Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
PENJANJE UZ VERTIKALNE ZIDOVE OBIČNO nije ničiji svakodnevni posao, ali za (američke) vojnike koji treba brzo da se popnu uz neki zid, studentski tim „Uspinjući agrarci“ (Ascending Aggies), sa državnog univerziteta Jute (Utah State University, USU), napravio je portabl vakuumski ruksak i rukavice u vidu lopatica sa sisaljkama i uzengijama, koji to omogućavaju.
Njihov Lični vakuumom potpomognut penjač (Personal Vacuum Assisted Climber, PVAChttp://www.usu.edu/ust/index.cfm?article=51155) u osnovi je par vakuumskih motora napajanih baterijama koji su povezani s dve usisavajuće lopatice pomoću kojih se penjete uza zid kao hobotnica. Koliko god ovo zvučalo kao blesava ideja uređaj zapravo veoma efikasno radi.
Pošto radi na principu sisaljki može da prione uz svaku površinu, bez obzira da li je u pitanju staklo, beton ili cigla. Naravno, pravi izazov je bio da se stvori dovoljno velika razlika pritisaka i dovoljno dobro zaptivanje koje omogućava držanje za zid. Sila usisavanja koju stvara ovaj vakuumski ruksak toliko je velika da može da drži teret od 225 do 325 kilograma.
Ideja je da se s ovim ruksakom od dvadesetak kilograma najpre popne jedan vojnik i potom na vrhu postavi čekrk s konopcem (težak dodatnih desetak kilograma) pomoću kojeg će se popeti i drugi.
Jedini problem je što ovaj usisivač nije nimalo tih, već se čuje kao i svaki normalan kućni usisivač, tako da će verovatno svako u zgradi koju pokušavaju da osvoje što neprimetnije, odmah primetiti da se nešto dešava i neće na to obratiti pažnju jedino ukoliko je navikao da neko redovno koristi usisivač kad to drugi ukućani najmanje očekuju.
Sistem je radio toliko dobro da je pobedio druge 33 skalamerije, uključujući jednu sličnu Betmenovoj kuki s konopcem, na takmičenju u penjanju uza zid visok 30 metara, koje je organizovalo američko vazduhoplovstvo. U uslovima takmičenja se tražilo da se četvorici vojnika omogući da se popnu na vrh za 20 minuta s uređajem lakšim od 10 kilograma. Svaki tim dobio je po 20.000 dolara i devet meseci da razvije svoje rešenje.
Pobednički petnaestočlani tim je dobio 100.000 dolara da nastavi razvoj. Očekuje se da će taj novac najpre iskoristiti da ga utišaju, a potom i da ga dodatno optimizuju, jer je trenutno previše jak i ne toliko efikasan koliko treba da bude (njegova četvorka podeljena u dva para popela se za 28 minuta, baš kad su baterije počele da posustaju). Naravno, gledaće i da mu smanje težinu (jer nisu zadovoljili postavljeni kriterijum) i učine da bude nešto tanji. Spajdermen jeste pobedio Betmena, ali ne sme prestati da trenira.
FINSKI PROIZVOĐAČ MOBILNIH TELEFONA, kompanija Nokia, saopštila je da će u okviru restrukturiranja kompanije do kraja 2013. godine otpustiti oko 10.000 zaposlenih iz svojih pogona širom sveta, ali i prodati svoju podružnicu Vertu, koja proizvodi luksuzne mobilne telefone.
Restrukturiranja u Nokiji predstavljaju pokušaj smanjenja troškova poslovanja, ali i promenu strategije prema kojoj će se kompanija u narednom periodu više pažnje posvetiti pametnim telefonima s operativnim sistemom Windows Phone.
Nokia je saopštila i da namerava da kupi švedsku kompaniju Scalado, koja razvija softver za snimanje i obradu digitalnih fotografija. Pored toga, planira i da razvije sopstvenu platformu za lokacijske usluge kako bi svojim pametnim telefonima iz serije Lumia dodala neke napredne mogućnosti u pogledu navigacije i vizuelnog pretraživanja.
Što se tiče smanjivanja troškova, Nokia planira da zatvori svoje istraživačko-razvojne centre u Ulmu (Nemačka) i Barnabiju (Kanada), dok će isti takav centar u finskom gradu Salo nastaviti da radi. Ipak, proizvodni pogon u Salu će biti zatvoren.
Nokia je u aprilu objavila da je ostvarila prihod od 7,4 milijardi evra, što je za 29% manje nego u istom mesecu 2011. Kompanija je u aprilu zabeležila gubitak od 929 miliona evra, dok je godinu dana ranije imala profit od 344 miliona evra. Ovi loši rezultati su posledica slabe prodaje jeftinijih modela mobilnih telefona, ali i pametnih modela sa Symbianom. S druge strane, prodaja modela s Windowsom Phone još uvek ne predstavlja značajniju stavku u prihodu kompanije.
Što se tiče kompanije Vertu, čija specijalnost je redizajniranje mobilnih telefona putem kombinovanja najnovijih dostignuća na polju visoke tehnologije sa prefinjenim zanatskim i umetničkim radovima, ona će biti prodata švedskom privatnom investicionom fondu EQT VI.
Nokia predviđa da će smanjenjem broja zaposlenih i snižavanjem troškova, do kraja 2013. godine ostvariti uštedu od oko 1,6 milijardi evra.
Sonijev analizator ćelija koristi Blurej tehnologiju
Izvor: Micro.rs
SONI JE U PONEDELJAK OBJAVIO DA će na jesen ponuditi nov medicinski uređaj koji koristi njegovu optičku tehnologiju Blurej (Blu-ray) da analizira i razvrstava različite vrste ćelija. Njegov „razvrstač ćelija“ SH800 (Cell Sorter SH800) je, uslovno rečeno, jeftin protočni citometar, uređaj koji laserskim zrakom osvetljava ćelije koje prolaze kroz majušni kanal i potom analizira odbijeni zrak kako bi brzo odredio njihovu veličinu i vrstu. Kompanija kaže da je to proces sličan očitavanju odbijene plave laserske svetlosti korišćene za osvetljavanje Blurej diskova koji se vrte velikom brzinom.
Suočen s višegodišnjim velikim finansijskim gubicima, Soni je morao da ograniči neke od svojih ranijih poslova, među kojima je, na primer, proizvodnja ekranskih panela za televizore. Međutim, kompanija sada želi da iskoristi ključne tehnologije koje je razvila za elektroniku široke potrošnje, naročito u oblasti optičkih komponenata, i uključi ih u medicinsku tehnologiju i druge oblasti.
Proteklih godina Soni je kupio nekoliko proizvođača medicinskih uređaja. U septembru je kupio američku kompaniju Mikroniks (Micronics), koja proizvodi prenosive uređaje za testiranje telesnih tečnosti kao što su krv i pljuvačka, a 2010. kompaniju Ajcit Mišen teknolodži (iCyt Mission Technology), proizvođača uređaja za razvrstavanje ćelija.
Razvrstavač ćelija koji je najavio u ponedeljak prvi je rezultat nastao kombinovanjem njegove Blurej tehnologije i onoga čime raspolaže Ajcit. Taj novi uređaj je tri puta manjih dimenzija od sličnih uređaja drugih proizvođača (55 x 55 x 72 cm), a uz to je i znatno jednostavniji za korišćenje, tako da će ga ponuditi privatnim istraživačkim laboratorijama kao niskobudžetnu alternativu, jer će jedan primerak koštati svega dvadeset miliona jena, odnosno oko četvrt miliona dolara.
Sonijevo širenje na tržište medicinskih uređaja dodatno povećava njegov ionako širok asortiman poslovanja, po kome se izdvaja od ostalih proizvođača u oblasti elektronike. U poslednje vreme je poznat uglavnom po raznim proizvodima široke potrošnje i video igricama, ali valja znati da ima i velike filmske i muzičke ogranke, kao i deo koji pruža finansijske usluge.
BEOGRADSKA KOMPANIJA AB SOFT sklopila je početkom juna ugovor o uvođenju AB Soft informacionog sistema u firmi SD Fashion, zastupniku Zannier grupe za Srbiju.
Zannier grupa je osnovana u Francuskoj, početkom sedamdesetih godina prošlog veka, kao mala porodična firma. Njena ciljna grupa su deca uzrasta do 14 godina, za koju postoje tri robne marke - Grain de Ble, Lisa Rose i YCC. Simpatične kreacije i kvalitet proizvoda za decu su razlog da kompanija danas ima više od 570 prodajnih objekata u najatraktivnijim tržnim centrima u 15 evropskih zemalja.
Pocetkom juna, Zannier grupa se po prvi put predstavila u Srbiji, a otvoren je prvi maloprodajni objekat u Beogradu, u tržnom centru Delta City. Uz odluku da svoj plasman proširi i na Srbiju, kompanija je ukazala poverenje firmi AB Soft u domenu poslovnog softvera.
U pripremi je novi objekat u sklopu beogradskog tržnog centra Mercator, a planira se i otvaranje maloprodajnih objekata u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, a potom i u ostalim gradovima u Srbiji. U svim ovim objektima biće uveden AB Softov informacioni sistem kao deo jedinstvenog informacionog sistema firme SD Fashion.
AB Softov poslovno-informacioni sistem omogućava brzo i jednostavno uvođenje u rad korišćenjem standardnih modula za praćenje i rad maloprodaje. Modul POS (point of sale) je na najoptimalniji način uklopljen u ostatak informacionog sistema, tako da se u svakom trenutku mogu dobiti informacije iz svih tačaka maloprodaje o efektima prodaje, rezultatima akcija, stanju na zalihama itd.
Jedna od specifičnosti sistema koji je primenjen u firmi SD Fashion je izrada namenske obrade za automatski unos i obradu uvozne kalkulacije za više hiljada artikala, na osnovu dostavljenih podataka u elektronskoj formi. Takođe, omogućena je štampa deklaracija i etiketa artikala po svakoj vrsti dokumenta.
Budući da se radi o stranoj kompaniji, mogućnosti specifičnog izveštavanja su od presudnog značaja. AB Softov poslovno-informacioni sistem omogućava u okviru standardnih modula svakom korisniku da napravi svoj set izveštaja, koristeći alate i funkcionalnosti koji su ugrađeni u sistem.
AB Softov poslovno-informacioni sistem je potpuno zaokružen i zasnovan na preko dvadeset godina iskustva i primeni u više od hiljadu kompanija iz različitih delatnosti.
SEDAM KOMPANIJA ŽELI DOMEN .NEWS, osam .music ili .movie a sedam .love. Četiri žele domen .pizza, iako je nijedna ne pravi, a samo dve žele .sex. Ovo su neka od imena sadržanih u 1930 podnetih zahteva za stvaranjem i održavanjem novih generičkih domena najvišeg nivoa (gTLD), koje je u sredu objavila Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers, ICANN), koja koordinira sistem imena domena (DNS), bira registre i definiše pravila za upravljanje imenima najvišeg nivoa kao što su .com, .org, .info i .biz.
Ime „google“ tražio je registar Čarslton roud (Charleston Road Registry) za kompaniju Gugl, zajedno sa sto drugih imena, uključujući „android"“, „gmail“, „page“, „play“, „search“, „store“ i „youtube“. Čarlston roud je jedna od ulica koja preseca Guglov kampus u kalifornijskom gradu Mauntin Vju. Ime „app“ tražilo je 13 kompanija među kojima su Amazon i Gugl.
Krajsler želi da registruje domene „chrysler“, „dodge“, „jeep“ i još neke, što je klasičan primer koji ilustruje način kako ICANN zamišlja korišćenje novih imena za promovisanje robnih marki.
Amazon, Epl (Apple), Gugl, HTC, IBM, Mikrosoft, Orakl (Oracle) i Samsung su u grupi tehnokompanija koje žele da registruju svoja imena kao domene najvišeg nivoa. Fejsbuku (Facebook) s druge strane, to nije bitno.
Uprkos očekivanju da će se voditi bitka za generička imena kao što je „cola“, ni Pepsi ni Koka-Kola ga nisu tražile, kao što nisu pokušale da to učine ni za svoja imena.
Zahteve nisu podnele samo kompanije. Ima i gradova koji su tražili da registruju svoja imena, uključujući Njujork, Pariz, Madrid, Barselonu, Melburn i Sidnej, dok Rio de Žaneiro želi samo „Rio“.
Zahtevi su pristigli iz 60 zemalja, objavio je Rod Bekstrom, izvršni direktor ICANN-a, na konferenciji za medije održanoj u sredu u Londonu. Iz severne Amerike ima ih ukupno 911, iz Evrope 675, pacifičkog dela Azije 303, Latinske Amerike 24 i Afrike 17.
Većina je ispisana latiničkim pismom, jedinim koje se moglo koristiti dugi niz godina. Međutim, u 116 zahteva traže se „internacionalizovana“ imena domena (IDN) ispisana drugim pismima, što je tek nedavno standardizovano i počelo da se koristi.
ICANN smatra da će zahvaljujući stvaranju mnogih novih imena najvišeg nivoa korisnici imati koristi, jer će se povećati konkurencija među registrima, dok kritičari kažu da će taj potez izazvati još veću konfuziju i povećati troškove kompanija koje će morati da štite svoje robne marke u znatno većem broju domena nego ranije.
Bekstrom je zato rekao da će ICANN iz sve snage nastojati da ograniči bilo kakvu konfuziju među novim imenima. „Nijedno neće ući na internet dok ne prođe rigorozno ispitivanje.“
Pored ispitivanja kojim će njegovi stručnjaci utvrđivati postoji li ikakva mogućnost izazivanja konfuzije i da li su podnosioci zahteva kadri da postanu registri, podnosioci će biti izloženi i komentarima javnosti i mogućim raspravama o robnim markama ili moralnosti zahteva.
Neki zahtevi će verovatno biti dovedeni u pitanje i zato što se radi o imenima koja su veoma popularna: 213 imena tražilo je dvoje ili više podnosilaca zahteva, tako da ih je 751 uključeno u rasprave te vrste, rekao je Bekstrom. Na primer, za ime „sucks“ zainteresovana su tri entiteta.
Prioritet će u tim slučajevima imati oni podnosioci koji nastupaju u ime veće zajednice s istim interesima. Neka od zahtevanih imena koja odlično pasuju u tu kategoriju su poslovni sufiksi „corp“, „inc“, „llc“ i nemačko „gmbh“, zatim generički termini kao „art“, „bank“, „hotel“, „radio“ i „sport“. Među 84 zahteva ove vrste nalaze se i imena kompanija koje žele da registruju svoja imena, na primer, Audi, Bugatti, Merck i Leclerc (lanac supermarketa).
ICANN će ispitati da li podnosioci tih zahteva istinski predstavljaju neku zajednicu i služe njenim interesima. Ukoliko zahtev nema prioritet na bazi zajedničkog interesa podnosiocima koji su tražili isto ime predložiće se da problem reše prijateljski, a ako to nije moguće organizovaće se aukcija.
Pošto se za svako zahtevano ime plaća 185.000 dolara, ICANN je po ovom osnovu prikupio oko 352 miliona dolara. Bekstrom je rekao da će se većina tog novca potrošiti na obradu zahteva i da nijedan dolar neće ući u njegove operativne fondove, ali će oko 60.000 dolara od svake prijave biti stavljeno na stranu u fond za nepredviđene situacije.
Prijave će se obrađivati u četiri skupine od oko 500 zahteva. ICANN očekuje da će prvu skupinu obraditi za devet meseci, a poslednja bi mogla ući u upotrebu za dve godine.
KOMPANIJA SONY MOBILE COMMUNICATIONS predstavila je sredinom nedelje dva nova pametna telefona iz serije Xperia. Radi se o modelima Xperia miro i Xperia tipo koji su namenjeni korisnicima koji od telefona sa Androidom žele zabavna iskustva i funkcionalnost.
Xperia miro je zasnovan na Qualcommovom procesoru MSM 7225A na 800 MHz i operativnom sistemu Android 4.0 Ice Cream Sandwich, a sposoban je za rad u 2G i 3G mrežama (HSDPA do 7,2 Mb/s). Telefon ima LCD ekran osetljiv na dodir dijagonale 8,9 cm (3,5 inča) rezolucije 320 x 480 piksela i 4 GB interne memorije koja se upotrebom microSD kartice može povećati do 32 GB. Od opcija za povezivanje tu su Bluetooth 2.1 + A2DP, microUSB 2.0 i podrška za Wi-Fi povezivanje po standardu 802.11 b/g/n.
Telefon ima dve kamere od kojih je primarna rezolucije 5 megapiksela, sa LED blicom, prepoznavanjem lica i geooznačavanjem, a tu su i akcelerometar, elektronski kompas i FM radio. Baterija telefona je kapaciteta 1500 mAh i omogućava do 5 sati razgovora u 2G mrežama (6 sati u 3G mreži), odnosno 470 sati u režimu na čekanju (545 sati u 3G mreži). Dimenzije telefona su 113 x 59 x 9,9 milimetara, a težina 110 grama.
Osim uobičajenih aplikacija i kolekcije igara, Xperia miro ima integrisanu vezu sa Facebookom i Sonyjevu xLOUD tehnologiju koja omogućava zvuk visokog kvaliteta.
Xperia tipo ima Qualcommov procesor Snapdragon na 800 MHz, kao operativni sistem takođe koristi Android 4.0 Ice Cream Sandwich i može da radi u 2G i 3G mrežama (HSDPA do 7,2 Mb/s). Telefon ima TFT ekran osetljiv na dodir dijagonale 8,1 cm (3,2 inča) i rezolucije 320 x 480 piksela, internu memoriju kapaciteta 2,9 GB koja se upotrebom microSD kartice može povećati do 32 GB. Od opcija za povezivanje takođe ima Bluetooth 2.1 + A2DP i microUSB 2.0, a tu je i podrška za Wi-Fi povezivanje po standardu 802.11 b/g/n.
Xperia tipo ima samo jednu kameru rezolucije 3,15 megapiksela sa geooznačavanjem, a tu su i akcelerometar, elektronski kompas i FM radio. Baterija telefona je kapaciteta 1500 mAh i omogućava do 5 sati razgovora u 2G mrežama (4,5 sati u 3G mreži), odnosno 470 sati u režimu na čekanju (545 sati u 3G mreži). Dimenzije telefona su 103 x 57 x 13 milimetara, a težina 99 grama.
Xperia miro će se isporučivati u crnoj i beloj boji, kao i u crno-ružičastoj i zlatno-beloj kombinaciji, a Xperia tipo u crnoj, beloj, crvenoj i tamnoplavoj boji. Oba modela će se pojaviti u prodaji u trećem tromesečju ove godine.
SAP zaslužan za 30% bruto društvenog proizvoda Srbije
Izvor: Micro.rs
KOMPANIJA SAP ČIJA REŠENJA U OBLASTI poslovnog aplikativnog softvera koristi 190.000 kompanija širom sveta, održala je u sredu u Beogradu svoju osmu godišnju konferenciju SAP Forum 2012, kojoj su pored njenih korisnika i partnera prisustvovali i brojni istaknuti IT stručnjaci i ekonomisti. U punoj sali pozorišta na Terazijama održano je šest zanimljivih predavanja i jedan okrugli sto.
Generalni direktor Vojislav Genić, rekao je otvarajući skup, da je prošla godina bila najbolja godina u istoriji SAP-a West Balkans i u istoriji SAP-a uopšte. „Prodaja softvera povećana je za 25%, a broj korisnika naših rešenja dostigao je 190.000. U Srbiji ih koristi preko 120 organizacija.“ Genić je pored toga istakao da više od 30% bruto društvenog proizvoda Srbije stvaraju upravo one organizacije koje koriste SAP i da su posebno ponosni na činjenicu da je preko 11.000 radnih mesta u Srbiji povezano sa radom u SAP-u.
„SAP će nastaviti da svojim korisnicima pruža najnovija i napredna rešenja. Fokus kompanije je i dalje na javnim preduzećima i državnim institucijama, ali i na srednjim i velikim privatnim preduzećima. Kako su tehnologije poslednjih godina napredovale neverovatnom brzinom, posvetićemo pažnju i našim mobilnim rešenjima, odnosno podršci korisnicima kroz rešenja koja u svakom trenutku i na svakom mestu omogućavaju jasan uvid u poslovanje i brzu poslovnu analitiku koja je rezultat naše tehnologije HANA koja sve obrade izvodi u memoriji. Uspeh naše kompanije zasnovan je na posvećenosti inovacijama i korisnicima i mi ćemo u Srbiji svakako nastaviti da negujemo ovaj duh kompanije.“
Uvodno predavanje održao je potom Stiv Cikakis, stariji potpredsednik za najveće korisnike u području istočne Evrope, Bliskog Istoka i Afrike, koji je govorio o strategiji kompanije koja se fokusira na pet tržišnih kategorija: aplikacijama, analitici, bazama podataka i tehnologiji, kao i mobilnosti i sve popularnijem računarstvu u oblaku.
Kao i prethodnih godina, s naročitim zanimanjem je propraćeno predavanje koje je održao prof. dr Dragan Đuričin, ovdašnji predsednik Dilojta. Njegovo predavanje zapravo je bila makroekonomska analiza Srbije i regiona sa projekcijom ekonomskih kretanja za naredni period. Svoje predavanje započeo je rekavši da nije važno biti optimista nego biti realan i konstruktivno skeptičan da se posle realno sagledane situacije daju izvodljivi predlozi rešenja za izazak iz situacije u kojoj se Srbija danas nalazi, a koja objektivno nije dobra.
Analizirajući korene naše krize zaključio je da su se primenjeni makroekonomski modeli pokazali neuspešnim i da je poslednjih desetak godina u Srbiji vođena pogrešna monetarna politika, jer su prihodi od privatizacije korišćeni za održavanje makroekonomske stabilnosti, odnosno kontrolu cena, što je dovelo do nepotrebne novčane ekpanzije ne vodeći računa o razvoju proizvodnje. Zato on smatra da se fokus treba prebaciti na industrijske politike koje forsiraju razvoj i rast proizvodnje.
U okruglom stolu učestvovali su finansijski direktori Tarketa (Milena Pavičić Vitošević), Karlsberga (Predrag Kudra) i Direkt grupe (Dragan Glišin), zamenik generalnog direktora JP PTT Srbija (Miloš Miščević) i jedna ekonomska analitičarka (Radojka Nikolić). Svi su se složili u oceni da im je SAP omogućio dobro poslovanje i u uslovima krize i uopšte.
Veliku pažnju prisutnih izazvala su i predavanja predstavnika tri domaće organizacije koje su upravo uvele SAP – Poreske uprave Srbije, Komercijalne banke i Rudnap grupe.
Poreska uprava Srbije je uvođenjem SAP rešenja objedinila sve poreske obveznike na jednom mestu i centralizovano prati celokupan promet, izrađuje izveštaje i sprovodi analize koje joj pomažu da unapredi svoje poslovanje i poboljša kontrolu kvaliteta podataka, izjavio je njen generalni direktor, prof. dr Dragan Radosavljević.
Komercijalna banka je uvođenjem SAP ERP rešenja integrisala sistem za robno-materijalno i finansijsko knjigovodstvo, logistiku i upravljanje ljudskim resursima, čime je u potpunosti integrisala sve podatke i standardizovala poslovne procese, što je dovelo do povećanja efikasnosti i racionalizacije troškova, rekao je Miloš Kolović, zamenik direktora za analitičko knjigovodstvo.
Slična iskustva imala je i Rudnap grupa kojoj je uvođenje SAP ERP rešenja omogućila da optimizuje i standardizuje poslovne procese, ojača kontrolne funkcije i postigne viši stepen integracije kompanija u okviru grupe, što je stvorilo uslove za upravljanje performansama u svim kompanijama i podizanje nivoa kontrole poslovanja na znatno viši nivo, istakao je Aleksandar Skulić, generalni direktor Rudnap grupe.
Završno predavanje održao je dr Petar Kočović, ovdašnji predstavnik analitičke kompanije Gartner, koji je u kolažnom maniru govorio o globalnim i lokalnim trendovima u poslovnom softveru, IT poslovanju, poslovnoj analitici, bazama podataka u memoriji, mobilnosti... čime je učinio da i poslednji deo ovog petosatnog skupa protekne živo i zanimljivo.
Podaci iz superkomjutera vlade SAD ponuđeni na prodaju
Izvor: Micro.rs
OKRUŽNI SUD U MASAČUSETSU PODIGAO je optužnicu protiv 23-godišnjeg Endrua Milera iz Devona u Pensilvaniji koji je pokušao da proda pravo pristupa superkompjuterima koji se nalaze u američkom Nacionalnom naučnom kompjuterskom centru za energetska istraživanja (National Energy Research Scientific Computing Center, NERSC).
Miler je uhapšen prilikom pokušaja da dvojici tajnih agenata Saveznog istražnog biroa (FBI) za 50.000 dolara proda pravo pristupa superkompjuterima u NERSC-u. Ti superkompjuteri se koriste u istraživačkim projektima brojnih državnih ustanova i agencija u SAD, uključujući i Ministartsvo energije.
Superkompjuteri u NERSC-u spadaju među najbrže na svetu. Primera radi, sistem nazvan Hopper je u novembru 2011. godine zauzeo peto mesto na listi 500 najbržih superkompjutera koju dva puta godišnje sastavljaju istraživači Univerziteta u Majnhajmu, američke Nacionalne laboratorije Lorens Berkli i Univerziteta Tenesija. Hopper je ustvari drugo ime za sistem Cray XE6 koji koristi dvanaestojezgarne procesore Opteron 6172 na 2,1 GHz i ukupno ima 153.408 procesorskih jezgara. Na referentnom testu Linpack za superkompjutere Hopper je dostigao brzinu od 1,054 petaflopsa, odnosno hiljadu biliona (deset na petnaesti) operacija u pokretnom zarezu u sekundi.
Drugi moćan superkompjuter koji se nalazi u NERSC-u je Carver, odnosno sistem IBM iDataPlex koji koristi Intelove četvorojezgarne procesore Xeon Nehalem i, takođe Intelove, šestojezgarne procesore Xeon Westmere sa ukupno 9.984 procesorskih jezgara, a na testu Linpack je dostigao brzinu od 106 teraflopsa, odnosno biliona (hiljadu milijardi ili deset na dvanaesti) operacija u pokretnom zarezu u sekundi.
Uprava NERSC-a je po sopstvenom priznanju svesna da njeni superkompjuteri privlače hakere, delom zbog njihovih jedinstvenih računarskih resursa, a delimično i zbog toga što se radi o državnoj ustanovi. Pristup superračunarima u ovom centru ima oko 4000 korisnika iz SAD i širom sveta, ali oni ne bi trebalo da na njima čuvaju poverljive dokumenete, primera radi one koji se tiču nacionalne bezbednosti ili nuklearnog naoružanja.
U optužnici se navodi da su Miler i njegov još uvek nepoznati saučesnik (zasada poznat pod šifrovanim imenom “Intel”) komunicirali preko interneta sa agentima FBI, koji im nisu otkrili svoj identitet. Miler se agentima pohvalio da je pristupio vladinim superračunarima koji su povezani sa domenom “nersc.gov” i naveo da je na njima instalirao zlonamerni program koji mu omogućava da pristupi i drugim računarskim mrežama koje koriste državne agencije SAD. Da bi dokazao svoje tvrdnje Miler je agentima poslao snimak ekrana sa obaveštenjem koje sistem šalje korisnicima kada se prijavljuju, navodi se u optužnici.
Nedelju dana kasnije, Miler je rekao agentima FBI da je ostvario pristup skoro polovini superkomjutera sa liste 500 najbržih, uglavnom onima koji koriste domene “.gov” i “.edu”. Tom prilikom ponudio je agentima da im “proda” pravo pristupa po ceni od 50.000 dolara.
Administratori NERSC-a saopštili su da krađa korisničkih podataka predstavlja veoma ozbiljnu pretnju po bezbednost njihovih sistema, iako se u centru koristi sistem za otkrivanje upada nazvan “Bro” koji prikuplja podatke iz modifikovane verzije protokola SSH, poznatog i kao “bezbedna školjka” (Secure Shell).
Miler je optužen za instaliranje zlonamernih programa koji omogućavaju stalni pristup napadnutim računarima, kao i za krađu korisničkih imena i lozinki korisnika koji potiču iz drugih ustanova, kao što su telekomunikaciona kompanija RNKTel.com iz Masačusetsa, Univerzitet Masačusetsa ili marketinška agencija CPB Group iz Denvera. Kada je u pitanju CPB Group, Miler je uspeo da pristupi njenom serveru za e-poštu i zapisima iz dve baze podataka, koje je ponudio agentima FBI za 1000 dolara.
Optužnica tereti Milera za udruživanje radi prevare, računarsku prevaru i neovlašćen pristup podacima. Ukoliko bude proglašen krivim mogao bi da bude osuđen na kaznu do 30 godina zatvora.
Panasonikovi telefoni u kontaktu s televizorima i kuhinjskim aparatima
Izvor: Micro.rs
PANASONIKOVI PAMETNI TELEFONI KOJI se povezuju s kuhinjskim aparatima poput mikrotalasne pećnice i rerne za kuvanje pirinča, posle Evrope stižu ovog leta i u Japan. Za razliku od evropske premijere koju smo ispratili bez video priloga, na demonstraciji održanoj u četvrtak u Tokiju bio je i naš saradnik, dopisnik IDG-ove službe vesti, Džej Alabaster, tako da ovog puta imamo i video izveštaj s lica mesta.
Dva nova telefona, koje će u Japanu nuditi tamošnji telekom NTT DoCoMo, pripadaju Panasonikovoj seriji Eluga. Na demonstraciji je pokazano kako preuzimaju recepte s interneta i potom pomoću ugrađenih RFID čipova učitavaju odgovarajuća podešavanja u kuhinjske aparate, prikazuju video emitovan s digitalnog rikordera i bežično šalju slike na televizor.
Da bi svoje pametne telefone i televizore s velikim ekranima zasnovane na Androidu učinili nešto drugačijim od ponude svojih konkurenata, Panasonik i Soni nastoje da stvore kućne ekosisteme za svoje proizvode, očekujući da će interaktivna sprega ovih uređaja i drugih kućnih aparata privući kupce. Međutim, pošto tek treba uspostaviti industrijske standarde, takve sprege su za sada retko moguće između uređaja različitih proizvođača.
Panasonikova serija pametnih telefona i tabličnih računara Eluga, predstavljena je izvan Japana u februaru i u Evropi se već prodaje jedan telefon iz te serije. To je ujedno i njegov prvi telefon ponuđen međunarodnom tržištu posle sedmogodišnje pauze, jer je 2005. odlučio da se povuče s tog tržišta zbog gubitaka koje je beležio prethodnih nekoliko godina.
U Japanu će prodavati jedan telefon zasnovan na evropskom modelu, s ekranom od 11,7 cm (4,6 inča) i jedan nešto veći, s ekranom od 12,7 cm (5 inča), koji se uz to i brže puni (polovinu napunjenosti dostiže za 30 minuta) i podržava brzu LTE mrežu pomenutog telekoma.
Oba telefona imaju dvojezgarne procesore koji rade na 1,5 GHz, jedan gigabajt radne memorije i koriste Android 4.0 a pride su otporni na prašinu i vodu.
Zanimljivo je da podržavaju i Panasonikovu platformu za bežično napajanje, koja je ugrađena u neke njegove kućne aparate. Jedan digitalni rikorder, na primer, puni telefone koji se stave na njega. Stanice za besplatno bežično punjenje postavljene su i po kafićima i drugim mestima u Japanu da bi se podstaklo usvajanje ove tehnologije.
Torvalds i Jamanaka podelili Milenijumsku tehnološku nagradu
Izvor: Micro.rs
TVORAC LINUKSA LINUS TORVALDS I japanski istraživač matičnih ćelija, Šinјa Jamanaka, podelili su ove godine veliku Milenijumsku tehnološku nagradu (Millennium-teknologiapalkinto) koju dodeljuje Tehnološka akademija Finske . Nagrada u iznosu od 1,2 miliona evra podeljena je na jednake delove i oba laureata su je dobila za različita ali jednako upečatljiva dostignuća.
U Torvaldsovoj poslovnoj biografiji dovoljno je istaći činjenicu da je 1991. osmislio jezgro operatvinog sistema Linuks iz kojeg je potom izrastao verovatno najuticajniji komad softvera u istoriji računara, zahvaljujući doprinosima nekoliko miliona dobrovoljnih saradnika sa svih strana sveta.
„Torvaldsov rad je internet učinio otvorenim za širenje znanja i dobrobit čovečanstva, a ne samo za puko zadovoljavanje finansijskih interesa“, istakla je predsednica Tehnološke akademije, dr Ainomaija Harla, na svečanoj dodeli održanoj 13. juna u Helsinkiju.
Torvalds je u svom govoru naveo da mu je nagrada posebno draga, jer je dobija od finske akademije i posebno se zahvalio svim ljudima s kojima je radio, jer su pomogli da njegov projekat postigne ovakav tehnički uspeh a rad ne njemu učinili zabavnim i zanimljivim.
Uprkos teškoćama i na momente tajanstvenoj politici razvoja otvorenog koda, Torvalds se po mišljenju mnogih najviše primakao tituli softverskog božanstva, i u tehno krugovima ga više cene od novčano-marketinških velikana kao što su Bil Gejts i Stiv Džobs. Nažalost, Torvalds je široj publici manje poznat od ove dvojice, iako se njegov softver nalazi u skoro svakom računaru a korisnike interneta bezbroj puta svakodnevno a nevidljivo dodiruju rezultati njegove ključne ideje o razvoju softvera otvorenog koda.
U jednom nedavnom intervjuu rekao je da su mu mnoge kompanije nudile posao, ali da je on svima jasno stavljao do znanja da najviše ceni svoj neutralni status. Ispostavilo se da i sve kompanije koje su uključene u Linuks vole što je to tako. „I pored toga što je Linuksovo jezgro postalo velika stvar za brojne velike kompanije, ljudi stvarno cene to što ja ne radim ni u jednoj od njih.“
Danas je to istina, ali postoji jedan period kad nije bilo tako. Krajem devedesetih godina počeo je da radi u novoosnovanoj kompaniji Transmeta na jednom zanimljivom ali, kako se kasnije ispostavilo, neuspešnom projektu – izradi novog procesora male potrošnje, nazvanog Kruso, o kome su MikroVesti izveštavale više puta (zadajte reč Transmeta u polje za pretraživanje vesti). Pošto nije uspeo da zainteresuje proizvođače Torvalds je 2003. napustio Transmetu i ostavio je na pustom ostrvu poput Robinzona. Njene ideje o procesoru koji će obrađivati veoma dugačke instrukcije danas zvuče pomalo pomodno, ali ambicije da mu se potrošnja učini što manjom bile su svakako ispred svog vremena.
