Zanimljivosti iz svijeta pčela

[Nostradamus]

Oprašivanje (polinacija) je prenošenje polenovih zrna iz prašnica, muškog organa (antera) na žig tučka, ženskog organa. Oprašivanje je vezano za cvet biljke u kome su smešteni i prašnici i žig tučka. Karakteristike cvetova voća upoznaćemo kroz izgled cveta šljive. Cvet šljive je potpun (pravi, dvopolni, i hemofroditan ) i sastoji se od čašice, krunice, prašnika i tučka. Cvet šljive je polisimetričan. Krunica cveta šljive sastoji se od pet a retko od 6 i 7 kruničnih listića bele, beloružičaste i ružičaste boje. Uloga krunice je da izgledom i mirisom privuče insekte, odnosno pčele radi oprašivanja. Cvet šljive ima mnogo prašnika, od 16 do 49, koji čine prsten oko tučka. Nektarije šljive luče sladak sirup, nektar koji sadrži 10 do 40% šećera. Cvetovi šljive su veoma važna pčelinja paša. Cvetanje obično traje 6 do 12 dana u zavisnosti od sorte. U toku cvetanja vrši se oprašivanje tj. prenošenje polenovih zrnaca sa prašnika na žig tučka. Ako cvetni prah dospe na žig tučka istog cveta ili na žig nekog drugog cveta iste biljke (jedinke) onda se kaže da je izvršeno samooprašivanje. Ako cvetni prah dospe na žig cveta druge biljke onda je to unakrsno oprašivanje.

 

[Nostradamus]

Prema naučnim procenama 85% oprašivača čine medonosne pčele, dok na sve ostale insekte otpada 15% (za biljke koje oprašuju insekti). Medonosne pčele oprašuju cvetove šljive na temperaturi od 11 do 37 stepeni Celziusovih. Optimalno je, ako je lepo i tiho vreme sa temperaturom od oko 20 stepeni Celziusovih. Optimalan prostor za oprašivanje je do 400 metara oko postavljene košnice. Medonosna pčela ima mnoge prednosti u odnosu na druge insekte u oprašivanju poljoprivrednih kultura. Medonosna pčela prezimljava u jakim društvima, tako da je njihov broj u proleće kad cveta voće znatno veći od broja ostalih insekata. Pčelinjim društvom se znatno lakše manipuliše pa može prema potrebi da se prenese na određeno mesto, radi ravnomernijeg oprašivanja većih površina i to u određenom optimalnom roku.

 

[Nostradamus]

Ako pčelar želi da pčele oprašuju određenu poljoprivrednu kulturu, recimo voće, odnosno šljive, onda se može preduzeti radnja - takozvana dresura pčela. Dresura pčela je davanje pčelama aromatičnog šećernog sirupa sa aromom biljke koju želimo da oprašujemo. U šećerni sirup se uveče potope prvi cvetovi biljke da šećerni sirup upije mirise. Ujutru pre izlaska pčela takav sirup se u maloj količini do 100 mililitara daje pčelama. One dobijajući sirup dobiju i miris procvetale biljke i u toku dana u potrazi za nektarom idu u pravcu tih biljaka. Na taj način, znatno se povećava oprašivanje tih biljaka. Medonosne pčele dobrim oprašivanjem doprinose i boljem kvalitetu proizvoda kod voća.

 

[Nostradamus]

Na žalost, svedoci smo sve češćih vesti : "Nepažnjom voćara otrovane pčele". To su alarmantna upozorenja da svest voćara mora da se menja u cilju shvatanja značaja pčelinjih društava, ne samo za pčelare, već i za njihove voćnjake. Većina sredstava za suzbijanje štetnih insekata predstavlja opasne otrove i za pčele. Tačno je da je biljna proizvodnja nezamisliva bez upotrebe pesticida, ali je tačno i to da se njihova upotreba može izbeći u cvetanju. Najveća trovanja pčela nastaju od strane voćara amatera, koji nemaju naviku da uputstvo o upotrebi pročitaju do kraja, već im je interesantan samo deo gde se govori o dozi. Pa i nju, za svaki slučaj, povećaju. U celom lancu odgovornosti od proizvođača pesticida, jasnog uputstva i upozorenja o opasnostima sredstva, prodavca, voćara korisnika sredstva i samog pčelara, na svakom od njih leži deo odgovornost

 

[Nostradamus]

Poseban je problem što voćari često ne pročitaju kompletno uputstvo o upotrebi pesticida (prodavci ga često i ne daju osim ako ne zatražite izričito, već samo saopšte na koju količinu vode se meša). Svako uputstvo treba da sadrži napomenu da li je preparat otrovan za pčele. Vrlo često se dešava da važne informacije budu utopljene u niz jednoličnih redova teksta u uputstvu. Voćare amatere moramo uputiti u to kako se i kada koriste hemijska sredstva, jer prskanje voća u cvetanju dovodi do masovnog uginuća pčela, što drastično smanjuje prinose. Naravno, mora se raditi i na stvaranju idealnog pesticida, koji bi trebao biti bezopasan za pčelu, dok bi istovremeno držao pod kontrolom bolesti i štetočine.

 

[Nostradamus]

Zimski gubici pčela
Za opstanak pčelinjih zajednica, zima je najrizičniji period, jer tada dolazi do najvećih uginuća. Na zdravlje pčela mogu štetno uticati mnogi biotski i abiotski faktori, pojedinačno ili u sadejstvu sa drugim činiocima, od kojih se posebno ističu paraziti koji iscrpljuju organizam pčela i otvaraju prostor za brojne infekcije.

 

[Nostradamus]

Varoa, virusi i nozema

U tom smislu, Varroa destructor se smatra najodgovornijom za zimske gubitke u Evropi. Poreklom iz Jugoistočne Azije, raširila se poslednjih decenija po čitavom svetu i, u sadejstvu sa brojnim mikrobima, izvršila pogubni uticaj na imuni sistem parazitiranih pčela. Virusne infekcije takođe se smatraju jednim od glavnih uzročnika gubitaka, a varoa i ovde ima centralnu ulogu kao mehanički i biološki prenosilac nekoliko vrsta virusa koji ubrzava širenje infekcija. Iako je do sada otkriveno 19 različitih vrsta virusa povezanih sa medonosnom pčelama (Apis mellifera), naučnici samo tri vrste povezuju sa zimskim gubicima velikih razmera: virus deformisanih krila (Deformed wing virus), virus akutne pčelinje paralize (Acute bee paralysis virus) i izraelskom virus akutne pčelinje paralize (Israeli acute bee paralysis virus).

 

[Nostradamus]

U SAD se pre nekoliko godina sumnjalo da je upravo izraelski virus akutne pčelinje paralize glavni uzročnik CCD-a jer su zajednice koje su pokazivale karakteristične simptome CCD-a bile zaražene sa njim. Ipak, kasnija istraživanja pokazala su da ovaj virus nije ključni faktor, već samo jedan iz spleta mogućih uzročnika. S druge strane, u Evropi se virus deformisanih krila i akutni virus pčelinje paralize smatraju jednim od glavnih uzročnika zimskih gubitaka velikih razmera. Oba spomenuta virusa prenose se ukoliko varoa parazitira na lutki ili na odrasloj pčeli. Virus akutne pčelinje paralize veoma je virulentan i direktno se prenosi u hemolimfu pčela.

 

[Nostradamus]

S druge strane, virus deformisanih krila je mnogo manje virulentan i ima karakteristične simptome u vidu pčela sa deformisanim krilima, i to samo u zajednicama čiji je stepen zaraženosti varoom izuzetno visok. I pored male virulentnosti za pčele, virus deformisanih krila inficira veliki broj pčelinjih tkiva i može dovesti do značajnih fizioloških poremećaja i deformiteta kod pčela. Sledeći potencijalni kandidat odgovoran za zimske gubitke je mikrosporidija Nosema ceranae, premda je, po mišljenju naučnika koji su učestvovali u istraživanju, uticaj ovog patogena na zdravlje pčelinjih zajednica u Evropi i da dalje kontroverzan.

 

[Nostradamus]

Rezultati istraživanja

Rezultati istraživanja otkrili su nekoliko karakterističnih markera (obeležja) na osnovu kojih se, nekoliko meseci unapred, mogu predvideti eventualni zimski gubici pčelinjih zajednica, a koji mogu pomoći pčelarima kao pouzdano sredstvo za dijagnostikovanje kondicije pčelinjih zajednica. Osnovna ideja je da se u budućnosti ovaj metod standardizuje, kako bi se mogao primenjivati u čitavom svetu. U tom cilju u Švajcarskoj je sprovedeno šestomesečno istraživanje pčelinjih zajednica tokom kojeg je nadgledano i mereno prirsustvo 11 pčelinjih patogena, kao i nivo ekspresije tri gena koji regulišu imunet medonosnih pčela (A. mellifera). Rezultati istraživanja pokazali su da V. destructor i virus deformisanih krila, posmatrani zajedno, predstavljaju najpouzdanije markere na osnovu kojih se mogu predvideti gubici pčelinjih zajednica tokom zime.