Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
POŠTO JE I NAJVEĆA DRUŠTVENA MREŽA Fejsbuk (Facebook) konačno postala javna kompanija, kao što je to pre skoro osam godina postao i najveći svetski pretraživač Gugl (Google), ima smisla uporediti neke od brojčanih podataka koji se vezuju za ove dve kompanije.
Gugl je u avgustu 1998, još pre osnivanja, dobio 100.000 dolara od Endija Behtolshajma, suosnivača San Mikrosistemsa (Sun Microsystes). S druge strane, Fejsbuk je kao početni kapital u junu 2004. primio 500.000 dolara od Pitera Tila, suosnivača Pejpala (PayPal).
Aktuelna berzanska vrednost Gugla je 203 milijarde dolara, dok je Fejsbuk pri izlasku na berzu procenjen na 104 milijarde dolara.
Mark Zakerberg je vlasnik 533,8 miliona deonica Fejsbuka (56%) tako da je u svojoj 28. godini nominalno raspolagao sa 20,3 milijarde dolara. S druge strane, osnivači Gugla, Sergej Brin (36) i Lari Pejdž (37) imaju po 17,5 milijardi.
Početna vrednost Fejsbukovih deonica ponuđenih na Nasdakovoj berzi 18. maja, iznosila je 38 dolara, a ukupno ih je bilo ponuđeno 421 milion. Kad je Gugl u avgustu 2004. postao javna kompanija ponudio je na istoj berzi 19 miliona deonica po ceni od 85 dolara.
Kad je Fejsbuk postao javna kompanija oko 850 njegovih radnika su postali milioneri, dok ih je u Guglovom slučaju bilo oko 1000.
Fejsbuk je sa početnom vrednošću od 104 milijarde dolara prva američka kompanija koja je postala javna sa više od 100 milijardi. Gugl je u trenutku svoje tržišne kapitalizacije bio procenjen na 23 milijarde dolara.
Prvog dana na berzi Fejsbukove deonice su počele da se prodaju po 42,05 dolara i jednog trenutka su dostuigle i 45, ali su na kraju dana završile na 38,23 dolara, što znači da im je vrednost porasla za svega 0,6% u odnosu na početni ponuđeni iznos od 38 dolara. Gugl je imao znatno bolji početak, jer je cena njegovih deonica sa početnih 85 dolara odmah skočila na 100, dostigla maksimum od 104,06 dolara i na kraju dana završila na 100,34, što je bilo 18% više od početnog iznosa.
Guglov Android nije povredio Oraklove patente, kaže porota
Izvor: Micro.rs
OPERATIVNI SISTEM ANDROID KOMPANIJE Gugl (Google) nije prekršio Oraklove (Oracle) patente za Javu, zaključila je u sredu porota na suđenju ove dve kompanije u San Francisku, nanevši time udarac Oraklu.
Porota je saopštila svoju presudu posle zasedanja koje je trajalo preko nedelju dana. Iz sudskih dokumenta se vidihttp://www.scribd.com/doc/94579677/Oracle-Patents-Verdict-Form da nije našla nijedan prekršaj koji se odnosi na dva patenta vezana za Javu koje je Orakl naveo u svojoj tužbi protiv Gugla.
Ovom presudom je okončano suđenje koje je cela Silicijumska dolina pratila s velikom pažnjom još od samog početka 16. aprila. Porota je ranije donela i nepotpunu presudu u prvoj fazi suđenja koja se odnosila na kršenje autorskih prava (fazi kopirajta), a pošto je presudila da nije bilo patentnih prekršaja, nema potrebe da se računa odšteta za Orakl, zbog čega je porota raspuštena.
Međutim, pravna bitka između dve kompanije još nije završena. Moguće je i novo suđenje da bi se donela presuda i po pitanju autorskih prava o kome porota nije donela jednoglasnu presudu i obe strane će se po svoj prilici žaliti na njen ishod ukoliko ocene da im ne odgovara.
Za sada Orakl napušta sudnicu s minornom novčanom odštetom u odnosu na milijarde koje je tražio kad je podneo tužbu.
Orakl je tužio Gugl u avgustu 2010. tvrdeći da je njegov operativni sistem Android prekršio patente i autorska prava vezana za Javu do kojih je Orakl došao kad je pre dve godine kupio kompaniju San Mikrosistems (Sun Microsystems). Suđenje je trebalo da se odvija u tri faze, u kojima bi se raspravljalo o autorskim pravima, patentima i odšteti, i u njemu su kao svedoci učestvovali i izvršni direktori obe kompanije.
Porota je pre dve nedelje izrekla presudu u prvoj fazi koja se odnosila na kršenje autorskih prava. Presudila je da je Gugl prekršio Oraklova autorska prava time što 37 programskih interfejsa za Java aplikacije (API) koristi u Androidu, ali nije mogla da donese jednoglasnu presudu o tome da li Guglovo korišćenje tih interfejsa potpada pod poštenu upotrebu.
Porota se po tom pitanju podelila u odnosu devet prema tri u Guglovu korist, izjavio je u sredu ispred sudnice jedan od porotnika. Oni koji su smatrali da je upotreba poštena zapravo su prihvatili Guglovu tvrdnju da se sporni API interfejsi u Androidu koriste transformativno, u tom smislu što je Android nešto novo i drugačije od standardnog izdanja Jave, originalno namenjenog za stone računare. Pored toga, prihvatili su i Guglovo objašnjenje da su API interfejsi suštinski deo Jave i da je taj jezik bez njih beskoristan.
Gugl je zatražio da se suđenje poništi čim je čuo da je presuda delimična, jer smatra da o oba pitanja (povredi autorskih prava i poštenom korišćenju) treba da presuđuje ista porota. Orakl s druge strane traži novo suđenje na kome će se odlučivati samo o pitanju poštenog korišćenja.
Međutim, pored svega navedenog, sudija koji vodi spor mora da odluči i da li se prema američkom zakonu API interfejsi u Javi uopšte i mogu autorski zaštititi. Odluka je važna, jer bi njene posledice mogli osetiti i programeri na drugim platformama. Ukoliko odluči da ne mogu, porotina presuda o kršenju autorskih prava bi postala sporna a pitanje poštene upotrebe nevažno. Orakl bi se verovatno žalio Apelacionom sudu na takvu odluku.
Ukoliko sudija zaključi da se API interfejsi mogu zaštititi autorskim pravima, moraće da odluči da li će započeti novo suđenje, s novom porotom, kako bi se donela odluka o pitanju njihovog poštenog korišćenja. Mogao bi takođe da izabere i da apelacioni sud odluči da li se API interfejsi mogu zaštititi kopirajtom i sačekati tu odluku pre nego što iznova započne ispitivanje poštenog korišćenja.
Sudija je već doneo jednu odluku u Oraklovu korist, jer je utvrdio da je mala količina koda u Androidu zbilja kopirana, ali je rekao da je iznos odštete za taj kôd trivijalan u poređenju sa iznosom koji je Orakl tražio za kršenje autorskih prava vezanih za API interfejse.
Patentna faza suđenja smatrala se manje važnom od faze kopirajta zato što je Orakl u početku optužio Gugl da je u Androidu prekršio sedam njegovih patenata vezanih za Javu, ali je Gugl od patentnog zavoda tražio da ih ponovo ispita i njihov broj je sveden samo na dva. Oni se odnose na performanse i upravljanje memorijom u virtuelnoj mašini u kojoj se izvršavaju Javini programi.
„Današnja presuda porote da Android nije prekršio Oraklove patente, predstavlja pobedu ne samo za Gugl već i za čitav ekosistem Androida“, naveo je Gugl u svom saopštenju.
Orakl je u svom saopštenju istakao da bitka još nije završena. „Orakl je na suđenju podneo ubedljive dokaze da je Gugl znao da će fragmentirati i oštetiti Javu. Nastavićemo da branimo i podržavamo Javin ključni princip piši jednom izvršavaj bilo gde i osiguramo da će biti zaštićena za devet miliona programera koji je koriste i za zajednicu koja zavisi od njene kompatibilnosti.“
Nezavisno od toga šta će se sledeće desiti, Orakl je ovim suđenjem dobio mnogo manje nego što se nadao. Prošle godine je njegov stručnjak za odštetu smatrao da bi Orakl trebalo da dobije šest milijardi dolara. Sudija je u dva navrata tražio od Orakla da ponovo izračuna visinu odštete, i u vreme kad je suđenje počelo Orakl je tražio oko milijadu dolara.
Na kraju se ispostavilo da je Gugl odgovoran za kopiranje svega devet redova koda funkcije rangeCheck i osam manjih datoteka u Android koji ima oko 15 miliona redova koda. Sudija će odlučiti koliku odštetu Orakl treba da dobije, ali očekuje se da ona neće preći par stotina hiljada dolara.
Grčka smanjila dug za 140 milijardi dolara uz pomoć Ajpeda
Izvor: Micro.rs
GRČKI DUG JE SA 270 MILIJARDI DOLARA skresan na 130 milijardi korišćenjem Ajpedova (iPad). Naime, kompanija koja je dobila zadatak da upravlja restrukturiranjem grčkog duga, izumela je proces koji koristi Ajpedove, jer su donosiocima odluka omogućavali pristup neophodnim alatkama i bezbednim vezama i dok su bili na putu.
Opisujući mrežu koju je uspostavila njegova kompanija, Apfel je rekao da je želeo da uradi nešto različito i zato je kupio sto Ajpedova. Dao ih je predstavnicima grčkog Ministarstva finansija, Grčke berze, Banke Grčke i još tri spoljne banke, koji su bili uključeni u ovaj posao. Na Ajpedovima se izvršavala namenski napravljena aplikacija za restrukturiranje duga.
Članovi ovog tima su, ma gde se nalazili, zahvaljujući Ajpedovima imali pristup analitičkim alatakama i raspolagali bezbednim vezama s globalnim klirinškim sistemima i bankarskim kancelarijama širom sveta.
„Postojala je gotovo opipljiva potreba da se napravi platforma namenjena donosiocima finansijskih odluka koja prati njih umesto da oni prate nju“, rekao je Apfel. „Ajpedovi su omogućili brzo donošenje odluka kakvo ne bi bilo moguće bez te platforme.“
KOMPANIJA VOLFRAM RISERČ (WOLFRAM Research), tvorac programa Matematika (Mathematica), širi svoju softversku ponudu izvan oblasti naučnih i industrijskih izračunavanja tako što je u sredu objavila aplikaciju za stone računare koja omogućava modelovanje i simuliranje sistema.
Aplikacija nazvana Sistem modeler (System Modelerhttp://www.wolfram.com/system-modeler – Modelar sistema) omogućava inženjerima i projektantima da prave modele fizičkih sistema koristeći bogatu modelujuću paletu i obimnu biblioteku fizičkih i logičkih komponenata. Pored toga što daje statički model sistema koji se projektuje, Volframov Modelar može da simulira kako sistem radi, koristeći vizuelizacije poput ubrzanih snimaka.
U saopštenjuhttp://blog.wolfram.com/2012/05/23/announcing-wolfram-systemmodeler objavljenom u sredu, osnivač kompanije Stiven Volfram priznaje da je oblast softvera za modelovanje sistema veoma razvijena i da raspolaže brojnim proizvodima, ali smatra da se Sistem modeler razlikuje od konkurencije po tome što može da pokrije širok opseg polja i oblasti primene.
„Raniji proizvodi su najčešće bili namenjeni specifičnim oblastima (poput električnih kola ili hidraulike), ili su se zasnivali na strogim modelima komponenata niskog nivoa kao što su proceduralni blokovi“, objašnjava Volfram. „Sistem modeler u potpunosti koristi simboličku predstavu svega, što mu odmah omogućava da pokrije proizvoljne oblasti i da kao komponente koristi znatno fleksibilnije modele.“
Softver je nastao zhavaljujući tome što je Volfram 2011. kupio kompaniju Matkor endžiniring (MathCore Engineering), koja je prodavala sopstveni softverski sistem za modelovanje i simuliranje nazvan Matmodelika (MathModelica).
Naravno, Sistem modeler je integrisan s Volframovom Matematikom i modelujućim jezikom Modelika. Zahvaljujući tome omogućava čvršću integraciju modelujuće i inženjerske faze projektovanja. Inženjerska faza je praćena boljom vizuelizacijom dizajna sistema, a modelujuća može da koristi stvarna izračunavanja.
Volfram reklamira ovaj softver ističući da je pogodan za razne industrijske grane, uključujući avio i automobilsku industriju i razne proizvodne oblasti. Sistem modeler radi na 32-bitnim i 64-bitnim verzijama Mikrosoftovog Vindousa (Microsoft Windows), kao i na Eplovom operativnom sistemu za Mekintoše (Mac OS) u verziji 10.5 ili novijoj. Studentska verzija košta 75 dolara, akademska 495, a komercijalna 3495 dolara, mada su mogući popusti, ukoliko se kupuje zajedno s Matematikom ili za kratkoročno korišćenje.
Deoničari tužili Fejsbuk, Zakerberga i kompaniju Morgan Stenli
Izvor: Micro.rs
MANJE OD NEDELJU DANA PO IZLASKU Fejsbuka na berzu, njegovi novi deoničari su u sredu podneli kolektivnu tužbu protiv kompanije, njenog izvršnog direktora Marka Zakerberga, njenog finansijskog jemca, kompanije Morgan Stenli i drugih.
U tužbi se navodi da su Fejsbukovi rukovodioci, uključujući Zakerberga, finansijskog direktora Dejvida Ebersmana, članove upravnog odbora, kompaniju Morgan Stanli i druge, namerno prikrili negativne prikaze o potencijalu rasta prihoda kompanije pre njenog prošlonedeljnog pojavljivanja na berzi.
Fejsbukovi zvaničnici i njegovi investitori imaju razloga za zabrinutost, jer je tužbu podnela avokatska firma Robins Geler Radman & Daud iz San Dijega koja je deoničarima Enrona izdejstvovala sedam milijardi dolara od njegovih investitora.
Analitičari smatraju da bi ovo moglo da bude veoma nezgodno ukoliko se ispostavi da je nešto urađeno kako ne treba. Pokaže li se da su raspolagali skrivenim informacijama, moglo bi se desiti da će platiti milione dolara odštete.
Da stvar bude još teža, izgleda da prvu javnu ponudu deonica Fejsbuka istražuju američka Komisija za hartije od vrednosti i berzanske poslove (U.S. Securities and Exchange Commission, SEC) i Regulatorna uprava finansijske industrije.
Iznenađenje je počelo još prošlog petka kad Fejbukove deonice nisu uspele da postignu vrednost od 50 do 90 dolara kao što su neki stručnjaci očekivali. Umesto toga, prvi dan trgovanja deonicama završio se na vrednosti koja je tek neznatno bila viša od inicijalne ponude od 38 dolara po deonici. U ponedeljak je vrednost deonica pala na 34 dolara a u utorak na 31.
Prve sumnje su se pojavile već u ponedeljak popodne kad je Rojters objaviohttp://www.reuters.com/article/2012/05/23/us-facebook-analysts-idUSBRE84M0TR20120523 da su analitičari u kompaniji Morgan Stenli, koja je glavni jemac i distributer ponuđenih deonica, smanjila svoje prognoze o prihodu Fejsbuka a da o tome nije obavestila većinu investitora.
U tužbi je navedeno da je prodat 421 milion Fejsbukovih deonica čija je vrednost u sredu pre podne iznosila oko 32 dolara. „Dok su optuženici napunili džepove milijardama dolara, tužioci su pretrpeli gubitke koji su u međuvremenu narasli na preko dve i po milijarde", navodi se u tužbi.
U mesecima koji su prethodili Fejsbukovom izlasku na berzu, sve je više narastalo uzbuđenje, koje je početkom prošle nedelje preraslo gotovo u pomamu. Fejsbukovo ime je punilo naslove novina i mrežnih stranica i postalo glavna tema televizijskih vesti i razgovora po kancelarijama.
U poslednjih nekoliko nedelja pre izlaska na berzu kompanija je čak pretrpela i nekoliko neprijatnih udaraca. Njen osnivač i izvršni direktor Mark Zakerberg javno je kritikovan što se na prezentaciji pred investitorima s Volstrita pojavio u duksu s kapuljačom, zbog čega su se neki zapitali da li je ovaj 28-godišnjak dovoljno zreo da vodi veliku javnu kompaniju.
I dok su se postavljala pitanja može li ova društvena mreža da monetizuje svoju rastuću bazu mobilnih korisnika, Dženeral motors (General Motors) je povukao svoj ugovor o oglašavanju neposredno pred izlazaka Fejsbuka na berzu, uz obrazloženje da od tih oglasa nema neke koristi.
Pošto bi tužba, istraga koju vodi SEC i loši napisi u štampi mogli prilično ugroziti imidž kompanije i čak je primorati na promenu rukovodstva, neki analitičari smatraju da bi Fejsbuk trebalo da angažuje profesionalni tim za upravljanje kriznim situacijama.
KOMPANIJA SONY SAOPŠTILA JE SREDINOM nedelje da će se povući iz kompanije za proizvodnju LCD ekrana Sharp Display, koju je zajednički otvorila sa kompanijom Sharp. Prema rečima predstavnika Sonyja, ova odluka je deo sveobuhvatnog restrukturiranja poslovanja kompanije.
Sony i Sharp su 2009. godine otvorili fabriku za proizvodnju LCD ekrana u gradu Sakai na zapadu Japana, vrednu 4,2 milijarde dolara. Ta fabrika je u svoje vreme bila najmoderniji pogon te vrste u svetu, a njom upravlja kompanija Sharp Display koju su zajednički osnovali Sony i Sharp. Iako je na početku rada zajedničke kompanije udeo u vlasništvu bio nešto drugačiji, trenutno Sony u njoj ima 7% deonica, a Sharp 93%.
Obe kompanije se u poslednje vreme bore s teškoćama na tržištu televizora, tako da Sonyjeva odluka ne predstavlja iznenađenje. Štaviše, najviši rukovodioci kompanije su više puta najavljivali da će se Sony povući iz proizvodnje LCD ekrana. U Sonyjevom saopštenju se navodi da će kompanija povratiti svoj prvobitni osnivački ulog koji iznosi 10 milijardi jena (oko 126 miliona USD), kao i da će se u narednom periodu posvetiti prodaji manjeg broja TV prijemnika koji će donositi veći profit. Umesto da ih proizvodi, kompanija će ubuduće kupovati LCD ekrane, navodi se u Sonyjevom saopštenju.
Što se tiče Sharpa, kompanija se odlučila da poveća proizvodnju manjih LCD ekrana za uređaje manjih dimenzija kao što su tablični računari, kao i da potraži drugu partnersku kompaniju. To će po svoj prilici biti kompanija Hon Hai Precision Industry, jedan od najvećih svetskih ugovornih proizvođača elektronike široke potrošnje i “roditeljska” kompanija firme Foxconn Electronics, koja je u martu saopštila da će kupiti skoro polovinu deonica kompanije Sharp Display. Vrednost postignutog dogovora iznosi 66,9 milijardi jena, odnosno oko 806 miliona USD, a kompanija Hon Hai će na taj način obezbediti redovno snabdevanje LCD panelima velikih dijagonala.
U fabrici kompanije Sharp Display se koristi tzv. tehnologija desete generacije koja može da radi sa staklenim osnovama dimenzija 285 x 305 cm. “Generaciju” određuje upravo najveća podržana veličina staklene osnove, odnosno broj panela koji se od nje može dobiti. Veće osnove omogućavaju dobijanje većeg broja panela, samim tim i jeftiniju proizvodnju panela velikih dijagonala, ali zahtevaju bolju proizvodnu opremu. Deseta generacija je trenutno vrhunac tehnologije i omogućava da se iz jedne staklene osnove dimenzija 285 x 305 cm dobija šest 60-inčnih, ili osam 50-inčnih, odnosno 15 40-inčnih LCD panela.
Dominacija Androida i iOS-a na tržištu operativnih sistema za pametne telefone
Izvor: Micro.rs
PRE SAMO GODINU DANA GOOGLEOV ANDROID i Appleov iOS, dva vodeća operativna sistema za pametne mobilne telefone, imala su zajedno nešto više od 50% udela na tom tržištu. Ako je suditi po rezultatima istraživanja koje je obavila kompanija IDC, ta dva operativna sistema danas zauzimaju više od 80% tržišta.
Istraživači su ustanovili da je u prvom tromesečju 2012. isporučeno 152,3 miliona pametnih telefona; na 59% tih telefona se nalazi Android, a na 23% telefona je iOS. U prvom tromesečju 2011. ta dva operativna sistema su zauzimala 54,4% tržišta.
Ostatak tržišta zauzimaju Symbian (6,8%), Blackberry (6,4%), Linux (2,3%) i Windows 7 i Mobile (2,2%)
Veliku popularnost Androidu i iOS-u je donela kombinacija njihovih naprednih karakteristika i mogućnosti na koje njihovi konkurenti nisu imali pravi odgovor, smatraju analitičari. Iako su te mogućnosti bile poznate i pre pojavljivanja Androida i iOS-a, ipak su ta dva operativn sistema doprinela da korišćenje pametnih telefona danas bude tako intuitivno, a oni široko prihvaćeni od strane korisnika, navode IDC-ovi analitičari.
Rezultati istraživanja pokazuju da su najveći rast zabeležile isporuke telefona sa Androidom. U prvom tromesečju ove godine isporučeno je 89,9 miliona pametnih telefona sa Androidom što predstavlja porast od 145%, budući da je u prvom tromesečju 2011. isporučeno 36,7 miliona telefona sa Androidom. Skoro polovinu tog broja čine Samsungovi telefoni. Isporuke iPhonea su takođe porasle u odnosu na prethodni period, sa 18,6 miliona u prvom tromesečju 2011, na 35,1 miliona u prvom tromesečju 2012, odnosno za 88,7%.
Sa druge strane, gubitnici su proizvođači telefona sa Symbianom i operativnim sistemom Blackberry, čije isporuke su za godinu dana smanjene za 60,6%, odnosno 29,7%. Što se tiče Microsofta, iako njegovi operativni sistemi imaju skroman udeo na tržištu, isporuke telefona sa Windowsom 7 ili Windowsom Mobile su u prethodnom periodu porasle za 33%, sa 2,6 miliona u prvom tromesečju 2011, na 3,3 miliona u prvom tromesečju 2012.
Fotoaparat otporan na vodu, udare, prašinu i hladnoću
Izvor: Micro.rs
KOMPANIJA FUDŽIFILM (FUJIFILM) počeće u junu da prodaje digitalni fotoaparat koji je vodonepropustan, otporan na udare, zaptiven tako da ne propušta prašinu i pesak i radi na temperaturama ispod nule.
Njen novi FinePix XP50 ima CMOS senzor od 14,1 megapiksela, optički zum s uvećanjem od pet puta i LCD ekran dijagonale 6,8 cm (2,7 inča). Međutim, njegova glavna prednost biće izdržljivost – moći će da radi pod vodom do dubine od pet metara, preživljavaće padove sa visine od metar i po i podnosiće temperature do minus deset stepeni.
Pošto cene i profitne stope u prodaji digitalnih aparata padaju, proizvođači pokušavaju da osmisle proizvode koji će zanimati specifične korisnike. Fudžifilm je zato u januaru najavio i aparate s fiksnim objektivom i čak 19 megapiksela, uključujući XP50, poslednji u seriji XP koja se odlikuje izdržljivošću. Početkom maja najavio je i neznatno moćniji model XP170 visoke klase, koji može da izdrži padove s još veće visine, radi na još većoj dubini i snimke prenosi bežično.
Priključci modela XP50 su zaptiveni tako da ne propuštaju prašinu, a sočivo je premazano posebnim materijalom koji odbija vodene kapljice kako se ne bi zadržavale i ometale snimke. Glavna vratanca imaju dve bravice za dodatnu zaštitu od spoljnih uticaja.
Aparat se pravi u pet boja, uključujući plavu, narandžastu i zelenu, i podržava standardne memorijske SD kartice kao i one s novijom specifikacijom SDXC koje su brže. Pošto je dizajniran za brzo slikanje, u stanju je da napravi do deset snimaka u sekundi, dok HD video rezolucije 1080p snima brzinom od 30 slika u sekundi.
Slike i video snimci se mogu označavati za Fejsbuk (Facebook) i Jutjub (YouTube), tako da automatski pošalju kad se aparat poveže na računar.
XP50 će početi da se prodaje 6. juna u Japanu, po ceni od 20.000 jena (oko 250 dolara), a odmah potom i u celom svetu.
Džonatan Ajv: Apple ne juri za profitom, već želi da pravi najbolje proizvode
Izvor: Micro.rs
DŽONATAN AJV, APPLEOV POTPREDSEDNIK za industrijski dizajn i nosilac titule Britanskog vizionarskog inovatora, dao je intervju Radiju 4 britanske medijske kuće BBC u kome je izjavio da se Apple u svom poslovanju ne rukovodi “trkom za profitom”, već željom da dizajnira što je moguće bolje proizvode.
“Osnovu našeg uspeha čini to što nam je oduvek bilo jasno šta su naši ciljevi. Oni su vrlo jednostavni - oduvek smo želeli da razvijemo što je moguće bolje proizvode. Ako uspemo tome, uvereni smo da će onda i korisnici to znati da cene, kupovaće naše proizvode i novac će doći sam po sebi. Novac nam nikada nije bio prevashodni cilj”, izjavio je Ajv.
On je u intervjuu izjavio da je posao dizajnera postao kompleksniji nego što je to bio ranije. “Izazovi su veći, a posledice pogrešnih odluka znatno teže nego ranije”, smatra Ajv. “Naravno, veoma je uzbudljivo ako sve uradite kako treba i vidite korisnike koji koriste vaš uređaj, jer sve što radimo, ne radimo zbog sebe, već zbog korisnika”, kaže Ajv.
Govoreći o svojim planovima, Ajv je izjavio da će nastaviti da radi u Appleu. “Voleo bih da nastavim da radim sa istim saradnicima sa kojima sam imao zadovoljstvo da sarađujem u proteklih 15 godina. Nadam se da ćemo i ubuduće znati da pronađemo rešenje za sve probleme, kao što smo to radili i dosada”, kaže Ajv.
Džonatan Ajv je nakon završetka studija industrijskog dizajna na Univerzitetu Nortambrija u Njukastlu, zajedno sa nekoliko prijatelja osnovao dizajnersku agenciju Tangerine. Među klijentima agencije bila je i kompanija Apple, a njeni rukovodioci su bili do te mere impresionirani jednim Ajvovim projektom, da su mu ponudili stalni posao u Appleu.
Ajv je u Apple stigao 1992. godine i radio na razvoju mnogih uređaja koji su proslavili ovu kompaniju, uključujući iMac, MacBook, MacPro, MacBook Air, iPod, iPhone i iPad. Počeci njegovog rada u Appleu nisu bili baš sjajni, jer je kompanija prolazila kroz težak period, ali se situacija dramatično promenila 1995. godine povratkom Stiva Džobsa u Apple.
Ajv je 2003. proglašen za dizajnera godine od strane londonskog Muzeja dizajna, a časopis Fortune ga je 2010. godine proglasio za “najinventivnijeg svetskog dizajnera”.
Krajem prošle godine, Ajv je dobio visoko britansko odlikovanje i postao „vitez-komandant britanske imperije“ (Knight Commander of the British Empire, KBE), a prošlog meseca britanski Zavod za intelektualnu svojinu (Intellectual Property Office) dodelio mu je titulu Britanskog vizionarskog inovatora, koja se dodeljuje istaknutim pojedincima koji su postigli značajan uspeh ili razvili inovativne proizvode, usluge i dizajn.
KO NE VOLI DA MEŠA JELO DOK GA sprema, može da pođe stopama Bena Heka koji je napravio kućnog pomoćnika kadrog da ga odmeni u tom nezanimljivom poslu. Naravno, za izradu tog pomoćnika potrebno je pribaviti nekoliko električnih i mehaničkih delova, ali obavezan je i Android telefon ili tabla.
Da, ovo je članak za one među vama koji vole da majstorišu preko vikenda, ali i za one koji samo vole da gledaju druge kako majstorišu. U našem slučaju taj drugi je pomenuti Ben Hek koji je čitav tok izrade mešalice snimio i postavio ovdehttp://revision3.com/tbhs/android-cooking-app.
Kod njegove mešalice na bazi varjače, težište je zapravo na aplikaciji koja za upravljanje varjačom koristi Blutut (Bluetooth) vezu. Na laserom isečeno drveno postolje Hek je stavio aktuatorsku ruku, stezaljku s oprugom (za držanje varjače) i klinasti zupčasti remen koji je zadužen za tajming. Servomotor služi da okreće ručicu s varjačom u jednu i u drugu stranu. Visina i položaj varjače mogu se podešavati prema veličini šerpe. Za upravljanje kretanjem pomičnih delova koristi se Arduino Uno.
Android aplikacija je napravljena Guglovim (Google) razvojnim alatom ADK. Pomoću nje se vidi i kolika je temperatura jela (zahvaljujući ugrađenom termistoru) a brzina i smer mešanja kontrolišu se tako što se pomera klizač prikazan u aplikaciji. Blutut predajnik u telefonu ili tabli šalje komande Arduinu koji se potom stara da se varjača kružno kreće u šerpi.
I aplikacija i skalamerija su nesumnjivo zgodni ako hoćete da radite nešto drugo dok se jelo krčka. Naravno, bili bi još zgodniji kad ne biste morali da pomerate klizač, ali to bi zahtevalo drugačije rešenje za ručku s varjačom. Za sada ćete morati da se zadovoljite time što ćete jelo mešati daljinski (na primer iz fotelje), umesto da stojite kraj šporeta, a i to je nešto!
