- Učlanjen(a)
- 09.07.2011
- Poruka
- 1.433
Simptomi dehidratacije: Prepoznajte ih i sprečite komplikacije
[h=1]Simptomi dehidratacije: Prepoznajte ih i sprečite komplikacije[/h]Velika količina gubitka vode u organizmu može biti fatalna. Između 50 i 60 odsto ukupne telesne težine, odlazi na vodu, a narušavanje te proporcije jeste zdravstveni problem kome bi se moralo ozbiljno pristupiti. Dehidratacija može biti prorpatna pojava niza oboljenja, ali može biti i samostalan problem.
Među posledicama dehidratacije, lekari najpre navode one koje se odnose na kardiovaskularni sistem, jer se tu uočavaju prve promene. Smanjenje vode u cirkulaciji dovodi do smanjenog protoka krvi i daljih tegoba kao što je ubrzan rad srca i neadekvatna preraspodela krvi u organizmu.
Kako pada srednji arterijski pritisak, najosetljivije reagije CNS, jer se umanjuje dotok krvi, samim tim kiseonika i hranjivih materija. Sa druge strane su problem u bubrežnim fukcijama jer je otežano izbacivanje toksičnih produkata metabolizma, što se, reverzibilno, reflektuje na CNS. Tada može doći do halucinogenih poremećaja svesti.
Uz to, na bubrezima se oštećuje epitel tubiula tako da se toksini vraćaju u ove organe, a kod digestivnog aparata koji je odmah izložen neželjenim posledicama jer ne pripada vitalnim organima, pa se organizam ne trudi da ga zaštiti, dolazi do opšteg poremećaja varenja.
Najčešć uzročnici su: grip, povraćanje, proliv, gubitak krvi, nepravilna ishrana i nenadoknađivanje tečnosti koju ste izgubili kroz znojenje i mokrenje tj. neunošenje dovoljno vode. Mnoge bolesti mogu izazvati akutnu dehidrataciju usled povećane telesne temperature i znojenja koji ih prate. Zato lekari savetuju uzimanje mnogo tečnosti kad ste bolesni, jer je tečnost potrebna da bi toksini bili izbačeni, a organizam normalno funkcionisao. Kad je dehidratacija posledica gubitka vode, ona se leči rehidratacijom, dakle, unosom vode.
Gubljenjem vode, organizam ostaje bez elektrolita koje moramo nadakonaditi, potrebne su soli natrijuma i kalijuma, prodaju se bez recepta u apotekama. Nebriga o tome može dovesti do tzv. Intoksikacije vodom, ozbiljnog zravstvenog problema, koji može, u ekstremnim slučajevima, imati fatalni ishod.
Kad neko ima simpome dehidraticije, mora popiti puno vode, ali polako, u malim gutljajima. Elektorliti se, ako nema prašak za lečenje dehidratacije, moraju da sačekaju da se ublaže simptomi dehidratacije, kada treba uzeti malu slanu užinu ili lagani obrok.
Prosečno dnevno gubimo između dve i tri litre vode, kroz disanje, znoj i urin. Zato je neophodno svakodnevno nadoknađivati tečnost, što je jedina prevencija dehidratacije. Trebalo bi piti vodu, ne sokove, niti vodu zaslađenu različitim aromama.
Kod blage dehidratacije mogu se promeniti raspoloženje, energetski nivo i sposobost razmišljanja, posebno kod hipersenzibilnih žena. Unošenje tečnosti potrebno je ne samo maratoncima, već i onima čiji je posao vezan za celodnevni rad za računarom.
Blic Žena
[h=1]Simptomi dehidratacije: Prepoznajte ih i sprečite komplikacije[/h]Velika količina gubitka vode u organizmu može biti fatalna. Između 50 i 60 odsto ukupne telesne težine, odlazi na vodu, a narušavanje te proporcije jeste zdravstveni problem kome bi se moralo ozbiljno pristupiti. Dehidratacija može biti prorpatna pojava niza oboljenja, ali može biti i samostalan problem.
Među posledicama dehidratacije, lekari najpre navode one koje se odnose na kardiovaskularni sistem, jer se tu uočavaju prve promene. Smanjenje vode u cirkulaciji dovodi do smanjenog protoka krvi i daljih tegoba kao što je ubrzan rad srca i neadekvatna preraspodela krvi u organizmu.
Kako pada srednji arterijski pritisak, najosetljivije reagije CNS, jer se umanjuje dotok krvi, samim tim kiseonika i hranjivih materija. Sa druge strane su problem u bubrežnim fukcijama jer je otežano izbacivanje toksičnih produkata metabolizma, što se, reverzibilno, reflektuje na CNS. Tada može doći do halucinogenih poremećaja svesti.
Uz to, na bubrezima se oštećuje epitel tubiula tako da se toksini vraćaju u ove organe, a kod digestivnog aparata koji je odmah izložen neželjenim posledicama jer ne pripada vitalnim organima, pa se organizam ne trudi da ga zaštiti, dolazi do opšteg poremećaja varenja.
BLAGA DEHIDRATACIJA
Ona počinje kada telo izgubi dva procenta ukupne tečnosti. Najčešćii simptomi su:
-žeđ
-gubitak apetita
-suva koža
-crvenilo u licu
-tamna boja urina
-suva usta
-umor ili slabost
-drhtavica
-vrtoglavica
JAKA DEHIDRATACIJA
Postoji kad je ukupan gubitak tečnosti pet odsto od ukupne tečnosti u organizmu. Najčešći simptomi su:
-ubrzan puls
-ubrzano disanje
-smanjeno znojenje
-smanjeno mokrenje
-povećana telesna temperatura
-ekstremni zamor
-grčevi u mišićima
-glavobolje
-mučnina
-peckanje u udovima
OZBILJNA DEHIDRATACIJA
Nastaje kad izgubimo desetinu ukupne tečnosti u organizmu, tada je potrebna hitna medicinska pomoć jer je ishod veoma često fatalan. Najčešći simptomi su:
-grčenje mišića
-povraćanje
-jako ubrzan puls
-smežurana koža
-pomućen vid
-bolno mokrenje
-konfuzija
-otežano disanje
-napadi
-bol u grudima i trbuhu
-nesvestica
Najčešć uzročnici su: grip, povraćanje, proliv, gubitak krvi, nepravilna ishrana i nenadoknađivanje tečnosti koju ste izgubili kroz znojenje i mokrenje tj. neunošenje dovoljno vode. Mnoge bolesti mogu izazvati akutnu dehidrataciju usled povećane telesne temperature i znojenja koji ih prate. Zato lekari savetuju uzimanje mnogo tečnosti kad ste bolesni, jer je tečnost potrebna da bi toksini bili izbačeni, a organizam normalno funkcionisao. Kad je dehidratacija posledica gubitka vode, ona se leči rehidratacijom, dakle, unosom vode.
Gubljenjem vode, organizam ostaje bez elektrolita koje moramo nadakonaditi, potrebne su soli natrijuma i kalijuma, prodaju se bez recepta u apotekama. Nebriga o tome može dovesti do tzv. Intoksikacije vodom, ozbiljnog zravstvenog problema, koji može, u ekstremnim slučajevima, imati fatalni ishod.
Kad neko ima simpome dehidraticije, mora popiti puno vode, ali polako, u malim gutljajima. Elektorliti se, ako nema prašak za lečenje dehidratacije, moraju da sačekaju da se ublaže simptomi dehidratacije, kada treba uzeti malu slanu užinu ili lagani obrok.
Prosečno dnevno gubimo između dve i tri litre vode, kroz disanje, znoj i urin. Zato je neophodno svakodnevno nadoknađivati tečnost, što je jedina prevencija dehidratacije. Trebalo bi piti vodu, ne sokove, niti vodu zaslađenu različitim aromama.
Kod blage dehidratacije mogu se promeniti raspoloženje, energetski nivo i sposobost razmišljanja, posebno kod hipersenzibilnih žena. Unošenje tečnosti potrebno je ne samo maratoncima, već i onima čiji je posao vezan za celodnevni rad za računarom.
Blic Žena