Maša mašina, Berni bez reči i ekstaza 2011.
Nosila je torbu na leđima i samouverenim, brzim hodom i uzdignute glave došetala je do terena broj pet.
Beta/AP
Sparing partner već je pripremio sve što je potrebno za njen dolazak, a za izlazak na teren bilo joj je potrebno desetak sekundi.
Odmah je stala na osnovnu liniju, lica ozbiljnog kao da je primila neku tešku vest. Prvi udarac – bum, forhend iz sve snage. Do kraja treninga nije promenila izraz lica ni intenzitet udaraca, a koji sat kasnije Marija Šarapova lako je savladala Rumunku Begu i plasirala se u osminu finala turnira koji je osvojila još kao 17-godišnjakinja.
Ima nešto u ponašanju Šarapove na terenu što izaziva strahopoštovanje, ne samo rivalke, nego i svih prisutnih. Nije to arogancija, već nestvaran stepen fokusiranosti – kao da je u paralelnoj dimenziji u kojoj postoje samo ona, reket, loptica i protivnica.
Takmičarski duh, borbenost do krajnjih granica i šampionski stav, to su Marijine osobine na koje svaka teniserka treba da se ugleda. I ne samo teniserka.
Beta/AP
A pre Maše na terenu broj pet zagrevao se Novak Đoković (“bilo bi ostvarenje sna ako bih se slikala s njim“, bila je uzbuđena jedna devojka) – dobro je osećao lopticu, a to se pokazalo posle i na meču sa Bernardom Tomićem. Ako bi morao grafički da se predstavi njihov susret, to bi bila ravna linija u kojoj Berni od početka nije verovao da ima šanse, a Novak je od početka znao da će pobediti.
U dva navrata, posle izvrsnih Đokovićevih udaraca, Tomić se samo podbočio i lice uperio ka zemlji, kao da pita “kako da nađem odgovor za ovo“. Ni na konferenciji za medije nije uspeo da verbalizuje taj osećaj.
“U nekim trenucima je bilo gusto, ali nekako u tim ključnim poenima on dobije to... Ne mogu ni da opišem rečima. Previše je dobar, previše. Niko nema anticipaciju, brzinu i balans kao on. Mnogo naučim svaki puta kada igram sa njim“.
Jedan od Tomićevih specijaliteta jeste i bekhend slajs, ali nekoliko razmena tim udarcem dobio je srpski teniser. Upravo je slajs segment igre koji je Đoković najviše unapredio u poslednje dve godine – čak je i protiv Marija, igrača sa jednim od najboljih slajsova na svetu, ove godine dobijao te mini bitke.
“To je jedan od udaraca na kojem sam radio u poslednje vreme, pogotovo od dolaska Bekera u tim. On je imao izuzetno dobar slajs i to je efektno koristio na ovoj podlozi – trava dobro prima taj udarac jer je odskok nizak. Takođe, blok servis sa forhend i bekhend strane nešto je što je poželjno da imate u repertoaru. Isplatio se rad na tome, sada imam više samopouzdanja da izvedem slajs u nekim važnim trenucima u meču, da promenim time ritam i da možda izbacim rivala iz takta“, objasnio je Novak.
Sutra (subota) će biti tačno četiri godine kako je Đoković prvi put zvanično postao prvi teniser sveta. Do sada je već 153 sedmice proveo na mestu najboljeg, ali taj prvi dan ne zaboravlja se lako.
“To je verovatno najlepši trenutak u mojoj karijeri i mom životu, doveka ću ga pamtiti. S jedne strane se sećam dosta toga, a sa druge strane baš i ne jer sam bio u nekoj vrsti delirijuma, ekstaze. Oduševljenje, bile su to najlepše moguće emocije koje čovek može da doživi. Posle i doček u rodnom gradu sa narodom, i to ću pamtiti do kraja života“.
Beta/AP
A prvi meč na terenu broj dva bio je okršaj dve suprotnosti koje teško mogu biti upadljivije – Nika Kirjosa, koji non-stop nešto komentariše, i Miloša Raonića, koji jedva progovori dvadesetak reči tokom celog meča. I ponašanje dveju loža bilo je suprotno – tihi Ljubičić i tek poneko “hajmo, Miloše“, naspram ustajanja posle svakog osvojenog poena iz Kirjosovog tabora, uz neouobičajeni aplauz posle Raonićeve duple greške.
Kirjos je tip koji je potreban tenisu. Jeste malo nadmen, ali na njegovim mečevima retko kada je dosadno. Sada je počeo tako što je sudiji ’popravio’ odelo pre početka meča, zatim je udario volej kroz noge na zagrevanju, a već u prvom setu stigao je da odgovori nekome iz publike na sugestiju, kao i da se unese u lice gledaocu u prvom redu.
Atmosferu je dodatno dizala grupa australijskih navijača ’Fanatics’ – nekoga nerviraju, ali meni su simpatični. Skandirali su, navijali i pevali razne pesmice: “It’s all about that ACE (umesto BASS, ta je melodija)“ i “Aussie fans in the stands, if you can hear us, clap your hands“, posle čega bi usledili aplauzi.
Aleksandra Krunić izgubila je od Venus Vilijams, ali već je prevazišla svoja očekivanja i uopšte nije bila snuždena posle meča – naprotiv, zrela igra na travi daće joj podstrek za dalje.
Kaže da joj je cilj Top 50 do kraja godine, a da su joj Olimpijske igre san.
Umalo da se dogodi senzacija na Centralnom stadionu, Britanka Heder Votson je servirala za meč protiv Serene Vilijams, ceo kompleks bio je spreman da ’eksplodira’ – novinar koji prati Vimbldon 42 godine kaže da nikada nije čuo glasniju publiku.
Ipak, kompleks nije eksplodirao, već je na kraju implodirao jer je Serena po ko zna koji put pronašla način da se izvuče. Bio je to tip meča posle kojeg šampionke poput Serene obično osvajaju titulu. Videćemo...
Crtice iz Londona
- Pred meč sa Tomićem i dan ranije Novak je sparingovao sa Tejlorom Fricom (17), prvim juniorom sveta i vicešampionom Rolan Garosa.
“Takvi treninzi pokazuju mi koliko su kvalitetni momci iz vrha i ukazuju na stvari na kojima moram da radim. Trenirajući sa Novakom shvatio sam da moram da popravim gomilu segmenata igre, a njegov mentalitet je neverovatan. Uz to, ekstremno je fin momak, mnogo mi se dopao“,kaže Fric.
- “Baš je bilo lepo gledati onog momka koji je igrao s Nadalom juče, konačno ponovo neko da izlazi na mrežu“, glasila je rečenica u razgovoru dvojice starijih ljudi. Imaju oko osamdeset godina, a posle su još pet-šest minuta nostalgično pričali o vremenima kada je servis-volej bio dominantan stil igre na travi.
- Centralni stadion stvarno je nešto posebno – napravljen je tako da se stvara osećaj intime, gledaoci kao da su mnogo bliže terenu nego što zapravo jesu. Iako je sličnog kapaciteta kao pariski “Filip Šatrije“, čak prima i skoro 200 gledalaca više, deluje kao da je manji – zbog oblika, ali i činjenice da je poslednjih deset-petnaest redova pod krovom.
- Dastin Braun već se malo pokondirio, tako da posle treninga nije hteo da se zaustavi i porazgovara sa novinarima, već je samo rekao dve-tri rečenice hodajući od terena do ulaza u salon za igrače. Osim toga, atmosfera na Aorangiju već je znatno tiša pošto je manje igrača na turniru. Jana Novotna, šampionka iz 1995. godine, nervirala se što joj ne ide forhend, Simon se šetkao sa namrštenim izrazom lica, a Britanci su se ponovo sjatili da gledaju trening Endija Marija.
- Ko još nije, neka pročita
intervju sa Patrikom Muratogluom – razgovarali smo o Sereni, Novaku, odnosu između trenera i igrača, Bagdatisu, grčkom ’genu' za tenis. Sutra (subota) ujutru ne propustite intervju sa Tonijem Nadalom, trenerom sa najviše Gren slem titula u istoriji.
