Из Википедије, слободне енциклопедије:
"Секта(
лат.sectaи
лат.sequiи под утицајем
лат.secare) је издвојена или затворена
група људи која чврсто следи своја начела. Најчешће се секта
формира насупрот основној
групи из које је потекла, развијајући учење, које је по уверењу
чланова секте, исправније у односу на учење основне
групе. За све чланове секте карактеристично је да имају чврсту организацију и јединствене обавезне ритуале. У једном броју монотеистичких религија свако одступање од прокламованих догми, проглашава се сектом
[1]."
Odgovor na pitanje: zašto sekte napadaju tradicionalne crkve, sadrži u prvom redu psihološku, a potom i sociološku dimenziju. Naime, kao što kaže gornja definicija, sekte uglavnom nastaju izdvajanjem iz osnovnih ili matičnih grupa, zbog neslaganja sa učenjem, ili tumačenjem temeljne ideje grupe (čitaj:vjere).
Da bi odbranili svoj postupak - izdvajanje iz grupe, i predstavili ga što opravdanijim, sekte pribjegavaju onome što se u psihologiji naziva racionalizacija - nastoje grupu iz koje su se izdvojili što više ocrniti i predstaviti je u što gorem svjetlu, a njeno učenje proglasiti pogrešnim i nevjerodostojinim. Na taj način sekte daju veći legitimitet svome postupku, s jedne, a s druge strane, u sopstvenim očima i osjećanjima minimiziraju "grižu savjesti" zbog izdaje prvobitne ideje.
Ne mari što nedostupno grožđe ne možemo dohvatiti - ionako je kiselo, ali je zato dostupni limun veoma sladak!
Nerijetko je nastajanje sekti motivisano i materijalnim razlozima. Bjelodano je da crkve raspolažu značajnim materijalnim dobrima, a pojedinci ili grupe, izdvajanjem iz matične grupe, vide i nalaze mogunost za bolje zadovoljenje sopstvenih interesa. Otuda i napadi na matičnu crkvu od strane sekti, često znače, pored već pomenute psihološke dimenzije, i način odbrane sopstvenih materijalnih interesa.
Kao prvo, da se zahvalim na ovoj veoma dobro izabranoj temi koju si postavio. Možda će neke od nas pobuditi da izađemo iz svojih okvira u kojima smo čvrsto zarobljeni i pomoći nam da bolje upoznamo kako sebe tako i druge.
Želeo bih da onima koji se ponekad jave sa pritužbama na rad urednika skrenem pažnju da od svih foruma za koje znam, nema liberalnijeg urednika i korektnijeg uređivanja podforuma. Ako vam se učini da baš vaše priloge briše ili da samo vas opominje počnite da vodite evidenciju i uverićete se da niste jedini vi kojima se izbrišu postovi nego da se briše stvarno samo ono što se ne odnosi na temu. Čak je i tu veoma liberalan i dozvoljava da se, kao sada ovde veoma udaljite od teme direktno. S druge strane vaše prepiranje pomaže svakom koga interesuje da na osnovu toga indirektno donese zaključke kakvi ste stvarno, a ne kako vi sebe zamišljate. Jednina "zamerka" koju sam do sada imao je što izbriše uvrede, a mislim da baš one treba da svedoče o nama samima kakvi smo i kako nas je naša zajednica kojoj pripadamo formirala i naučila. Upravo zato što je u pitanju podforum religije i gde svaka ta uvreda ima mnogo teže i važnije značenje nego na bilo kom drugom podforumu.Ali budući da stoji u pravilniku razumem obavezu da se takvi postovi brušu.
Pratim ovu temu sa velikim interesovanjem kao i mnoge druge jako zanimljive koje se tiču naših odnosa . Ovde mi je prvo palo na pamet da moramo da se upitamo, ko će dati odgovor. Svako ima svoje viđenje kao i u svemu ostalom zbog čega dolazi do čestih svađa koje se završe napuštanjem foruma ili tužakanjem sa patetičnim komentarima.
Kako da dođemo do nekog odgovora sa kojim ćemo se svi složiti? Mislim da je Jurivaka upravo to imao na umu kada je postavljao temu. Moramo da nađemo zajednički sadržitelj i da vidimo u čemu je problem. Znači da moramo da, hteli ne hteli upoznajemo jedni druge. Šta to znači? Čitati tekstove o "drugima"koje je neko "naš" napisao i uzimati ih zdravo za gotovo?
Ili se stvarno posvetiti ličnom izučavanju, a ne jednostavnim primanjem informacija koje je neko (možda) namerno iskrivio.
Nije isto, ako vi lično pročitate neku knjigu ili vam neko kaže šta u knjizi piše. Ako poverujete onome ko vam "prepriča"knjigu vi ćete samo biti upoznati sa njegovim viđenjem knjige, ali ne i sa knjigom samom.
Ne mogu da se složim sa definicijom sa vikipedije o sektama. Mislim da se mnoge verske zajednice pogrešno nazivaju sektama zbog pretpostavke da su se odvojile od Mainstreama. Sekta u negativnom smislu bi po mom mišljenju bio pre izraz za izdvojenu zajednicu ad hoc i da je terminologija malo izmešana, pa se verske zajednice koje su stvarno izašle iz neke starije na primer luterani nazivaju verskom zajednicom iako su u stvari sekta RKC.
Na pitanje iz postavke teme, najbolje mogu da daju odgovor oni koji napadaju. Ja bih samo mogao da nagađam i da mislim zašto to rade ali pravi razlog znaju oni sami.
Kada bi se prepirali čiji fudbalski klub je bolji i čiji fudbaleri bolje igraju bilo bi lako. Kada je religija u pitanju tu je situacija mnogo teža i komplikovanija tako da sam napad govori puno o napadaču.
Često se dešava da pripadnici nekih verskih zajednica(čitaj sekti, u zavisnosti od toga na koga misliš) tvrde za sebe da su bili katolici, muslimani ili pravoslavci i da su tek u toj novoj zajednici spoznali istinu.
Istina je ta da su do susreta sa svojom budućom jedinom istinom u stvari bili samo nominalno pripadnici neke od navedenih tradicionalnih crkvi. Ne znam kako je u drugim, ali u Srbiji se 84,7% stanovnika izjašnjava da su pravoslavni ali samo 5% od tih koji su se izjasnili kao pravoslavni vernici su stvarno religiozni i aktivno učestvuju u svojim zajednicama. Svi ostali se samo nazivaju pravoslavnima i kada postanu na primer Jehovini svedoci tvrde kako su bili pravoslavci i da su napustili tu zajednicu jer je sva istina u njihovaj zajednici. To je momenat kada taj koji je za sebe rekao da je bio pravoslavan treba da zastane i da se zapita da li je bio pravoslavan ili se samo tako nazivao. Isto važi i za one koji su postali Jehovini svedoci, a bili su kao RK ili muslimani. Ne znam kako je kod muslimana, ali mislim da je kod RK negde oko 12% aktivnih vernika od onih koji se izjašnjavaju kao RK.
Upravo ti ljudi nemaju nikakve jasne predstave o crkvama iz kojih su izašli, nego samo sliku koju im je njihova nova jedna i istinita organizacija predstavila. Tada, na osnovu te slike, a ne zbog poznavanja tradicionalne crkve koju su "napustili"(pod znacima navodnika iz prostog razloga što nikada nisu ni pripadali) počinje napadanje te tradicionalne crkve i to time što se sebi daje velika doza verodostojnosti tvrdeći da je i sam bio pripadnik te on time najbolje zna odakle je izašao. Tih primera imamo dosta, svi su potpuno isti i tipični.
Sve u svemu, cela priča se svodi na nepoznavanje "svoje"crkve i prihvatanje "istine" nove zajednice u kojoj je sve sjajno i u kojoj ga svi vole za razliku od "njegove" gde ga niko nije zvao ni drilovao.
Da cela priča bude još smešnija, novajlija ne zna ni o svojoj jedinoj istinitoj i pravoj zajednici skoro ništa.Zablude i greške koje su u potpunoj suprotnosti sa Biblijom se u glavnom u početku ni ne znaju niti raspoznaju zbog nepoznavanja osnovnih pojmova. Nakon indoktrinacije je potpuno nemoguće bilo šta mu reći jer on "zna" da je jedina istina u eksluzivnom vlasništvu njegove zajednice i da svi koji pokušavaju nešto drugo da mu kažu su direkte sluge sotone i da zbog toga ne sme ni jednu misao da propusti do svog razuma. Razum ostaje okovan u doktrinalne stege i do njega je (kao što mnogi koji prate ovaj forum znaju) nemoguće dopreti.
Zato sam srećan što forum postoji, gde svako ima priliku i pravo da pokaže svoje viđenje, a na veliku korist svih koji čitaju kako bi nas sve bolje upoznali. Možda će naše pisanje pomoći nekima da izbistre svoje stavove i da malo dublje razmisle o tome da li su izmanipulisani i da li sami manipulišu drugim ljudima.
Eto, to bi bio lični stav jednog pripadnika tradicionalne crkve, ali kao što sam rekao mogu samo da nagađam o dubljim motivima pa stoga ostavljam sektašima
otvoreno polje da se predstave bolje.
