Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Napsterovi suosnovači nude video razgovore kroz Fejsbuk
Izvor: Micro.rs
ŠON PARKER I ŠON FANING, OSNIVAČI Napstera, lokacije koja je služila za razmenu muzike, pokrenuli su novu uslugu nazvanu Ertajm (Airtimehttps://www.airtime.com/), koja korisnicima omogućava da vode video razgovore i s poznanicima i s nepoznatim osobama kroz Fejsbuk (Facebook).
Ertajm je u neku ruku sličan Skajpu (Skype) – s kojim Fejsbuk inače ima partnerski odnos – jer korisnicima omogućava video razgovor u četiri oka s ljudima koje poznaju. Međutim, pošto nudi podeljen video prozor, korisnici tokom razgovora mogu zajedno da gledaju i snimke sa Jujtjuba (Youtube). Pored toga, Ertajm ih povezuje i s neznancima koji žive u istom geografskom području ili imaju iste sfere interesovanja.
Kad se prijave dobiće ne samo spisak prijatelja s kojima žele da razgovaraju već i spisak tema o kojima bi mogli da pričaju, napravljen na osnovu Fejsbukovih “lajkova”. Kad izaberu temu ulaze u video razgovor s nekim kome se ta tema takođe sviđa. Slične veze su moguće i na bazi geografskog položaja.
Kad više ne žele da razgovaraju s tom osobom mogu da pritisnu taster Sledeći (Next) i dobiju nekog drugog sagovornika – što podseća na Četrulet (Chatroulette), nekada popularnu lokaciju za brzo sastajanje s nepoznatima, koja je propala kad su je preplavili korisnici koji su se pokazivali razgolićeni.
„Ima nečeg uzbudljivog u unošenju spontanosti na internet“, izjavio je Parker. „Svi vaši kontakti preko mreže ograničeni su na ljude koje već znate. Nije uvek bilo tako. Kad se pomerimo iz grafa osoba s kojima se družimo u graf onih s kojima delimo ista interesovanja, javljaju se brojne nove mogućnosti i upravo to je ono što pokušavamo da postignemo kroz Ertajm“.
Osnivači Ertajma posebno ističu da su svi korisnici anonimni dok sami ne odluče da se otkriju. Međutim, sudeći prema jednom članku objavljenom u Forbsu (Forbeshttp://www.forbes.com/sites/kashmir...ing-photos-of-you-while-youre-video-chatting/), Ertajm će nadzirati video razgovore tako što će korisnike periodično snimati kako bi osigurao bezbednost lokacije.
Ertajm je prikupio 33 miliona dolara od investitora među kojima su investiciona firma Andrisen Horovic, Gugl, glumac Ešton Kučer i pop zvezda Vil.aj.em.
Nova usluga je lansirana na prigodnom skupu održanom u Njujorku. Skupu su prisustvovale brojne medijske zvezde među kojima su bili Džim Keri, Ališa Kiz i Snup Dog. Međutim, događaj je pratio niz tehničkih propusta, što je mnoge goste ostavilo u nedoumici, a zvezde nateralo da improvizuju na sceni.
Proizvođači računara ne znaju šta kupci zaista žele… i zato nude svašta
Izvor: Micro.rs
JEDNA STVAR JE POSTALA OČIGLEDNA na sajmu elektronike Komputeks (Computex) koji je ove nedelje održan u Tajpeju – proizvođači računara očigledno nisu sigurni šta potrošači zaista žele kad su u pitanju računari, pa im nude sve i svašta ne bi li videli šta će izabrati.
Izveštači kažu da nikada nisu videli toliko stilski različitih računara kao što je to bio slučaj na ovom sajmu. Mnogi koriste Mikrosoftov predstojeći operativni sistem Vindous 8 (Microsoft Windows 8), ili njegovu verziju za ARM-ove procesore nazvanu Vindous RT. Drugi se oslanjaju na Guglov (Google) Android, mada je to ove godine manje izraženo nego prošle.
U ponudi su prenosivi računari s ekranima koji se okreću i prevrću u svim smerovima, neki osetljivi na dodir a neki ne. Tu su i brojni tablični računari s ekranima od 17,8 cm (7 inča) i 25,4 cm (10 inča), neki s dodatnom tastaturom, neki bez nje. Linija koja razdvaja tablične i klasične prenosive računare kao da ne postoji.
Tu je i jedan jednodelni računar s velikim monitorom koji se može odvojiti od postolja i nositi kao ogromna tabla, dok se kod drugih monitori mogu zaokrenuti u portretni položaj. Izložen je i pametni telefon koji može da se utakne u tablični računar koji može da se utakne u tastaturu i sve zajedno pretvori u prenosivi računar.
Ovakvi proizvodi su postali mogući zahvaljujući, između ostalog, boljim i jeftinijim komponentama, novom taktilnom interfejsu u Vindousu 8 i Intelovoj formuli „ultraknjige“ (Ultrabook). Međutim, ovome valja dodati i želju proizvođača da što pre iznedre hit proizvod koji će nadmašiti Eplov Ajped (Apple iPad) i okrene kolo sreće i na njihovu stranu.
Analitičari su očekivali da će videti mnogo eksperimentisanja na ovom sajmu i to su i dobili. Oni smatraju da je to verovatno dobro za potrošače, koji će svojim novčanicima izglasati dobitnike, ali očekuju da će mnoga dizajnerska rešenja propasti ili završiti u nekoj sporednoj tržišnoj niši, što bi verovatno obradovalo Čarlsa Darvina.
Jedna od inventivnijih kompanija je Asus, koji je pre par godina učinio popularnim tzv. internet računare (netbook). Njegov čelnik i impresario Džoni Ši, pokazao je nekoliko iznenađanja na konferenciji za medije održanoj u ponedeljak pred otvaranje sajma. Jedno od njih je bio Taiči (Taichi), prenosivi računar koji izgleda kao i svaki drugi, izuzev što u poklopcu ima dva ekrana, pri čemu je drugi smešten sa spoljne strane, pa kad se preklopi pretvara ovaj uređaj u tablični računar.
Uređaj nije ni kabast ni težak. Kad se poklopac podigne, oba ekrana mogu da se koriste istovremeno, tako da i osoba koja sedi s druge strane može da vidi šta je na glavnom ekranu. Ovo može biti korisno za prezentacije i terensku prodaju, a možda uopšte i neće – to će pokazati vreme.
Neobičan je bio i Asusov Transformer AiO, koji izgleda kao uobičajeni jednodelni računar, ali mu se monitor od 46,7 cm (18,4 inča) može koristiti i kao bežični ekran. Što je još neobičnije, ako se pritisne dugme na ekranu prebacuje se sa Vindousa 8 na Android i tako postaje „najveći tablični računar na svetu“, kako reče Ši noseći ga preko bine pod miškom. Nažalost, ekran se zaglavio tokom prezentacije pa je morao da pređe na drugi uređaj.
Ejser (Acer) je takođe doneo jedan novi jednodelni računar, koji je u svom predavanju u sredu predstavio Mikrosoftov visoki predstavnik Stiv Gugenhajmer. Njegov veliki monitor može da se zaokrene u portretni položaj. Pokazao je i Ejserov prenosivi računar čiji su priključci skriveni pozadi kako bi bio što tanji, ali se pojavljuju pristiskom na dugme.
Drugi Ejserov prenosivi računar prikladno nazvan Joga (Yoga), ima ekran koji se otvara punih 360 stepeni, tako da postaje tabla s tastaturom na poleđini. Zašto? Možda zato što može.
Međutim, nije sve što je pokazano bilo ovako čudno ili neobično. Bilo je tu i standardnih prenosivih računara svih veličina, tanjih i lakših zahvaljujući najnovijoj varijanti Intelovih procesora Atom nazvanoj Ajvi bridž (Ivy Bridge), koja može da radi s manjom i lakšom baterijom. Gigabajt (Gigabyte) je pokazao prenosivi računar X11 s kućištem od ugljeničkih vlakana i težak svega 975 grama, koji će se u SAD i Evropi pojaviti kasnije ove godine i koštaće najmanje 1000 dolara.
Na drugom kraju spektra je Delov Alijenver M18X (Dell Alienware M18X), halkovska mašina veličine omanje tašne, s polaznom težinom od skoro pet i po kilograma. Del kaže da je to„najmoćniji prenosivi računar za igrače“http://www.dell.com/us/p/alienware-M18x-r2/pd.aspx i nudi ga za najmanje 2000 dolara.
Tošiba (Toshiba) je, s druge strane, najavila prenosivi računar s ekranom čije su razmere 21:9 kako bi se na njemu gledali filmovi u širokom formatu bez crnih pruga iznad i ispod slike. Njen Satelit U845W (Satellite U845W), koji će se u Evropi zvati U840Whttp://socialnews.toshiba.co.uk/media/Toshiba-Satellite-U840W-press-release.pdf, pojaviće se kasnije ove godine i u SAD će koštati najmanje 1000 dolara.
Prikazan je i niz pametnih telefona s kojima su svi pokušavali da nađu pravu veličinu ekrana i kod većine je bio veći od 8,9 cm (3,5 inča) koliko ima Ajfon (iPhone). Samsungov Galaksi Nout (Galaxy Note) je jedan od najvećih, s ekranom od 13,5 cm (5,3 inča), zbog čega ga zovu i fonbla, jer je na pola puta između telefona i table. Njegova Galaksija S III (Galaxy S III) ima ekran od 12,2 cm (4,8 inča), a HTC-ov One S od 10,9 cm (4,3 inča).
Asus je odneo pobedu u kategoriji najneobičnijih pametnih telefona. Njegov Pedfon (PadFone), koji je najavljen još u februaru i tek sad počeo da se prodaje na Tajvanu, izgleda i radi kao normalan Android telefon, ali može da se utakne u prikriveni dok na poleđini table koja je bez njega potpuno beskorisna, ali s telefonom u sebi koristi njegov procesor i operativni sistem tako da efektivno postaje telefon s većim ekranom.
Tablični deo ima sopstvenu bateriju i može da napaja i puni telefon dok je u doku, a ceo komplet može da se utakne u tastaturu i tako pretvori u prenosivi računar. Za sada se ne zna kad će se pojaviti izvan Tajvana.
Dizajn prikazanih uređaja ističe osnovnu razliku između Mikrosofta i Gugla s jedne strane i Epla s druge. Epl koji inače ne izlaže na Komputeksu, troši godine na dizajniranje malog broja uređaja pre nego što objavi ono što smatra savršenim. Mikrosoft i Gugl nude softver, razvojne alatke i osnovne smernice većem broju proizvođača i puštaju ih da se nadmeću u njihovoj primeni.
Rezultat su veća raznovrsnost u svetovima Vindousa i Androida a ponekad i niže cene, ali da li će pokazani proizvodi biti uspešniji ostaje da se vidi. Jedno je sigurno: za neke od njih teško je reći šta su, jer nije lako razlučiti u koju kategoriju spadaju kad je sve izmešano.
KAD NEKA NOVA KOMPANIJA NARASTE i uđe u zrelu fazu, obično to pokaže tako što angažuje novog finansijskog direktora ili objavi dokument kojim potencijalnim kupcima opisuje svoju finansijsku sliku (tzv. Prospektus). Međutim, u slučaju Tvitera (Twitter) narasti znači promeniti logotip.
Njegov dizajnom opsednuti suosnivač Džek Dorsi pokazao je novi logotip u sredu. Dobro poznata bucmasta plava ptičica s perjanom ćubom i nesrazmerno malim krilima, posle šest godina zamenjena je elegantnijom varijantom s uzdignutim kljunom i većim krilima.
Naravno, ovo rešenje nije nastalo slučajno (pogotovo ako se zna da Dorsi voli Pradu i farmerke Skota Morisona). Pored toga što iskazuje ljubav kompanije prema ornitologiji, pažljivo je konstruisano pomoću isprepletenih krugova, kako bi iskazalo i metaforičnost odnosa korisnika prema Tviteru.
„Ova ptičica je nastala korišćenjem tri skupa preklapajućih krugova – slično načinu na koji su povezane i ispresecane vaše veze, zanimanja i ideje s prijateljima i vršnjacima“, piše u objavljenom saopštenju. „Bez obzira na to da li letite visoko iznad zemlje da biste dobili širi pogled, ili ste se sjatili s drugim pticama kako biste postigli neki zajednički cilj, ptica u letu je vrhunska predstava slobode, nade i bezgraničnih mogućnosti.“
Međutim, ovo nesumnjivo lepo i poetično obrazloženje je istovremeno i odvraćanje pažnje sa većeg problema s kojim se suočava ova kompanija: kako zaraditi dovoljno novca da se opravda tržišna vrednost od 8,4 milijardi dolara i pripremiti se za eventualni izlazak na berzu kao javna kompanija. Ovo je sada naročito teško ako se ima u vidu neslavan iskorak Fejsbuka (Facebook) u tu sferu. Lepo je imati ptičicu u ruci, ali je još lepše imati brdo para.
GOOGLE JE SREDINOM OVE NEDELJE predstavio nove mogućnosti svojih usluga Maps, Street View i Earth, koje će korisnicima mobilnih uređaja omogućiti nova uživanja.
Novine u uslugama Google Earth i Google Maps predstavljene su samo nedelju dana nakon što je Apple saopštio da te Googleove usluge više neće biti podrazumevano instalirane na njegovim uređajima sa operativnim sistemom iOS. Apple je najavio da će umesto njih razviti svoje kartografske usluge koje će biti deo operativnog sistema iOS 6.
Na Googleovoj demonstraciji novih mogućnosti je zaista imalo šta da se vidi. Primera radi, funkcija “pogled iz helikoptera” (helicopter view) u usluzi Google Earth je sada proširena u funkciju nazvanu “preletanje” (fly-over). U te svrhe Google je angažovao flotu malih aviona opremljenih kamerama koje su snimale visoke zgrade i druge značajne objekte u nekoliko odabranih gradova. Načinjeno je na hiljade 3D slika iz različitih uglova, koje su obrađene stereofotogrametrijskim postupkom kako bi se odabrali najbolji snimci za svaki detalj snimljenog objekta. Zatim su ti snimci spojeni, da bi se dobila kompletna 3D slika. Za svaki snimljeni objekat postoji veći broj 3D slika, a njihovim pregledanjem dobija se utisak kao kada se objekat posmatra iz aviona koji preleće pored njega.
Na demonstraciji ove nove mogućnosti gledaoci su mogli da “lete” iznad najznačajnijih objekata u San Francisku.
Googleova usluga Street View je sada dobila mogućnost da prikazuje i fotografije koje su snimljene van ulica ili puteva, a načinjene su pomoću kamere koju snimatelj nosi u odgovarajućem rancu na leđima. Prema rečima predstavnika Googlea te fotografije će dopuniti kolekciju fotografija načinjenih pomoću kamere na tricklu koji Googleovi snimatelji koriste za snimanje van puteva.
Google je konačno uslišio brojne zahteve korisnika i omogućio da se usluga Maps koristi i kada korisnik nije povezan sa nekom Wi-Fi ili mobilnom mrežom. Potrebno je samo da korisnik na karti izabere deo koji ga zanima pre nego što se uputi u područje u kome neće imati vezu sa internetom. Taj deo karte će biti učitan u uređaj, a usluga Google Maps će i bez veze sa internetom raditi na vrlo sličan način kako kada veza postoji, zato što će koristiti GPS signal da bi odredila lokaciju na kojoj se korisnik, odnosno njegov uređaj, nalazi. Jedina razlika se ogleda u tome što korisnik neće moći da uveliča prikaz karte do nivoa kao u prikazu Street View.
Google je saopštio da će ova mogućnost za nekoliko nedelja biti dostupna korisnicima uređaja sa Androidom, ali barem za sada neće biti dostupna i korisnicima uređaja sa operativnim sistemom iOS.
Predstavnici Googlea su saopštili da je do sada prikupljeno više od 20 petabajta fotografija koje se koriste u usluzi Street View. Po njihovim rečima, usluga Street View je trenutno dostupna u više od tri četvrtine zemalja širom sveta.
Prosečna cena tabličnih računara manja od 400 dolara
Izvor: Micro.rs
ISTRAŽIVAČKA KOMPANIJA IMS RESEARCH objavila je rezultate svog istraživanja tržišta tabličnih računara koji pokazuju da je prosečna cena tabličnih računara u prvom tromesečju ove godine iznosila 386 USD, što je sniženje od 21% u odnosu na isti period prošle godine.
Sniženje prosečne cene tabličnih računara je rezultat povećane konkurencije, smatraju analitičari, koji navode da kompanija Apple prednjači u podgrevanju tražnje na tržištu.
Predstavljajući u martu ove godine novu verziju iPada (iPad 3 ili “novi” iPad), Apple je snizio cenu iPada 2 na 399 dolara, što je nateralo i njegove konkurente da snize cenu svojih računara. Budući da je niska cena računara jedan od načina za privlačenje novih kupaca, veliki broj proizvođača trenutno nudi svoje modele koji se mogu ubrojati u kategoriju jeftinih, sa cenom nižom od 200 USD.
Drugi način za privlačenje potencijalnih kupaca je, svakako, ponuda modela sa boljim karakteristikama. U tom smislu već je postavljen i novi cilj – razvoj tabličnog računara sa Androidom i četvorojezgarnim procesorom čija cena ne bi prelazila 200 USD.
Najavljeni novi modeli, kao što je druga generacija Amazonovog Kindlea Fire ili Googleov Tablet o kome se već duže vreme govori, mogli bi dodatno da povećaju pritisak na druge proizvođače da ponude tablične računare unapređenih karakteristika po nižoj ceni, navode analitičari kompanije IMS Research.
MIKROSOFTOV PRETRAŽIVAČ BING OBJAVIO je u četvrtak da je uspostavio partnerski odnos s enciklopedijom Britanika (Encyclopedia Britannica), kako bi staru školu referentnih informacija direktno integrisao u rezultate svoje pretraživačke mašine.
Britanikini rezultati sadrže ključne informacije o postavljenom upitu kao i veze do strana s dodatnim informacijama.
Ukoliko u polje za pretraživanje upišete, na primer, Spinozahttp://www.bing.com/search?q=spinoza&go=&qs=n&form=QBLH&pq=spinoza&sc=8-7&sp=-1&sk=, rezultati će sadržati i Britanikin kratak odgovor koji sadrži sumarni pregled o tome ko je on, kad je rođen i sl, kao i veze do dodatnih informacija o njemu na Vikipediji, Britanici, Fribejzu (Freebase) i Kjuvikiju (Qwiki).
Iako su Britanikini rezultati posebno formatirani, nemaju nikakv poseban tretman među ostalim rezultatima. U primeru sa Spinozom, na primer, Britanikin rezultat je tek četvrti na strani, iza Vikipedije, Stanfordove enciklopedije filozofije i Internet enciklopedije filozofije.
Bingovo dodavanje Britanikinih odgovora u rezulatate pretraživanja samo je nastavak tendencije koju je uspostavio Gugl (Google) svojom odlukom da pored standardnih rezultata ponudi i posebno izdvojen odeljak sa ključnim informacijama o temi zadatoj upitom. Tu novu komponentu Gugl je uveo prošlog meseca pod nazivom „graf znanja“http://www.mikro.rs/main/index.php?q=vest&ID=16480.
Ukoliko se Guglovom pretraživaču zada da potraži odgovore o Spinozi, desno od uobičajenog spiska rezulatata dobiće se i posebno izdvojen blok sa osnovnim informacijama o ovom filozofu. Među njima će biti njegova sličica, sumarni opis njegovog značaja, podaci o datumu rođenja i smrti, kao i sličice korica njegovih knjiga i drugih relevantnih tema.
Guglov graf je pored svoje atraktivnosti i posebno istaknut, kako bi se lako uočio na strani, dok se Britanikini rezulatati kod Binga ni po čemu ne izdvajaju, tako da ih doslovno morate tražiti. Britanikini odgovori su nesumnjivo dobra ideja, ali Bing bi morao da iznađe način da ih bolje istakne i možda poveća obim informacija koje sadrže.
VAMA KOJI VOLITE DA SE REKREIRATE trčanjem, verovatno ponekad dosadi da trčite sami, pogotovo ukoliko je teren otvoren i jednoličan. Neki to rešavaju tako što sa sobom nose plejer sa slušalicama i slušaju muziku, ali to može da im remeti ritam, jer ne mogu da čuju sopstveno disanje. Dvojica momaka iz Melburna misle da su našli rešenje u vidu letećeg robota.
Njihov robot koga su sasvim prikladno nazvali džogobot (Joggobothttp://exertiongameslab.org/projects/joggobot), zapravo je helikopterčić s četiri rotora (kvadkopter) koji leti ispred trkača i pravi mu društvo, a onima sa slabijom voljom služi kao motivacija poput nekakve leteće šargarepe.
Flojd Muler i Eberhard Greter sa Kraljevskog tehnološkog instituta univerziteta u Melburnu razvili su džogobota tako što su uzeli letelicu AR.Dron (AR.Dronehttp://ardrone.parrot.com/parrot-ar-drone/uk/) francuske kompanije Parot (Parott) i napisali za nju poseban program tako da može da leti ispred trkača i daje mu ritam.
Trkač mora da nosi majicu sa plavo-narandžastim šarama koje džogobot prepoznaje pomoću ugrađene kamere. Kad ih ugleda podigne se uvis i lebdi na visini od oko 120 cm, a kad trkač krene, leti ispred njega na bezbednom rastojanju bez obzira koliko brzo trči.
„Ljudi vole da trče zajedno, ali ima ih puno koji nemaju nikoga da im pravi društvo ili taj neko ne može da trči njihovim tempom“, kaže Greter. „Možda je zato dobro da nabave džogobota koji će da ih motiviše.“
Svojim rešenjem on i njegovi saradnici pokušavaju da istraže kako će ljudi vežbati u budućnosti i kakvu će ulogu u tome igrati roboti.
Za nas koji trčimo po Košutnjaku, džogobot bi pored četiri elise morao da ima i četvore oči, ali to verovatno ne mora da bude neka daleka budućnost.
Apple gradi podzemnu dvoranu za predstavljanje novih proizvoda
Izvor: Micro.rs
NAJNOVIJI CRTEŽI KOJE JE APPLE priložio uz dokumentaciju o izgradnji istraživačko-razvojnog kompleksa u okviru svog sedišta, pokazuju da kompanija namerava da izgradi podzemnu dvoranu sa binom i gledalištem koja će po svojoj prilici služiti za predstavljanje novih proizvoda.
Istraživačko-razvojni kompleks će biti deo novog Appleovog sedišta, nazvanog kampus 2 (Campus 2). U okviru projekta predviđena je i izgradnja parkinga sa oko 5000 mesta za parkiranje. Glavna Appleova zgrada je, ustvari, četvorospratna kružna struktura u vidu prstena, površine 260.000 kvadratnih metara, koja zbog svojih ogromnih staklenih zidova više podseća na svemirski brod. U zgradi će raditi oko 13.000 zaposlenih koji će kroz te staklene zidove imati pogled na parkovski uređenu okolinu sa obe strane prstena.
Podzemna dvorana će imati ne samo pozornicu, prostor iza nje i prostor za publiku, već i prostrani kružni izložbeni prostor. Planovi u pogledu prostora za parkiranje su promenjeni, tako da je podzemna garaža zamenjena sa nadzemnim prostorom za parkiranje.
Zemljište na kome Apple gradi svoje novo sedište je površine 70 hektara i nekada je pripadalo kompaniji Hewlett-Packard. Skoro četiri petine tog zemljišta će biti pošumljeno sa oko 6000 stabala, uključujući i jedan voćnjak sa kasjijama. Apple planira da izgradi i sopstveni energetski centar koji će čitav kompleks snabdevati strujom nezavisno od gradske mreže.
Početak gradnje Campusa 2 predviđen je za ovu godinu, a kraj gradnje za 2015. godinu. Projektant je arhitektonska firma Foster + Partners u saradnji sa američkim ogrankom kompanije ARUP (poznata pod dizajnu sidnejske Opere, pariskog centra Pompidu i objekata za Olimpijadu u Pekingu), dok će građevinske radove izvoditi lokalna firma Kier & Wright, koja je gradila i postojeći kampus na adresi Beskonačna petlja broj 1 (1 Infinite Loop) u Kupertinu.
Rukavica za borbu protiv artritisa i vežbanje memorije
Izvor: Micro.rs
EVO JEDNE TERAPEUTSKE IGRE KOJA pored vežbanja refleksa pomaže ljudima s hroničnim artritisom i slabijim pamćenjem. Igru nazvanu Breintap (Braintaphttp://www.behance.net/gallery/BrainTap-Interactive-Arthritis-and-Memory-Exercise/3669377) razvili su Džejms Tejlor, direktor sidnejskog dizajn studija Verkhaus (Werkhaus Design Studiohttp://www.behance.net/thewerkhaus) i njegova četiri studenta, koristeći rukavicu sa svetlećim diodama i haptičkom tehnologijom koja korisniku omogućava komuniciranje putem čula dodira.
Rukavica je povezana s kutijom u retro stilu na kojoj se prikazuju nizovi svetala u istim bojama kao i na prstima rukavice i iz koje se emituju zvuci, a na brojčanom displeju prikazuju osvojeni bodovi. Cilj igre je da se ponovi zadati niz svetala i zvukova pritiskanjem odgovarajućih prstiju na rukavici. Kad igrač ispritiska svoj odgovor i rukavica i kutija odgovaraju svetlima, vibracijom i tonovima.
Igra je namenjena osobama s artritičnim prstima. Motivišući ih da vežbaju ne bi li prikupili više poena, uobičajenu terapiju pretvara im u zabavu.
Umalo da zaboravimo, dodatna korist je i što im pomaže da vežbaju memoriju.
Kinsight pronalazi izgubljene ključeve i novčanike
Izvor: Micro.rs
ŠAHRIJAR NIRJON I DŽON STANKOVIĆ, istraživači sa odeljenja za računarske nauke Univerziteta Virdžinije, objavili su u časopisu New Scientist detalje o svom projektu nazvanom Kinsight, u okviru koga se koriste senzori Microsoftovog kontrolera Kinect za praćenje i lociranje predmeta u domaćinstvu.
Iako je projekat Kinsight još uvek u eksperimentalnoj fazi, istraživači su odlučili da objave svoja saznanja i demonstriraju kako ovaj sistem koji se oslanja na više Kinectovih senzora i odgovarajući softver za praćenje, radi u realnom okruženju.
“Zamislite da imamo sistem koji vodi računa o svim predmetima koje svakodnevno koristimo. Registrovanje lokacije na kojoj se ti predmeti nalaze omogućilo bi razvoj pametnog kućnog pretraživača, koji bi davao odgovore na pitanja ’gde su mi naočare’ ili ’gde mi je novčanik’ i slično”, kažu istraživači. Iako već postoje slična rešenja, zasnovana na tehnologiji radiofrekventne identifikacije (radio frequency identification, RFID), dvojica istraživača kažu da je njihov sistem značajno jeftiniji.
Autori projekta Kinsight kažu da bi program koji bi u realnom vremenu i istovremeno pratio sve predmete u kući, previše opteretio procesor u računaru korisnika. Oni su se zbog toga odlučili da sistem prati samo one predmete koji menjaju svoju lokaciju, odnosno one koje korisnik premešta sa mesta na mesto unutar svog stana. Kao rezultat takvog pristupa, sistem registruje kretanje korisnika i prati predmete koji se nalaze u njegovoj blizini.
Iako se mogućnosti Kinectovih senzora ograničene (maksimalno rastojanje do koga uočava korisnika iznosi 3,4 metra, a podatke šalje brzinom od 15 kadrova u sekundi), program Kinsight unapređuje njihovu tačnost tako što vodi računa o nekim uobičajenim svakodnevnim rutinama. Primera radi, program “zna” da će se šolja sa kafom najverovatnije nalaziti na stolu u radnoj sobi ili u sudoperi, a ne u kupatilu.
Tačnost sistema bi mogla da bude dodatno povećana, ako bi Microsoft razvio novu verziju Kinecta, sa poboljšanim mogućnostima, navode istraživači. “To znači da bi algoritam za prepoznavanje objekata, kada se nađe u nedoumici koristio ova saznanja prilikom analiziranja verovatnoće da se predmet nalazi na toj lokaciji, ili bi potražio druga rešenja na drugim lokacijama”, navode istraživači.
Dvojica istraživača su razvili i algoritme koji pomažu sistemu da na osnovu prikupljenih podataka odredi lokaciju predmeta i okruženje u kome će najverovatnije biti korišćeni.
Da bi testirali svoj sistem, označili su predmete koji se koriste u domaćinstvu, uključujući noževe, viljuške i ključeve (čak i jednu Rubikovu kocku) i odredili 80 mogućih lokacija na kojima se oni unutar kuće mogu nalaziti. Nakon toga su doborovoljci koji su učestvovali u projektu, koristili (pomerali) te predmete kako bi se ustanovila nasumično odabrana šema njihove upotrebe.
Istraživači kažu da dobijeni rezultati ukazuju na pravce u kojima treba tragati za poboljšanjima. Greške su bile mnogo češće kada su predmeti bili veoma mali, predaleko, providni ili smešteni blizu jedni drugih, ali bi se ti problemi mogli otkloniti korišćenjem većeg broja senzora u prostoriji ili primenom osetljivijih kamera.
