Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Beogradsko dramsko pozorište obeležiće sutra 63 godine od svog osnivanja i dodeliti dramskim umetnicima godišnja umetnička priznanja za izuzetan doprinos kvalitetu repertoara i stvaranju novog, savremenog estetskog senzibiliteta, najavljeno je iz tog teatra. Upravni odbor pozorišta, kojim predsedava Đurđija Cvetić, doneo je odluku da Gran pri "Tatjana Lukjanova" za 2009. godinu dodeli Mileni Pavlović-Čučilović za režiju praizvedbe savremenog dramskog teksta Igora Marojevića "Bar sam svoj čovek", ulogu Roze u predstavi "Mobilni" Sergija Belbela, u režiji Katarine Vražalić i uspešnu alternaciju za ulogu gospođe Meningem u "Plinskoj svetlosti" Patrika Hamiltona, u režiji Milice Kralj, čime je "iznova dokazala širinu svog talenta i želju i dar da se ostvari kao kompletan teatarski stvaralac". Nagradu za umetnički doprinos u predstavama na sceni BDP-a dobili su glumac Marko Živić za ulogu Alana Feliksa u predstavi "Sviraj to ponovo, Sem" Vudija Alena, u režiji Marka Manojlovića i reditelj Goran Marković za predstavu "Falsifikator". U saopštenju BDP-a se navodi da je iza ovog teatra veoma uspešna godina, koju je obeležilo uspostavljanje veza sa evropskom teatarskom zajednicom, međunarodna saradnja i uključivanje u regionalne pozorišne tokove. Istovremeno, Beogradsko dramsko pozorište, nastavilo je, u skladu sa postulatima svoje repertoarske politike, da otkriva nove dramske tokove, podseća na vrednosti savremenog pozorišta, ali i pokreće neugodna, često tabu pitanja i teme. Beogradsko dramsko pozorište osnovano je 1947. godine, pod imenom Gradsko pozorište, a prva predstava "Mladost otaca" u režiji Petra S. Petrovića, po tekstu Borisa Gorbatova, odigrana je 20. februara 1948. godine.
Janketić otvara festival "Slavija" Glas javnosti 20.02.2010 09:54
Deveti međunarodni pozorišni festival "Slavija" biće održan od 9. do 16. marta, uz učešće osam pozorišta iz Hrvatske, Brazila, Rusije, Bugarske, Rumunije, Slovačke i Srbije, najavio je direktor Pozorišta "Slavija" Batrić Žarković.
Festival će otvoriti dramski umetnik Mihailo Janketić, nakon čega će hrvatski teatar "Rugantino" iz Zagreba izvesti predstavu francuske autorke Jasmine Reze "Bog masakra", u režiji Franke Perković. Predsednik žirija za dodelu nagrade - statue "Don Kihot" (rad vajara Nikole-Kolje Milunovića) za najbolju predstavu na festivalu prof. Raško Jovanović najavio veoma zanimljiv i nekonvencionalan repertoar, koji ne robuje trendu postmodernog teatra, već ide u susret publici, slavi glumačku umetnost i predstavlja gledaocima komade visoke literalne i umetničke vrednosti. Domaći teatar biće predstavljen komadom "Kirija" (na fotografiji), rađenim po motivima istoimenog dela Branislava Nušića, u režiji Radoslava-Zlatana Dorića u izvođenju Pozorišta "Slavija" i predstavom "Putujuće pozorište Šopalović" Ljubomira Simovića, koju je režirao Nebojša Dugalić u Kraljevačkom pozorištu.
Na programu će biti i komad "Alembrar" brazilskog pozorišta "Forte kasa teatro" iz Sao Paola, u režiji Rebeke Braie, "Cilindar" Eduarda de Filipa, u režiji Evgenija Marčelija, koji će izvesti Državno akademsko dramsko pozorište iz Omska (Rusija). Dramsko-lutkarsko pozorište iz Vraca (Bugarska) i "Sanjao sam bekstvo", rađenu po delu "Bekstvo" Mihaila Bulgakova, u režiji Nikolaja Poljakova, a Nemačko državno pozorište iz Temišvara (Rumunija) predstaviće komad Dejvida Ivsa "Sve u svoje vreme", koji je režirao Radu-Aleksandru Nica.
Festival će zatvoriti tročasovni komad Ivana Sergejeviča Turgenjeva "Mesec dana na selu", teatra "Astorka Korzo '90." iz Bratislave (Slovačka).
U žiriju su, pored Jovanovića, Elenora Makarova (Rusija) i Blagoje Stefanovski (Makedonija).
T. Nj. | 21. 02. 2010. - 00:02h | Foto: A. Stanković | Blic Online
Zubin Mehta, jedan od najvećih umetnika današnjice u svetu klasične muzike, nastupiće sa Beogradskom filharmonijom danas na „Kolarcu“ i održati dva koncerta na kojima će dirigovati Prvu i Četvrtu simfoniju Johanesa Bramsa.
Mehta, jedan od najvećih umetnika današnjice u svetu klasične muzike
Proslavljeni umetnik će prilikom ove posete Beogradu promovisati i knjigu, autobiografiju „Partitura mog života“, u izdanju Beogradske filharmonije. Čuveni dirigent se odrekao honorara i za koncerte i za knjigu u korist filharmonije.
U toj nadahnutoj i uzbudljivoj životnoj pripovesti Zubin Mehta, čije su raznovrsne dobrotvorne aktivnosti brojne, između ostalog kaže: “Izuzetno cenim kada čovek svoju popularnost upotrebi u dobrotvorne svrhe ili podrži neki važan projekat. Mnogo je lakše skupiti novčane priloge kada se za to zauzme neko veliko ime nego dobronameran, tzv. običan čovek. Iz tog razloga i sam držim dobrotvorne koncerte, ponekad i na veoma čudnim mestima.“
Njegov odnos prema muzici, sazrevanje, razvoj … ispisani na stranicama „Partiture mog života“ impresivni su, snažni i inspirativni. Lična priča iskrena i dirljiva. Za sebe kaže da je isprva bio apolitičan, ali da je u međuvremenu počeo da se trudi da zauzme jasan stav kad god mu se to učini važnim. “Ipak, ne činim kompromise. Kategorički bih odbio da podržim određene politički motivisane akcije koje bi od mene neko tražio, a za koje mislim da nisu ispravne. (…) Savršeno mi je svejedno da li je na vlasti ova ili ona partija. Ali, nasuprot tome, uopšte mi nije svejedno kada se suočim sa stvarima koje ne odgovaraju mom osećaju za pravdu.“
A o sebi, komuniciranju sa ljudima kroz muziku, koncertima kaže: “Dato mi je da govorim kroz muziku; ako barem na dva sata uspem da nateram ljude da ne budu neprijatelji ili da makar zaborave neprijateljstvo, mnogo sam postigao. To je pokretačka snaga mnogo čega što sam u životu radio.“
Podsetimo se, slavni dirigent je gotovo počeo svoju karijeru 1958. u Beogradu, a poslednjih desetak godina održava posebne veze sa Beogradskom filharmonijom. Prilikom boravka u Beogradu 2005. godine, u okviru Fondacije Filharmonije osnovao je fond za nabavku instrumenata koji nosi njegovo ime.
Posle uvodnih reči direktora Direkcije FEST-a Miloša Paramentića, uvaženi glumac, reditelj i producent Ljubiša Samardžić svečano je otvorio 38. Međunarodni filmski festival - FEST.
Odajući počast Milutinu Čoliću, jednom od osnivača i utemeljitelja FEST-a, Samardžić je poželeo Beogradu da postane prestonica kulture, a našem regionu simbiozu kroz umetnost i film. Govor je završio parolom Živeo FEST! Pored mnogih uvaženih gostiju, otvaranju je prisustvovala i naša poznata glumica Katarina Radivojević, koja ima zapaženu ulogu ufilmu MorfijumAlekseja Balabanova, kojim je i otvoren ovogodišnji FEST.
22. 02. 2010PRESS Zlatni medved Berlinala turskom filmu „Bal"
Turski film „Bal" reditelja Semiha Kaplanoglua osvojio je Zlatnog medveda na jubilarnom 60. filmskom festivalu u Berlinu
Trijumfovao u Berlinu... Turski reditelj Semih Kaplanoglu
„Bal", što na turskom znači med, portret je jednog šestogodišnjeg dečaka, koji prestaje da govori kada njegov otac pčelar nestane. Žiri, kojim je predsedavao nemački reditelj Verner Hercog, dodelio je Srebrnog medveda filmu rumunskog reditelja Florina Serbana „Eu cand vreau sa fluier, fluier". Srebrnog medveda za glumu u ženskoj kategoriji osvojila je Šinobu Teradžima iz Japana za ulogu u filmu „Gusenica", dok su ga u muškoj podelili Grigorij Dobrigin i Sergej Puskepalis iz ruske drame „Kako sam završio ovog leta".
Osvojio srebro... Roman Polanski
Srebrni medved za najbolju režiju pripao je Romanu Polanskom za triler o političkim igrama u Velikoj Britaniji „Pisac iz senke". Polanski, uhapšen prošle jeseni zbog optužnice za silovanje maloletnice u SAD od pre više od 30 godina, nije prisustvovao dodeli jer se nalazi u kućnom pritvoru u Švajcarskoj. U njegovo ime nagradu je primio producent Robert Benmusa. - Razgovarali smo sa njim odmah posle ceremonije. Veoma je zadovoljan i počastvovan svojim trećim Medvedom. Žao mi je što nije sa nama ovde, ali mi je rekao da ne bi došao ni da je slobodan, jer kad je poslednji put krenuo na neki festival završio je zatvoru - izjavio je producent. Polanski je osvojio Zlatnog medveda za najbolji film za „Ćorsokak" 1966, i specijalnu nagradu žirija za „Odvratnost" 1965. (R. J.)
Izložba slika "Paja Jovanović/ Paul Jovanowitć" u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) produžena je do 7. marta zbog velikog interesovanja ljubitelja umetnosti, saopšteno je danas iz Narodnog muzeja Ovu jedinstvenu izložbu do sada je videlo više od 120.000 posetilaca što govori kako o kvalitetu izložbe tako i o izuzetnoj zainteresovanosti publike za stvaralaštvo jednog od najomiljenijih domaćih umetnika. Postavku, koja je centralni događaj manifestacije obeležavanja 150 godina od rođenja Jovanovića, čine četiri ključne teme slikarevog opusa: žanr kompozicije - između Balkana i Orijenta, istorijsko slikarstvo, portreti i religiozno slikarstvo. U izbor su uključena dobro poznata i čuvena ostvarenja nastala za izlaganje, ali i pojedine slike nastale u Jovanovićevoj privatnoj sferi, na osnovu kojih se otkriva da su neke velike teme bile i predmet njegovog intimnog promišljanja, a ukupno je predstavljeno 97 dela nastalih u rasponu dužem od pet decenija umetnikovog života. Izložena dela su iz zbirki Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Galerije Matice srpske u Novom Sadu, Umetničke zbirke SANU, Narodnog muzeja Pančevo, Narodnog muzeja u Zrenjaninu, Zadužbine kralja Petra I na Oplencu, Istorijskog muzeja Srbije i iz privatnog vlasništva.
Srpski kulturni centar "Danilo Kiš" u Ljubljani i galerija "Visconti fine arts" od danas organizuju izložbu "Dado Đurić, kolekcija gvaševa i grafika uspomena na prijateljstvo sa Danilom Kišom", kao i konferenciju "Danilo Kiš i svetska književnost", na kojoj će učestvovati književnici, istoričari i teoretičari književnosti iz Srbije, Slovenije i BiH. Biće to prilika za predstavljanje Srpskog kulturnog centra "Danilo Kiš", koji je nedavno osnovala grupa uglednih intelektualca srpskog porekla na inicijativu predsednika Srbije Borisa Tadića prilikom njegovog poslednjeg boravka u ovom gradu. Prema rečima koordinatorke Srpskog kulturnog Centra "Danilo Kiš" Irene Vujčić-Pavlović, cilj tog centra je promocija srpskog jezika i kulture u Sloveniji i delovanje na polju prosvete, nauke i kulture.
Izložba slika i konferencija o Kišu, na godišnjicu njegovog rođenja, prilika su da se "posle mnogo godina zaborava u slovenačkoj kulturi obnovi i podstakne interesovanje za tog evropskog, jugoslovenskog, svetskog i srpskog intelektualca i pisca", istakli su organizatori.
Sudbina dvorskog kompleksa na Dedinju, po svoj prilici, očekuju u Ministarstvu kulture, rešavaće se na narednoj sednici Vlade Srbije. Tada će se razmotriti predlog Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Ministarstva da se ovaj kompleks proglasi za kulturno dobro. Dvorovi na Dedinju do sada su uživali zaštitu kao sastavni deo prostorne kulturno-istorijske celine Topčider, koja ima status kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Kada se ovaj kompleks izdvoji i postane spomenik kulture, oni koji ga budu koristili moraće da ga čuvaju i održavaju u skladu sa njegovom prirodom i namenom i da sprovode mere zaštite koje utvrdi nadležni Zavod za zaštitu spomenika.
- Korisnik je dužan da neodložno obaveštava Zavod o svim pravnim i fizičkim promenama nastalim u vezi sa tim kulturnim dobrom - objasnili su nam u pravnoj službi Ministarstva kulture. - Takođe, dužan je i da dozvoli naučno i stručno istraživanje, tehnička i druga snimanja, kao i izvođenje mera tehničke zaštite, a to su rekonstrukcija, restauracija, konzervacija, revitalizacija. Korisnik ne sme da koristi ovaj spomenik kulture na bilo koji način koji može dovesti do njegovog oštećenja. Ne sme da vrši bilo kakve građevinske i druge radove koji mogu narušiti svojstva kulturnog dobra, njegov izgled, svojstvo i namenu, bez odobrenja nadležnog organa.
Ovaj spomenik kulture, sagrađen je od 1924. do 1936. na imanju kralja Aleksandra I Karađorđevića, kao privatna rezidencija vladara. Trenutno, korisnici dvorova na Dedinju su članovi porodice Karađorđević. Šta bi se dogodilo, ako bi se prilikom restitucije imovine vratili dvorovi Karađorđevićima, pravnici Ministarstva kulture objašnjavaju:
- Pitanje vlasništva komleksa na Dedinju nije u nadležnosti Ministarstva kulture, a sa stanovišta zaštite kulturnog dobra, irelevantan je oblik svojine u kome se objekat nalazi, ali bitno je da se sopstvenik kulturnog dobra, ma ko on bio, odnosi sa poštovanjem prema tom dobru i u skladu sa obavezama i merama zaštite koje mu utvrde nadležni organi - navode pravnici Ministarstva kulture.
Dvorski kompleks na Dedinju predstavlja jedinu izvorno sačuvanu vladarsku rezidenciju u Srbiji. Ujedno, to je i riznica predmeta od posebnog umetničkog i kulturno-istorijskog značaja, ne samo za našu, već i za svetsku kulturnu baštinu. Do današnjih dana sačuvan je u onom stanju u kojem je ostavljen početkom Drugog svetskog rata kada su ga članovi porodice Karađorđević napustili.
Uz zdanja Kraljevskog dvora i Belog dvora, dvorski kompleks sačinjava i više pratećih objekata, kao i dvorski park, koji ih okružuje. Prateći objekti su: Slamnati dvor, kapela svetog Andrije, kuhinja Kraljevskog dvora, zgrada dvorske žandarmerije, zgrada dvorske straže, Beli paviljon, koncertna terasa, dekorativni bazen - vodeno ogledalo i zgrada zatvorenog bazena. Celinu spomeničkog nasleđa čini i izuzetno dragocen mobilijar, koji se nalazi u zgradama oba dvora.
Zubin Mehta: Filharmonija će za četiri godine imati svoju zgradu!
Beograd 23. 02. 2010 Press
Zubin Mehta: Filharmonija će za četiri godine imati svoju zgradu!
Na koncertima dirigenta Zubina Mehte i orkestra Beogradske filharmonije, koji su u nedelju uveče održani u Beogradu, prikupljeno je 2,9 miliona dinara, koji će biti prosleđen u budžet Fondacije Beogradske filharmonije.
Duga saradnja... Mehta i Tasovac
To je objavljeno na javnoj sednici Fondacije u beogradskom hotelu „Hajat", kojoj su prisustvovali članovi Upravnog odbora Igor Jecl, Srđan Šaper i Ivan Tasovac, kao i čuveni dirigent Zubin Mehta. Nakon zvaničnog dela sednice, Mehta je novinarima ispričao da Beograd nosi u srcu kao grad u kome je u mladosti, na početku karijere, doživeo lepe trenutke. - Kada sam prvi put došao u Beograd, putovao sam vozom od Liverpula do Beograda, i sticajem okolnosti došlo je do zabune: niko nije znao kada dolazim. Niko me nije sačekao na železničkoj stanici, pa sam ušao u taksi, ali nisam znao ni ime hotela niti ijednu srpsku reč osim - „Jugokoncert"! Taksista je nekako razumeo gde želim da idem, pa me je odvezao do prostorija „Jugokoncerta", ali, pošto je bilo 8 ujutru, tu nije bilo nikoga. Morao sam da čekam još sat-sat i po da se neko pojavi. Posle je sve bilo u redu - ispričao je maestro, i dodao da je u Zagreb pozvan tek kasnije, jer „za Zagreb nije bio dovoljno dobar". Maestro Mehta je rekao da je došlo vreme da Beogradska filharmonija postane kulturni ambasador Srbije. - Beogradska filharmonija je orkestar toliko visokog kvaliteta da bi u budućnosti moglo doći do prave kulturne razmene između Zagreba i Beograda, koja do sada nije postojala u velikoj meri. To bi trebalo da bude prvi most saradnje pre nego što Filharmonija ode u Berlin ili Beč - rekao je on.
Velike ambicije... Srđan Šaper, Zubin Mehta i Ivan Tasovac
Slavni dirigent obavezao se da će, u meri u kojoj to može, pomoći da Beogradska filharmonija u naredne četiri godine dobije novu zgradu. - Filharmoniji su potrebne nova zgrada, nova dvorana, nova aula! Postojanje takve ustanove menja celo društvo. U jednom takvom kulturnom centru Filharmonija bi svirala dva-tri puta nedeljno, ostatak vremena bi nastupali domaći i strani gosti. Svi bi imali koristi od toga, pa i krojačice i frizeri koji bi brinuli o tome da ljudi izgledaju lepo za odlazak u novu dvoranu - rekao je Mehta. Mehta je slične reči izrekao i na velikom koncertu održanom u nedelju u dvorani Kolarčevog narodnog univerziteta. - Moraju da se udruže država i privatni sektor, kako bi ovaj izvanredni orkestar dobio svoju salu poput orkestara svuda u svetu - kazao je Mehta, koji je prilikom poslednjeg boravka u Beogradu 2005. godine, u okviru Fondacije Filharmonije, osnovao Fond za nabavku instrumenata, čiji je počasni predsednik već pet godina. Dirigent već deset godina na posebno dirljiv način podržava Beogradsku filharmoniju. Odrekao se honorara za oba beogradska koncerta i autorskih honorara za autobiografiju „Partitura mog života" na srpskom jeziku, koju su posetioci koncerata mogli da kupe po ceni od 1.000 dinara.
N. KOSTIĆ
Muzički maraton, koji će trajati od podneva do ponoći, biće organizovan 1. marta u Dvorani kulturnog centra Beograd i u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, povodom obeležavanja 200 godina od rođenja kompozitora Frederika Šopena. U saopštenju DKC-a se navodi da će KCB obeležiti Šopenov rođendan programom u kojem će tokom 12 sati, kroz koncerte, koncertna predavanja i projekciju filmova o životu tog kompozitora, beogradskoj publici biti predstavljeni život i delo tog romantičnog kompozitora, koji je uglavnom pisao za klavir.
"Šopen je svojom originalnošću i posvećenošću izvršio snažan uticaj na klavirsku muziku i interpretativni stil, koji se i danas oseća", piše u saopštenju.
Na maratonu će nastupiti oko 50 učesnika, među kojima su učenici muzičkih škola u Beogradu, studenti muzičkih akademija u Srbiji i profesionalni muzičari, koji će izvesti Šopenovu nokturnu, valcere, prelide, etide, sonate, balade.
Pred svaki koncert biće pročitani odlomci iz Šopenovih pisama, ali i iz poezije poljskih pesnika koji su bili česta inspiracija kompozitora.
U okviru maratona, muzikolog Srđan Atanovski će održati predavanje "U potrazi za Šopenom", a biće prikazana i dva filma o tom kompozitoru - "Šopenova mladost" Aleksandra Forda i "Pesma za sećanje" Čarlsa Vidora.
Ulaz na sve programe maratona u DKC-u i Galeriji Artget KCB-a je slobodan.
