Postovanje Svima na forumu, Zelim vam srecno 2019. godinu.
Ako napravimo pregled nasih diskusija za proslu godinu, videcemo da se odvijaju u pogresnom pravcu.
Najvise preovladjuju uvrede, podcenjivanje, klevete i mrznja. Mislim da mi svi vidimo d aje tako.
Ja ne krivim nikoga licno, mislim da smo svi u to ukljuceni.
Ako je to RELIGIJA koju mi ovde predstavljamo ovaku, mislim da ona nikome nije potrebna niti je takva ikome korisna.
PREDLOG:
Predlazem da promenimo nacin diskusije; Da isostavimo uvrede, osudjivanja, kritiku, p-ljuvanja po drugima i d aocnemo diskutovati o religiji.
Umesto d anapadamo ljude, iznosimo ono sto je pozitivno u necijopj religiji, a toga ima kod svih.
Posvetimo paznju dobrim uslugama drugome, a ne klevete i sve sto nevalja.
Fariseja ima svugde, ali zato ih Isus nije pohvalio, jer su sebe isticali, a druge podcenjivali.
Gospod Isus Hristos je ucio: "Ljubite neprijatelje svoje, dobro cinite onima koji na vas mrze; molite se Bog za one koji vas vredjaju...
Ne sudite, i nece vam se sudti; i ne osudjujte i nece biti osudjeni; oprastajte i oprostice vam se. Luka 6, 27-37.
Isus je ispri~ao doga|aj o milostivom Samarjaninu. Dok je Isus u~io narod, ustao je neki poznavalac rabinskih propisa, zakonik, i da bi Ga doveo u nepriliku, upitao: <@187>U~itequ, {ta }u ~initi da dobijem `ivot ve~ni?<@171> Umesto da direktno odgovori na postavqeno pitawe, Isus je rekao: <@187>[ta je napisano u zakonu? Kako ~ita{?<@171> Rabin je spremno citirao zakon: <@187>Qubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom du{om svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom, i bli`wega svojega kao samoga sebe.<@171> Isus mu je odmah odao priznawe: <@187>Pravo si odgovorio; to ~ini i bi}e{ `iv<@171> (Luka 10,25-28).
Po zakonikovom odgovoru mogla se pravilno shvatiti prava priroda wegovog pitawa. On je dobro znao odgovor, ali je hteo da navede Isusa da se upusti u raspravu pred narodom. Uzdaju}i se u svoju u~enost i poznavawe pravni~kih zamki, hteo je Isusa da osramoti pred okupqenim mno{tvom.
Isus ga je odmah prozreo, i zato je wegov odgovor bio kratak i jasan: <@187>To ~ini i bi}e{ `iv.<@171>
Me|utim, uporni zakonik nije odustajao, nikako nije hteo da se pomiri s porazom. Zato je postavio drugo pitawe: <@187>A ko je bli`wi moj?<@171>
Ovo je bila tema o kojoj su Jevreji vodili beskrajne rasprave. Nadgovarali su se dokazuju}i jedni drugima ko je kome bli`wi, ko kome i koliko treba da pomogne u nevoqi, uzimaju}i u obzir samo pripadnike svoga naroda. Nikada nikome nije ni padalo na pamet da bi Jevrejinu bli`wi mogao biti neki Rimqanin, a jo{ mawe Samarjanin, pripadnik omrznutog i prezrenog naroda. Zakonik se nadao da }e se Isus opredeliti za neko od op{tepoznatih gledi{ta i tako biti uvu~en u polemiku.
Rabin je, na svoju veliku `alost, ubrzo video da je potcenio Isusa. Umesto da citira poznate teolo{ke ili pravni~ke autoritete, Isus je ispri~ao istiniti doga|aj, poznat ve}ini okupqenih:
<@187>Jedan ~ovek sila`a{e iz Jerusalima u Jerihon, pa ga uhvati{e hajduci, koji ga svuko{e i izrani{e, pa otido{e, ostaviv{i ga polumrtva. A iznenada sila`a{e onim putem nekakav sve{tenik, i videv{i ga pro|e. A tako i levit kad je bio na onome mestu, pristupi, i videv{i ga pro|e<@171> (Luka 10,30-32).
Jedan od wihove bra}e, Jevrejin, po{ao je opasnim putem iz Jerusalima za Jerihon. U ono vreme bilo je mnogo hajduka koji su napadali prolaznike, a Rimqani se nisu zauzimali da re{e sukobe me|u Jevrejima. Hajduci su oteli putniku sve {to je imao, skinuli i haqinu s wega, pretukli ga i ostavili napola mrtva. Istim putem nai{ao je nekakav sve{tenik, ~ovek pozvan da slu`i drugima. Dobro je znao da bi trebalo da uka`e pomo} bratu u nevoqi, ali ta mu se du`nost u~inila suvi{e te{kom, te je bezbri`no nastavio put. ^ak nije ni pogledao ~oveka koji je umirao. Posle wega, nai{ao je levit koji je slu`io u hramu. On je zastao, ~uo vapaj, pogledao rane i suze koje su se slivale niz rawavo lice, ali nije ni{ta u~inio da bi ubla`io nevoqu i smawio te`inu bola. Dok je Isus govorio o ovom slu~aju, pred sobom je u mno{tvu video sve{tenika i levita koji nisu pomogli svom bratu, i koji su se uzalud trudili da izbegnu Wegov prodorni sveznaju}i pogled.
<%-2>Hvala Bogu {to ovim putem nisu i{li samo sve{tenici i leviti, ve} i jedan <N>Samarjanin. [ta }e sada u~initi Samarjanin?<%0> Poznato je da su se Samarjani i Jevreji mrzeli. Kad sve{tenik i levit nisu pomogli svome Jevrejinu, {ta bismo mogli o~ekivati od wihovog neprijateqa? Samarjanin je, me|utim, bio pravi ~ovek. Zastao je kao i levit, i kada je video ~oveka koji umire u ranama, nije gledao {to je to Jevrejin, koji wemu verovatno ne bi pomogao kad bi ga video u istom polo`aju, ve} <@187>sa`ali mu se; i pristupiv{i zavi mu rane i zali uqem i vinom; posadiv{i ga na svoje kquse, dovede u gostionicu, i usta oko wega. I sutradan polaze}i izvadi dva gro{a te dade kr~maru, i re~e mu: gledaj ga, i {to vi{e potro{i{ ja }u ti platiti kad se vratim<@171> (Luka 10,33-35).