Vjera i djela.

[stvarnoslap]

Pa to sam i učinio,

Da, i evo što piše među onim što si ti priložio:

Протестантски митолог Александер Хислоп подигао је Семирамиду на космички пиједестал. .... Према Хислоповој верзији ове приче, Семирамида постаје Благословена девица Марија; већина светских митских фигура су само копије приче о Семирамиди и Нинусу. ... Мало је људи прихватило ову верзију приче, а она се данас одржава кроз стрипове Џека Чика.

Dakle, mitolog Hislop je ipak vaš adventistički izvor.

a tvoja je lična stvar što sve sagledavaš kroz borbu protiv Adventista, i ako su ove stvari opšte poznate.

Opće poznate po stripovima!? I vaša "adventistička istina" je "stripovska istina".

 

[tripo 41]

Dabome, Crkva je izvor sveg zla, samo su Sola Scriptura nevinašca. I to posebno oni koje izrodiše američki predeli.

Tako se pokazalo, očigledno je da ne možeš da osporiš ono što sam iznio.
Naravno posebno američki predjeli.

Najčitanija knjiga u SAD posebno na Sjeveru je bila Biblija.

A jesi čuo za Puritance?

Što je i ostavilo traga, čak i do današnjih dana.

Šta ti imaš osim svoje riječi ja se pitam?

"Dok su sve narode Evrope tamanili ratovi ili razdirali građanski razdori, američki narod jedini je u civilizovanom svetu ostao u miru. Gotovo celu Evropu potresale su revolucije; Amerika nije imala čak ni pobuna; republika nije onde remetila, nego čuvala prava; lična svojina bila je onde većma zajemčena nego u ikojoj zemlji sveta, anarhija je u njoj ostala isto tako nepoznata kao i despotizam. Gde bismo drugde mogli naći većih nada i većih pouka?" (Aleksis De Tokvil, Demokratija u Americi, godina 1835.)

 

[DarthShone]

"Dok su sve narode Evrope tamanili ratovi ili razdirali građanski razdori, američki narod jedini je u civilizovanom svetu ostao u miru. Gotovo celu Evropu potresale su revolucije; Amerika nije imala čak ni pobuna; republika nije onde remetila, nego čuvala prava; lična svojina bila je onde većma zajemčena nego u ikojoj zemlji sveta, anarhija je u njoj ostala isto tako nepoznata kao i despotizam. Gde bismo drugde mogli naći većih nada i većih pouka?" (Aleksis De Tokvil, Demokratija u Americi, godina 1835.)

Aleksis de Tokvil, koga tako olako citirate, samo je pokazao da su i Sun Tzu i autori Bushidoa bili u pravu. Uči od svojih neprijatelja.

Uzgred, nisam zaboravio puritance, koji su na radost James-a Stjuarta otišli mu iz kraljevine da bi njihovi rođaci njegovog sina skratili za glavu. Takođe ne treba zaboraviti ni Plimutsku Braću, ostatak Puritanaca, kojima su pripadali roditelji Alistera Kroulija.

Što se tiče SAD, baš zbog toga da se izbegne Masačusetska Puritanska teokratija je i donesen 1 amandman ustava SAD. Koliko je to dobra donelo, a koliko zla vidi se i u broju sekti koje su niknule na tlu SAD, o tome da ih ustav onemogućava da spreče zlokobni uticaj sotoninog kulta crnog kamena, da i ne govorim.

 

[Jurivaka]

Tako se pokazalo, očigledno je da ne možeš da osporiš ono što sam iznio.
Naravno posebno američki predjeli.

Najčitanija knjiga u SAD posebno na Sjeveru je bila Biblija.

A jesi čuo za Puritance?

Što je i ostavilo traga, čak i do današnjih dana.

Šta ti imaš osim svoje riječi ja se pitam?

"Dok su sve narode Evrope tamanili ratovi ili razdirali građanski razdori, američki narod jedini je u civilizovanom svetu ostao u miru. Gotovo celu Evropu potresale su revolucije; Amerika nije imala čak ni pobuna; republika nije onde remetila, nego čuvala prava; lična svojina bila je onde većma zajemčena nego u ikojoj zemlji sveta, anarhija je u njoj ostala isto tako nepoznata kao i despotizam. Gde bismo drugde mogli naći većih nada i većih pouka?" (Aleksis De Tokvil, Demokratija u Americi, godina 1835.)

Samo si zaboravio da u "vrline" američke demokratije i civilizovanosti društva u cjelini, ubrojiš i
Ku Klux Klan.

 

[tripo 41]

Samo si zaboravio da u "vrline" američke demokratije i civilizovanosti društva u cjelini, ubrojiš i
Ku Klux Klan.

Zato je prosvijećeni Sjever uništio nazadni Jug. To je ta odvratna Amerika u kojoj je 1 mil. Srba našlo uhljeb.

To se baš ne može reći za države ostale vjerne tradicionalnim religijama.

Ulysses S. Grant

 

[Jurivaka]

Zato je prosvijećeni Sjever uništio nazadni Jug.

Dakle, ipak je i u Americi nešto nazadno. Sjever jeste vojnički pobijedio, ali ni do današnjeg dana nije iskorijenio rasizam.

 

[tripo 41]

Dakle, ipak je i u Americi nešto nazadno. Sjever jeste vojnički pobijedio, ali ni do današnjeg dana nije iskorijenio rasizam.

Rasizam nije isti u svim dijelovima države, najveći je i dalje na Jugu.

Problem rasizma je dubok, kada su države Sjevera otvorile granice za dolazak crnaca, oni su počeli da pljačkaju, otuda podozrenje bijelaca prema crncima jer imaju loš mentalitet.

Zato se i sada desi da iz straha ubiju najčešće crnce, pa su neki i bili nenaoružani, najveći broj zatvorenika je crnaca i Latinoamerikanaca.

Tako da su crnci jednim dijelom sami krivi zbog toga što ih ne vole mnogi bijelci.

Što nimalo ne opravdava rasizam. Jednostavno radi se o sukobu mentaliteta kroz rase.

To se vidjelo posebno u Africi, nakon kolonija je stanje postalo još gore, obnovljeni su stari sukobi plemena.

U Zimbabveu crnci uzeli farme bijelcima i onda je nastupila glad.

Jednostavno oni nisu za uspješno upravljanje sistemima. Ali nisu ni za tlačenje.

U Juž. Africi je stopa kriminala skočila na 300% nakon aparthejda.

Zambija je uglavnom prihvatila mentalitet bijelaca i tamo je mnogo bolje.

 

[stvarnoslap]

Problem rasizma je dubok, kada su države Sjevera otvorile granice za dolazak crnaca, oni su počeli da pljačkaju, otuda podozrenje bijelaca prema crncima jer imaju loš mentalitet.

Nisu crnci u Ameriku "upali kroz otvorene granice", nego su ih Američki protestanti u lancima i kao robove doveli iz Afrike.

 

[stvarnoslap]

nego ko je, da je po tebi tačno onda bi podjednako bile prosperitetne države svih religija, ali nisu.

Jak 2,5-7: Čujte, braćo moja ljubljena: nije li Bog one koji su svijetu siromašni izabrao da budu bogataši u vjeri i baštinici Kraljevstva što ga je obećao onima koji ga ljube? A vi prezreste siromaha! Ne tlače li vas upravo bogataši? Ne vuku li vas baš oni na sudove? Ne psuju li oni lijepo Ime na vas zazvano?
-----------------------------------------------------
Itekako psuju. Evo kako ih je učio "otac" koji im jezik tako pomrsi da ih je danas 50-tak tisuća denominacija:

Martin Luther, WA 14, 86: "Kada sam pogledao Krista (raspelo), vidio sam đavla."

 

[Laodikeja]

Istorijski podaci, kažeš!? I nema veze s Hislopom!? Citiraj onda nekog drugog autora, kad nema veze s Hislopom.

Ja Hisam ni čitao Hislopa, već upravo istprijske podatke, i proučavajući religiju i mitologiju Vavilona i ostalih naroda.

Kao drugo, ne postoje Američki protestanti, već Evropski protestanti koji su u vreme mračnog srednjeg veka kada je otkriven novi kontinent Anerika - prebegli na njega da bi se spasili od tiranije i progonstva od strane Rimokatolicizma i inkvizicije.

O tome govori celo jedno poglavlje u otkrivenju, ukazujući na to "šta i koja je Božja crkva"

Kao treće, nisu SVI Evropljani koji su prešli na novi kontinent bili protestanti, ili vernici, tu je bilo i običnih ljudi koji su kreirali politiku Amerike, pa i robovlasničko društvo.

I Srpski carevi su recimo imali robove Rome, pa sad po Stvarnoslapovoj logici mi možemo osuditi ceo Srpski narod za nekakvo zlo.

Robovlasničko društvo je Evropski projekat, a ne Američki, odnosno - javlja se u svim kulturama i narodima.

Историја ропства
Најранији извор у коме се помиње ропство је Хамурабијев законик (Месопотамија, око 1800. п. н. е.) из кога се види да је већ тада било широко распрострањено и прихваћено.

Историја ропства у античком свету је блиско повезана са ратовањем. Извори из Месопотамије, Египта, Израела, античке Грчке, старог Рима, Персије, Кине, цивилизација Маја, Астека и Индије обилују поменом ропства у ратном контексту. Ратни заробљеници су најчешће завршавали као робље на имањима победника.

У многим заједницама, број робова је далеко премашивао број слободних људи. Према робљу се свуда поступало окрутно, али не и крајње сурово јер су били „скупоцена роба“. Ропство се појављује пре писане историје на свим континентима. После усвајања писане речи, примери ропства (укључујући и сексуално робље) бележе се међу разним племенима Арапа, Индијанаца, у Африци, на Новој Гвинеји, Новом Зеланду, Германа и Викинга.

Дужничко ропство се такође појављује јако рано. У Хомеровој Грчкој било је ретко али законито да господар бије или убије роба.

Стари Египат
Египћани су робље доводили из ратних похода или су их куповали. У Египту није било много робља. Земљу су обрађивали слободни сељаци а упркос раширеном веровању, пирамиде су градили слободни радници. Сви робови су били у власништву Фараона и нису продавани осталим грађанима. Фараони су међутим имали обичај да покањају робље свештеницима и војсковођама. У Библији се помиње превођење „деце Израиља“ из окова у обећану земљу.

Стари Рим
У римској Републици и раном римском царству око 15% до 20% популације били су робови, а до 2. века када су донети закони о заштити робља, робовласник је свог роба могао некажњено да убије. Због високе цене, ово је ипак била реткост, а касније је уведена и новчана казна за убиство роба. Положај роба је зависио и од врсте посла којим се бавио, те су робови који су радили у господаревој кући били у знатно бољем положају од робова земљорадника. Робови у Риму који су учествовали у побунама често су завршавали на распећу.

У античко време, ропство се често доводи у везу са чедоморством. Нежељена деца су бивала бачена а трговци би их неретко налазили, прихватали и одгајали не би ли их продали у робље. Најчешћи основ ропског положаја било је заробљавање, а касније рођење од мајке робиње. Римљани су познавали институт ослобађања од ропства, и то се најчешће постизало ослобађањем или тестаментом.

Античка Кина
Живот роба у древној Кини је био изузетно тежак. Многе имућне кинеске фамилије су робове користиле за сваки тежи рад у пољу и кући. На двору кинеских царева било је и више хиљада робова.

Грчка
Византија је бројала значајну популацију робова „неверника“ и „отпадника од вере“ све до 12. века који су радили како за појединце тако и за државу. Тада се јавља отпор али не добија на већем значају. Робови су често бивали кастрирани.[32]

Арабија
Арапи су налазили робље првенствено по насеобинама и лукама источне Африке. Ово је један од најстаријих познатих путева трговине робљем и стотинама је година старији од трансатлантске трговине коју су вршили Европљани. Робови ухваћени на обалама источне Африке завршавали су у Арабији, на блиском истоку, Персији и на индијском полуострву.

Процене броја Африканаца који су овако одведени са континента крећу се од 11 до 17 милиона од 650. to 1900. Број робова које су Европљани одвели у Америку је око 11-12 милиона од око 1500. до касних 1860их.[33]



Место трговине робљем у Европи; Лагос, Португал

Османско царство
У Османском царству, после битака, поражени се често кастрирају као израз надмоћи. Овако кастрирани мушкарци — евнуси постају део посебног друштвеног слоја и користе се као чувари харема. Робиње су служиле често само као средство за продужетак лозе Султана, рађајући му синове и тиме јачајући његову моћ али само ако су биле за њега венчане.

Турци су у робље одводили балканске народе и народе са простора јужне Русије. Будући да је гробља у Турској било хришћанске вере, ропство је превасходно имало религијску а не расну конотацију. Елитне трупе турске војске били су јаничари и готово сви су пореклом са Балкана.

Европска трговина робљем

Главне руте трговине робљем, "троугао" између западне Африке, Европе и Америке (између 16. и 19. века)
Открићем Америке и стварањем првих колонија почиње око 1500. и трансатлантска трговина робљем из Африке за Америку. Одвођена су и продавана читава племена и села са простора западне Африке које чине данашње државе Гвинеја, Конго и Ангола. Укупно се ради о око 11 милиона деце, жена и мушкараца. Познати су случајеви преко 250 побуна Африканаца робова на бродовима који су их одводили у далеки Нови Свет.

Европске земље које су учествовале у овој трговини биле су Француска, Британска империја, Португал, Шпанија, Белгија, Холандија а у многим су другим државама постојале фирме које су се тиме бавиле.

IZVOR: WIKIPEDIA

Martin Luther, WA 14, 86: "Kada sam pogledao Krista (raspelo), vidio sam đavla."

Kada se ove reči izvade iz konteksta, može i da izgleda kao da je Luter mislio na Hrista - da je on đavo.

ALI, kada se sagleda ceo kontekst Luterovog rada i odnosa prema Hristu, tada se razumeju ove njegove reči.

U tom smislu - naravno, sotonin cilj je bio da ubije Hrista i da ga zadrži u grobu večno, jer je on taj plan i skovao i ostvario preko Jude, Fariseja, i Rimljana.

Sa druge strane on sotona je stvorio krst kao spravu za nučenje i ubijanje ljudi, i kao okultni znak boga sunca.

Dakle, sve je jasno u kontekstu.