Vocarstvo

[Nostradamus]

RUT GERSTETER
-Ova sorta stvorena je u Nemackoj 1920 g. Sazreva krajem juna I pocetkom jula. To je najranija cepaca medju sortama domace sljive.
-Slabo je do srednje bujna. Cveta rano. Osetljiva je prema prolecnim zahladjenjima. Polen ima slabu klijavost ( 5,5% ). Autoinkompatibilna je. Za rut gersteter Su relativno dobri oprasivaci: ersingerova, rana, kenigsbaherova rana, azenka 707 I stenli. Ne strada u vecoj meri od monilije I plamenjace.
-Plod je srednje krupan ( oko 30 g ), loptasto-izduzen, ljubicasto plave boje. Kostica se odvaja od mesa. Meso je zeleno-zuto, dosta cvrsto, socno, osvezavajuce, aromaticno I vrlo ukusno. Kvalitetna je rana sorta sljiva. Transport dobro podnosi.
-Rano pocinje da radja, a zatim redovno I dobro radja. Trazi plodna zemljista I punu agrotehniku.
-Prednosti rut gerstetera jace dolaze do izrazaja pri gajenju na dobro osuncanim ekspozicijama. Obim proizvodnje treba podesiti prema apsorcionoj mogucnosti trzista

 

[Nostradamus]

TIMOCANKA
Dobijena je ukrstanjem stenleja I kalifornijske plave. To je jos jedna sorta Cacanske selekcije koja je mozda manje poznata ali se njena potraznja u zadnje vreme povecava. Za sortu je priznata 2004 godine. Tolerantna je na sarku I spada u otpornije sorte sljiva prema bolestima.
-Rana je sorta, sazreva krajem jula, pocetkom avgusta. Timocanka se odlikuje veoma krupnim I atraktivnim plodovoma plave boje vrlo privlacne spoljasnosti, kostica je sitna. Meso je izuzetno ukusno I socno. Dobra je za upotrebu u svezem stanju sto je I bio cilj instituta Cacak

 

[Nostradamus]

CACANSKI SECER
Postao je 1959 g. urstanjem azenke 707 I pacifika. Priznat je za novu sortu 1975 g.
-Sazreva krajem avgusta-pocetkom septembra. Srednje je bujan. Polen ima dobru klijavost. Autoinkompatibilan je. Rano prorodi. Radja redovno I dobro. Osetljiv je prema moniliji.
-Plod je krupan ( oko41 g ), jajast, purpurno plav, privlacan. Meso je zlatnozuto, cvrsto, slatko, aromaticno I vrlo ukusno. KOstica je mala I odvaja se od mesa. Plod je izvanredno pogodan za susenje, kvalitetan je I u svezem stanju

 

[Nostradamus]

ITALIJANKA
Postala je u severnoj italiji. Sazreva od kraja avgusta do sredine septembra to jest 3 do 4 dana pre pozegace. Slabo je do srednje bujna. Kruna je ambrelasta. Ramene grane su srednje razvijene I dobro obrasle rodnim drvetom. Cveta srednje pozno. Polen ima dobru klijavost (37 %). Delimicno je samoplodna, dobar oprasivac je pozegaca. Relativno je otporna prema rdji I plamenjaci. Osetljiva je prema moniliji. Italijanka postize dobre rezultate na strukturnim, dovoljno vlaznim I plodnim zemljistima I na toplijim polozajima. Pocinje da radja nesto kasnije 4 do 5 godina posle sadnje na stalno mesto, u povoljnoj sredini obilno.
-Plod je srednje krupan do krupan (oko 30 g ), jajast tamnoplave boje I vrlo privlacne spoljasnosti. Meso je svetlozuto,cvrsto, socno, slatkonakiselo I vrlo kvalitetno. Plod italijanke ima svestranu upotrebnu vrednost, za potrosnju u svezem stanju, susenje, knzervnu industrijui za rakiju. Ako se pred berbu pojavi period suse plodovi italijanke otpadaju.
-U institutu za vocarstvo u cacku odabrana je 1965 gselekcija italijanke, koja se odlikuje krupnijim plodom nego standardna italijanka.

 

[Nostradamus]

CRVENA RANKA (SUMADINKA, CRVENJACA)
Spada medju najstarije domace rakijske sorte sljiva. Rasirena je u Srbiji. Cveta nekoliko dana pre Pozegace. Samobesplodna je. Cvet nema razvijene prasnike. Kao oprasivaci mogu da posluze: Crnosljiva i ostale rakijske sorte. Sazreva u prvoj polovini avgusta. Plod ranke je sitan (oko 17g), slicnog oblika kao u pozegaci, plavocrven, socan, prijatnog ukusa, pa moze da se koristi i u svezem stanju. Nije cepaca. Spada medju najbolje i najrodnije sorte rakijskih sljiva.

 

[Nostradamus]

VALjEVKA ( BZH )
Ima krupne plodove Prosecne mase oko32 g. Pokozica je tamnoplava prekrivena bogatim pepeljkom. Meso je zuto, slatko nakiselo,socno,prijatne arome,odlicna za raznovrsnu preradu, susenje I proizvodnju rakije. Cepaca je. Sazreva Krajem avgusta pocetkom septembra. Stablo srednje bujnosti, Grane savitljive i elasticne I ne lome se u rodu. Otporna na sarku sljive I ostale znacajne bolesti sljive. Radja redovno I obilno. Samoplodna je. Zbog otpornosti na najopasniju bolest sarku sljive I kvalitetnih plodova zasluzuje paznju.

 

[Nostradamus]

KRUPNA ZELENA RENKLODA ( BZH )
Plod je krupan, prosecne mase oko 35 grama jajastog oblika. Pokozica je bledo zelena do zuckasta, nezna sa suncane strane ima rumene tackice. Meso zelenkasto do zlatno zuto,nezno,socno,slatko,ukusno,odvaja se od male kostice. Sazreva u drugoj I trecoj dekadi avgusta . Stablo je bujno, velike I okruglaste krune. Otporna je na poznoprolecne mrazeve, bolesti I stetocine dobro podnosi susu. Radja obilno I redovno plodovi pogodni za pravljnje kompota, dzemova, stonu potrosnju, itd. Samobesplodna je, oprasivaci: Viktorija, Pozegaca,Italijanka, Azenka, Altanova…

 

[Nostradamus]

ALTANOVA ( BZH )
Plod je krupan, okrugao.Pokozica je zelenkasta, prekrivena pepeljkom, sa suncane strane rumena. Meso je socno I ukusno, kostica mala. Sazreva u drugoj I trecoj dekadi avgusta. Stablo je bujno retke I visoke krune. Otpora je na mraz bolesti I stetocine. Mutacija krupne zelene renklode nastala je u ceskoj. Kod nas se gaji sporadicno. Samoplodna je, dobro radja I preporucuje se.

 

[Nostradamus]

BELOSLJIVE (BELE SLJIVE)
Pod ovim nazivom podrazumeva se veca grupa sljiva belog ploda, razlicite velicine i oblika, domaceg porekla. Neke su kalanke (cepace), a druge glodjuse. Mogu da se koriste za proizvodnju rakije. Sejanci belosljiva su pogodni kao podloga za kajsiju.

 

[Nostradamus]

KAJSIJA

Relativno dubok korenov sistem omogućava kajsiji uspešan rast i razvoj i na suvljem zemljištu, ako je dovoljno plodno i rastresito. Na peščanom i vlažnom zemljištu kajsija pati od smolotočine. Ima kratak period zimskog mirovanja, rano kreće sa cvetanjem, pa je osetljiva na pozne mrazeve. Štetočine kajsije su: Jabukin smotavac, rutava buba, breskvin savijač, voćna mušica i razne gusenice, a bolesti kajsije su: apopleksija, krastavost plodova, itd. Podloge pri kalemljenju: Džanarika +šljiva. Najbolje stenli+kajsija na visini 70 cm. Dobri posrednici su i Belošljiva, Čačanska lepotica i krupna zelenarenkloda. Razmak pri sadjenju: Piramida 6m sa 5m, palmeta 5m sa 4m