LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=2]PITOMI KESTEN[/h] Krupnoplodne selekcije iz zapadne Srbije.
Pitomi kesten (Castanea sativa) je jedna od prvih namernica koju je čovek jeo i za to postoje arheološki dokazi. Pitomi kesten je u srodstvu s bukvom i hrastom , dugovečan, može narasti do 25 m uvis s bujnom, velikom krošnjom, može godišnje dati preko 200 kg plodova i doseći starost preko 500 godina. Plod kestena spada u nutritivno visokovredne namernice pa su, skuvani ili pečeni, vrlo ukusni i omiljeno su samostalno jelo ili se pripremaju kao pire.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=1]DREN[/h]
vremezrenjadren.jpg
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Dren (Cornus mas) je vrsta koju krase biološki vrlo vredni plodovi sa višestrukom namenom. Rasprostranjen je po našim šumama i otporan na prouzrokovače bolesti. Ovu osobinu je narod davno uočio i dobro zdravlje upoređivao drenom ''Zdrav kao dren''. Naše krupnoplodne selekcije u punoj zrelosti su prijatne za jelo. Dren ima jedinstvenu hranljivu vrednost zahvaljujući visokom sadržaju vitamina, minerala i zaštitnih materija. Veoma je pogodan za raznovrsne vidove prerade jer daje džemove, sokove, rakiju itd, najvišeg kvaliteta.
Želja nam je da ovu vrstu uvedemo u plantažno gajenje i da ni jedan vrt i okućnica ne budu bez ove jedinstveno vredne voćke.
Sve selekcije imaju vrlo krupne plodove, preko 8 g, izduženo cilindrićnog oblika, zagasito crvene boje, slatko nakiselog ukusa.
Razmak sadnje 3 m x 1.5 m
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=2]Zapažanja!!![/h] Daleko najbolji pekmez koji sam ikada jeo je pekmez od drena. Takav jedinstveni pekmez može napraviti samo mama ili baka, ne zbog toga što verujem u mit da samo one dobro kuvaju, nego jedino one imaju znanja i smelosti za tu avanturu.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=2]Recept!!![/h] Prvo treba ići u šumu i nabrati dren. Vi ga možete imati u Vašoj bašti kupovinom sadnica drena u MAVM Rasadniku. Zatim treba odvojiti koštice pasiranjem. A sad tek dolazi ono pravo! Koliko drena, toliko šećera i sve to mešati da postane jednolična masa. Ali bez te muke nema pekmeza. I to kakvog! Pekmeza bez termičke obrade u kojem su sačuvane sve biološko-dijetetske vrednosti voća: vitamini, mineralne materije i oligoelementi, enzimi, organske kiseline, prirodni antioksidanti, fitohemijska jedinjenja, biljna vlakna i aromatična jedinjenja.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=1]JAGODA, MALINA I KUPINA[/h] [h=2]JAGODA[/h] Razmak sadnje: u dvoredu na rastojanju od 40 cm. Razmak sadnje živica u redu je 20 cm.







[h=2]MALINA[/h] Malina iz Srbije je izuzetno kvalitetna i cenjena u svetu.
Miker
Počinje da zri početkom treće dekade juna. Plod je krupan (4,5 grama) i ujednačen je tokom cele berbe. Plodovi su čvrsti, zarubljeno-kupasti, jarko crvene boje i privlačnog izgleda. Dobro podnosi manipulaciju, transport i smrzavanje.
Polana
Stalnorađajuće maline su sorte nove generacije. Iste rode već u prvoj vegetaciji, od juna do prvog jakog mraza, a tehnologija gajenja je jednostavna. U martu se svi izbojci orežu na 5 cm iznad zemlje. Iz adventivnih pupoljaka korena izbijaju mladi izbojci koji brzo rastu, cvjetaju, i prorode već krajem juna. Uzgoj je moguć i bez ikakvog naslona ali redovi postavljeni između dve paralelne žice zauzimaju manji prostor. Razmak sadnje u redu je 50 cm.
Razmak sadnje : 2.5 m x 0.25 cm







[h=2]KUPINA[/h] Razmak sadnje : 2.8 m x 1 m
kupina.jpg
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=1]RIBIZLA, JOSTA I OGROZD[/h] [h=2]RIBIZLA[/h] Razmak sadnje : 2 m x 1 m







[h=2]JOSTA[/h] Razmak sadnje : 3 m x 1.5 m
josta.jpg
[h=2]OGROZD[/h] Razmak sadnje : 2 m x 1 m
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=1]DUD, SMOKVA I ARONIJA[/h] [h=2]DUD[/h] Zrele, vrlo slatke i aromatične, bele ili tamnoljubičaste dudinje jedu se sveže, prerađene ili osušene. Osušene dudinje mogu da zamene šecer i zbog toga ih melju i dodaju testu pri izradi slatkiša. Od dudinja izrađuju sokove, kompote, slatka, žele, sirupe i dr.
Rakija od dudinja - Laloška ljuta, vekovima je jedno od etno obeležja vojvođanske ravnice.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=2]SMOKVA[/h] U životu svih starih naroda suptropskih krajeva, od Avganistana preko Sredozemlja do Kanarskih ostrva, sveži i suvi plod smokve bio je izvor mnogih blagodati ljudskog življenja. Brojne su i vrlo zanimljive legende o moći i snazi nadahnutoj drvetom smokve. Kao hranljivo i lekovito voće, smokva je bila poznata čak i pre 4000 godina u Mesopotamiji.U mnogim orijentalnim zemljama smatra se simbolom plodnosti i razmnožavanja. Smokvini plodovi, sveži ili sušeni, hranljivi su i energetski vrlo vredni. Smokva obnavlja organizam nakon duže bolesti i telu pruža novi elan i snagu. Smokva sadrži važne vitamine B-grupe, vitamin C i beta-karoten. Od minerala sadrži kalcijum, kalijum, magnezijum, fosfor, gvožđe i bakar. Količina magnezijuma u suvim plodovima je tri puta veća nego u svežim. Zato su suve smokve važan izvor ovog minerala neophodnog za mišiće, krvne sudove i nervne ćelije.
Razmak sadnje između biljaka je 2 m
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=2]ARONIJA[/h] Crnoplodna Aronija (Aronia Melanocarpa L.) je dospela u Evropu iz istočnog dela Severne Amerike. U Evropi je aronija privukla pažnju pre svega zbog svoje lepote, jer su njeni beli cvetovi, koji se otvaraju u mesecu martu, jedni od najlepših cvetova naših grmolikih biljaka. Posebno čudesni su jesensko obojeni listovi aronije, koji žare u posebnoj crvenoj boji. Zato je 1972. godine crnoplodna Aronija primila nagradu Kraljevskog vrtlarskog udruženja u Engleskoj.
Žbunasta je voćka, a podnosi i do -30°C. Bogata je vitaminom C, a sadrži i vitamine B2, B9 i E. Rađa u grozdićima po 20-ak bobica prečnika oko 1 cm. Od plodova se pravi veoma kvalitetan osvežavajući sok rubin boje, visokih lekovitih svojstava. Zreli plodovi crnoplodne aronije ostaju na biljci, ne opadaju i ne kvare se, pa zato možemo branje plodova produžiti i na dva meseca. Otpornost na bolesti omogućavaju gajenje ove biljke bez hemijske zaštite.
 
Natrag
Top