Zanimljivosti iz svijeta pčela

[Nostradamus]

S obzirom na ogroman broj mikroorganizama koji koegzistira u jednoj pčelinjoj zajednici (videti tekst o simbiozi bakterija i pčela u ovom broju), imajuću pri tome u vidu da značajan deo njih prouzrokuje zdravstvene probleme kod pčela, od krucijalne je važnosti za budućnost pčelarstva je da se iz ovog nepreglednog mnoštva izdvoje oni faktori koji mogu pouzdano da nagoveste kakva sudbina čeka pčelinju zajednicu u zimskom periodu.

Ovo istraživanje, kako navode autori, predstavlja skicu na osnovu koje će u bliskoj budućnosti biti formulisan pouzdan metod za rano dijagnostikovanje stanja u pčelinjim zajednicama koje može dovesti do ozbiljnih zimskih gubitaka. Varoa je tesno povezana sa uginućima pčelinjih zajednica tokom zime Istraživanje je pokazalo da su sve zajednice koje nisu bile tretirane nekim sredstvom protiv varoe uginule tokom zime, dok su dve uginule i pored odgovarajućeg tretmana. Ove dve zajednicu uginule su tokom februara, nešto kasnije od onih netretiranih koje su uginule krajem decembra. Ove dve (tretirane) zajednice odlikovalo je veliko prisustvo trutova, što je bio siguran znak da sa maticom nešto nije bilo u redu.

 

[Nostradamus]

Zajednice koje su uginule tokom zime, znatno su više bile zaražene varoom tokom leta, jeseni ili zime, od onih koje su preživele, što ukazuje da je zaraženost varoom jedini pouzdani znak koji tokom leta može da nagovesti šta će se sa zajednicom dogoditi u nastupajućem zimskom periodu. Brojnost varoe u uginulim pčelinjim zajednicama vremenom je rasla, da bi vrhunac dostigla u oktobru, kada je počela da opada srazmerno smanjenju broja pčela u zajednici.

 

[Nostradamus]

Virus deformisanih krila

Virus deformisanih krila je pouzdan marker na osnovu kojeg se može predvideti kolaps pčelinje zajednice. Zbog bliske biološke povezanosti virusa deformisanih krila sa varoom, istraživanje je pokazalo visok nivo prisustva ovog virusa u pčelinjim zajednicama tokom leta i početka jeseni. Primećeno je da se primenom tretmana protiv varoe drastično smanjuje nivo virusa u pčelinjoj zajednici. Naime, potvrđena je od ranije poznata činjenica da se ovaj virus u odsustvu varoe veoma sporo prenosi horizontalno (sa jedinke na jedinku), a da putanje vertiklanog prenošenja (s generacije na generaciju) veoma teško mogu da dovedu do značajnije zaraženosti potomstva. U zajednicama koje su uginule preko zime pronađene su veće koncentracije ovog virusa nego u zajednicama koje su preživele. Pokazalo se, takođe, da se virus deformisanih krila replicira u različitim tkivima pčela, između ostalog i u masnom tkivu pčela, ključnom za mnoge fiziološke procese, uključujući i imunitet. Povrh svega, masno tkivo je mesto na kome se proizvodi protein vitelogenin. Vitelogenin je blisko povezan sa imunitetom i starenjem i predstavlja uobičajeni molekularni marker kada se radi o zdravlju i dugovečnosti pčela. Autori istraživanja pretpostavljaju da je virus deformisanih krila odgovoran za znatno niži nivo vitelogenina u uginulim pčelinjim zajednicama. Štaviše, postoji direktna negativna povratna sprega između nivoa zaraženosti varoom u jesen i vitelogenina.

 

[Nostradamus]

Koncentracija Nosema ceranae je veća u zdravijim pčelinjim zajednicama N. ceranae je unutarćelijski mikrosporidijski parazit koji je, kako se pretpostavlja, tokom poslednje decenije zauzeo ekološku nišu srodnika Nosema apis, iako postoje uzorci pčela koji ukazuju da je N. ceranae prisutna kod zapadne medonosne pčele duže od dve decenije. Inficiranost sa N. ceranae je uobičajena stvar, čak i u odsustvu kliničkih simptoma, a nedavni izveštaji su pokazali da ovaj potentni patogen pčela nije bio uključen u gubitke većih razmera u Evropi, osim na području Španije. Rezultati istraživanja sprovedenog u Švajcarskoj podržavaju tezu da N. ceranae nije uzročnik zimskih gubitaka, zbog toga što je i u uginulim i u zajednicama koje su preživele zimu nivo zaraženosti ovim patogenom bio na podjednakom nivou. Slično tome, nije uočen ni porast koncentracije N. ceranae počev od leta ka jeseni, čak ni u decembru kada su zajednice uginule. Niti u jednom uzorku nije pronađena N. apis, uprkos činjenici da joj odgovaraju niže temperature nego N. ceranae, i da bi se njeno prisustvo pre moglo očekivati u umerenom klimatskom pojasu Švajcarske.

 

[Nostradamus]

Pojačan odgovor imuno gena u zajednicama pred uginućem Istraživanjem je bilo obuhvaćeno i nadgledanje ekspresije tri gena medonosnih pčela povezanih sa imunitetom kako bi se identifikovao fiziološki odgovor koji se može javiti pre kolapsa zajednica. Pored toga što je preteča proteina matičnog mleča kojeg mlade negovateljice proizvode kako bi nahranile larve, vitelogenin igra višestruku ulogu kod radilica. Između ostalog, dokazano je da vitelogenin utiče na imunitet pčela kao transporter cinka. Himenoptecin (Hymenoptaecin) je antimikrobni peptid, koji je veoma izražen u hemolimfi pčela usled prisustva bakterijskih infekcija. Iter (Eater) je glavni fagocitički receptor za širok skup bakterijskih patogena kod voćne mušice (Drosophilia) a njegov homolog (gen slične strukture ili evolutivnog porekla) identifikovan je u genomu medonosnih pčela. Analiza ekspresije gena kod jedinki veoma je složen proces, posebno kod uzoraka pčela sakupljenih tokom leta koji su sastavljeni od radilica različite starosti. Naime, poznato je da nivo ekspresije ovih gena zavisi od njihove starosti. Primera radi, koncentracija vitelogenina kod izletnica (starijih pčela) znatno je manja nego kod kućnih pčela (mladih pčela).

 

[Nostradamus]

Zaključak Ovo istraživanje je pružilo dokaze da je V. destructor ključni faktor odgovoran za zimska uginuća pčelinjih zajednica i da je neophodno što pre pronaći efikasan tretman protiv ovog parazita. Podaci do kojih se došlo ukazuju na indirektne posledice zaraženosti krpeljom na sposobnost preživljavanja tokom zimskog perioda kroz širenje virusnih infekcija. Informacije koje su sakupljene tokom ovog istraživanja trebalo bi da unaprede razumevanje gubitaka pčelinjih zajednica, da standardizuju metode za biomarkere bolesti i da, konačno, što je više moguće, eliminišu uzroke uginuća pčela.

Priredio: I. Umeljić

Izvor: Dainat B, Evans JD, Chen YP, Gauthier L, Neumann P (2012) Predictive Markers of Honey Bee Colony Collapse. PLoS ONE 7(2): e32151. doi:10.1371/journal.pone.0032151

 

[Nostradamus]

Zašto nestaju pčelinje zajednice?
Problem je stvaran, a električni oprašivači na ručni pogon - nisu rješenje

 

[Nostradamus]

Svi elementi jednog ekosistema imaju prepoznatljivu i ključnu ulogu u njegovom funkcioniranju. Ako uklonite samo jedan njegov element, on bi mogao izazvati određeni stupanj štete, a sustav će, naravno, morati napraviti prilagodbe - koje mogu biti pozitivne ili negativne, a obično su izvan naše kontrole. Pčele oprašuju 90% svih usjeva u SAD-u, a najmanje 30% svjetskih.

Najmanje jedna trećina hrane koje jedemo, ovisi o oprašivanju. Oprašivanje pčelama je ključno za mnoge usjeve, jabuke, trešnje, soju, mandarine, limun, limetu, pa i mrkvu. Više od stotine naših prehrambenih usjeva trebaju ovakav oblik oprašivanja. Plod bademovog drveta će, primjerice rasti samo ako se njegovi cvjetovi unakrsno oprašuju, što uzrokuje genetsku razmjenu između dva različita varijeteta. Velika većina našeg blagostanja počiva na pčelinjim kolonijama. Oprašivanje servis kukcima oprašivačima, 2005. bilo je vrijedno 153.000.000.000 €, a čine najmanje 9,5% ukupne vrijednosti svjetske poljoprivredne hrane te su odgovorni za 15 milijardi dolara porasta vrijednosti usjeva godišnje. Jednostavno rečeno, ako pčele prestanu oprašivati usjeve, nećemo ih više imati.

 

[Nostradamus]

Stanje je alarmantno jer njihov broj je u stalnom opadanju, dok postoji bezbroj sumnji o tome zašto se to događa. Sindrom "poremećaja propasti kolonija" Iako se još raspravlja o tome koliko dugo traje kolaps kolonija pčela, poznato je da je od 1972. do 2006. nastupilo dramatično smanjenje broja divljih pčela u SAD-u te postupni pad u ukupnim kolonijama. Gubici su ostali stalni od 1990.-ih, a daljnje smanjenje od oko 22-35% godišnje može se pripisati raznim čimbenicima, kao što su grinje, bolesti i stres. Sindrom "poremećaja propasti kolonija" (CCD - colony collapse disorder) do 2007. i službeno je objašnjen kao nestanak svih odraslih pčela u košnici, dok nezrele pčele i med ostaju. Smatra se da se uzrok krije i u pesticidima. 2012. je nekoliko nezavisnih istraživanja pokazalo da ostaci neonikotinoida koji se kriju u prašini, peludu i nektaru, utječu na pčele i njihovo zdravlje. Isto tako, toksičnost ispod nanogramskih količina rezultirala je neuspjehom pčela da se vrate u košnicu - bez neposredne smrtnosti, što je primarni simptom CCD-a.

 

[Nostradamus]

Stanje je alarmantno jer njihov broj je u stalnom opadanju, dok postoji bezbroj sumnji o tome zašto se to događa. Sindrom "poremećaja propasti kolonija" Iako se još raspravlja o tome koliko dugo traje kolaps kolonija pčela, poznato je da je od 1972. do 2006. nastupilo dramatično smanjenje broja divljih pčela u SAD-u te postupni pad u ukupnim kolonijama. Gubici su ostali stalni od 1990.-ih, a daljnje smanjenje od oko 22-35% godišnje može se pripisati raznim čimbenicima, kao što su grinje, bolesti i stres. Sindrom "poremećaja propasti kolonija" (CCD - colony collapse disorder) do 2007. i službeno je objašnjen kao nestanak svih odraslih pčela u košnici, dok nezrele pčele i med ostaju. Smatra se da se uzrok krije i u pesticidima. 2012. je nekoliko nezavisnih istraživanja pokazalo da ostaci neonikotinoida koji se kriju u prašini, peludu i nektaru, utječu na pčele i njihovo zdravlje. Isto tako, toksičnost ispod nanogramskih količina rezultirala je neuspjehom pčela da se vrate u košnicu - bez neposredne smrtnosti, što je primarni simptom CCD-a.