Vocarstvo

[Nostradamus]

KRUPNA RANA (MAĐARSKA) - B.Z.H. Plod je veoma krupan, izduženo jajast sa dubokom uzdužnom brazdom, mase oko 100-140g. potkožica slamastožuta, sa sunčane strane zlatnožuta i išarana crvenim pegama. Meso svetložuto, sočno, slatkokiselo odličnog ukusa. Vreme zrenja druga polovona VI i početkom VII meseca . Stablo je umerene bujnosti. Dobro podnosi zimske mrazeve a srednje je osetljiva na pozno prolećne i sušu. Otporna je na parazite. Ova prastara mađarska sorta se gaji u Francuskoj i Nemačkoj a ima je i u našim voćnjacima. Po kvalitetu jedna od najboljih sorti kajsije u svetu. Ima veliku rodnost pa se preporučuje za gajenje i širenje.

 

[Nostradamus]

NOVOSADSKA RODNA – B.Z.H. Plod veoma krupan (oko 80g.), skoro dvostruko krupnije od mađarske najbolje. Pokožica je narandžasta, sa sunčane strane rumena. Meso narandžasto, sočno, slatkonakiselo, vrlo ukusno,j ezgra slatka. Vreme zrenja druga dekada VII meseca. Drvo je umereno bujno. Cveta kasno čime izbegava poznoprolećne mrazeve. Rano prorodi i redovnije rađa od ostalih sorti. Kalemiti je preko posrednika (podloga džanarika + posrednik šljiva + plemka kajsije) u cilju izbegavanja sušenja stabla (apopleksija). Pošto ima slatku jezgru pogodna je za proizvodnju rakije, jer ne treba odvajati koštice. Preporučuje se najbolji posrednik stenli.

 

[Nostradamus]

NJU DŽERSI (S.A.D.) B.Z.H. Plod je krupan, okruglast, pokožica žuta do oranžžuta, meso srednje čvrstine zlatno žuto, slatko nakiselo, veoma ukusno i lako se odvaja od koštice. Vreme zrenja Kraj VI početkom VII meseca. Stablo je srednje bujnosti. Osetljiva je na pozne prolećne mrazeve, adopleksiju, plodovi dosta otpadaju pred samo sazrevanje. Ima odlicnu rodnost i veoma kvalitetne plodove ali je osetljiva na pozno prolećne mrazeve . Mora se brati malo ranije pri prelasku zelene boje u žutu, jer zreli plodovi dosta otpadaju. Novi klon nju džersi 39 ima bolje osobine od predhodnika.

 

[sasamazalica]

Borovnica sve interesantnija

​

U Srbiji su se pored sljivika i malinjaka pojavili i neki drugi zasadi. To su zasadi visokozbunaste borovnice( Vaccinium Corymbosum ) koja je poznatija pod imenom "Americka borovnica" jer su Amerikanci pioniri u proizvodnji i selekcionisanju gotovo svih sorti koje se danas gaje u svetu.
[TABLE]
[TR]
[TD]Borovnica je po mnogo cemu specificna biljka. Pripada grupi jagodastih vocaka i veoma je znacajna i korisna sa aspekta hranljivosti i lekovitih svojstava ploda. Plod ima veoma visoku biolosku vrednost, koristi se u borbi i sprecavanju nastanka raznih bolesti. Vrlo je malo iskoriscena u odnosu na mogucnosti koje pruza. Tokom poslednje decenije dolazi do veceg interesovanja kako za potrosnju tako i za njenu proizvodnju.[/TD]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Zahvaljujuci povoljnim prirodnim uslovima poljoprivredni proizvodi proizvedeni u nasoj zemlji po kvalitetu su u samom svetskom vrhu i kao takvi nalaze svoje mesto na probirljivim trzistima razvijenih zemalja, pa je tu nasa sansa i u proizvodnji borovnice. Plod borovnice je veoma ukusno i cenjeno voce. Ima visok sadrzaj secera, ukupnih kiselina, antocijanina, minerala, vitamina, itd. Energetska vrednost borovnice je niska, svega 60 kcal u 100 g ploda tako da je pogodna u raznim dijetama. Najkorisnija je u svezem stanju ali se koristi i u zamrznutom stanju ili u obliku raznih preradjevina kao sto su marmelade, vocni jogurti, sokovi, zelei, slatka, kompoti i dr.

Konzumiranje borovnice doprinosi prevenciji i lecenju: bolesti ociju, povisenog secera, skleroticnih oboljenja, lose cirkulacije i dr. Antocijanini iz borovnice deluju kao izraziti antioksidansi u borbi protiv slobodnih radikala i sprecavanju nastanka nekih bolesti pa i kancera kod coveka.

U nasoj zemlji ima veoma malo iskustva u gajenju visokozbunaste borovnice. Od 70-ih godina proslog veka do danas cinjeno je nekoliko pokusaja uvodjenja u proizvodnju ove plemenite vocne vrste. Intenzivna i profitabilna proizvodnja visokozbunaste borovnice podrazumeva redovnu i obilnu rodnost i visok kvalitet ploda. Pre otpocinjanja investicija treba izvrsiti detaljnu analizu agroekoloskih i drugih uslova, koji su relevantni za ovu proizvodnju. Podizanje zasada je slozen i veoma odgovoran posao. Treba obratiti paznju na osnovne pretpostavke za podizanje zasada:

- izbor proizvodne lokacije
- sistem gajenja
- izbor sorte ( najcesce se gaje Bluecrop, Duke, Spartan, Patriot i dr.)
- zasnivanje vocnjaka ( agrohemijska analiza zemljista, priprema zemljista, sadnja, nega i zastita, navodnjavanje, berba )

Posebno treba naglasiti da borovnica uspeva na lakim, plodnim i kiselim zemljistima ( pH 4,2 - 4,8 ) , sa visokom sadrzajem humusa i dosta padavina ( 900 - 1400 mm vodenog taloga godisnje ). Kiselost se moze popraviti dodavanjem sumpora u prahu, sadrzaj humusa pomocu stajnjaka i treseta a kolicina padavina navodnjavanjem. Osnovni preduslov za uspeh gajenja borovnice je kiselost zemljista.
Eksploatacija borovnice traje 20 i vise godina., najveca ulaganja su u pripremi zemljista i podizanju zasada ( humus, materijal za popravku zemljista, sadnice-cena jedne kvalitetne sadnice je 5 €, sistem za navodnjavanje, protivgradna mreza i dr.). Od trece do seste godine prinosi se uvecavaju, a od sedme godine zasad ulazi u pun rod.

Podizanje 1 ha zasada borovnice iziskuje velika novcana ulaganja. Ako se proizvodjac odluci i za postavljanje protivgradne mreze i sistema "kap po kap", sto se preporucuje, ulaganja su znatno veca, ali su i prihodi visoki. Proizvodnja borovnice je veoma isplativa i prinosi uz optimalne uslove i strucno odrzavanje zasada mogu dostici i do 15 t/ha.

Dipl.ing. Jelena Ivanovic

ok..