Visok pritisak pod kontrolom

[crvendac_011]

Ni tri leka ne spuštaju pritisak

Profesor Branislava Ivanović o razlozima zbog kojih, i pored odgovarajuće terapije, ne može da se kontroliše hipertenzija

Profesor Branislava Ivanović , Foto: P. MITIĆ

GOTOVO svaki drugi stanovnik Srbije, tačnije 47 odsto populacije, ima visok pritisak, pokazuju najnoviji rezultati istraživanja Zavoda za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut". Loše životne navike, višak soli u ishrani, i veliki procenat starije populacije glavni su krivci što nam pritisak često prelazi "normalnih" 140/90 mmHg.
Problem je međutim, što kod jednog broja ovih bolesnika visok pritisak ne može da se kontroliše ni pomoću više lekova. U jednoj od studija sprovedenih u jugoistočnoj Evropi pokazano je da je uspešnost lečenja u proseku oko svega 26 odsto, a u Srbiji 23 odsto.
- Očigledno je da nismo gori od drugih zemalja jugoistočne Evrope, ali je upozoravajuća činjenica da kod više od 70 procenata obolelih lečenje ne daje rezultate - kaže u intervjuju "Novostima" profesor dr Branislava Ivanović, internista-kardiolog i načelnica Odeljenja za ispitivanje i lečenje hipertenzije i komplikacija na Klinici za kardiologiju Kliničkog centra Srbije. - To znači da kod ovih pacijenata nismo uspeli da, u većini merenja, spustimo sistolni pritisak ispod 140, i dijastolni ispod 90 milimetara živinog stuba. Za njih se smatra da imaju rezistentnu hipertenziju.

* Da li se svaki pritisak koji se lekovima ne može spustiti smatra rezistentnom hipertenzijom?

- Rezistentnom se smatra hipertenzija kod koje terapija od najmanje tri leka, od koje je jedan diuretik, nije dala odgovarajuće rezultate, odnosno nisu postignute ciljne vrednosti pritiska. Samo u mojoj ambulanti imam oko 70 pacijenata kojima vrednosti "gornjeg" - sistolnog pritiska idu iznad 180, a "donjeg" - dijastolnog su veće od 110. Ovim pacijentima ni uz pet grupa antihipertenziva ne uspevam da smanjim pritisak.

* Da li je možda način života razlog što kod njih terapija nema efekta?

- Svi pomenuti pacijenti su uspeli da smanje telesnu težinu, odnosno indeks telesne mase da dovedu na vrednost manju od 25, redukovali su unos natrijum-hlorida na ispod pet grama na dan, smanjili su unos alkohola na dve doze za muškarce i jednu dozu za žene, i među njima nema pušača.

* Zašto onda terapija kod njih nema uspeha?

- Fizička aktivnost je kod većine ovih pacijenata problem i donekle neadekvatna ishrana. A kod nekih jednostavno organizam ne reaguje na terapiju.

* Kako dolazi do rezistentne hipertenzije?

- Najčešće je u osnovi nelečena primarna hipertenzija. Nije lečena zato što je kod većine bolesnika asimptomatska i neblagovremeno otkrivena. Tako može da se desi da od hipertenzije koju smo mogli da korigujemo u početku, kod pacijenta dođe do promena na malim krvnim sudovima, a na to mali broj lekova deluje. Upravo te promene na malim krvnim sudovima su delom odgovorne za loš odgovor na terapiju.

* Da li osim lekova postoji neka druga terapija koja bi možda dala bolje rezultate?

- Jedno vreme u svetu se pokušalo i sa vakcinom, ali to nije dalo očekivane rezultate. To je vakcina koja je rađena protiv određenog receptorskog sistema, i kojom je jedan od mehanizama porasta krvnog pritiska uspešno blokiran. Ali taj mehanizam, koliko je odgovoran za povećanje vrednosti krvnog pritiska, toliko je odgovoran i za održavanje normalnih vrednosti pritiska u specifičnim situacijama kakva je gubitak krvi. Kod jednog od 72 pacijenta koji su bili uključeni u istraživanje izostanak kompenzatornog povećanja pritiska u krvarenju nakon saobraćajne nesreće se završio fatalno.

* Koliko je uspešna simpatička denervacija, koja je kao metoda uvedena i kod nas?

- To je takozvana kateter ablacija nervnih završetaka na nivou bubrežnih arterija. To je inače, veoma skupa metoda, a mi smo je relativno kasno uključili u naš sistem lečenja i to onda kada smo dobili rezultate dugoročnog praćenja pacijenata u svetu, koji nisu baš ohrabrujući. Jedan od italijanskih stručnjaka koji je učestvovao u studiji utvrdio je da kod ovako tretiranih pacijenata dolazi do reinervacije, tako da je i ova metoda pod znakom pitanja.

* Postoji li nešto što bi moglo da bude uspešnije od svih navedenih tretmana?

- Postoji jedna tehnika, koja još nije usavršena, sa baroreceptorskom stimulacijom. Pokušava se naime, indirektna stimulacija centralnog nervnog sistema u regulaciji vrednosti krvnog pritiska. Međutim, još nije sasvim usavršeno precizno pozicioniranje elektrode. Ono što izgleda lako u laboratorijskim uslovima nije lako primeniti u stvarnom životu. Ova metoda je još uvek u povoju, ni drugi veći centri u svetu nemaju značajnija iskustva sa tom vrstom lečenja. Na kraju se svodi na to da nama, ipak, ostaju samo lekovi.

* Da li je medikamentna terapija univerzalna i koliko je teško pronaći pravu kombinaciju kod svakog pacijenta?

- Nema optimalnog leka, nema jedinstvene terapije. Svaki pacijent odogovara na terapiju na svoj način, a mi nikad ne znamo kako će i da li će ta terapija imati efekta. Jedan pacijent će idealno odgovoriti na jednu grupu lekova, dok kod drugog ta ista terapija neće imati nikakvog efekta. Zato je individualan pristup značajan preduslov uspešnog lečenja.

* Koliko dugo može da traje traženje prave terapije?

- Ponekad i godinama. Dodatni problem je što kod ovih pacijenata zbog stalnog visokog pritiska dolazi do progesivnog oštećenja ciljnih organa. To znači da su strukturno i funkcionalno pogođeni srce, zatim celo vaskularno korito, bubrezi, očno dno. Kad do toga dođe, terapiju moramo prilagoditi nađenom oštećenju organa. Nije svejedno da li pacijent uz rezistentnu hipertenziju ima i povećanje mase srčanog mišića, zatim, ako ima zadebljanje zida karotidne arterije, ili dijabetes. Svim tim komplikacijama se prilagođava terapija. Nije retko da pacijenti imaju rezistentnu hipertenziju i koronarnu bolest ili cerebrovaskularnu bolest sa progresivnim bubrežnim popuštanjem.

* Da li je onda sa postojećim lekovima uopšte moguće kontrolisati hipertenziju?

- U ovom momentu ne zaostajemo za svetom kad je u pitanju izbor lekova. Ne postoje novi lekovi, mada se u pojedinim grupama lekova pojavljuju neki novi oblici, ali neće tu biti ništa revolucionarno da bismo očekivali značajne pomake u lečenju.

RIZIK OD SRČANIH BOLESTI

* U kakvom su riziku pacijenti sa rezistentnom hipertenzijom?

- Oni su u većem riziku od koronarne i cerebrovaskularne bolesti, bubrežne insuficijencije, nego oni bolesnici koji imaju dobro kontrolisanu arterijsku hipertenziju.

ŽENE PODLOŽNIJE

* KO je skloniji rezistentnoj hipertenziji, žene ili muškarci?
- Moje iskustvo je da su rezistentnoj hipertenziji podložnije žene, možda zato što su žene nemarnije prema svom zdravlju nego muškarci. One se obraćaju lekaru u velikom broju slučajeva kada već dođe do komplikacija.

(Novosti)

 

[crvendac_011]

Start terapije čim gornji pritisak pređe 130

Stručnjaci na osnovu 20-godišnje studije koja je obuhvatila više od 600.000 ljudi zahtevaju da se promene smernice za lečenje arterijskog krvnog pritiska. Hipertenzija je vodeći uzrok srčanih oboljenja i moždanog udara

SMERNICE za lečenje arterijskog krvnog pritiska treba revidirati, upozorili su stručnjaci koji su, na osnovu 20-godišnjeg ispitivanja, utvrdili da se mogu spasti milioni života spuštanjem praga za lečenje ove bolesti. Studija je, naime, pokazala da svako smanjenje sistolnog krvnog pritiska za 10 milimetara živinog stuba (mmHg) smanjuje rizik od srčanog udara za petinu.

Takođe, spasli bi se milioni života davanjem lekova za snižavanje krvnog pritiska ljudima koji imaju povećan rizik od srčanog i moždanog udara, čak i ako imaju normalan pritisak, naglasili su istraživači.

Na osnovu analize 123 medicinska ispitivanja koja su obuhvatila više od 600.000 ljudi tokom dve decenije, stručnjaci zahtevaju hitno preispitivanje postojećih smernica za lečenje, prenosi britanski "Gardijan".

- Naši rezultati jasno pokazuju da lečenje krvnog pritiska na nižem nivou nego što se trenutno preporučuje može u velikoj meri da smanji pojavu kardiovaskularnih bolesti - rekao je vodeći autor studije Kazem Rahimi sa Univerziteta u Oksfordu. - To bi, potencijalno, moglo da spase milione života.

Arterijski krvni pritisak se izražava kao odnos gornjeg (sistolnog) i donjeg (dijastolnog) pritiska. Prvi broj pokazuje kakav je pritisak unutar arterija kada srce kuca, a drugi pritisak između otkucaja, kada srce miruje i puni se krvlju. Naime, pri svakom izbacivanju krvi iz leve srčane komore pritisak raste, i polako opada u periodu između dve kontrakcije kada se krv uliva iz pretkomora u komore i srce priprema za novu kontrakciju.

Prema Američkom udruženju za srce (American Heart Association), normalan pritisak je do 120/80 milimetara živinog stuba, a smatra se povišenim kada vrednosti pređu 140/90. Studija je, međutim, pokazala da svako "spuštanje" sistolnog krvnog pritiska za 10 mmHg smanjuje rizik od srčanog udara za petinu, moždanog udara i srčane slabosti za četvrtinu, a rizik od prerane smrti uopšteno za 13 odsto.

- Treba naglasiti da su ovi pozitivni efekti uočeni kod brojnih pacijenata visokog rizika, kojima je, za početak, krvni pritisak bio smanjen na vrednosti niže od 130 mmHg - objasnili su istraživači, uz napomenu da su pacijenti sa visokim rizikom svi kod kojih u anamnezi postoje srčane ili arterijske bolesti, šlog, dijabetes ili srčana insuficijencija.

Zbog toga naučnici zahtevaju reviziju svih smernica za lečenje arterijskog krvnog pritiska, naročito kod pacijenata sa visokim rizikom, a terapiju treba započeti kada je sistolni pritisak 130 mmHg.

- Naši rezultati ukazuju na neophodnost snižavanja krvnog pritiska kako bi sistolni bio manji od 130 mmHg - navodi se istraživanju. - Visoki krvni pritisak je vodeći uzrok srčanih oboljenja i moždanog udara, od kojih boluje više od milijardu ljudi širom sveta, a umire oko 9,4 miliona svake godine.

Doktor Tim Čiko, kardiolog Univerziteta u Šefildu, koji nije učestvovao u istraživanju, smatra da će prednosti ovakvog pristupa za osobe koje imaju normalan krvni pritisak zavisiti od individualnih faktora rizika za bolesti srca i za moždani udar.

- Na primer, kod osoba koje su u manjem riziku, smanjenje za 20 odsto neće biti tako značajno, a verovatno neće biti ni isplativo - rekao je dr Čiko posredstvom Medija centra za nauku. - Ali, kod osoba koje imaju veći rizik, na primer već prisutne kardiovaskularne bolesti, dijabetes ili pušenje, smanjenje rizika za 20 odsto je veoma značajno, jer se tako spasava mnogo života.

ZA LEČENjE HIPERTENZIJE KORISTI SE VIŠE OD 200 RAZLIČITIH LEKOVA KOJI SU PODELjENI U VIŠE KATEGORIJA:

Diuretici izbacuju višak tečnosti i snižavaju krvni pritisak. Koriste se kod nekomplikovane hipertenzije, sami ili u kombinaciji sa drugim antihipertenzivima.

Kalcijum antagonisti, blokirajući ulazak kalcijuma u glatke mišiće arterijskih zidova, šire krvne sudove, i na taj način snižavaju krvni pritisak.

ACE inhibitori blokiraju stvaranje angiotenzina 2, snažnog vazokonstriktora koji sužava krvne sudove i povećava krvni pritisak.

AT inhibitori deluju slično kao i ACE inhibitori, ali sprečavaju da se angiotenzin 2 veže za svoje receptore u mišićima zidova krvnih sudova.

Beta-blokatori blokiraju vezivanje adrenalina i noradrenalina, hormona nadbubrežne žlezde koji izazivaju skok krvnog pritiska, za beta receptore. Ovi lekovi usporavaju i sprovođenje električnih nadražaja u srcu, i usporavaju srčanu frekvencu.

Centralni agonisti alfa-2 receptora kontrolišu centar simpatičkog nervnog sistema u mozgu.

Alfa-blokatori blokiraju alfa receptore i na taj način šire krvne sudove i dovode do pada krvnog pritiska.

Periferni arterijski dilatatori deluju direktno na glatke mišiće arterija, šire ih, i tako snižavaju krvni pritisak.

SIMPTOMI HIPERTENZIJE

* glavobolje, naročito u potiljačnom predelu,
* nesvestica,
* zujanje u ušima,
* nestabilnost pri hodu,
* bol ili slične senzacije u grudima,
* nedostatak vazduha,
* osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca

Izvor: Večernje novosti

 

[crvendac_011]

Sok od cvekle obara pritisak

Nitrat, ključni sastojak cvekle, koji se, inače, nalazi i u zelenom lisnatom povrću, odgovoran je za regulisanje krvnog pritiska, pokazalo je najnovije istraživanje

Svakodnevno unošenje pola decilitra soka od cvekle u znatnoj meri snižava krvni pritisak, tvrde stručnjaci iz Britanskog udruženja osoba sa hipertenzijom, na čelu sa profesorom dr Grahamom Mekgregorom. Nitrat, ključni sastojak cvekle, koji se, inače, nalazi i u zelenom lisnatom povrću, odgovoran je za regulisanje krvnog pritiska, pokazalo je najnovije istraživanje.

Do ovakvog zaključka došli su tako što su grupi zdravih osoba dali da popiju pola decilitra soka od cvekle. Posle samo sat vremena njihov pritisak se snizio. Pozitivan učinak bio je još veći posle tri sata, a primećivao se i nakon 24 časa.

S obzirom na to da danas u svetu više od 25 odsto odraslih ljudi boluje od hipertenzije, sa stalnom tendencijom rapidnog rasta, ovo otkriće moglo bi da ima veliki značaj u terapiji povišenog pritiska, ističu britanski stručnjaci. Oni takođe savetuju da sok od cvekle kao i zeleno lisnato povrće budu redovno zastupljeni u ishrani, jer ove namirnice blagotvorno deluju na kompletan kardiovaskularni sistem.

(Novosti)

 

[RSDeki]

Izvor:travarisrbije.com
Hipertenzija
kategorija: Srce i krvni sudovi
Hipertenzija je akutna ili hronična bolest u kojoj je povišen arterijski krvni pritisak. Često nema prepoznatljive simptome, zbog čega se naziva i „tihim ubicom“. Posledice akutne hipertenzije su najčešće moždana krvarenja, dok se kod hronične hipertenzije najčešće ispoljavaju na bubrezima, mozgu i oku. Prema uzroku nastanka, postoje dve vrste hipertenzije: esencijalna i sekundarna. Uzrok esencijalne hipertenzije je idiopatski (nepoznat). Nema nikakvih klinički ili laboratorijski prepoznatljivih oboljenja koji je mogu prouzrokovati, ali se ubraja u 95% svih klinički otkrivenih hipertenzija, što je navelo naučnike na pretpostavku geneteske predispozicije. U sekundarnoj hipertenziji se može naći uzrok (npr. oboljenja bubrega, nadbubrežne žlezde itd), ali ovo objašnjava samo 5% otkrivenih hipertenzija. Prema trajanju, hipertenzije se klasifikuju kao: akutne (par sati do par dana) i hronične (višemesečne ili trajne).

Arterijski pritisak je strogo kontrolisana fiziološka varijabla i konstantno se održava u okvirima normalnih intervala, ali se u toku 24 sata može približiti ekstremnim vrednostima (bilo u smislu povišenja ili sniženja vrednosti) iz različitih uzroka (npr. teška fizička aktivnost). Ukoliko su vrednosti trajno povišene, kažemo da dolazi do stanja hipertenzije. Pritisak varira u odnosu na srčani ciklus - najviši je tokom sistole, a najniži tokom dijastole. Razlika između ovih pritisaka je hidrodinamička sila koja uslovljava tok krvi kroz krvne sudove - pulsni pritisak. Vrednosti normalnog arterijskog pritiska su statistički određene i variraju na osnovu uzorka, rase i uzrasta, pa prema tome i između pojedinih država i zdravstvenih sistema, ali su ipak najšire prihvaćeni kriterijumi Svetske zdravstvene organizacije (SZO) prema kojima se vrednosti sistolnog arterijskog pritiska više ili jednake 140 mmHg i/ili dijastolnog arterijskog pritiska više ili jednake 90 mmHg, dobijene u tri uzastopna, adekvatna merenja tokom 1-3 nedelje smatraju hipertenzijom.

Lečenje - recepti:

• Kukuruzna svila, hajdučka trava - po dve kašike; list šumskih jagoda - jedna kašika, đurđevak – jedna kašičica. Sve dobro promešati i jednu kašiku preliti s 3 decilitra ključale vode. Ostaviti da stoji poklopljeno 10-15 minuta, zatim ocediti, pčelinjim medom zasladiti i piti toplo triput na dan pre jela po jednu šolju, ili svaki sat-dva po nekoliko gutljaja. Uzimati 20 dana u mesecu. Zatim drugi mjesec opet 20 dana itd.

• Pola kašičice glogovog cveta samlevenog u prah pomešati sa malo šećera i popiti sa malo vode dva puta dnevno.

• Narendati presnu proletnju ranu cveklu i pomešati sa sokom od limuna. Dnevno pojesti po mali tanjirić.

• U pola litre alkohola 96% stavi se 5 kašika glogovog cveta. Bocu dobro začepiti i dnevno barem jednom protresti. Nakon 10 dana se ocedi. Od toga leka uzima se dnevno dva puta po 20 kapljica razređeno s malo vode. Ukoliko bolesnik pati od nesanice neka uzme uveče pre spavanja 40 kapi, opet razređeno s malo vode. Taj lek je dobar i za umirenje srca.

• Imela, hajdučka trava, cvet od gloga i kamilice – u jednakim delovima dobro promešati. Sve dobro promešati i jednu kašiku preliti s 3 decilitra ključale vode. Ostaviti da stoji poklopljeno 10-15 minuta, zatim ocediti, pčelinjim medom zasladiti i piti toplo triput na dan pre jela po jednu šolju, ili svaki sat-dva po nekoliko gutljaja.

• Velika glavica bijelog luka kuva se 10 minuta u pola litre vode. Kad se ohladi, nalije se u bocu i doda 3 poveća limuna. Pije se svaki dan natašte - po mala čašica.

• Dobro je skuvati čaj od peršuna (list i korijen) – 2 kašike na dva decilitra vode kuva se 5-10 minuta, a zatim pojede i popije. Uzima se triput dnevno po jedna šolja.

• Bolesnici neka jedu 2-3 dana samo neslani kuvani pirinač bez ikakve druge hrane. Pirinač se mora tako dugo kuvati dok ne postane sasvim kašast.

• Uzeti jednu kašiku imele (suvo lišće i grančice) i staviti u čašu sa 2 decilitra hladne vode. Ostaviti da stoji preko noći poklopljeno. Piti 3 puta na dan.

 

[crvendac_011]

Lečite li hipertenziju na pravi način: Pijete lekove, a pritisak skače...

Neuspešnoj terapiji doprinosi neodgovornost pacijenata, ali i nedovoljna angažovanost lekara. Ovu bolest ima čak 31,5 odsto stanovništva u Srbiji

HIPERTENZIJU zovu "tihi ubica", jer, ako se ne uzima terapija, vremenom oštećuje krvne sudove i srce, može da izazove kobne posledice. Povišen krvni pritisak nipošto ne bi trebalo ignorisati, a zbog stresnog života i nepravilne ishrane javlja se i kod mladih.

Uz pravu dijagnozu i izbalansiranu terapiju, može da se kontroliše, a pacijent poštedi brojnih neželjenih efekata i komplikacija. Ipak, to nije uvek jednostavno, jer bolest može da bude prisutna tri do pet godina bez tipičnih simptoma, pa se ne reaguje na pravi način i na vreme.

- Hipertenzija je hronična, doživotna i nezarazna bolest, ali ima mnoštvo simptoma pa je često povezuju sa drugim obolenjima. U početku se uglavnom javljaju česte glavobolje, osećaj pulsiranja, zujanje u ušima, napetost u glavi, crvenilo lica. Ponekad je prisutno zamaranje, pritisak u grudima, dok se kod pojedinaca javljaju aritmije, preskakanje i lupanje srca. Ako ne reaguju na ove simptome, pacijenti gube dragoceno vreme i mogućnost da se na najjednostavniji način leče - objašnjava profesor dr Dragan Simić, načelnik Odeljenja za aritmologiju i kliničku kardiologiju Klinike za kardiologiju III Kliničkog centra Srbije.

* Koliko je hipertenzija rasprostranjena kod nas i u svetu?

- Prema podacima, hipertenziju ima 31,5 odsto našeg stanovništva, a obimno istraživanje na području jugoistočne Evrope pokazalo je velika odstupanja u svim zemljama kada je reč o lečenju ove bolesti. U Srbiji se adekvatno leči 23,3 procenta osoba koje imaju ovaj problem, a nelečenih ne bi smelo da bude uopšte, s obzirom na to da se kod hipertenzije dijagnoza najlakše postavlja i leči, uz gotovo neograničen izbor lekova. Uprkos tome, pacijenti često nisu dobro lečeni. Svaki čovek je priča za sebe i zahteva posebnu terapiju i ne može se nekoliko lekova propisavati svim pacijentima. Zato mnogi nemaju adekvatnu terapiju.

* Osim neodgovarajućih lekova, koji su još parametri neadekvatne terapije?

- Prisutan je nedostatak uputstava za praćenje. Pacijet bi trebalo da prilikom svake posete lekaru ima aparat za pritisak kod sebe i donese uredno ispisane vrednosti izmerenog pritiska do tada, a lekar bi trebalo merenjem na svom aparatu da proveri njegovu tačnost. Ovo se u praksi, nažalost, ne radi. Za mnoge stvari krivi su i pacijenti, jer nisu spremni da promene način života i primene higijensko-dijetetski režim na bazi neslane i nemasne hrane, redukuju telesnu težinu, pojačaju fizičku aktivnost makar u vidu šetnje, prestanu da puše, konzumiraju alkohol i što je moguće više izbegavaju stres. Većina ljudi ne razmišlja, niti želi da sagleda moguće ozbiljne posledice.

* Koliko pacijenata disciplinovano sprovodi terapiju?

- Čak 45 odsto pacijenata ne uzima terapiju na propisan način. Lekove piju neredovno, pogotovo u početku, jer ne shvataju da je to ovo dugotrajna bolest, sa nejasnim simptomima i bez bolova. Mnogi u startu slede uputstva lekara, ali već nakon mesec ili dva, kada im bude bolje, samoinicijatvno smanjuju dozu. Nakon šest meseci, više od 70 odsto prekida terapiju, što je potpuno pogrešno. Za ovakvo ponašanje dobrim delom kriva je i inertnost lekara. Sa pacijentom neguju distanciran odnos, pa se bolesni suzdržavaju da postave pitanja, a pojedini doktori imaju i dozu straha prilikom korigovanja lekova, kada za tim postoji potreba. Drugi, opet, ignorišu činjenicu da njihov pacijent nema dobro regulisan pritisak uprkos terapiji.

* Šta podrazumeva dobro lečenje povišenog krvnog pritiska?

- Dobro lečen pritisak ima vrednost 140 sa 90, dok bi kod dijabetičara trebalo da bude 130 sa 85. Sve preko toga mora da se leči. Da bi se došlo do ovih vrednosti, lečenje treba da se sprovodi "korak po korak", uz poštovanje starosne dobi. Jedna vrsta lekova se daje mlađima od 55 godina, a druga starijima. Počinje se sa monoterapijom, odnosno jednim lekom, a on se određuje u zavisnosti od godina, pola i drugih parametara. Nakon određenog vremena, dodaje se još jedan lek, potom i treći. Ako nema dodatnih zdravstvenih problema, lečenje hipertenzije se sprovodi sa najviše tri leka.

* Kada se daje više lekova antihipertenziva?

- Određeni broj pacijenata je rezistentan na lekove. Malo je takvih, ali je problem što im se pritisak ne spušta ispod 150 sa 90 i kada uzimaju redovno terapiju. Njima se obično propisuju maksimalne doze od četiri vrste leka. Postoji i grupa hipertoničara, kojima drastično skače pritisak noću dok spavaju, kada je organizam opušten. Noćni skokovi mogu biti opasni jer se teško koriguju. Zato je najbolje, ukoliko se to dešava, da udarne doze leka uzimaju pred spavanje.

* Kakva je terapija kada pritiska skače u jutarnjim satima?

- Ukoliko dolazi do velikog skoka pritiska ujutru, pacijenti bi najmanje jedan lek trebalo da uzmu čim se probude. Najbolje je da imaju pripremljenu vodu i lek na stočiću pored kreveta. Ostale lekove koji regulišu pritisak, mogu da uzmu pošto ustanu, pre doručka. Jutarnji skokovi pritiska su opasni jer mogu da dovedu do moždanog udara, pa takvim pacijentima nije lako jer su svesni da njihovo stanje ne može da se izleči. Zato nije neobično da se posle izvesnog vremena promene i psihički, postanu depresivni.

TABLETA "DVA I TRI U JEDAN"

NAJEFIKASNIJE lečenja hipertenzije trenutno predstavljaju kombinovani lekovi "dva u jedan" i "tri u jedan". Pacijent uzima samo jedan lek, u kojem se nalaze dve ili tri aktivne supstance. On zamenjuje više medikamenata, pri čemu se brže postižu bolji rezultati, a pacijent se oseća daleko bolje. Međutim, iako efikasniji, racionalniji i jeftiniji, za većinu naših pacijenata ovaj lek je skup. Jeste na pozitivnoj listi, ali većinu novca mora da izdvoji pacijent, jer je učešće Fonda malo - kaže dr Simić.

STRESAN POSAO, NESANICA, SEKSUALNI PROBLEMI

SVE veći broj mladih, zaposlenih ljudi pati od takozvane radnozavisne hipertenzije. Imaju između 30 i 40 godina, 10, 15 pa i 20 kilograma viška, uglavnom sede po čitav dan i neodgovorno se hrane. Oni su napeti, anksiozni i nervozni, zbog čega dolazi do skokova krvnog pritiska, preskakanja srca, ubrzanog pulsa. Ova hipertenzija je posebno izražena na poslu, zbog ekstremne opterećenosti i brojnih obaveza, koje nisu u stanju da na vreme završe.

Velike kompanije, banke i druga preduzeća su puna takvih primera, posebno tamo kada je radno vreme duže od propisanog, uz gomilu obaveza. U želji da sve završe, ljudi su u stalnom stresu, što izaziva hipertenziju, koje nakon posla nema. Njima je potreban lek koji obara pritisak i smiruje srce, ali i relaksant za opuštanje i dobar san. Međutim, ti lekovi mogu da dovedu do seksualne disfunkcije, koja je za mladu osobu poražavajuća. O tome bi takođe trebalo razgovarati sa pacijentom, jer im je određen betablokator neophodan - naglašava sagovornik "Života plus".

(Novosti)

 

[Receptor]

Dobar članak za nas "hronične" a i sve ostale. Poučno ga je pročitati. Hvala.

 

[crvendac_011]

Kad mraz stegne, pritisak ide u nebo! A vi treba da radite sledeće!

Hronični bolesnici, pa samim tim i oni koji pate od visokog krvnog pritiska teško podnose niske temperature. Kad nastupe ledeni dani, zbog hladnoće se znatno pogoršavaju tegobe kod hroničnih bolesnika. To se naročito odnosi na starije pacijente koji pate od koronarnih bolesti ili angine pektoris.

Izađite na sneg ali ne preterujte sa aktivnostima

– Po zakonu fizike koji kaže da se tela na toploti šire, a na hladnoći skupljaju sledi da je normalno da hipertoničarima hladno, zimsko vreme nikako ne prija. Zbog hladnoće se krvni sudovi sužavaju što otežava protok krvi te dolazi do skoka vrednosti krvnog pritiska. Povećanju pritiska u velikoj meri doprinosi i nepravilna ishrana, odnosno slani i masni obroci, kakvi dominiraju na našim trpezama u ovom periodu godine – kaže dr Miodrag P. Dikić, specijalista interne medicine, interventni kardiolog u KCS.

Terapiju menja samo doktor

Svima koji pate od visokog pritiska naš sagovornik preporučuje da se maksimalno suzdržavaju od konzumiranja takve hrane i da zaborave na sve namirnice u kojima je glavni konzervans so jer takva hrana dovodi do povećanja vrednosti pritiska.

– Ako se pacijent čuva, i lekovi bolje pomažu. Uobičajena doza lekova obično nije dovoljna kada nastupe velike temperaturne promene, kada organizam treba da se prilagodi novim vremenskim prilikama. Za one koji nisu imali problem s visokim pritiskom, važno je da ga prepoznaju. Zato ne smeju da zanemare zujanje u ušima, nestabilnost pri hodu, potiljačnu, čeonu ili temenu glavobolju kao i nepravilan ili ubrzan rad srca. Pacijenti koji već imaju terapiju nikako ne treba na svoju ruku da je menjaju već moraju da se obrate svom izabranom lekaru. Isključivo po preporuci svog lekara mogu da menjaju propisanu terapiju – kaže dr Dikić.

Usporite korak

Zimi češće dolazi do šloga i infarkta upravo zbog viših vrednosti arterijskog krvnog pritiska, objašnjava dr Dikić uz preporuku da pacijenti koji pate od hipertenzije moraju da se čuvaju jakog mraza.

– Poželjno je da izbegavaju izlazak napolje u jutarnjim i večernjim satima, kada su temperature najniže. Naravno, to ne znači da treba da se zatvore u kuću već da pametno organizuju vreme izlaska iz kuće. Šetnja će prijati i ovim pacijentima, ali pod uslovom da nije preterano hladno i da ne hodaju prebrzo. Najbolje je da šetaju oko podneva, kada je najtoplije, i to bez žurbe – savetuje naš sagovornik.

Zahvaljujući dr Nadi Macuri i vrapci na grani znaju šta je slojevito oblačenje. I naš sagovornik se slaže da su kapa, rukavice i dobra obuća obavezni jer telo najlakše gubi temperaturu upravo preko glave, šaka i stopala.

Ne junačite se

– Treba stalno ponavljati da intenzivnije fizičke aktivnosti, nošenje velikog tereta, trčanje, pa i ubrzani hod, mogu da budu opasne za pacijente koji imaju visok krvni pritisak, pa bi to trebalo izbegavati.

Osim toga, dodaje naš sagovornik, hipertoničari zimi treba da jedu češće, manje i lagane obroke. Idealno je da ishranu obogate voćem i povrćem, ali ne smeju da zaborave ni tečnost. Najbolje je da piju negaziranu vodu i lake biljne čajeve bez šećera.

Ponekad je, kaže dr Dikić, skok pritiska praćen vrtoglavicom i mučninom, a ako nastupe komplikacije, može da dođe do slabosti, utrnulosti ili oduzetosti dela tela, otežanog govora i drugih simptoma koji ukazuju na to da se radi o šlogu kao jednoj od najčešćih komplikacija.

(Blic Žena)