Vesti iz sveta tehnologije

[Black Predator]

HP otpušta 25.000 zaposlenih?







Izvor:
Micro.rs








VIŠE SVETSKIH MEDIJA IZVESTILO je da se kompanija Hewlett-Packard sprema da otpusti značajan broj svojih zaposlenih (po nekim izvorima čak do 25.000) u nameri da smanji troškove i poboljša svoje poslovanje.

Radi se o skoro 10% od ukupnog broja zaposlenih, budući da HP širom sveta ima oko 300.000 zaposlenih. Izvori iz kompanije navode da se plan o otpuštanju “razmatra” i da nikakva odluka još uvek nije doneta.

Odluka o otpuštanjima bi mogla da bude saopštena početkom iduće nedelje, zajedno sa objavljivanjem rezultata poslovanja kompanije u prethodnom tromesečju. Ipak, još uvek nije poznato na koje HP-ove ogranke i u kojim zemljama će se odnositi ta odluka niti u kom vremenskom roku će biti sprovedena.

Meg Vitman, predsednik i izvršni direktor HP-a, je poslednjih nedelja održala nekoliko konferencija za novinare na kojima je govorila o planovima za budući rad kompanije. Opisujući ranije poslovanje HP-a, Vitmanova je na konferenciji za novinare održanoj u Londonu izjavila da je kompanija “previše složena i previše spora”, kao i da rukovodiocima kompanije “predstoji dosta posla da bi poboljšali rezultate poslovanja”. Ona je takođe istakla značaj smanjivanja troškova, ali je naglasila da će kompanija povećati ulaganja u istraživanja i razvoj.

Na drugoj strani sveta, u Šangaju, Vitmanova je istakla HP-ovu opredeljenost da nastavi sa proizvodnjom računara i obećala da će najveći deo sredstava namenjenih za istraživanje i razvoj dobiti novoformirani ogranak za štampače i personalne sisteme (Printers and Personal Systems, PPS).

Vitmanova je krajem septembra prošle godine nasledila na čelu HP-a dotadašnjeg izvršnog direktora Lea Apotekera. Već narednog meseca, u oktobru, Vitmanova je izmenila Apotekerovu odluku o izdvajanju iz HP-a (radi eventualne prodaje) grupe za personalne sisteme, koja se bavi personalnim i tabličnim računarima i pametnim telefonima.

 

[Black Predator]

Iranska vlada tuži Google?









Izvor:
Micro.rs







IRANSKO MINISTARSTVO SPOLJNIH POSLOVA zapretilo je ove nedelje da će tužiti Google zato što je sa svojih karata izbrisao naziv Persijski zaliv, i ostavio taj vodeni prolaz koji razdvaja Iran i njegove arapske susede neimenovan.

“Radi se još jednom propagandnom potezu u ’mekom’ ratu koji se vodi protiv iranskog naroda, i činu koji poništava brojne istorijske dokumente”, izjavio je predstavnik za štampu Ministarstva.

“Planiramo da pokrenemo zvaničan postupak protiv Googlea”, izjavio je vladin zvaničnik iranskoj državnoj televiziji.

Naziv ovog zaliva koji predstavlja ključni morski put za snabdevanje svetskog tržišta naftom je već dugo predmet sporenja država koje se nalaze na njegovim obalama – Saudijske Arabije, Kuvajta, Katara, Bahreina, Ujedinjenih arapskih emirata, Omana, Iraka i Irana.

U Iranu se koristi naziv Persijski zaliv, dok ga njegovi arapski susedi zovu Arapski zaliv. Takođe, nazivi koji se koriste na drugim jezicima osim arapskog i farsija često umeju da zasmetaju suprostavljenim stranama. Ili, kada se koristi naziv bez prideva.

Većina Iranaca se protivi drugačijem nazivanju zaliva, tvrdeći da se on oduvek zove Persijski zaliv. Iranski korisnici interneta su u poslednje vreme otvorili brojne stranice na društvenim mrežama, uključujući Facebook, posvećene Persijskom zalivu na kojima zastupaju svoj stav o imenu zaliva.

Sa druge strane, iranska vlada je i ranije upućivala slične pretnje; primera radi, 2010. godine Iran je zapretio da će zabraniti komercijalne avionske letove iznad svoje teritorije kompanijama iz zemalja koje koriste naziv Arapski zaliv.

Čini se da se iza svega, ipak, krije politika. Tenzije između Irana i SAD i njenih saveznika u tom delu sveta, oko iranskog nuklearnog programa, traju već dugo vremena. Takođe, arapske zemlje optužuju Iran da stoji iza nemira u Bahreinu, što je vlada u Teheranu demantovala. Istovremeno, Iran je pozdravio promenu vlasti u više arapskih zemalja u regionu, nazivajući ta dešavanja “islamskim buđenjem” koje je inspirisano iranskom islamskom revolucijom iz 1979. godine.

 

[Black Predator]

Monmaut postaje prvi “Wikipedia-grad”







Izvor:
Micro.rs







MALI TRGOVAČKI GRAD MONMAUT U JUGOISTOČNOM Velsu postaće prvi grad u Velikoj Britaniji koji će poneti naziv “Wikipedia-grad”.

Radi se o projektu nazvanom MonmouthpediA, koji su zajednički pokrenuli britanski ogranak Wikipedije i lokalne vlasti u Monmautu, u saradnji sa tamošnjom bibliotekom, muzejima i brojnim dobrovoljcima.

U okviru projekta, širom ovog malog trgovačkog gradića osnovanog još 1067. godine, postavljene su oznake sa QR kodovima, tzv. QRpedia oznake. QR kodovi (skraćenica od Quick Response – brz odziv) su kvadratne sličice slične trakastim (bar) kodovima koje omogućavaju prenošenje informacija – često su to internetske adrese (URL) – uređajima koji su u stanju da ih skeniraju. Najčešće su to pametni telefoni opremljeni aplikacijom koja koristi ugrađenu kameru.

U Monmautu su QRpedia oznake postavljene na interesantnim lokacijama i objektima, kao što su zamak Monmaut, lokalna biblioteka i muzej, zgrada skupštine grofovije Monmaut, crkva svetog Tomasa, most preko reke Monou itd. Oznake su u vidu keramičkih ili metalnih ploča, a kodovi koji se na njima nalaze omogućavaju stanovnicima gradića ili posetiocima da pomoću svojih pametnih telefona skeniraju kodove, a zatim posete veb lokaciju koja sadrži informacije o objektu na kome se nalazi skenirani kod. Sadržaj na toj lokaciji je dostupan na 205 jezika, uključujući velški.

Osim na spoljnoj strani objekata, oznake nešto manjih dimenzija su postavljene i u unutrašnjosti zgrada, kako bi označile pojedinačne objekte. Takođe, u prozorima lokalnih prodavnica i drugih poslovnih lokala postavljene su staklene oznake koje ukazuju na namenu prodavnice ili lokala.

“Upotreba QR oznaka omogućiće posetiocima da saznaju sve o objektu na kome se nalaze, o značajnim događajima iz njegove istoriji ili aktivnostima koje se u sadašnje vreme u njemu odvijaju”, izjavili su predstavnici lokalne samouprave u Monmautu.

Kao svoj doprinos projektu MonmouthpediA, skupština grofovije Monmouth finansirala je pokretanje besplatne Wi-Fi mreže koja pokriva celu teritoriju ovog gradića sa 9000 stanovnika.

Osnivač Wikipedije Džimi Vels je u intervjuu britanskim medijima pozdravio pokretanje pokretanje projekta MonmouthpediA (zvanično počinje sa radom 19. maja) i najavio da se trenutno razmatra pokretanje sličnih projekata u još nekoliko gradića u Velikoj Britaniji.

 

[Black Predator]

Otkazan prvi privatni let do Međunarodne svemirske stanice








Izvor:
Micro.rs








PRVI PRIVATNI LET DO MEĐUNARODNE svemirske stanice, koji je trebalo da započne u subotu, otkazan je odmah nakon paljenja motora zbog problema sa pritiskom u motorima rakete Falcon 9.

Raketa Falcon 9 je trebalo sa kosmodroma Kejp Kanaveral da ponese letelicu Dragon, bez ljudske posade, koju u svemir šalje kompanija SpaceX. Radi se o prvom letu u svemir koji ne organizuje neka državna agencija, odnosno o poslednjem probnom letu u okviru programa komercijalnih usluga transportovanja u orbitu (Commercial Orbital Transportation Services, COTS) koji je pokrenula američka svemirska agencija NASA.

Cilj agencije NASA je da se letovi do Međunarodne svemirske stanice i njeno snabdevanje prepuste privatnim kompanijama, kako bi agencija mogla da se posveti slanju letelica u daleki svemir. Ukoliko misija Dragona bude uspešna, kompanije SpaceX će od agencije NASA dobiti 1,6 milijardi USD za slanje 12 teretnih letelica do Međunarodne svemirske stanice. Očekuje se da prva od njih poleti do kraja ove godine, a dve naredne tokom 2013.

Kompanija SpaceX (Space Exploration Technologies) je dizajnirala letelicu Dragon tako da prvih nekoliko letova obavi bez ljudske posade. Ipak, u planu je i slanje u svemir verzije letelice sa ljudskom posadom, koja bi imala do 7 članova i osim ljudi nosila i teret.

Letelica Dragon će na svom prvom letu nositi oko 460 kilograma tereta, od koga 300 kilograma predstavljaju namirnice za šestočlanu posadu Međunarodne svemirske stanice, a ostatak odeća, naučna oprema i elektronski uređaji, uključujući jedan prenosivi računar.

Planom leta je bilo predviđeno da Dragon do Međunarodne svemirske stanice putuje dva dana, a da dan kasnije posada stanice upotebi robotizovanu “ruku” dugačku 18 metara, koja je sastavni deo opreme na stanici, kako bi pričvrstila Dragon za mesto za pristajanje.

Dragon bi trebalo da ostane na Međunarodnoj svemirskoj stanici oko dve nedelje, a nakon toga bi bila letelica bila poslata nazad na Zemlju, odnosno sletela bi u Pacifički okean. Za razliku od drugih letelica bez ljudske posade koje nose teret do Međunarodne svemirske stanice, letelica Dragon je opremljena temperaturnom štitovima koji omogućavaju da “preživi” prolazak kroz atmosferu. Takođe, pre poletanja, posada stanice će u Dragon utovariti naučnu opremu i dokumentaciju sa rezultatima obavljenih eksperimenata.

Ilon Mask, osnivač kompanije SpaceX, izjavio je da će za otklanjanje greške koja je prouzrokovala kvar na motorima rakete Falcon 9 biti potrebno nekoliko dana. Po njegovim rečima, sledeći datum za lansiranje letelice je utorak 22. maj.

 

[Black Predator]

Fejsbukove deonice ostale na nivou početne ponude
[SIZE=+2]







Izvor:
Micro.rs







[/SIZE]FEJSBUKOVE (FACEBOOK) DEONICE su u petak pre podne, odmah po otvaranju Nasdakove (Nasdaq) berze u Njujorku, skočile za 13% u odnosu na početnu cenu od 38 dolara, ali su se već posle dvadesetak minuta sa tih 43 dolara ponovo vratile na početni nivo i potom se sve vrtelo jedva nešto iznad njega.

Na kraju prvog dana Fejsbukovog poslovanja kao javne kompanije, njihova vrednost je zaključena na 38,23 dolara, što je svega 0,6% više od ponuđene početne vrednosti od 38 dolara koja je bila jednaka višoj granici iz raspona od 34 do 38 dolara s kojim se računalo neposredno pre otvaranja berze. Taj raspon je inače povećan sa prošlonedeljnih 28 do 35 dolara kao odgovor na povećanu potražnju. Broj investitora koji su se pojavili u poslednjem minutu je bio toliko velik da je trgovina deonicama započeta sa skoro pola sata zakašnjenja – u 11.30 umesto u 11.00. Međutim, njihov entuzijazam je posle početnog skoka naglo splasnuo.

Zanimljivo je da je i broj ponuđenih deonica takođe povećan ove nedelje, sa ranijih 337,4 miliona na 421,2 miliona, tako da je njihova ukupna vrednost dostigla oko 16 milijardi dolara. Mogla bi biti i veća (18,4 milijarde) ukoliko bankari koji ulažu u Fejsbuk iskoriste i dodatnu količinu deonica rezervisanu za slučaj povećane tražnje.

Vrednost Fejsbuka je inače procenjena na preko 100 milijardi dolara, što je više od Amazona (Amazon.com), Mekdonaldsa (McDonald's), Cisko sistemsa (Cisco Systems) i Vize (Visa).

S Fejsbukovim deonicama se na Nasdaku trguje pod oznakom FB.

 

[Black Predator]

Korisnici Google Plusa slabo aktivni?










Izvor:
B92.net








Istraživačka kompanija RJ Metrics izvršila je analizu aktivnosti korisnika na Google Plusu.

Slučajni uzorak od 40.000 Google Plus korisnika pokazao je da mnogi počnu da dele na Google Plusu, a onda prestanu to da čine.

30 posto korisnika objavilo je jedan post i nikada nijedan nakon toga, a među ljudima koji su imali 5 objavljenih postova, 15 posto više ništa ne objavljuje.



​

Prosečan post na Google Plusu, kaže izveštaj kompanije RJM, ima manje od jednog +1, manje od jednog odgovora i manje od jednog deljenja

Ipak, uz ove podatke treba dodati da je RJ Metrics merio samo postove koji su korisnici javno delili.

Iz Google komentarišu da istraživanje nije uspelo da tačan uvidu u deljenje i aktivnosti na njihovoj mreži.

"Kao što smo ranije rekli, više se deli privatno, sa krugovima i pojedincima, nego javno na Google Plusu. Lepota Google Plusa je u tome što vam dozvoljava da delite privatno - ne morate deliti svoje misli, fotografije ili video sa ostatkom sveta".

Ranije analize drugih analitičara pokazale su da prosečno vreme koje korisnik provede na Google Plusu mesečno iznosi 3 minuta, dok na konkuretskom Facebooku provede čak 7 sati mesečno. ​

 

[Black Predator]

Twitter testira individualne preporuke











Izvor:
B92.net









Twitter trenutno eksperimentiše sa novom funkcijom - preporukama kreiranim na osnovu interesovanja korisnika.

"Trenutno kada novi korisnici dođu na Twitter mi im svima ponudimo skoro iste predloge šta i koga da prate", navodi se u zvaničnom saopštenju.


​

"Pošto imate individualna interesovanja, trebalo bi da dobijete i individualne preporuke. Kako bismo svima omogućili jednostavniji i brži početak na Twitteru počinje eksperimentisanje sa personalizovanim preporukama u nekoliko zemalja".

Iz Twitter kažu da su ove preporuke zasnovane na nalozima koje prate drugi korisnici i poseta sajtovima u okviru Twitter ekosistema, to jest informacija sa sajtova koji imaju integrisano Twitter dugme ili vidžet, a oni koji ne žele personalizovanu preporuku, mogu tu opciju isključiti.

Dodatne informacije možete pronaći na zvaničnom blogu.​

 

[Black Predator]

FB: Šta izlazak na berzu znači za korisnike











Izvor:
B92.net








Velike promene dešavaju se u kompaniji iz Palo Alta, a današnji dan, kada Facebook izlazi na berzu, možda će biti zapamćen kao prekretnica.

Kompanija je izašla na berzu sa 421 miliona akcija po ceni od najviše 48 dolara po komadu, što znači da vrednost kompanije može dostići 104 milijarde dolara.

I iako je za Facebook promena važna, što se običnih korisnika tiče, kada se sutra budu ulogovali na svoj nalog, neće zateći drugačiji sajt.

Međutim, agencija AFP piše da bi za nekoliko godina, posledice današnjeg događaja mogle biti vrlo vidljive.

Činjenica da će sada morati da iznosi detalje o svom poslovanju deoničarima, može terati Facebook na promene koje bi za korisnike značile više oglašavanja.

Rebeka Lib, analitičar kompanije Altimeter Group, kaže da će promena biti uočljiva na malim ekranima, mobilne aplikacije ubuduće će sadržavati i reklame.

Pojedini smatraju da će Facebook pokušati da razvije nove načine oglašavanja, jer ova mreža ne sme puno da menja ono što sada nudi i na šta je stotine miliona njenih korisnika naviklo.

A mora biti obazriv.

Jedan pogrešan korak, procenjuju analitičari, može jako loše uticati na poslovanje kompanije.

O izlasku njegove kompanije na berzu, Mark Zakerbeg odlučio je da svet obavesti najpre novim postom na Facebooku (koji možete videti na slici ispod).

 

[Black Predator]

Džobs želeo Apple auto











Izvor:
B92.net








Čini se da nema toga što pokojni suosnivač i šef Applea nije hteo da uradi na svoj način. Da je živeo duže, upleo bi se i u automobilsku industriju.

Stiv Džobs nije dizajnirao samo proizvode za masovnu potrošnju u računarskoj i medijskoj industriji. Bavio se ponovnim promišljanjem svega i svačega, od jahti i stepenica do medicinske opreme, koju je navodno crtao i dok je bio u bolesničkoj postelji, piše Fast Company.

Ako ćemo verovati direktoru kompanije J. Crew i članu Appleovog upravnog odbora Majkiju Dreksleru, da je Džobs poživeo, na red bi došla i automobilska industrija.

"Stivov san bilo je dizajniranje iCara" rekao je Dreksler na konferenciji Innovation Uncensored, "da je stigao, verovatno bi uzeo 50 posto tržišta. Ali, nije."

Sa druge strane, čini se da je Dreksler potvrdio neumorna nagađanja o novom Appleovom televizoru.

"Znate, Apple ima deset proizvoda", rekao je, "dnevnim boravkom pozabaviće se u bliskoj budućnosti.'

Usput je dodao kako nikad ne bi bio u koži sadašnjeg Appleovog šefa, Tima Kuka.

'Nikad ne preuzimajte čelo kompanije kojoj dobro ide', poručio je.

 

[Black Predator]

Uskoro još manje SIM kartice











Izvor:
B92.net









Četiri velike kompanije, RIM , Motorola , Apple i Nokia napokon su pronašle zajednički jezik oko standarda i izgleda novih SIM kartica.

Nove nano-SIM karitce imaju dimenzije 8 x 12 milimetara, a zameniće micro SIM kartice koje je prvi počeo da koristi Apple na iPhoneu, a nakon toga su i ostali proizvođači krenuli s tom praksom.


​

Suparništvo oko izrade novog standarda SIM kartice između četiri kompanije traje već duže vreme, a pokušaji guranja sopstvenih rešenja najčešće bi završavali prepirkama i odbijanjem predloga.

Najviše nesuglasica je bilo oko dizajna gde suRIM i Samsung insistirali na izgledu koji bi omogućio "push-push" mehanizam, odnosno stavljanje i vađenje kartice pritiskom, slično kao kod memorijskih kartica.

S druge strane Apple je uporno insistirao na suprotnom što ne iznenađuje s obzirom na to da u svojim telefonima koristi SIM fioke.

Kompromisno rešenje ima jednostavan pravougaoni dizajn sa usekom na jednoj strani.

Hoće li novo rešenje biti usvojeno i kada možemo očekivati nove SIM kartice znaćemo nakon 31. maja kada se sastaju članovi ETSI -ja (European Telecommunications Standards Institute).​