Vocarstvo

[Nostradamus]

[h=1]Voće kao lek[/h] Početi dan sa voćem. Prirodni voćni sok za otvaranje apetita i pad šećera. Optimum - pet puta dnevno konzumirati voće. Voće ima ne samo hranjivu već i higijensku, dijetoprofilaktičku i dijetoterapeutsku vrednost. Katalizator metabolizma. Potpomaže lečenju niza bolesti - bubrežnih, srčanih, stomačnih i mnogih drugih.

Vrednost voća u ishrani i lečenju, ljudi su upoznali pre nego što su počeli da se bave voćarstvom, ali je njegova osmišljena upotreba u tom pogledu novijeg datuma. Naime, tek razvojem nauke i proučavanjem osobina, sastava i delovanja voća na ljudski organizam u potpunosti je sagledan značaj voća kao hrane i leka i njegov uticaj na razvoj i zdravstveno stanje ljudskog organizme, fizičku kondiciju i radnu sposobnost, a u određenoj meri i na dužinu života.
Sveže voće uspešno deluje na probavu i promet materija u organizmu ljudi, a naročito dece i rekovalenscenata. Voće ima ne samo hranjivu već i higijensku, dijetoprofilaktičku i dijetoterapeutsku vrednost. Vrlo je značajna uloga organskih kiselina, pektina, nesvarljivih ugljenih hidrata, vitamina, mineralnih materija i drugih sastojaka voćnih plodova. Prema novim istraživanjima, pektini sprečavaju nagomilavanje holesterola u krvnim sudovima i krvi i deluju pozitivno u sprečavanju skleroze, odnosno arterioskleroze. Voće je veoma korisno kao dijetalna hrana, koja potpomaže lečenju niza bolesti - bubrežnih, srčanih, stomačnih i mnogih drugih. Kod pojedinih bolesti postoje slučajevi u kojima ishrana bogata voćem može da popravi ili da spreči metaboličke poremećaje. Tako, na primer, dijeta s voćem može biti veoma korisna u slučaju bubrežnih oboljenja, zatim za mršavljenje, lečenje zatvora, obolele jetre, želuca, creva, srečanih oboljenja itd.
Voćni plodovi sadrže razne mineralne sastojke koji učestvuju u građi tela i kao katalizatori metabolizma (kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, natrijum, kalijum i drugi), kao i druge vitamine. Ukoliko u ishrani u toku dužeg perioda nedostaju pomenuti elementi, dolazi i pored obilne ishrane, do različitih poremećaja i oboljenja, koja se ispoljavaju na različite načine (avitaminoze i sl.) Neki vitamini, a naročito vitamin C (askorbinska kiselina), najviše se nalaze u svežim voćnim plodovima. Dnevna potreba za tim vitaminom ceni se na 75 mg za odraslu osobu, a ta količina se nalazi u 100 g limuna, pomorandže, mandarine, u 50 g crne ribizle, u 200 g jagode, ribizle, ogrozda, kupine, borovnice, jabuke, kruške itd. Pored vitamina C, voćni plodovi sadrže vitamine A, B1, B2, B6, PP i druge.
Rezultati velikog broja istraživanja pokazali su da je dnevni unos pet obroka voća i povrća ključ dobrog zdravlja; spominje se blagotvorno delovanje na povišen holesterol u krvi, redukciju telesne mase, prevenciju kardiovaskularnih i karcinogenih bolesti... Ali, kako se pridržavati takve podele obroka u savremenim uslovima života? Jedno od rešenja je konzumiranje prirodnog voćnog soka. Čisti voćni sok sadrži iste vitamine, minerale i fitohemikalije kao i sveže voće. Čaša voćnog soka ujutro već je jedan od pet preporučenih dnevnih obroka voća i povrća. Voćni sok može sprečiti tzv. "jutarnju hipoglikemiju", odnosno pad šećera koji može voditi čitavom nizu fizioloških i fizičkih simptoma kao što su vrtoglavica, slabost, promene raspoloženja, bol, anksioznost i depresija. Osobama koje ujutro ne osećaju glad, voćni sok može otvoriti apetit i tako pomoći da realiziraju najvažniji dnevni obrok. Zašto onda ne bi dan započeli kako treba, sa čašom voćnog soka?

 

[Nostradamus]

[h=1]Kalemljenje na spavajući pupoljak[/h] Kalemljenje na spavajući pupoljak se obavlja od sredine jula do sredine pa i kraja septembra, što zavisi od voćne vrste. Ovo je najbolji i najpogodniji način kalemljenja u rasadnicima.

Redosled kalemljenja bi trebao da bude sledeći: kruška na krušku, kajsija i šljiva na domaće sorte šljiva, jabuka na vegetativne podloge, jabuka na jabuku, kruška, dunja i mušmula na dunju, kajsija na kajsiju, breskva na breskvu, višnja i trešnja na trešnju, šljiva na dženariku i na kraju trešnja i višnja na magrivi. Kod nas se načešće obavlja očenje u obliku slova "T", a jedino se u Bugarskoj, u topliim rejonima, kod oraha primenjuje kalemljenje na prozor.
Za kalemljenje na spavajući pupoljak kalem-grančice treba skidati neposredno pred kalemljenje. Sa njih odmah treba skinuti lišće i ostaviti jednu trećinu lisne drške. Pravilo je da se kalem-grančice uzimaju sa zdravih umatičenih voćnih stabala. Ako se uzimaju iz proizvodnih zasada, a po pravilu ne bi trebalo, onda se skidaju sa stabala koja su zdravija i rodnija. Prilikom biranja kalem-grančica, treba birati normalno zrele, a to su obično one koje se nalaze na periferiji krune. Vršni i osnovni deo kalem grančice ne treba koristiti za kalemljenje jer je vršni nedovoljno odrveneo, a bazalni nema dobre pupoljke pa će i prijem biti slab. Kod koštičavih voćnih vrsta treba uzimatišto duže kalem grančice jer one sadrže više vegetativnih pupoljaka. Takođe, kod nekih jabuka i krušaka koje obrazujurodne postrane pupoljke, treba birati duže mladare.
Sama tehnika kalemljenja se izvodi na sledeći način. Prvo treba pripremiti podloge za kalemljenje. One se očiste od bočnih grančica i lišća do visine 15-25 cm. Kod koštičavih se to radi ranije, a kod jabučastih neposredno pred kalemljenje. Ukoliko nije bilo padavina, na 10 do 15 dana pred kalemljenje treba izvršiti jedno zalivanje da bi se kora bolje odvajala od drveta. Na očišćenom delu podloge, 10-15 cm od zemlje, napravi se uzdužni presek oko 3 cm i poprečni oko 1 cm u vidu slova "T". Drugom stranom noža se odvoji kora od drveta. U levu ruku se uzme kalem grančica, vrhom okrenuta ka telu, oštrim nožem se na 1,5 cm ispod osnove pupoljka zaseče i polako skida pupoljak sa korom i jednim tanjim slojem drveta do 1 cm iznad pupoljka. Skinuti pupoljak se drži za peteljku i brzo uvlači pod koru. Ukoliko je dužina kore veća i ne ulazi u napravljeni presek na podlozi, onda se višak kore odseče da bi pupoljak dobro nalegao na drvo. Stavljeni pupoljak se uveže 1 cm iznad i oko 2 cm ispod pupoljka, najčešće specijalnim gumicama za tu namenu, a može i rafijom ili najlonskim peteljkama.
Nakon 10-15 dana može se ustanoviti da li je kaleljenje uspelo ili nije. Ako deo lisne drške pri dodiru prstom lako otpada, onda je to znak da je pupoljak primljen, a ako je sasušena, žilava i teško se odvaja od pupoljka, znači da se pupoljak nije primio.
Ako pupoljak nije primljen treba ponoviti kalemljenje. Naredne godine na proleće se okalemljene podloge skraćuju iznad okalemljenog pupoljka.
Zoran Keserović, Dušan Gvozdenović, Vukosav Grgurević, Mileta Živanović
"Proizvodnja voća na malim površinama

 

[Nostradamus]

[h=1]Izbor sorti jabuke i kruške[/h] Očigledno da je u poslednje vreme sve veći naglasak na atraktivnosti i kvalitetu plodova. Ministarstvo poljoprivrede trebalo bi da otkupi licencno pravo, barem onih sorti koje su interesantne za proizvodnju u našim agro-ekološkim uslovima i da se pojednostavi procedura za uvođenje tih sorti i klonova u proizvodnju.

Vodeće sorte u savremenim zasadima jabuke u Vojvodini danas su "ajdared", "zlatni delišes", "jonagold", "melroz", "greni smit", a u manjoj meri "gloster", "mucu" i dr. Vodeća sorta sa više od 50% u plantažnim zasadima u našoj zemlji je sorta "ajdared" sa tendencijom smanjenja. U Evropi vodeće sorte su "zlatni delišes", "crveni delišes", "jonagold", "greni smit", dok se "ajdared" nalazi na jedanaestom mestu sa 1.77%. "Ajdared" je jedino sa većim učešćem zastupljen u Nemačkoj sa 6,32%. Podaci pokazuju da su u najnovijim zasadima najveću stopu porasta u proizvodnji u poslednje dve godine imale sorte "fudži', "breburn" i "gala". Sorte "zlatni i crveni delišes" i dalje imaju visoku stopu rasta proizvodnje, dok za njima manje zaostaju sorte "jonagold" i "greni smit". Od vodećih sorti u Evropskoj uniji najveću stopu rasta imala je sorta "crveni delišes". Najveći pad proizvodnje imale su sorte "gloster" i "morgenduft", a od vodećih "greni smit". Sortiment južne hemisfere sve više je orijentisan na obojene sorte.
Ellinger (1997) navodi da u novim plantažama u Čileu dvobojne sorte "gala", "fudži", "breburn", "jonagold", "elstar" i "pink leidi" su sve više zastupljene na račun "greni smita" i "crvenog delišesa". Takođe, navodi da su u novim zasadima u Argentini sve više zastupljene nove sorte "gala", "fudži" i "brebun". "Crveni delises", "greni smit" i "jonatan" obezbeđuju 80% proizvodnje jabuke u Australiji, ali u poslednjih 5 godina "pink lejdi" je zastupljena sa 19, a "gala" sa 15% u novim zasadima. Corrigan (1997) na osnovu organoleptičke ocene, hemijske i fizičke analize i upoređivanja sorte "pink lejdi" sa četiri standardne sorte "breburn", "fudži", "greni smit" i "crveni delises" navodi da su plodovi sorte "pink lejdi" slično ocenjeni kao "fudži" i "breburn" kada je u pitanju tekstura, odnos šećera i kiseline, sočnost, ali je slabije ocenjena kada je reč o čvrstoći ploda. Međutim, sve tri sorte bolje su ocenjene u odnosu na sorte "greni smit" i "crveni delises". Takođe, prema Staineru (1997) na konvenciji u Gorici u Italiji, na osnovu ocene izgleda i ukusa plodova jabuka sorti "fudži", "zlatni delises", "klon B", "red čif", "gala", "florina" i "greni smit", ispitanici su ocenili sorte "gala" i "breburn", kao najatraktivnije, a "fudži" i "breburn" da imaju najbolji ukus i hrskavost plodova. Očigledno da je u poslednje vreme sve veći naglasak na atraktivnosti i kvalitetu plodova. Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, odnosno Institut za voćarstvo i vinogradarstvo u svojim pomološkim kolekcijama ispituje nove sorte jabuka i klonova, ali najveći problem tih novih sorti je taj sto su one zaštićene i što je komplikovana procedura za uvođenje tih sorti u proizvodnju. Ministarstvo poljoprivrede trebalo bi da otkupi licencno pravo, barem onih sorti koje su interesantne za proizvodnju u našim agro-ekološkim uslovima i da se pojednostavi procedura za uvođenje tih sorti i klonova u proizvodnju, ne na osnovu zakonske procedure, kao kod priznavanja novih sorti, nego da to bude preporuka posebne komisije koja bi bila sastavljena od najkompetentnijih Ijudi iz te oblasti.
Uprkos tome što se preporučuje veliki broj sorti kruške u proizvodnji se preporučuju one koje su najbolje u pojedinim epohama sazrevanja. U zemljama koje su vodeće po proizvodnji kruške u Evropi dominiraju sledeće sorte "abate fetel", "konferans" i "viljamovka". Marinelli (2002) navodi da od ukupne proizvodnje kruške u Italiji otpada dve trećine na "viljamovku", "fetelovu" i "konferans", a osim ovih gaje se i "crvena viljamovka", "santa marija", "drustvenka", "boskova bocica", "krasanka" i dr.
Musacchi i sar. (2003) navode da je u Severnoj Italiji u listi A prema vremenu zrenja svrstano 5 sorti i to "viljamovka" (0), "konferans" (19), "abate fetel" (24), "društvenka" (26) i "boskova bočica" (31). U grupu B "toska" (23), "santa marija" (-15), "senzacija" (9), "rosada" (11), "crvena viljamovka" (3), "kaskade" (18), "pakhams triumf' (32) i "krasanka" (51).
Na bazi proizvodnih iskustava i stanja proizvodnje i našeg tržišta za gajenje u narednom periodu možemo da preporučimo sledeće sorte krušaka po vremenu sazrevanja: "junska lepotica", "moretinijeva rana", "santa marija", "viljamovka", "abate fetel", "boskova boclca", "kaluđerka", "krasanka" i "konferans.
Prof. dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Odlomak iz članka "Savremene tendencije u proizvodnji jabuke i kruške"
Knjiga "Znanjem do uspeha", ZSV, 2004

 

[Nostradamus]

[h=1]Jagode na devet spratova[/h] Gaje se u plastenicima, u specijalnim saksijama od stiropora, postavljam jedne iznad drugih na vertikalne nosače. Na svakom stubu, koji se po potrebi okreće oko ose, nalazi se devet saksija, a u njima su po četiri živića. Na ovaj način štedi se prostor oko deset puta, voda, đubrivo i pesticidi čak za 50-80 %. Lakše se sadi i bere, pa se ostvari ušteda u vremenu i radnoj snazi. A plodovi su odličnog kvaliteta.

Dosta vremena Milovan Savić iz Koceljeve, ekonomista po struci, proveo je istražujući šta bi mogao da proizvodi za zapadno tržište, a da ne uloži previše. Putovao je po mnogim zemljama, pratio savremena dostignuća i upijao nova saznanja. Odlučio se za jedan, za naše uslove pomalo neobičan način uzgoja jagode.
Da bih potrošačima obezbedio sveže plodove kad im vreme nije, opredelio sam se za vertikalni uzgoj jagoda - objašnjava Savić. - Tačnije, gajim ih u plastenicima, u specijalnim saksijama od stiropora, postavljam jedne iznad drugih na vertikalne nosače. Na svakom stubu, koji se po potrebi okreće oko ose, nalazi se devet saksija, a u njima su po četiri živića. Na ovaj način štedi se prostor oko deset puta, voda, đubrivo i pesticidi čak za 50 - 80 %. Lakše se sadi i bere, pa se ostvari ušteda u vremenu i radnoj snazi. A plodovi su odličnog kvaliteta. Redovi stubova, koji podsećaju na špalir, udaljeni su najmanje 110 centimetara. Razmak između dva stuba u redu je 0,8 metara. To je dovoljno da se ne stvara zasena i ne otežava prolaz.
Da bi jagode pristigle krajem marta ili početkom aprila, sade se prvog septembra. Saksije se pune specijalnim supstratom uvezenim iz Nemačke. Ali, uskoro će ga i Savić proizvoditi. Koristi samo zdrave i kvalitetne kontejnerske sadnice, proizvedene u matičnjacima zasnovanim od bezvirusnog sadnog materijala. To znači da moraju imati dobro razvijen koren i tri do pet listova. Pažljivo se sade, vodeći računa o tome da lišće i glavni pupoljak ostanu van saksije.
Plastenici od duple folije dugački su po trideset, široki osam i visine 3,8 metara. U njima se snakodnevno kontrolišu temperatura i vlažnost vazduha. Zagrevaju se od početka februara. S porastom temperature jagoda počinje da lista i cveta, a optimalna je oko deset stepeni. Cvetovi koji se pojave pre roka obavezno se zakidaju.
- U svim fazama razvoja, tokom zagrevanja plastenika jagoda mora imati dovoljno vode i hrane - dodaje Savić. - Zaliva se sistemom "kap po kap". Vlažnost zemljišta redovno a kontroliše, jer i višak vode može biti štetan. Preko sistema za navodnjavanje dodaju se i potrebna hrahiva. Više puta zakidaju se lozice i odstranju suvi ili oštećeni listov. Po potrebi, plastenici se provetravaju. Biljke se svakodnevno kontrolišu u prati se svaka promena. Prska se samo kada se utvrdi da je to neophodno. Ako se sve uradi kako treba zaštita je minimalna.
Berba počinje u rano proleće i traje oko trideset dana svakodnevno. Plodovi su ujednačeni, kvalitetni i nema potrebe za klasiranjem. Pakuju se u kutije od 250 grama i odmah isporučuju potrošačima. U prvoj godini po sadnici se ubere oko pola kilograma plodova koliko je dovoljno da se "pokriju" uložena sredstva. Druge godine prinos je veći, preko 700 grama po sadnici. Ako se uzmu u obzir cena, prinos i vreme sazrevanja, nije teško izračunati dobit.
Posle berbe nega se nastavlja. Zakidaju se stoloni, po potrebi zaliva, prihranjuje i štiti od bolesti i štetočina.
Na istom supstratu jagoda ostaje dve godine. Nakon tog on se menja i sade novi živići. Sortiment je raznovrstan. Za svačiji ukus se nađe po nešto.
Ovakav način uzgoja prvi i počeo da primenjuje Nikola Miletić iz Subotice - objašnjava naš sagovornik. - Uspešno sarađujemo i razmenjujemo isksutva. Želja nam je da što više ljudi započne ovakav posao i da zajedno osvojimo strano tržište.
Snežana Malinović

 

[Nostradamus]

[h=1]Specifičnosti uzgoja borovnice[/h] Uprkos relativno povoljnim uslovima proizvodnja borovnice u našoj zemlji je zanemarljiva. Podizanjem novih zasada pored postojeće, angažovaće se i nova radna snaga, čime će se povoljno delovati na dopunsko zapošljavanje, čak i onih kategorija stanovništva koje pripada kategoriji izdržavanog (deca, starije osobe, penzioneri).

Visokožbunasta američka borovnica potiče iz SAD. U divljem stanju se prostire u istočnom delu SAD-a (od Floride na jugu do Mičigena na severu). Dostiže visinu od 3 - 4,5 m, a najbolje uspeva na vlažnim staništima i većoj nadmorskoj visini. Zbog specifičnosti korenovog sistema, veoma je osetljiva na sušu. Prema poslednjim podacima visokožbunasta borovnica se u SAD-u gaji na površini od oko 8500 ha, sa godišnjom proizvodnjom oko 50000 tona. Borovnica se na nešto većim površinama gaji i u Kanadi, Holandiji, Engleskoj, Novom Zelandu, Australiji, Čileu, Švajcarskoj, Belgiji i Nemačkoj.
U našoj zemlji ima veoma malo iskustava u gajenju visokožbunaste borovnice. Od 70-tih godina prošlog veka do danas činjeno je nekoliko pokušaja uvođenja u proizvodnju ove plemenite voćne vrste. Uprkos relativno povoljnim uslovima rezultati su uglavnom bili nezadovoljavajući, tako da je i interes proizvođača bio zanemarljiv.
S druge strane, podizanjem zasada borovnice pored postojeće, angažovaće se i nova radna snaga, čime će se povoljno delovati na dopunsko zapošljavanje, čak i onih kategorija stanovništva koje pripada kategoriji izdržavanog (deca, starije osobe, penzioneri).
Intenzivna i profitabilna proizvodnja visokožbunaste borovnice podrazumeva redovnu i obilnu rodnost i visok kvalitet ploda, kao i znatno veću vrednost proizvodnje u odnosu na druge troškove. S bbzirom da eksploatacioni vek plantažno gajene borovnice iznosi 15 do 20 godina, a da podizanje zasada zahteva ulaganje velikih novčanih sredstava, zbog čega je neophodno, pre otpočinjanja investicija izvršiti detaljnu analizu agroekoloških i drugih uslova koji su relevantni za ovu proizvodnju na određenom prostoru. U narednom delu teksta ćemo se osvrnuti na limitirajuće faktore u uzgoju ovog voća.

 

[Nostradamus]

Temperatura. Borovnica zahteva odgovarajuću sumu i raspored toplote u toku godine i vegetacionog perioda. Visokoprinosne sorte borovnice, podnose hladnoću i do -28°C, pod uslovom da su izdanci pokriveni snegom. Međutim, ukoliko izdanci nisu pokriveni snegom, mogu izmrznuti na temperaturama od -18°C i višim. Koren je osetljiviji i izmrzava na temperaturi od -12 do - 14°C.
Da bi se cvetanje i drugi biološki procesi normalno odvijali potrebno je da borovnica prođe tokom zimskog mirovanja određeno vreme na temperaturi nižoj od 7,2°C (od 650 do 850 časova). Posle perioda zimskog mirovanja, gajene sorte borovnice su relativno osetljive na kolebljive zimske temperature, posebno ako temperatura varira između +6° C u toku dana i –7° C tokom noći. Pozni prolećni mrazevi po pravilu ne predstavljaju veću opasnost zbog toga što borovnica relativno kasnije cveta. Temperature utiču i na normalo sazrevanje plodova. U zavisnosti od sorte i temperature, borovnica sazreva od 50 do 90 dana posle cvetanja. Niže temperature i nedovoljna suma toplote utiču da plodovi neravnomerno sazrevaju ili da uopšte ne sazre. Sorte borovnice su osetljive i na visoke temperature (iznad 30° C) u toku vegetacije, posebno ako se javljaju u fenofazama cvetanja i sazrevanja plodova i ako duže traju. Toplotni udari, koji se na nekim lokalitetima mogu javiti u toplim i vlažnim letima, mogu da nanesu izvesne štete, pa čak i sušenje borovnice.
Optimalna usklađenost metabolitičkih procesa se ostvaruje u uslovima relativno toplijih dana a svežijih noći, kada se proces disanja u toku noći prekida, tako da biljkama na raspolaganju ostaje celokupna količina akumuliranih hranljivih materija. Zbog toga su plodovi iz lokaliteta gde vladaju ovakvi uslovi neuporedivo ukusniji i kvalitetniji od onih gde to nije slučaj.

 

[Nostradamus]

Voda i vlažnost vazduha.Za normalan razvoj, rodnost i postizanje optimalnih prinosa po jedinici površine, potrebno je da u zasadima borovnice tokom vegetacije bude dovoljno vlage u zemljištu (75%-80%) i da prosečna relativna vlažnost vazduha bude 75%. Kritični periodi za vlagu kod borovnice su u fenofazi cvetanja (maj), rasta i zrenja plodova (jun, jul, na višim terenima i avgust) i obrazovanja rodnog potencijala za narednu godinu (avgust).
Intenzivna i visoko produktivna proizvodnja borovnice moguća je jedino u krajevima sa preko 800 mm vodenog taloga godišnje, s tim da je više od 50% istih pravilno raspoređeno u toku vegetacionog perioda. Ukoliko su nedeljne količine padavina u toku vegetacije manje od 20 do 50 mm neophodno je izvršiti navodnjavanje. Karakterističan simptom nedovoljne količine vlage je crvenilo lišća. Usled suše mladari postaju slabi, slabije je zametanje plodova, a lišće prevremeno otpada. U ekstremnim slučajevima dolazi do sušenja mladara, pa čak i čitave biljke.
Do ove pojave relativno često dolazi zbog specifičnosti građe korenovog sistema borovnice, koji je veoma plitak. Najveća masa korena se nalazi na dubini od 15 do 40 cm. Na korenovom sistemu borovnice ne postoje korenove dlačice (žile sisavice), već se biljke obezbeđuju vodom i mineralnim materijama iz zemljišta uz pomoć specifične mikorize (simbioza korenovog sistema i nekih korisnih vrsta gljiva). U slučajevima zemljišne i vazdušne suše, koje su uz to praćene visokom temperaturom, korenov sistem nije u mogućnosti da obezbedi dovoljne količine vlage pa dolazi do oštećenja na biljkama. Borovnica takođe ne podnosi višak vlage u zemljištu. Nivo podzemnih voda bi trebalo da bude najmanje 50 cm ispod površine zemljišta. Ukoliko se pojavi višak vode u zoni korena u toku više dana, odnosno ako ista ne otiče, može doći do stvaranja nekih jedinjenja toksičnih za biljku i povoljnih uslova za razvoj gljivičnih bolesti izazivača truljenja korena i izdanaka borovnice.

 

[Nostradamus]

Svetlost.Visokožbunasta borovnica je svetloljubiva biljka, ali podnosi i retku zasenu. Svetlost kao klimatski faktor je veoma retko ograničavajući činilac proizvodnje, osim ukoliko se zasadi ne podižu u neposrednoj blizini visokog rastinja ili usled neodgovarajuće (prevelike) gustine sklopa i odsustva primene agro i pomotehničkih mera. U uslovima zasene ne dolazi do obrazovanja rodnog potencijala, što dovodi do izostanka ili veoma malog roda.

 

[Nostradamus]

Zemljište. U odnosu na druge jagodaste vrste voća borovnica ima specifične zahteve prema zemljištu. Najviše joj odgovaraju laka, plodna (sa oko 5 – 7% humusa), rastresita i dobro propustljiva zemljišta. Optimalna kiselost (pH) zemljišta se kreće od 4,3 - 4,8 mada može uspevati i na zemljištima sa kiselošću od 4,0 – 5,2. Posebnu pažnju treba obratiti na prisustvo truležnica korena višegodišnjih kultura koje mogu izuzetno štetno delovati na simbiotsku mikorizu korena borovnice.
Prisustvo obične (šumske) borovnice je siguran pokazatelj povoljnosti nekog zemljišta za gajenje visokožbunaste borovnice. S obzirom da ova proizvodnja zahteva relativno male površine, potrebno je svaku parcelu brižljivo odabrati i izvršiti neophodnu pedološko-agrohemijsku analizu.

 

[Nostradamus]

Orografski činioci. Visokožbunasta borovnica se može uspešno gajiti na manjim nadmorskim visinama, mada uspeva i na većim, do oko 1.000 m. Više joj odgovaraju severniji (osojni) položaji sa blagim nagibima i povoljnom vazdušnom drenažom. Treba izbegavati mikrodepresije (uvale), ravnice i položaje koji su na udaru hladnih, jakih i suvih vetrova. Obična borovnica je prirodni pratilac borovih šuma, pa je njihova blizina poželjna i u slučaju gajenja visokožbunaste borovnice.