Kažeš izmišljeno.
Za onoga koji sve izmišlja - naravno da je sve izmišljeno.
Kult Boginje ( device Marije )
Vodi svoje poreklo iz prastarog Vavilonskog kulta boginje plodnosti - boginje majke.
Njegov začetnik je Semiramida - žena Nevroda Nojevog praunuka i osnivača grada Vavilona.
Zajedno sa Nevrodom - semiramida je razvila kult magije, usko povezanim sa sveštenstvom zavetovanim celibatom, što je bio verski plašt radi skrivanja preljube, bluda, homoseksualnosti, lezbejstva i sodomije.
Monahinje su bile hramske prostitutke, služeći sveštenicima one su nazvane Vestalkama.
Sve ove perverzije - bile su uvrštene u okviru velikog rituala hramske svete prostitucije u magiji.
Pošto je rodila sina nakon tragične smrti svog supruga Nevroda, proglasila ga je reinkarnacijom Nevroda i bogom sunca, a sebe boginjom majkom, i zahtevala da joj se prinose žrtve u vidu malih beba, kojima bi se na grudima pravio rez u obliku znaka T, simbola njenog sina Tamuza - boga sunca, i vadilo im se srce.
Tada bi ona za uzvrat ostvarila mir sa bogom za celu naciju.
Semiramida je izmislila ispovest pred sveštenikom, da bi se dobio uvid u to - šta rade njeni podanici. koji su se ispovedali radi straha od crne magije.
Tokom vekova Semiramida je bila obožavana u kultovima Vavilonske Ištar, Atine - boginje rata, Venere ili Afrodite - boginje ljubavi, Dijane, Artemide - boginje lova, Egipatske Izis, Lune - boginje meseca, Astarote, Hinduse Isi, Rimske Kibele, Meksičke Koatlik..
I danas u okultnim i magijskim ritualima - ovo božanstvo se slavi kao zaštitnica magije i okultizma u kultu svete prostitucije.
Semiramida i njene kasnije predstave - uvek su prikazane kao žena sa detetom u naručju, i imenima "boginja majka, kraljica neba, devica majka, što su i današnje karakteristike i imena koja se pripisuju biblijskoj Mariji.
-------------------------------------------------
Семирамида
Из Википедије, слободне енциклопедије
Име
Семирамида (
Семирамис или
Саму-рамат), прослављено записима старогрчких историчара, везује се за древну оријенталну јунакињу и краљицу. Тек
1910. професор Карл Фридрих Леман-Хаупт из
Берлина је успео да пронађе њено право место у вавилонско-асирској историји. Сматра се да је владала од 810. до
782. п. н. е. Доказано је да су легенде које су око њеног имена испрели Јуније Јустин, Диодор Сикул и други, потпуно нетачне.
Семирамидини висећи вртови, у позадини Вавилонска кула, слика из 16 века.
Историјски налази
Професор Леман-Хаупт је, састављајући резултате археолошких истраживања, донео следеће закључке.
Семирамис је грчка форма
Самурамат. Била је вероватно из Вавилона, јер је заправо она била та која је наметнула вавилонски култ „Небо“ или „Набу“ уместо асирске религије.
Стуб откривен
1909. описује Семирамиду као „жену из палате Самсија-Адада,
краља света, краља Асирије, краља четири стране света“. Нинаис је био њен син.
Легенде о Семирамиди
Пастир налази Семирамиду
Како Ктесијас и Доидор пишу, она је била митска јунакиња божанског порекла. Била је кћи богиње-рибе Атагартис из Аскалона у
Сирији. Рано напуштену, одгајили су је голубови, све док је није нашао Симас, краљевски пастир.
Верује се да је након победе код Бактре срела
Нинуса,
митског оснивача
Ниниве. У то време била је удата за једног од Нинусових официра, Онеса, за кога се сматра да га је Нинус лично уклонио или да је извршио самоубиство. Импресиониран њеном храброшћу у бици код Бактре,
Нин је узима за жену.
Са Нинусом је Семирамида имала дете, Ниниаса. Након Нинусове смрти, наслеђује га на престолу. Подиже му је маузолеј у близини
Вавилона, девет стадија висок и десет широк. Подиже велике
градове, посебно Вавилон, и чудесне споменике, и
путеве кроз неприступачне планине. Семирамида је наредила изградњу
Висећих вртова Вавилона. Била је неуспешна само у нападу на Индију. На крају владавине, након 42 године, препушта престо сину Ниниасу и нестаје. Према ономе што се сматра оригиналом ове приче, претвара се у голубицу и од тада бива обожавана као
богиња.
Нинус је владао од 2189. године п. н. е, владао је 52 године, до 2137. године п. н. е, што треба да буде потврда да је Семирамида живела у то време.
По другој верзији Семирамида је била безначајна дворска дама у палати некаквог асирског краља и задобила је његову наклоност и постала је затим и његова супруга. На једној од гозби га је наговорила да јој на пет дана препусти владавину и када је у руке добила жезло бацила је мужа у тамницу и више га из ње није пуштала. Владала је дуго година али су је више од те владавине прославили висећи вртови које је дала саградити на реци Еуфрат
.
Било како било са Семирамидином биографијом нема двојби да су
висећи вртови заиста постојали
[1]и да су били наводњавани из реке
Еуфрат и ово је открио крајем прошлог века немачки археолог Роберт Колдевеј (била је то исто такова сензација као и када је открио основу Вавилонске куле и остатке Вевилонских зидина које се исто тако сматрају за светска чуда. Чини се да је неосновано тврдити да је ове вртове дала саградити историјска личност Семирамида која је владала 810- 806
[1]. godine p.n.e. и вероватно су настали у доба краља
Навукодоносора II 604- 562. godine p.n.e.
Занимљивости
Краљ
Навукодоносор II и његова жена Нитокрис која је по некада поистовећивана са Семирамидом разгледају изградњу
Висећих вртова Вавилону Висећих вртова у Вавилону
Популарна
етимологија, која јој је прва повезала име с голубовима (асирски: „сумат“ - голуб), покренула је идентификацију историјске Семирамиде са богињом
Иштар и њеним голубовима.
Јеврејски историчар Јосиф повезује Нинуса са
библијским краљем
Нимродом. Протестантски митолог Александер Хислоп подигао је Семирамиду на космички пиједестал. У својој књизи „Два Вавилона“ покушава да покаже да су Семирамида и Нинус, кратко поменут у
Књизи постања као моћни ловац пред
Богом, исти као
Изис и
Озирис, или
Астарте и
Тамуз. Према Хислоповој верзији ове приче, Семирамида постаје Благословена девица Марија; већина светских митских фигура су само копије приче о Семирамиди и Нинусу. Ова теорија је требало да покаже да је
римокатоличанство заправо
паганство. Мало је људи прихватило ову верзију приче, а она се данас одржава кроз стрипове
Џека Чика.
Семирамида се појављује у више драма и опера, од којих су најзначајнији:
- Волтерова трагедија Семирамис
- опера Доменика Кимарозе Семирамида и
- опера Ђоакина Росинија, такође Семирамида.
.jpg)