Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
PROŠLE NEDELJE KOMPANIJA CISKO (Cisco) je zvanično odlučila da napusti svoj tablični računar Siaz (Cius), namenjen poslovnom sektoru. Pošto je prethodno godinu dana pokušavala da mu nađe mesto u svetu tabličnih računara, kompanija je zaključila da joj je bolje da se posveti softveru i aplikacijama koje će se izvršavati na tuđim modelima.
Svoju tablu s Androidom ugasila je zato što radnici njenih poslovnih partnera radije donose na posao svoje tablične uređaje, izjavio je jedan visoki zvaničnik kompanije. Podsetimo da su pre samo pola godine postojale ideje da se napravi i model s većim ekranomhttp://www.mikro.rs/main/index.php?q=vest&ID=16533 od postojećeg čija je dijagonala iznosila 17,8 cm (7 inča).
Nekoliko faktora je uticalo na to što se Siaz slabo prodavao. Pre svega se po ceni nije najbolje uklapao u tanke IT budžete. Koštao je oko 750 dolara, koliko i Ciskovi VoIP telefoni srednje klase ili Wi-Fi Ajped (iPad), a da u tu cenu nije ulazilo njegovo stono postolje. Isto tako, ni prodavnica aplikacija (AppHQ market) nije privukla dovoljnu pažnju IT direktora i administratora.
Cisko je u međuvremenu naučio da se mnogi koji svakodnevno koriste njegovu mrežnu opremu radije opredeljuju za programe tipa „ponesi svoj uređaj“, umesto da se muče s uvođenjem specifičnih tabličnih uređaja. Uostalom, i ranije se pokazivalo da prodaja uređaja s duplom namenom ne ide uvek lako.
Eplov direktor je na temu prisilne konvergencije nedavno izjavio da se bilo koja dva uređaja mogu iskombinovati u jedan, makar to bili frižider i toster, ali da se krajnji rezultat verovatno nikom neće svideti. Izgleda da je Siaz kao kombinacija stonog telefona i tabličnog računara upao u kategoriju frižtostera. Ako se poslužimo asocijacijom na izgovorno značenje njegovog naziva na engleskom, mogli bismo reći da je on možda video nas, ali mi njega ubuduće nećemo viđati.
ISTRAŽIVAČKA KOMPANIJA MCAFEE objavila je rezultate svog istraživanja upotrebe antivirusnog softvera koji pokazuju da 17 posto korisnika širom sveta nema nikakvu antivirusnu zaštitu na svojim računarima. Prednjače korisnici u SAD, gde skoro jedna petina korisnika nema antivirusni softver na svojim računarima.
Analitičari su u nezaštićene računare ubrojali sve one na kojima nije instaliran nikakav antivirusni softver, kao i one kod kojih je licenca za korišćenje tog softvera istekla. Primera radi, u SAD se na 12% računara ne nalazi nikakav antivirusni softver, dok je na 7% računara taj softver instaliran, ali je licenca za njegovo korišćenje istekla.
Istraživači kompanije McAfee su za potrebe svog istraživanja pratili stanje u 23 zemlje širom sveta i ustanovili da su najbezbedniji računari korisnika u Finskoj, Italiji, Novom Zelandu, Nemačkoj i Danskoj. Na drugom kraju te liste, nalaze se računari korisnika u Singapuru, Španiji, Meksiku, Japanu i SAD.
Najveći broj računara bez ikakvog antivirusnog softvera nalazi se u Španiji (16%), a naveći broj računara na kome je licenca za korišćenje softvera istekla nalazi se u Singapuru (12%).
Analitičari kao zaključak svog istraživanja navode da bi obrazovanje korisnika u pogledu upotrebe antiviusnog softvera pomoglo da se smanji broj nezaštićenih računara. Takođe, predstojeći relazak na Windows 8 koji zahteva da računar ima aktivnu antivirusnu zaštitu verovatno će povećati broj bezbednih računara, navode istraživači kompanije McAfee.
DEL (DELL) JE U UTORAK IZAZVAO Eplov (Apple) popularni jednodelni stoni računar Ajmek (iMac) predstavljanjem svog modela XPS One 27 s najvećim ekranom među računarima te vrste koje je napravio do danas. Početna cena mu je 1400 dolara.
Ekran dijagonale 68,5 cm (27 inča) ima rezoluciju 2560 x 1440, procesor je iz najnovije Intelove serije zasnovane na arhitekturi Ajvi bridž (Ivy Bridge), skladišni prostor za podatke ide do 2 TB a radna memorija ima 16 GB. Korisnici mogu da izaberu zasebnu grafičku karticu ukoliko žele bržu multimediju.
Kompanija očekuje da će se ovaj njen računar tipa „sve u jednom“, uspešno nadmetati na tržištu na kome je i Eplov Ajmek, pre svega zahvaljujući ekranu velike rezolucije i najnovijim Intelovim procesorima.
Ajmek se prodaje s ekranima od 54,6 cm (21,5 inča) i 68,5 cm (27 inča). Cena većeg modela počinje od 1700 dolara i u njemu je četvorojezgarni Intelov procesor starije arhitekture Sendi bridž (Sandy Bridge).
XPS One 27 cilja na kreativne profesionalce jednako kao i Ajmek i Mek Pro. Del već neko vreme nastoji da ih nagovori da napuste Eplove mašine pričajući im o tome kako da pređu s Eplovog programa Final Cut Pro na Meku, na Adobijev paket Creative Suite za Vindous (Windows).
Ekran novog računara nije osetljiv na dodir a predstavnici kompanije nisu želeli da otkriju hoće li se verzija koja će imati tu mogućnost pojaviti kad kasnije ove godine Mikrosoft objavi Vindous 8 koji je podržava.
Za sada se XPS One 27 može kupiti samo u SAD i izabranim azijskim zemljama, ali će se kroz par nedelja pojaviti i u drugim delovima sveta.
Del je pored toga unapredio i svoju verziju ovog računara namenjenu široj publici, Inspiron One 23. U njemu je sada najnoviji Intelov procesor serije Ajvi bridž, a rezolucija ekrana je visoke definicije. Početna cena mu je 650 dolara, ali se za sada prodaje samo u SAD i nekim zeljama Azije.
VREDNOST FEJSBUKOVIH DEONICA VARIRA još uvek i uglavnom se smanjuje još od prvog dana (18. maja) kad su se pojavile na berzi, a u utorak je opala za dodatnih 9% i zaustavila se na nešto manje od 29 dolarahttps://www.google.com/finance?client=ob&q=NASDAQ:FB. To je 23% manje od početne ponuđene vrednosti od 38 dolara.
Rojters tvrdi da se tržišna vrednost kompanije čiji je izlazak na berzu najavljivan na sva zvona, ali i praćen s nekoliko propusta, smanjila za nekih 20 milijardi dolara. Utorak 28. maj bio je prvi dan trgovanja Fejsbukovim opcijama, što je možda doprinelo pritisku na deonice i povećalo njihovu nestalnost.
Kompaniju pored toga prate gomile glasina uključujući i najnoviju da pregovara o kupovini izraelske kompanije face.com, specijalizovane za prepoznavanje lica, za oko 100 miliona dolara. Priča se isto tako da će kupiti i kompaniju Opera softver, poznatu po istoimenom programu (Opera) za pregledanje internetskih strana, samo što u tom slučaju cena može da bude i preko milijardu dolara. Pored toga, svega dan ranije, u ponedeljak, pojavio se i treći talas izveštaja o Fejsbukovom telefonu, koji bi kompaniju mogao gurnuti u rizičan i skup svet pravljenja hardvera.
Francuski sud oslobodio Gugl odgovornosti za sadržaj na Jutjubu
Izvor: Micro.rs
GUGL (GOOGLE) JE U UTORAK POSTIGAO značajan uspeh u francuskom sudu, jer je preokrenuo trend koji su nedavno iskazali sudovi u drugim zemljama. Sud je ovog puta stao uz Gugl odgovarajući na tužbu francuske televizije TF1 presudom da ova internetska kompanija nije odgovorna za piratizovani sadržaj koji se pojavljuje na njenom video servisu Jutjub (YouTube).
Francuska medijska kuća je podnela tužbu protiv Gugla tvrdeći da su njeni sportski sadržaji i filmovi zaštićeni autorskim pravima lako dostupni na Jutjubu i tražila odštetu u vrednosti od oko 140 miliona evra. Međutim, sud je odbio taj zahtev i naredio da TF1 plati Guglove sudske troškove koji su dostigli oko 80.000 evra.
„Optuženi u principu nije odgovoran za video sadržaj na svojoj mrežnoj lokaciji; odgovorni su samo njeni korisnici“, navodi se u presudi. „On nema obavezu da pregleda sadržaj pre nego što će ga postaviti na mrežu, sve dok upozorava korisnike da nije dozvoljeno postavljati televizijske emisije, muzičke video snimke, koncerte ili reklame bez prethodne saglasnosti njihovog vlasnika.“
Ovo je sasvim drugačije iskustvo za Gugl u odnosu na ono koje je stekao u drugim sudovima po istom osnovu. Još od 2007. se u SAD sudi s Vajakomom (Viacom) kome je apelacioni sud tek prošlog meseca usvojio žalbu i predmet vratio nižem sudu da utvrdi da li je Jutjub namerno ignorisao postavljanje zaštićenog materijala na svoje servere.
Nekoliko nedelja kasnije nemački sud je presudio da je jedino Jutjub odgovoran za materijal koji mu njegovi korisnici šalju i postavljaju za deljenje s drugima, što bi mu moglo ispostaviti prilično veliki račun za plaćanje. Francuska odluka s druge strane kaže da Gugl nije odgovoran što se piratizovani materijal pojavljuje na Jutjubu, sve dok ga uklanja kad ga pravi vlasnik upozori da je tu.
Guglovi predstavnici su ovim povodom izjavili da će kompanija nastaviti da se protivi zahtevima u kojima se od nje traži da sistematski filtrira i prethodno pregleda sav ponuđeni sadržaj na Jutjubu, kao i da su uvereni da će buduće sudske odluke podržati potrebu da se inovativnim mrežnim uslugama omogući da se razvijaju.
Slučaj još uvek nije zaključen, jer tužilac ima pravo žalbe.
British Telecom za vreme Olimpijade uspostavlja bežičnu mrežu sa 500.000 pristupnih tačaka
Izvor: Micro.rs
KOMPANIJA BRITISH TELECOM (BT) saopštila je da će za vreme Letnjih olimpijskih igara, koje se od 27. jula do 12. avgusta ove godine održavaju u Londonu, pokrenuti bežičnu mrežu za pristup internetu u kojoj će se nalaziti oko 500.000 pritupnih tačaka, raspoređenih širom glavnog grada Velike Britanije.
Očekuje se da će za vreme održavanja Olimpijskih igara mobilne komunikacije u Londonu doći do “usijanja”, posebno kada je u pitanju prenos multimedije. Za vreme prethodne Olimpijade, održane u Pekingu, oko 20% saobraćaja u lokalnoj mobilnoj mreži odnosilo se na prenos videa, a 80% na ostale vidove saobraćaja. Prema predviđanjima stručnjaka, u Londonu će taj odnos biti obrnut, tj. više od 80% saobraćaja u mobilnoj mreži odnosiće se na prenos videa.
Osim na londonskim ulicama, “vruće” tačke za pristup bežičnoj mreži biće postavljene i u okolini svih olimpijskih borilišta, uključujući Olimpijski stadion, Akvatik centar, Velodrom, košarkašku Arenu i druge.
Za pretplatnike British Telecoma će pristup “olimpijskoj” bežičnoj mreži za vreme trajanja Igara biti besplatan, dok će ostali korisnici moći preko interneta da kupuju kartice za pristup mreži.
Odbijena žalba na odluku o izručenju Džulijana Asanža
Izvor: Micro.rs
VRHOVNI SUD VELIKE BRITANIJE ODBACIO je u sredu žalbu Džulijana Asanža, osnivača veb lokacije WikiLeaks, na odluku nižeg suda o njegovom izručenju švedskim vlastima.
Švedsko tužilaštvo je u novembru 2010. godine izdalo poternicu za Asanžom koja važi u celoj Evropi, zbog navodne umešanosti u slučaj silovanja, prinude i seksualnog zlostavljanja. Asanž se početkom decembra 2010. dobrovoljno prijavio policiji u Londonu, a posle sedam dana provedenih u pritvoru pušten je uz kauciju i uslov da preda pasoš, nosi elektronski uređaj za praćenje i redovno se javlja policiji.
Asanžovi advokati su na svim dosadašnjim ročištima osporavali ovlašćenje švedske tužiteljke Marien Naj da izda nalog za hapšenje koji važi u svim državama Evrope, i pored toga tvrdili da izručenje samo u svrhu ispitivanja osumnjičenog nije u skladu sa zakonima Velike Britanije. Osim toga, Asanž je izjavio da je obavestio švedske tužioce da je dostupan za ispitivanje, ali da nije bio kontaktiran.
Britanski Vrhovni sud nije uvažio ove argumente, ali je Asanžovim advokatima ostavio rok od 14 dana da podnesu žalbu na donetu odluku.
Asanžovi pravni problemi nastali su nakon što je veb lokacija WikiLeaks počela da objavljuje jedan deo od 250.000 američkih diplomatskih telegrama. Ovaj potez je izazvao burnu reakciju američkih političara, pri čemu je Majk Hakabi, bivši guverner države Arkanzas, tražio smrtnu kaznu za one koji su objavili telegrame, a Sara Pejlin, nekadašnji kandidat za mesto potpredsednika SAD je izjavila da bi Asanža trebalo uhvatiti kao što se to radi sa pripadnicima Al Kaide i vođama talibana.
Ove izjave su korišćene u odbrani Asanža, čiji advokati su tvrdili da bi ukoliko bude predat Švedskoj, ta zemlja mogla da podlegne pritisku SAD.
Nakon pravnih usledili su i finansijski problemi, jer su prema navodima Asanža, veb lokaciju WikiLeaks “blokirale američke finansijske organizacije”. Naime, kompanije Visa, MasterCard, PayPal, Western Union i Bank of America blokirale su davanje donacija WikiLeaksu i na taj način uskratile 95% prihoda lokacije.
Nisu izostali ni tehnički problemi jer je nekoliko propusta u protokolu SSL (Secure Sockets Layer) i sistemu autentifikacije narušilo poverenje u sistem za ostavljanje zapisa koji je WikiLeaks koristio za prikupljanje “procurelih” dokumenata. Zbog tih propusta, Asanž je krajem 2011. najavio da Wikileaks radi na novom sistemu za ostavljanje dokumenata, koji međutim, još uvek nije u funkciji.
I pored ograničenja kretanja i pretnje izručenjem, Asanž je nastavio sa promovisanjem aktivnosti WikiLeaksa i čak snimio šest emisija za rusku TV mrežu na engleskom Russia Today. Ipak, oni koji ga podržavaju strahuju da bi ukoliko bude izručen Švedskoj, mogao pre suđenja provesti do godinu dana u pritvoru i, ako bude proglašen krivim, osuđen na četiri godine zatvora.
Takođe, postoji mogućnost i da Asanž bude izručen SAD gde bi mogao da bude optužen na osnovu tamošnjeg Zakona o špijunaži. U tom eventualnom procesu verovatno bi bilo reči i o dva najpoznatija slučaja u kojima je bila umešana veb lokacija WikiLeaks – objavljivanje telegrama koje su američke diplomate slale u Vašington i objavljivanje videa snimljenog iz američkog borbenog helikoptera u Iraku. Taj video, u kome je u tri napada helikoptera Apač ubijeno 18 uglavnom nenaoružanih osoba, a više desetina drugih ranjeno, se ubrzo zatekao na YouTubeu gde je nazvan “kolateralno ubistvo”.
PROJEKAT LIBREOFIS (LIBREOFFICE) veoma je živahan još od trenutka kad se 2010. izdvojio iz OpenOfisa (OpenOffice.org). Pre samo nekoliko meseci objavljeno je treće značajnije izdanje, verzija 3.5, ove popularne i besplatne softverske svite, a ubrzo posle toga i nekoliko manjih nadogradnji, što je u sredu kulminiralo najnovijom pod brojem 3.5.4 koju odlikuju drastično poboljšane performanse. Kažu da radi i do 100% brže od ranijih verzija.
„LibreOfis 3.5.4 je do sada najbrža verzija najbolje besplatne svite programa za kancelarijske poslove, čije su performanse i do 100% brže pri otvaranju velikih datoteka“, napisao je Italo Vinjoli, direktor fondacije Dokument (Document Foundation), u njenom zvaničnom saopštenju.
Prethodna verzija 3.5.3 objavljena je početkom maja s brojnim ispravkama ranije uočenih grešaka i propusta, dok je ova najnovija nastala kao kombinovani rezultat brojnih optimizacija koda i daljeg čišćenja grešaka i usporenja koje redovno sprovode brojni dobrovoljci i razvojni inženjeri, objasno je Vinjoli.
Naravno, koliki će konkretno biti dobitak u performansama u krajnjoj liniji zavisi i od korisnikovog operativnog sistema, hardverske konfiguracije i sadržaja datoteke koju otvara, dodao je on. Potencijal je u svakom slučaju impresivan i sigurno neće proći nezapaženo.
Pošto i ova verzija sadrži brojne ispravke Fondacija svim korisnicima preporučuje da nadograde svoju postojeću verziju.
Lenovo isporučuje tablu s Androidom 4.0 za 350 dolara
Izvor: Micro.rs
LENOVO JE U SREDU, POSLE NEKOLIKO meseci najavljivanja, najzad počeo da isporučuje svoj tablični računar IdeaTab S2109 s Androidom 4.0, nazivajući ga najlakšim na tržištu među modelima s ekranom od 24,6 cm (9,7 inča). Težak je 576 grama a debeo svega 8,3 milimetra.
Namenjen je zabavi i početna cena mu je 350 dolara. Na svom ekranu može da prikazuje video rezolucije 720p, dok je na televizoru povezanom preko HDMI priključka rezolucija prikazivanja 1080p. Koristi dvojezgarni procesor OMAP 4430 kompanije Teksas instruments, koji radi na 1 GHz. Raspolaže s radnom memorijom od 1 GB i skladištem za najviše 32 GB podataka koje se može proširiti preko microUSB priključka ili microSD kartice. Ugrađena veb kamera ima 1,3 megapiksela.
Na baterije može da radi deset sati kad se koristi za gledanje videa i krstarenje internetom.
S2109 će se nadmetati s tablama optimizovanim za zabavne sadržaje i aplikacije, kao što su Eplov Ajped (Apple iPad) i Asusov Transformer ped 300 (TF300), koji ima četvorojezgarni procesor i košta najmanje 380 dolara. Korisnici mogu pristupati mrežnim prodavnicama aplikacija kompanija Lenovo i Gugl (Google).
Tabla se za sada prodaje samo u SAD, a Lenovo još nije objavio kakvi su mu planovi za ostatak sveta.
SVETSKA FINANSIJSKA KRIZA TRESE sve grane svetske ekonomije, tako da ni oblast informaciono-komunikacionih tehnologija nije izuzetak. Veliki broj kompanija iz ove oblasti pokušava da prebrodi teška vremena tako što snižava troškove i smanjuje broj zaposlenih. Najveće svetske IT kompanije su već otpustile izvestan broj zaposlenih, ili najavile da će to učiniti, što možete videti iz sledećeg pregleda.
Kompanija Research In Motion (RIM) je početkom godine najavila da će otpustiti između 2000 i 6000 zaposlenih, kako bi smanjila troškove i popravila rezultate svog poslovanja. RIM u poslednje vreme gubi pozicije na tržištu u korist Appleovih telefona i telefona sa Androidom, tako da se kompanija odlučila da pribegne drastičnim merama, kao što je smanjenje broja zaposlenih.
Finska Nokia je u februaru saopštila da će otpustiti 4000 zaposlenih u Evropi, Meksiku i nekim azijskim zemljama. Kompanija ulaže velike napore u promovisanje svojih telefona sa Windowsom Phone, kako bi ublažila slabe rezultate prodaje telefona sa operativnim sistemom Symbian. Nokia je 2011. fiskalnu godinu završila sa prihodom koji je bio manji za 21% u odnosu na prethodnu godinu, tako da čak ni otpuštanje 7500 zaposlenih u 2011. nije pomoglo da finansijski rezultati kompanije budu bolji.
Telekomunikacione kompanije T-Mobile i Sprint su takođe najavile otpuštanja zaposlenih. Nakon što joj nije uspelo spajanje sa kompanijom AT&T, vredno 39 milijardi dolara, kompanija T-Mobile je u martu saopštila da će pristupiti konsolidaciji svojih pozivnih centara, što će dovesti do toga da 1900 zaposlenih ostanu bez svojih radnih mesta. U maju, kompanija je najavila da će otpustiti još 350 zaposlenih.
Rivalska kompanija Spint je nakon što je u januaru došlo do promene nekoliko ključnih rukovodilaca, u februaru najavila da će otpustiti oko 1000 zaposlenih, dok je kompanijaEricsson koja je izgradila Sprintovu mobilnu mrežu u Severnoj Americi najavila u martu da će otpustiti oko 1400 zaposlenih.
Da finansijska kriza pogađa i najveće kompanije pokazuje primer HP-a koji je nedavno najavio da će širom sveta smanjiti broj zaposlenih za oko 8%, odnosno oko 27.000 zaposlenih. HP se nada da će kombinacijom otpuštanja i penzionisanja zaposlenih uštedeti između 3 i 3,5 milijardi dolara.
Sony je u aprilu saopštio da će otpustiti oko 10.000 zaposlenih kao deo restruktuiranja svog poslovanja. Kompanija je u 2011. fiskalnoj godini zabeležila gubitak od 2,7 milijardi dolara, što će dovesti do otpuštanja u nekim manje važnim ograncima kompanije, ali i u ogranku za proizvodnju televizora. U narednom periodu kompanija će više pažnje posvetiti proizvodnji uređaja iz oblasti elektronike široke potrošnje, kao što su telefoni, tablični računari, fotoaparati i konzole za igranje.
Kompanija NEC je na početku 2012. saopštila da će otpustiti oko 10.000 zaposlenih, od čega 3000 van Japana. Gubici kompanije u 2011. fiskalnoj godini iznose 1,3 milijardi dolara, pre svega zbog loše prodaje njenih pametnih telefona, ali i kao posledica prošlogodišnjih poplava na Tajlandu koje su oštetile njene pogone za proizvodnju čvrstih diskova.
Kompanija Yahoo saopštila je u aprilu da će joj smanjenje broja zaposlenih pomoći da se usredsredi na svoje osnovne delatnosti, kao što su pružanje multimedijskih sadržaja i e-trgovina. Izvršni direktor Yahooa Skot Tompson najavio je tom prilikom da će kompanija smanjiti broj zaposlenih za oko 14%, odnosno 2000 zaposlenih. Bizarno zvuči podatak da se posle nekog vremena i Tompson našao među onima koji su ostali bez zaposlenja u Yahoou, nakon skandala sa njegovom biografijom.
Iskušenjima finansijske krize nije odoleo ni “veliki plavi”. IBM je u martu saopštio da će otpustiti oko 1800 zaposlenih u svojim ograncima u SAD, mada precizni detalji o tome na koje se ogranke to odnosi nisu saopšteni. Budući da IBM u SAD ima oko 100.000 zaposlenih, odnosno 400.000 širom sveta, barem zasada to ne izgleda kao veliko smanjenje broja zaposlenih.
Sve u svemu, samo u aprilu je u SAD u kompanijama iz informaciono-komunikacione oblasti bez posla ostalo oko 12.500 ljudi, što je povećanje u odnosu na april 2010. godine kada je oko 7000 zaposlenih u IKT kompanijama ostalo bez svojih radnih mesta.
