučenjem inzulina kojim se smanjuje razina šećera u krvi nakon obroka.
Kakve vrste paprike koristiti
Ljutina paprike ovisi o njezinoj vrsti. Međutim, čak u granicama jedne vrste ljutina se može razlikovati od papričice do papričice.
Ljutina paprike se mjeri prema posebnoj skali, pri čemu se koriste Scovillove jedinice:
- slatka paprika = 0 jedinica
- pepperoncini = 100 - 500 jedinica
- pasilla = 1 000 - 1 500 jedinica
- rocotillo = 1 500 - 2 500 jedinica
- jalapeno = 2 500 - 5 000 jedinica
- wax = 5 000 - 10 000 jedinica
- vserrano = 10 000-23 000 jedinica
- kajenska paprika, tabasko, guntur čili - 30 000 − 50 000 jedinica
- crvena savina habanera = 360 000 − 500 000 jedinica
- naga viper, infinity čili - 855 000 − 1 500 000 jedinica
Generalno, čim je papričica (ili umak) ljuća, tim je bolja jer više ljekovitog sastojka - kapsaicina - sadrži.
Jednostavan način da ljutu papriku dodate u Vaš meni
Vrlo jednostavan način da dodate ljuti okus u Vaš svakodnevni meni jest da uz jelo koristite svježe ili ukiseljene ljute feferone ili gotove umake od čilija. Možete koristiti i čili u prahu, posipajući njim jela.
U trgovinama indijske hrane možete pronaći zdrav i ukusan indijski pickles - ljuti fermentirani proizvod od limete, manga, ulja gorušice, čilija i drugih začina.
Možete dodavati čili i tijekom pripreme jela - ali pripazite da ne otjerate od stola prijatelje ili članove obitelji!
Koliko ljute paprike jesti
Unos ljute paprike ovisi o postotku kapsaicina koji ona sadrži - što se vidi po njezinoj ljutini.
Iako je ljuta paprika jako ljekovita, nemojte pretjerati. Kao i u svemu, u konzumiranju ljutog okusa potrebna je zlatna sredina. Ayurveda govori o tome da prekomjerni unos ljutog može imati negativne posljedice na zdravlje.
Obično, dovoljno je da unesete 1-2 žličice ljute paprike dnevno.
Izvor: Alternativa
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Paracelsus i ishrana budućnosti
Paracelsus i ishrana budućnosti
Piše: Dr. Elvira Marioka
Cilj svakoga živog bića, a pogotovo čovjeka kao najinteligentnijeg i najsuperiornijeg bića na Zemlji, jest da u sebe ugradi najprirodniji i najkvalitetniji materijal kako bi što zdravije i duže živio.
Materijal za izgradnju i sveukupan razvoj i život čovjeka je hrana koju trebamo unositi u što izvornijem obliku.
Istraživanja potvrđuju da su najinteligentniji ljudi planete Zemlje vjekovima unazad poznavali znanstvenu i narodnu mudrost: „ti si ono što jedeš“.
Paracelsus, praotac farmakologije, švicarski renesansni liječnik, botaničar, alkemičar i astrolog je govorio:
Živa hrana
U prirodi postoji sve... Voće, povrće, orašasti plodovi, žitarice predstavljaju darove prirode za ljudsku prehranu.
Ova hrana je prepuna biološki aktivnih materija koje predstavljaju blagodat za ljudsko tijelo. U njoj su koncentrirane sve gradivne, energetske i zaštitne tvari.
Tu su svi potrebni vitamini, minerali, enzimi, fitonutrijenti... Mnogobrojni bioflavonoidi dopunjuju njezinu posebnost.
Hrana čini svaku stanicu ljudskoga tijela i tijelo u cijelosti, kao i sav njegov nasljedni materijal i svaku stanicu imunološkog sustava...
Tu je hranu sve vrijeme svoga postojanja čovjek unosio u sebe, u njezinom izvornom obliku, do prelaska na termičku obradu...
Termičkom obradom hrane, čovjek počinje odstupati od iskonske potrebe svoga tijela.
Industrijska proizvodnja predstavlja daljnji korak odstupanja od izvorne prehrane.
Jedna od posljedica toga je da danas svakih 60 sekundi neko umre od srčanih bolesti... a gotovo svaka treća osoba boluje od neplodnosti... ili nekog oblika karcinoma.
Postoji li izlaz?
Statistika pokazuje da sve više ljudi postaje svjesno značaja prirodne prehrane za kvalitetniji život i zdravlje.
Journal of Participatory Medicine tvrdi da “u medicini najveći napredak neće izazvati razvoj visoke tehnologije, već pojedinci koji čine nešto za svoje zdravlje“.
Možemo zaključiti da je neophodno živjeti u skladu s prirodom i iskonskim ljudskim potrebama, kao što preporučuju najpametniji ljudi svijeta, među kojima su Paracelsus i Hipokrat.
Hipokrat je isticao:
Koristimo hranu u njezinom izvornom obliku, jer u njoj postoji sve što je neophodno čovjeku za dobro zdravlje!
Izvor: Alternativa
Paracelsus i ishrana budućnosti
Piše: Dr. Elvira Marioka
Cilj svakoga živog bića, a pogotovo čovjeka kao najinteligentnijeg i najsuperiornijeg bića na Zemlji, jest da u sebe ugradi najprirodniji i najkvalitetniji materijal kako bi što zdravije i duže živio.
Materijal za izgradnju i sveukupan razvoj i život čovjeka je hrana koju trebamo unositi u što izvornijem obliku.
Istraživanja potvrđuju da su najinteligentniji ljudi planete Zemlje vjekovima unazad poznavali znanstvenu i narodnu mudrost: „ti si ono što jedeš“.
Paracelsus, praotac farmakologije, švicarski renesansni liječnik, botaničar, alkemičar i astrolog je govorio:
Sve što je potrebno za dobro zdravlje čovjeka, nalazi u prirodi.
Živa hrana
U prirodi postoji sve... Voće, povrće, orašasti plodovi, žitarice predstavljaju darove prirode za ljudsku prehranu.
Ova hrana je prepuna biološki aktivnih materija koje predstavljaju blagodat za ljudsko tijelo. U njoj su koncentrirane sve gradivne, energetske i zaštitne tvari.
Tu su svi potrebni vitamini, minerali, enzimi, fitonutrijenti... Mnogobrojni bioflavonoidi dopunjuju njezinu posebnost.
Hrana čini svaku stanicu ljudskoga tijela i tijelo u cijelosti, kao i sav njegov nasljedni materijal i svaku stanicu imunološkog sustava...
Tu je hranu sve vrijeme svoga postojanja čovjek unosio u sebe, u njezinom izvornom obliku, do prelaska na termičku obradu...
Termičkom obradom hrane, čovjek počinje odstupati od iskonske potrebe svoga tijela.
Industrijska proizvodnja predstavlja daljnji korak odstupanja od izvorne prehrane.
Jedna od posljedica toga je da danas svakih 60 sekundi neko umre od srčanih bolesti... a gotovo svaka treća osoba boluje od neplodnosti... ili nekog oblika karcinoma.
Postoji li izlaz?
Statistika pokazuje da sve više ljudi postaje svjesno značaja prirodne prehrane za kvalitetniji život i zdravlje.
Journal of Participatory Medicine tvrdi da “u medicini najveći napredak neće izazvati razvoj visoke tehnologije, već pojedinci koji čine nešto za svoje zdravlje“.
Možemo zaključiti da je neophodno živjeti u skladu s prirodom i iskonskim ljudskim potrebama, kao što preporučuju najpametniji ljudi svijeta, među kojima su Paracelsus i Hipokrat.
Hipokrat je isticao:
Ne ubijajmo prirodu i priroda će voljeti i poštovati nas.
Koristimo hranu u njezinom izvornom obliku, jer u njoj postoji sve što je neophodno čovjeku za dobro zdravlje!
Izvor: Alternativa
Član
- Učlanjen(a)
- 01.10.2009
- Poruka
- 62
Mikrotalasna stvara toliko slobodnih radikala,da i najvalitetnija hrana posle obrade u njoj postaje jako štetna
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Vegani (ne) rastu zdravo?
Vegani (ne) rastu zdravo?
Stručnjaci upozoravaju da vegetarijanstvo može loše da utiče na razvoj dece. Biljne belančevine, jednostavno, nisu dovoljne za potrebe čoveka, kažu nutricionisti
Nutricionisti počinju da brinu o uticaju mode vegetarijanizma na razvoj dece. Njih, roditelji vrlo često stavljaju na vegetarijansku dijetu, bez pitanja i bez savetovanja sa stručnjacima.
Mogu li deca da se odreknu mesa? Ili čak i mleka i ostalih životinjskih proizvoda? Odgovor na to pitanje je - ne. Čak i dijeta „umerenog“ vegetarijanca, koji jede mlečne proizvode i jaja, ne obezbeđuje za dete dovoljno ne samo neophodnih proteina, već i vitamina B12, kalcijuma, gvožđa i cinka.
Ako roditelj želi da dečju ishranu prilagodi svojoj, vegetarijanskoj, morao bi stalno da se savetuje sa nutricionistom i detetu nadoknađuje sve ono što mu sa mesom oduzima iz tanjira. Pre svega proteine, jer biljne belančevine jednostavno nisu dovoljne za potrebe čoveka. S jedne strane zato što ih čovek teže vari, pa zbog toga ne može da ih iskoristi u potpunosti. Drugo, zato što su njihovi lanci aminokiselina potpuno drugačiji od onoga što je potrebno ljudskom organizmu.
Drugim rečima, tanjir pasulja samo na papiru ima dovoljno proteina da zadovolji dnevne potrebe čoveka. U stvarnosti, njegov učinak je prepolovljen. Isto važi i za druge hranljive materije iz voća i povrća. Na primer, u nekim biljnim namirnicama ima puno kalcijuma, ali u obliku koji čovekov organizam nije u stanju da iskoristi. Isto je i sa gvožđem: ljudski organizam lako ga apsorbuje iz mesa i ribe, ali od biljnog gvožđa, čak i kada ga ima u izobilju, nema mnogo koristi. Vitamine i minerale iz mesa je lakše nadoknaditi - pilulama. Treba, međutim, potsetiti da ništa od tih preparata nije ispitano na deci, pa se vrednosti određuju otprilike, a o mogućim posledicama takođe nema istraživanja.
Još jedan problem vegetarijanskih dijeta jeste u tome što previše opterećuje detetov sistem za varenje povrćem i biljnim vlaknima. I jedno i drugo je zdravo, ali ako se uzima u količinama koje su neophodne da bi se nadoknadile hranljive vrednosti mesa, može da postane preveliki teret za „mali stomak“.
Poslednje studije pobijaju i rezultate nekih istraživanja na koja se pozivaju zastupnici vegetarijanstva: da su ljudi koji ne jedu meso zdraviji. Pokazalo se, naime, da u zdravstvenom statusu nema nikakve razlike između vegetarijanaca i „svaštojeda“, pod uslovom da ovi drugi ne puše, ne zloupotrebljavaju alkohol i nisu gojazni.
“DOBRI“ VEGETARIJANAC I “ZLI“ MESOŽDER
Stručnjaci ističu da je u poslednje vreme i sve više dece koja sama žele da pređu na vegetarijansku ishranu, zbog stvaranja predstave u javnosti o „dobrom“ vegetarijancu i „zlom mesožderu“, pogotovo konzumentu „crvenog mesa“. Čak je vegetarijanizam na neki način postao sinonim zdrave ishrane. To se, u suštini, po opasnosti ne razlikuje od poplave bolesno mršavih manekena i nametanja neprirodnog uzora ženskog tela. Istina je da je meso, čak i „crveno“, kudikamo zdravije od transvegetalnih masnoća i šećera.
Izvor: Večernje novosti
Vegani (ne) rastu zdravo?
Stručnjaci upozoravaju da vegetarijanstvo može loše da utiče na razvoj dece. Biljne belančevine, jednostavno, nisu dovoljne za potrebe čoveka, kažu nutricionisti
Nutricionisti počinju da brinu o uticaju mode vegetarijanizma na razvoj dece. Njih, roditelji vrlo često stavljaju na vegetarijansku dijetu, bez pitanja i bez savetovanja sa stručnjacima.
Mogu li deca da se odreknu mesa? Ili čak i mleka i ostalih životinjskih proizvoda? Odgovor na to pitanje je - ne. Čak i dijeta „umerenog“ vegetarijanca, koji jede mlečne proizvode i jaja, ne obezbeđuje za dete dovoljno ne samo neophodnih proteina, već i vitamina B12, kalcijuma, gvožđa i cinka.
Ako roditelj želi da dečju ishranu prilagodi svojoj, vegetarijanskoj, morao bi stalno da se savetuje sa nutricionistom i detetu nadoknađuje sve ono što mu sa mesom oduzima iz tanjira. Pre svega proteine, jer biljne belančevine jednostavno nisu dovoljne za potrebe čoveka. S jedne strane zato što ih čovek teže vari, pa zbog toga ne može da ih iskoristi u potpunosti. Drugo, zato što su njihovi lanci aminokiselina potpuno drugačiji od onoga što je potrebno ljudskom organizmu.
Drugim rečima, tanjir pasulja samo na papiru ima dovoljno proteina da zadovolji dnevne potrebe čoveka. U stvarnosti, njegov učinak je prepolovljen. Isto važi i za druge hranljive materije iz voća i povrća. Na primer, u nekim biljnim namirnicama ima puno kalcijuma, ali u obliku koji čovekov organizam nije u stanju da iskoristi. Isto je i sa gvožđem: ljudski organizam lako ga apsorbuje iz mesa i ribe, ali od biljnog gvožđa, čak i kada ga ima u izobilju, nema mnogo koristi. Vitamine i minerale iz mesa je lakše nadoknaditi - pilulama. Treba, međutim, potsetiti da ništa od tih preparata nije ispitano na deci, pa se vrednosti određuju otprilike, a o mogućim posledicama takođe nema istraživanja.
Još jedan problem vegetarijanskih dijeta jeste u tome što previše opterećuje detetov sistem za varenje povrćem i biljnim vlaknima. I jedno i drugo je zdravo, ali ako se uzima u količinama koje su neophodne da bi se nadoknadile hranljive vrednosti mesa, može da postane preveliki teret za „mali stomak“.
Poslednje studije pobijaju i rezultate nekih istraživanja na koja se pozivaju zastupnici vegetarijanstva: da su ljudi koji ne jedu meso zdraviji. Pokazalo se, naime, da u zdravstvenom statusu nema nikakve razlike između vegetarijanaca i „svaštojeda“, pod uslovom da ovi drugi ne puše, ne zloupotrebljavaju alkohol i nisu gojazni.
“DOBRI“ VEGETARIJANAC I “ZLI“ MESOŽDER
Stručnjaci ističu da je u poslednje vreme i sve više dece koja sama žele da pređu na vegetarijansku ishranu, zbog stvaranja predstave u javnosti o „dobrom“ vegetarijancu i „zlom mesožderu“, pogotovo konzumentu „crvenog mesa“. Čak je vegetarijanizam na neki način postao sinonim zdrave ishrane. To se, u suštini, po opasnosti ne razlikuje od poplave bolesno mršavih manekena i nametanja neprirodnog uzora ženskog tela. Istina je da je meso, čak i „crveno“, kudikamo zdravije od transvegetalnih masnoća i šećera.
Izvor: Večernje novosti
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Klementina čisti jetru i čuva mozak
Klementina čisti jetru i čuva mozak
Ukoliko želite sa imate zdrave zube, da budete dobro raspoloženi i da imate zdravu jetru, svoj jelovnik bi trebalo da pojačate klementinama. Pored toga što su ukusne, klementine pozitivno utiču na zdravlje.
Voće koje sprečava upale
Bogate su C vitaminom, koji sprečava infekcije respiratornog sistema, te pojavu prehlade. Ova voćka se preporučuje onima koji su izloženi stresu, ali i ljudima koji žele da sačuvaju zube. Kao izvor potasijuma, sprečavaju nastanak upalnih procesa u ustima.
Klementine sadrže kolin i vitamin B, koji pomažu u zdravom funkcionisanju jetre. Nezdrava hrana i alkohol svakodnevno narušavaju zdravlje jetre, pa je ovo voće savršena preventiva. Zlata vredna voćka sadrži i folnu kiselinu, koja je važna za normalno funkcionisanje mozga.
Ulje klementine ima snažna antioksidativna i analgetska svojstva, koja će poboljšati opšte stanje organizma.
Izvor: Blic
Klementina čisti jetru i čuva mozak
Ukoliko želite sa imate zdrave zube, da budete dobro raspoloženi i da imate zdravu jetru, svoj jelovnik bi trebalo da pojačate klementinama. Pored toga što su ukusne, klementine pozitivno utiču na zdravlje.
Voće koje sprečava upale
Bogate su C vitaminom, koji sprečava infekcije respiratornog sistema, te pojavu prehlade. Ova voćka se preporučuje onima koji su izloženi stresu, ali i ljudima koji žele da sačuvaju zube. Kao izvor potasijuma, sprečavaju nastanak upalnih procesa u ustima.
Klementine sadrže kolin i vitamin B, koji pomažu u zdravom funkcionisanju jetre. Nezdrava hrana i alkohol svakodnevno narušavaju zdravlje jetre, pa je ovo voće savršena preventiva. Zlata vredna voćka sadrži i folnu kiselinu, koja je važna za normalno funkcionisanje mozga.
Ulje klementine ima snažna antioksidativna i analgetska svojstva, koja će poboljšati opšte stanje organizma.
Izvor: Blic
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Nar - čudotvorni eliksir zdravlja
Nar - čudotvorni eliksir zdravlja
Sok od nara ima veće antioksidansno delovanje čak i od crnog vina i zelenog čaja. Redovnim konzumiranjem nara dobijaju se čvrsti nokti, lepa i zdrava kosa, kao i duševni mir koji većini nedostaje
Jestivi delovi ploda nara su sok i seme
Nar(Punica granatum) je kod mnogih naroda smatran simbolom plodnosti koji donosi sreću u kuću. Drevni Egipćani sahranjivani su sa ovim voćkama jer su verovali da oni simbolizuju nadu u novi život, a na mnogim slikama Devica Marija ili mali Isus u ruci drže nar.
Ova izuzetna voćka veoma je prisutna u libanskoj, iranskoj, turskoj, grčkoj i indijskoj kuhinji, a zbog blagotvornog dejstva na zdravlje često se koristi u narodnoj medicini i u kozmetici.
Jestivi delovi ploda nara, koji sazreva u kasnu jesen ili početkom zime, su sok i seme. Plod nara bogat je svim vitaminima, a posebno vitaminom C, A, E i B5, kao i mineralima kalijumom i gvožđem. Sto mililitara nara sadrži čak 16 odsto potrebne dnevne količine vitamina C za odrasle osobe. Crvenu boju ovaj plod dobija od antocijanida i tanina. Poseduje i dve vrste polifenolnih jedinjenja kojima se pripisuje čak 92 odsto antioksidansnog delovanja čitave voćke. Sadrži i oko 15 grama šećera, zbog čega ima karakterističan prijatan, malo kiselkast ukus.
Za sok od nara je dokazano da ima veće antioksidansno delovanje čak i od crnog vina i zelenog čaja. Deluje i antiaterogeno, odnosno sprečava aterosklerozu. Izraelski naučnici otkrili su da uzimanje čaše soka od nara dnevno smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Ispijanjem ovog soka u trajanju od godinu dana, krvni pritisak se smanjuje za oko 21 procenat, a značajno pojačava dotok krvi u srce.
Ulje semenki i fermentisani sok od nara sprečavaju nastanak i razvoj tumorskih ćelija, pogotovo kod raka dojke i prostate. Ali, da bi se oslobodili zloćudnih ćelija pre svega kod karcinoma prostate, muškarci mesecima, svakoga dana, treba da piju po četvrt litra soka od nara, pokazala su naučna istraživanja.
Nar i proizvodi od ove voćke sadrže i fitoestrogene, odnosno biljne hormone kojima se pripisuje velika uloga u sprečavanju različitih oboljenja. Među njima su na posebnom mestu hormonski zavisni kanceri, kao što je, primera radi, karcinom jajnika. Kod žena u menopauzi primećeno je pozitivno delovanje kod pojave depresije i osteoporoze. Izuzetno dobar učinak nar postiže i pri lečenju posekotina, opekotina i drugih rana. U lepezi brojnih bolesti potvrđeno je da konzumiranje soka od nara usporava i razvoj Alchajmerove bolesti, tako da nauka danas potvrđuje praktično ono što su drevni narodi oduvek znali - “nar je zaista čudotvorna voćka”.
Ginekolozi su utvrdili da jedan nar dnevno ublažava uobičajene tegobe u klimaksu, upravo zbog materija sličnih estrogenima, ženskom polnom hormonu. Tvrdi se i da je nar voćka protiv starenja, zbog čega je rado viđena na trpezi većine holivudskih zvezda. Zagovornici tradicionalne medicine poručuju da se redovnim konzumiranjem nara dobijaju čvrsti nokti, lepa zdrava kosa, kao i duševni mir koji većini nedostaje.
VIJAGRA
Naučnici tvrde da sok od nara može biti izuzetna pomoć muškarcima u seksu. Dnevno popijena čaša soka deluje poput vijagre, o čemu govore iskustva muškaraca koji su ga pili u kontinuitetu mesec dana. Skoro polovina osetila je poboljšanje u potenciji, zahvaljujući obilju antioksidanasa koji dovode do bolje prokrvljenosti polnog organa. “Sok od nara ima veliki potencijal u lečenju disfunkcije u erekciji”, izjavio je dr Kristofer Forsit, istraživač sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu.
ČUVAR MLADOSTI
Koži se može vratiti mekoća i energija ako se masira smesom u kojoj se nalazi nar. Smesa se dobija tako što se u jednoj posudi pomeša četiri supene kašike meda i šest maslinovog ulja. Zatim se doda 120 mililitara vode i dve supene kašike svežeg soka od nara. Dobijenom smesom se izmasira celo telo, ostavi da deluje pola sata, a zatim se istušira.
Inače, britanski naučnici radili su brojna istraživanja da bi dokazali da svakodnevno konzumiranje nara usporava oksidaciju DNK u ćelijama, te da se na taj način usporava i proces starenja. Istovremeno, nar oslobađa od stresa i poboljšava seksualni život. Suština je da bi trebalo uzimati kapsule ekstrakta od celog voća, i kore i semena. Poboljšanje se može očekivati već posle mesec dana.
Izvor: Večernje novosti
Nar - čudotvorni eliksir zdravlja
Sok od nara ima veće antioksidansno delovanje čak i od crnog vina i zelenog čaja. Redovnim konzumiranjem nara dobijaju se čvrsti nokti, lepa i zdrava kosa, kao i duševni mir koji većini nedostaje
Jestivi delovi ploda nara su sok i seme
Nar(Punica granatum) je kod mnogih naroda smatran simbolom plodnosti koji donosi sreću u kuću. Drevni Egipćani sahranjivani su sa ovim voćkama jer su verovali da oni simbolizuju nadu u novi život, a na mnogim slikama Devica Marija ili mali Isus u ruci drže nar.
Ova izuzetna voćka veoma je prisutna u libanskoj, iranskoj, turskoj, grčkoj i indijskoj kuhinji, a zbog blagotvornog dejstva na zdravlje često se koristi u narodnoj medicini i u kozmetici.
Jestivi delovi ploda nara, koji sazreva u kasnu jesen ili početkom zime, su sok i seme. Plod nara bogat je svim vitaminima, a posebno vitaminom C, A, E i B5, kao i mineralima kalijumom i gvožđem. Sto mililitara nara sadrži čak 16 odsto potrebne dnevne količine vitamina C za odrasle osobe. Crvenu boju ovaj plod dobija od antocijanida i tanina. Poseduje i dve vrste polifenolnih jedinjenja kojima se pripisuje čak 92 odsto antioksidansnog delovanja čitave voćke. Sadrži i oko 15 grama šećera, zbog čega ima karakterističan prijatan, malo kiselkast ukus.
Za sok od nara je dokazano da ima veće antioksidansno delovanje čak i od crnog vina i zelenog čaja. Deluje i antiaterogeno, odnosno sprečava aterosklerozu. Izraelski naučnici otkrili su da uzimanje čaše soka od nara dnevno smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Ispijanjem ovog soka u trajanju od godinu dana, krvni pritisak se smanjuje za oko 21 procenat, a značajno pojačava dotok krvi u srce.
Ulje semenki i fermentisani sok od nara sprečavaju nastanak i razvoj tumorskih ćelija, pogotovo kod raka dojke i prostate. Ali, da bi se oslobodili zloćudnih ćelija pre svega kod karcinoma prostate, muškarci mesecima, svakoga dana, treba da piju po četvrt litra soka od nara, pokazala su naučna istraživanja.
Nar i proizvodi od ove voćke sadrže i fitoestrogene, odnosno biljne hormone kojima se pripisuje velika uloga u sprečavanju različitih oboljenja. Među njima su na posebnom mestu hormonski zavisni kanceri, kao što je, primera radi, karcinom jajnika. Kod žena u menopauzi primećeno je pozitivno delovanje kod pojave depresije i osteoporoze. Izuzetno dobar učinak nar postiže i pri lečenju posekotina, opekotina i drugih rana. U lepezi brojnih bolesti potvrđeno je da konzumiranje soka od nara usporava i razvoj Alchajmerove bolesti, tako da nauka danas potvrđuje praktično ono što su drevni narodi oduvek znali - “nar je zaista čudotvorna voćka”.
Ginekolozi su utvrdili da jedan nar dnevno ublažava uobičajene tegobe u klimaksu, upravo zbog materija sličnih estrogenima, ženskom polnom hormonu. Tvrdi se i da je nar voćka protiv starenja, zbog čega je rado viđena na trpezi većine holivudskih zvezda. Zagovornici tradicionalne medicine poručuju da se redovnim konzumiranjem nara dobijaju čvrsti nokti, lepa zdrava kosa, kao i duševni mir koji većini nedostaje.
VIJAGRA
Naučnici tvrde da sok od nara može biti izuzetna pomoć muškarcima u seksu. Dnevno popijena čaša soka deluje poput vijagre, o čemu govore iskustva muškaraca koji su ga pili u kontinuitetu mesec dana. Skoro polovina osetila je poboljšanje u potenciji, zahvaljujući obilju antioksidanasa koji dovode do bolje prokrvljenosti polnog organa. “Sok od nara ima veliki potencijal u lečenju disfunkcije u erekciji”, izjavio je dr Kristofer Forsit, istraživač sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu.
ČUVAR MLADOSTI
Koži se može vratiti mekoća i energija ako se masira smesom u kojoj se nalazi nar. Smesa se dobija tako što se u jednoj posudi pomeša četiri supene kašike meda i šest maslinovog ulja. Zatim se doda 120 mililitara vode i dve supene kašike svežeg soka od nara. Dobijenom smesom se izmasira celo telo, ostavi da deluje pola sata, a zatim se istušira.
Inače, britanski naučnici radili su brojna istraživanja da bi dokazali da svakodnevno konzumiranje nara usporava oksidaciju DNK u ćelijama, te da se na taj način usporava i proces starenja. Istovremeno, nar oslobađa od stresa i poboljšava seksualni život. Suština je da bi trebalo uzimati kapsule ekstrakta od celog voća, i kore i semena. Poboljšanje se može očekivati već posle mesec dana.
Izvor: Večernje novosti
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Morske alge
MORSKE ALGE
MORSKE ALGE, morsko povrće – zeleniš su mora, ima ih oko 21 vrste koje se koriste u svakodnevnoj ishrani u Japanu. Veoma su ukusne i korisne zbog efekta pročišćavanja tela.
Sadrže pravu riznicu hranljivih materija: proteine (više u crvenim nego u smeđim), malo masnoća, ugljene hidrate, mnogobrojne minerale i oligoelemente (svih 77 koliko ih je i umorskoj vodi), bogate su vitaminima A, B1, B2, B6, C, E i D, mastima, glucidima, hlorofilom i najveći su izvor joda. Sadrže i male količine omega-3 masne kiseline. Sadrže i posebne vrste biljnih vlakana sa zanimljivim svojstvima. One su prirodna hrana, dobra za zdrav život, ali i lek koji je priroda podarila.Treba ih koristiti u malim količinama u svakodnevnoj upotrebi kao dopunu redovnoj ishrani. Alge se u uravnoteženoj ishrani koriste zajedno sa žitaricama i povrćem. Pripremaju se na razne načine (sveže su najzdravije): kuvane u vodi, pržene na ulju, pečene u pećnici ili se dodaju jelima kao začin u prahu. Deluju kao pravi induktor proizvodnje hormona. Bez joda ne može da funkcioniše razmena materija i energije u organizmu.
Sadržaj ovog teksta ima informativni karakter, koji treba da prikaže morske alge u ishrani ljudi, a koje odgovaraju i celijačnim bolesnicima.
Alge se prema boji dele u četiri grupe:
- smeđe,
- zelene,
- crvene,
- tamnoplave.
Tamne i ljubičaste alge daju jedinstven ukus i boju pa su tradicionalno korišćene za jačanje bubrega, creva, digestivnog trakta, reproduktivnih organa, za rastvaranje masti i holesterola.
Kod nas su zastupljene u makrobiotičkoj i vegeterijanskoj ishrani.
Pripremaju se na razne načine: kuvane u vodi, pržene na ulju, pečene u pećnici ili se dodaju jelima kao začin u prahu. Za početnike se preporučuju arame i kombu alge jer imaju blag i neutralan ukus. Alge se jedu povremeno, nekoliko puta u nedelji ili svakog dana u vrlo malim količinama. Vakame, kombu i hidziki alge koriste se u malim količinama, uglavnom u domaćoj supi i u kombinaciji sa korenastim povrćem ili sa celim zrnima soje. Kombu, nori i vakame alge obično se koriste sa žitaricama, mahunarkama i u supama. Hidžiki i arame alge se koriste u kombinaciji sa korenastim, glavičastim i lisnatim povrćem. Dugo kuvanje menja njihovu boju, miris i ukus polako iščezavaju, ali to ih pravi mekšim i lakše svarljivim.
Proporučuju se anemičnim osobama, dijabetičarima, ljudima sa lošom cirkulacijom i sa reumatičnim tegobama.
Lekovita svojstva: poboljšavaju varenje i resorpciju, jačaju srce, bubrege i nervni sistem. Imaju antibakterijsko i antivirusno dejstvo. Preporučuju se za eliminaciju toksina kod osoba koje su konzumirale veće količine namirnica životinjskog porekla, kod zapaljenja zglobova, za regulisanje pritiska i kod lečenja hemoroida, proširenih krvnih sudova i drugih oboljenja vena i različitih tumora. Deluju preventivno i na dekalcifikaciju i zaustavljanje arteriosklerotičnih procesa.
Neke od morskih algi imaju i sastojke s pozitivnim osobinama: povećanje prenosa i iskoristljivost hranljivih sastojaka iz namirnica (vitamina i drugih dodataka) i povezuju se s teškim metalima koji su dospeli u organizam i izbacuju ih.
Posebna informacija: morske alge preobraćaju neorganske minerale u organske soli koje se spajaju sa aminokiselinama. One alkalizuju krv čisteći lošu masnoću i sluz. Angilska kiselina koje ima u kombu i vakama algama transformiše teške metale u crevima u neškodljive soli koje se izbacuju putem stolice.
Lekovita svojstva: odlični su čistaći organizma, poboljšavaju kvalitet krvi, varenje i resorpciju. Preporučuju se za eliminaciju toksina kod osoba koje su konzumirale veće količine namirnica životinjskog porekla, kod zapaljenja zglobova, za regulisanje pritiska i kod lečenja hemoroida, proširenih i drugih oboljenja vena i različitih tumora. Deluju preventivno i na dekalcifikaciju i zaustavljanje arteriosklerotičnih procesa.
Izvor: Bezgluten.net
MORSKE ALGE
MORSKE ALGE, morsko povrće – zeleniš su mora, ima ih oko 21 vrste koje se koriste u svakodnevnoj ishrani u Japanu. Veoma su ukusne i korisne zbog efekta pročišćavanja tela.
Sadrže pravu riznicu hranljivih materija: proteine (više u crvenim nego u smeđim), malo masnoća, ugljene hidrate, mnogobrojne minerale i oligoelemente (svih 77 koliko ih je i umorskoj vodi), bogate su vitaminima A, B1, B2, B6, C, E i D, mastima, glucidima, hlorofilom i najveći su izvor joda. Sadrže i male količine omega-3 masne kiseline. Sadrže i posebne vrste biljnih vlakana sa zanimljivim svojstvima. One su prirodna hrana, dobra za zdrav život, ali i lek koji je priroda podarila.Treba ih koristiti u malim količinama u svakodnevnoj upotrebi kao dopunu redovnoj ishrani. Alge se u uravnoteženoj ishrani koriste zajedno sa žitaricama i povrćem. Pripremaju se na razne načine (sveže su najzdravije): kuvane u vodi, pržene na ulju, pečene u pećnici ili se dodaju jelima kao začin u prahu. Deluju kao pravi induktor proizvodnje hormona. Bez joda ne može da funkcioniše razmena materija i energije u organizmu.
Sadržaj ovog teksta ima informativni karakter, koji treba da prikaže morske alge u ishrani ljudi, a koje odgovaraju i celijačnim bolesnicima.
Alge se prema boji dele u četiri grupe:
- smeđe,
- zelene,
- crvene,
- tamnoplave.
Tamne i ljubičaste alge daju jedinstven ukus i boju pa su tradicionalno korišćene za jačanje bubrega, creva, digestivnog trakta, reproduktivnih organa, za rastvaranje masti i holesterola.
Kod nas su zastupljene u makrobiotičkoj i vegeterijanskoj ishrani.
Pripremaju se na razne načine: kuvane u vodi, pržene na ulju, pečene u pećnici ili se dodaju jelima kao začin u prahu. Za početnike se preporučuju arame i kombu alge jer imaju blag i neutralan ukus. Alge se jedu povremeno, nekoliko puta u nedelji ili svakog dana u vrlo malim količinama. Vakame, kombu i hidziki alge koriste se u malim količinama, uglavnom u domaćoj supi i u kombinaciji sa korenastim povrćem ili sa celim zrnima soje. Kombu, nori i vakame alge obično se koriste sa žitaricama, mahunarkama i u supama. Hidžiki i arame alge se koriste u kombinaciji sa korenastim, glavičastim i lisnatim povrćem. Dugo kuvanje menja njihovu boju, miris i ukus polako iščezavaju, ali to ih pravi mekšim i lakše svarljivim.
Proporučuju se anemičnim osobama, dijabetičarima, ljudima sa lošom cirkulacijom i sa reumatičnim tegobama.
Lekovita svojstva: poboljšavaju varenje i resorpciju, jačaju srce, bubrege i nervni sistem. Imaju antibakterijsko i antivirusno dejstvo. Preporučuju se za eliminaciju toksina kod osoba koje su konzumirale veće količine namirnica životinjskog porekla, kod zapaljenja zglobova, za regulisanje pritiska i kod lečenja hemoroida, proširenih krvnih sudova i drugih oboljenja vena i različitih tumora. Deluju preventivno i na dekalcifikaciju i zaustavljanje arteriosklerotičnih procesa.
Neke od morskih algi imaju i sastojke s pozitivnim osobinama: povećanje prenosa i iskoristljivost hranljivih sastojaka iz namirnica (vitamina i drugih dodataka) i povezuju se s teškim metalima koji su dospeli u organizam i izbacuju ih.
Posebna informacija: morske alge preobraćaju neorganske minerale u organske soli koje se spajaju sa aminokiselinama. One alkalizuju krv čisteći lošu masnoću i sluz. Angilska kiselina koje ima u kombu i vakama algama transformiše teške metale u crevima u neškodljive soli koje se izbacuju putem stolice.
Lekovita svojstva: odlični su čistaći organizma, poboljšavaju kvalitet krvi, varenje i resorpciju. Preporučuju se za eliminaciju toksina kod osoba koje su konzumirale veće količine namirnica životinjskog porekla, kod zapaljenja zglobova, za regulisanje pritiska i kod lečenja hemoroida, proširenih i drugih oboljenja vena i različitih tumora. Deluju preventivno i na dekalcifikaciju i zaustavljanje arteriosklerotičnih procesa.
Izvor: Bezgluten.net
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Najpoznatije morske alge
Najpoznatije morske alge
Agar-agar alga – beličasti želatin dobijen od jedne vrste morske prozirne spužvaste alge. U promet se isporučuje u obliku praha, pahuljica i štapića. Koristi se za izradu kantena, za želiranje umesto gustina i skroba, za pripremu aspika i umaka za povrće i sl. Prašak se potopi 1 sat u vodi, posle čega se ocedi i kuva 5-10 minuta u 2 dl voćnog soka, od čega se dobija voćni žele (u koji se dodaje voće).
Arame alga – smeđe je boje, slatkastog ukusa i slabije teksture Može se koristiti kao mali garnirung. Suši se i seče na tanke rezance. Sadrži kalcijum i natrijum. Kupuje se u osušenom stanju. Pre kuvanja treba je isprati u 2-3 l vode i natopiti. Uglavnom se dinsta sa korenastim povrćem, tofuom ili sojom. Koristi se za pripremu začina, umaka, kao dodatak. Kuva se 30-40 minuta. Kuvana ima izgled tamnozelene boje
Lekovita svojstva: za lečenje tireoidne žlezde i povišenog krvnog pritiska, snižava krvni pritisak.
Dulse alga – Veoma je bogata gvožđem. U promet dolazi obično u trakama ili prahu, prosušena. Pre korišćenja treba je isprati. Koristi se za supe, čorbe, salate i sa drugim povrćem kao dodatak hrani (začin) i kao ukras. Skuvana alga je crvenoljubičaste boje. Kuva se 5-10 minuta.
Hidžiki (hiziki) alga – tamnobraon je boje, izgledaju kao maleni rezanci. Sušenjem postaje crna. Jako je žilava. Veoma je bogata kalcijumom (sadrži 14 puta više od mleka), gvožđem, manje fosforom, jodom, natrijumom i vitaminima A, B1, B2 i PP.
Koristi se za pripremu jela na razne načine, sama i sa drugim povrćem i u supama i salatama. Odlična je kao garnirung za proprženo korenasto povrće (pečena ili kuvana). Pre korišćenja treba je isprati 2-3 puta ili potopiti 15 minuta u vodi. Vreme kuvanja je 30-45 minuta. Skuvana alga je crne boje. Poslužuje se sa domaćim umakom.
Lekovita svojstva: reguliše krvni pritisak, olakšava varenje i asimilaciju hrane, jača creva, pročišćava krv i kosi daje sjaj. Dobra je za anemiju i cirkulaciju.
Kombu alga – tamnozelene je boje, široka, debela i širokih listova. Suši se 2 godine pre nego stigne u promet. Sadrži alginičnu kiselinu koja pomaže oslobađanju viška holesterola iz krvi. Koristi se za bujone, u čorbama, kao zasebno jelo i za kuvanje sa drugim povrćem (naročito mahunarkama) i sa žitaricama, kao dodatak jelima (začin), desertima i sl. Pre upotrebe treba je isprati u 2-3 vode ili potopiti 3-5 minuta. Veličine je oko 5x5 cm. Kuva se oko 40 minuta. Kuvana alga je zelene ili crne boje. Imaju blagi i neutralni ukus i posipaju se po već pripremljenom jelu.
Lekovita svojstva: protiv nervne napetosti, olakšava varenje i ubrzava rad creva, reguliše krvni pritisak, uklanja radijaciju iz organizma„ deluje antikancerogeno. Jača krvnu sliku.
Nori alga (Porphyra) – sitna crvena alga od koje se formiraju tanki listovi sušene alge koji su tamnoljubičaste ili crne boje i u tom obliku se nalazi u prometu. Ima prijatan miris. Hranljiva vrednost: 25-35% proteina suve mase (oko 75% se može svariti. Dva lista ove alge sadrže jednako vitamina A kao 45 g spanaća, vitamina B2 (kao 50 g mesa), kalcijuma i gvožđa (kao 2 dl kravljeg mleka). Tostira (prži) se iznad plamena dok ne pozeleni. Koristi se za garniranje, uvijanje kuvanog tradicionalnog jela od pirinča (suši), testa, pirinčanih kuglica, a izmrvljena se koristi za posipanje preko jela (žitarica, povrća, testenina) ili se dodaje u supe u vidu komadića i za salate. Može se zagrejati na tiganju za 1 minut.
Lekovita svojstva: protiv arterioskleroze.
Vakame, Wakame (Undaria pinnatifida) – sastavni je deo tradicionalne kuhinje jugoistočne Azije (u miso supama). Alga je u svežem stanju sivosmeđa, a kuvanjem postaje zelena. Bogata je proteinima, mineralima: jodom, kalcijumom, gvožđem i vitaminima A, B i C. Koristi se osim misa, kao dodatak supama, žitaricama, mahunastom povrću i salatama, u pripremi sa dinstanim povrćem i ribama.
Pre upotrebe treba je isprati sa 2-3 l vode ili potopiti 3-5 minuta. Vreme kuvanja je 5-10 minuta.
Lekovita svojstva: pročišćava krv, jača imunosistem, ima snažno antibakterijsko delovanje. Poseduje i komponentu karotenoid fukosantin (Fucoxathin) koja podstiče gubitak težine i utiče na oksidaciju masnih kiselina i proizvodnju toplotne energije u mitohondrijama masnog tkiva. Mitohondrije ćelija pretvaraju šećer i masne kiseline u energiju i imaju glavnu ulogu u regulisanju metabolizma. Istovremeno fukosantin deluje i protiv dijabetesa.
Izvor: Bezgluten.net
Najpoznatije morske alge
Agar-agar alga – beličasti želatin dobijen od jedne vrste morske prozirne spužvaste alge. U promet se isporučuje u obliku praha, pahuljica i štapića. Koristi se za izradu kantena, za želiranje umesto gustina i skroba, za pripremu aspika i umaka za povrće i sl. Prašak se potopi 1 sat u vodi, posle čega se ocedi i kuva 5-10 minuta u 2 dl voćnog soka, od čega se dobija voćni žele (u koji se dodaje voće).
Arame alga – smeđe je boje, slatkastog ukusa i slabije teksture Može se koristiti kao mali garnirung. Suši se i seče na tanke rezance. Sadrži kalcijum i natrijum. Kupuje se u osušenom stanju. Pre kuvanja treba je isprati u 2-3 l vode i natopiti. Uglavnom se dinsta sa korenastim povrćem, tofuom ili sojom. Koristi se za pripremu začina, umaka, kao dodatak. Kuva se 30-40 minuta. Kuvana ima izgled tamnozelene boje
Lekovita svojstva: za lečenje tireoidne žlezde i povišenog krvnog pritiska, snižava krvni pritisak.
Dulse alga – Veoma je bogata gvožđem. U promet dolazi obično u trakama ili prahu, prosušena. Pre korišćenja treba je isprati. Koristi se za supe, čorbe, salate i sa drugim povrćem kao dodatak hrani (začin) i kao ukras. Skuvana alga je crvenoljubičaste boje. Kuva se 5-10 minuta.
Hidžiki (hiziki) alga – tamnobraon je boje, izgledaju kao maleni rezanci. Sušenjem postaje crna. Jako je žilava. Veoma je bogata kalcijumom (sadrži 14 puta više od mleka), gvožđem, manje fosforom, jodom, natrijumom i vitaminima A, B1, B2 i PP.
Koristi se za pripremu jela na razne načine, sama i sa drugim povrćem i u supama i salatama. Odlična je kao garnirung za proprženo korenasto povrće (pečena ili kuvana). Pre korišćenja treba je isprati 2-3 puta ili potopiti 15 minuta u vodi. Vreme kuvanja je 30-45 minuta. Skuvana alga je crne boje. Poslužuje se sa domaćim umakom.
Lekovita svojstva: reguliše krvni pritisak, olakšava varenje i asimilaciju hrane, jača creva, pročišćava krv i kosi daje sjaj. Dobra je za anemiju i cirkulaciju.
Kombu alga – tamnozelene je boje, široka, debela i širokih listova. Suši se 2 godine pre nego stigne u promet. Sadrži alginičnu kiselinu koja pomaže oslobađanju viška holesterola iz krvi. Koristi se za bujone, u čorbama, kao zasebno jelo i za kuvanje sa drugim povrćem (naročito mahunarkama) i sa žitaricama, kao dodatak jelima (začin), desertima i sl. Pre upotrebe treba je isprati u 2-3 vode ili potopiti 3-5 minuta. Veličine je oko 5x5 cm. Kuva se oko 40 minuta. Kuvana alga je zelene ili crne boje. Imaju blagi i neutralni ukus i posipaju se po već pripremljenom jelu.
Lekovita svojstva: protiv nervne napetosti, olakšava varenje i ubrzava rad creva, reguliše krvni pritisak, uklanja radijaciju iz organizma„ deluje antikancerogeno. Jača krvnu sliku.
Nori alga (Porphyra) – sitna crvena alga od koje se formiraju tanki listovi sušene alge koji su tamnoljubičaste ili crne boje i u tom obliku se nalazi u prometu. Ima prijatan miris. Hranljiva vrednost: 25-35% proteina suve mase (oko 75% se može svariti. Dva lista ove alge sadrže jednako vitamina A kao 45 g spanaća, vitamina B2 (kao 50 g mesa), kalcijuma i gvožđa (kao 2 dl kravljeg mleka). Tostira (prži) se iznad plamena dok ne pozeleni. Koristi se za garniranje, uvijanje kuvanog tradicionalnog jela od pirinča (suši), testa, pirinčanih kuglica, a izmrvljena se koristi za posipanje preko jela (žitarica, povrća, testenina) ili se dodaje u supe u vidu komadića i za salate. Može se zagrejati na tiganju za 1 minut.
Lekovita svojstva: protiv arterioskleroze.
Vakame, Wakame (Undaria pinnatifida) – sastavni je deo tradicionalne kuhinje jugoistočne Azije (u miso supama). Alga je u svežem stanju sivosmeđa, a kuvanjem postaje zelena. Bogata je proteinima, mineralima: jodom, kalcijumom, gvožđem i vitaminima A, B i C. Koristi se osim misa, kao dodatak supama, žitaricama, mahunastom povrću i salatama, u pripremi sa dinstanim povrćem i ribama.
Pre upotrebe treba je isprati sa 2-3 l vode ili potopiti 3-5 minuta. Vreme kuvanja je 5-10 minuta.
Lekovita svojstva: pročišćava krv, jača imunosistem, ima snažno antibakterijsko delovanje. Poseduje i komponentu karotenoid fukosantin (Fucoxathin) koja podstiče gubitak težine i utiče na oksidaciju masnih kiselina i proizvodnju toplotne energije u mitohondrijama masnog tkiva. Mitohondrije ćelija pretvaraju šećer i masne kiseline u energiju i imaju glavnu ulogu u regulisanju metabolizma. Istovremeno fukosantin deluje i protiv dijabetesa.
Izvor: Bezgluten.net