Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
"Majkrosoft" je razvio softver koji omogućava govor na maternjem jeziku, a da se sa zvučnika uređaja čuje prevod na nekom drugom jeziku, izgovoren glasom sličnim originalu, dok se na ekranu prikazuje avatar (lice) govornika čije se usne pomeraju onako kako govori.
Softver je nazvan "Monolingval TTS" (Monolingual TTS) i trenutno na repertoaru ima 26 jezika.
Tim koji ga je razvio kaže da može da sintetizuje bilo koji par iz tog skupa jezika.
Programu je potrebno oko sat obuke da nauči da govori glasom govornika.
Tablet računari uveliko krče svoj put i pronalaze namenu u mnogim sferama života. Svaka nova generacija donosi poboljšanja: bolja slika, brži rad i više programa. Uradili smo uporedni test tri aktuelna modela tableta iz Motorole, Samsunga i Asusa koji se mogu naći na našem tržištu.
Motorola Xoom
Činjenica je da je Motorola predstavila i naslednika ovog tableta, ali pošto je ova kompanija na naše tržište stigla relativno kasno, trebalo bi pogledati njihov celokupni portfolio u kom je i ovaj tablet. Kada se pojavio prošle godine, mnogi su bili oduševljeni izgledom, ali i činjenicom da je ovo bio prvi tablet s operativnim sistemom Android 3.0. Ipak, sada kada su mnoge kompanije predstavile i jače i naprednije uređaje, Xoom je malo skrajnut.
Međutim, ovo je i dalje odličan tablet sa kvalitetnim performansama. Nema sumnje da je Xoom sa svojim dvojezgarnim procesorom i kvalitetnim ekranom i dalje konkurentan.
Zanimljiv je i koncept da se taster za zaključavanje i uključivanje nalazi sa zadnje strane, na šta se svakako treba navići. Imali smo dve zamerke: prva je težina jer definitivno posle dužeg korišćenja ruke počinju da bole i druga je činjenica da može da primi samo mikro SIM kartice, što u Srbiji mnogima predstavlja problem.
Samsung Galaxy Tab 2 7.0
Prvi Samsungov tablet od sedam inča je imao dosta bagova koji jesu vremenom ispravljani, ali pitanje je koliko uspešno. Sada je južnokorejski gigant predstavio drugu generaciju koja je u gotovo svakom segmentu bolja od prethodne. Broj uređaja koji rade na operativnom sistemu Android 4.0 se povećava skoro svake nedelje, a jedan od novih uređaja je upravo i ovaj Galaxy Tab 2.
Predstavljen je pre par nedelja na Samsungovom Euroforumu, a kod nas je stigao preko Telenora i donosi nekoliko poboljšanja u odnosu na prethodni model.
Prvo, tu je dvojezgarni procesor koji je značajno poboljšao brzinu izvršavanja zadataka, osim toga ekran rezolucije 600x1024 piksela ima lepše i jasnije boje. Za mnoge tablet kao uređaj ne bi trebalo da bude veći od deset inča (25 cm), ali kod Galaxy Taba 2 dobra strana je što se jako lako koristi sa dve ruke. Možda se najbolje poboljšanje tiče upravo baterije pošto uz novi procesor i operativni sistem može da radi dva sata duže.
Asus Transformer Prime
Kompanija Asus je za kratko vreme predstavila nekoliko noviteta, a poslednji u nizu je Padfone. Dok čekamo da ga testiramo, tu je Transformer Prime, druga generacija tableta iz ove kompanije. Najbitnija stavka ovog uređaja jeste Nvidijin Tegra 3, procesor od 1.3 GHz sa četiri jezgra.
To se najbolje vidi kod igranja zahtevnijih igara ili gledanja HD snimaka koji sada lepše klize.
Poseduje IPS displej, koji je veoma sličan onom na Ajpedu 2, tako da su boje i konture veoma izražene čak i na direktnoj dnevnoj svetlosti.
Međutim, ono što Transformer izdvaja od ostalih jeste doking tastatura, koja se lako kači na tablet i osim dodatne baterije, donosi mogućnost povezivanja standardnog USB-a i čitač kartica. Sam tablet koristi njenu bateriju za punjenje svoje, tako da se korišćenje višestruko produžava. Jedini problem, i to ozbiljan, jeste nedostatak 3G verzije ovog tableta.
Hrvatski mediji prenose da je u ovoj zemlji počeo da funkcioniše servis Deezer.Radi se o muzičkom streaming servisu sa bazom od preko 15 miliona pesama i preko 20 miliona korisnika.
Servis je nastao u Francuskoj, a sve što je potrebno za korišćenje je nalog i pristup internetu. Prvih 30 dana Deezer se može koristiti besplatno, kako biste ga isprobali, a ukoliko želite da ga koristite i nakon toga, mesečna pretplata iznosi 3,49 evra.
Za taj novac muziku možete slušati na računaru, a ukoliko odlučite da date 6,99 evra za Premium nalog, muziku ćete moći da slušate i na mobilnom telefonu, skinuti je i slušati i kada nemate pristup internetu.
Ideja ljudi koji stoji iza ovog servisa je da se muzika učini dostupnom u svim zemljama sveta po pristupačnoj ceni.
A zbog čega je sve ovo bitno za Srbiju? Ukoliko odete na deezer.com sačekaće vas poruka - Deezer muzički servis će uskoro biti dostupan u vašoj zemlji.
Prema podacima sa Wikipedije, Deezer je decembra prošle godine bio dostupan u preko 200 zemalja.
Da li ste znali da su se delovi SQL Servera 2012, softver za prepoznavanje rukopisa ili neki drugi delovi Windowsa 7 razvijali u Makedoskoj ulici?
Tim od osamdeset mladih ljudi radi na delovima softvera koji se koristi širom sveta. Prosek godina u timu je 28, a radili su na delovima Windowsa 7, rade na novom Officeu, uskoro je završen i jedan veliki projekat, SQL Server 2012.
Da, radi se o Microsoft razvojnom timu, ali ne iz Redmonda, nego iz Beograda.
Srbija je jedna od četiri zemlje u Evropi u kojoj Microsoft ima svoj razvojni tim, a pored Beograda, postoje i u Irskoj, Kopenhagenu i Izraelu. U svetu ih ima četrdeset.
Naš je najmlađi, formiran pre sedam godina, i, za sada najmanji, ali sa velikim rastom broja članova. Na osnivanju ih je bilo samo petoro, a tokom prošle godine broj je udvostručen.
Sada ih je osamdeset, a među njima ima i deset devojaka. Većina je sa Univerziteta u Beogradu, ETF-a, FON-a i Matematičkog fakulteta, ali ih ima i iz cele Srbije.
Od timova u svetu, kažu, razlikuju se samo po geografskoj lokaciji.
“Ni po čemu se ne razlikujemo od bilo kog tima u Americi. Imamo stepen autonomije koji se ne razlikuje od timova tamo”, rekao je Milan Novaković, software design engineer Microsoft Razvojnog centra.
“Kada bismo sada svi prešli u Ameriku, radili bismo isto”, potvrđuje Milan Stojić, program manager Centra, “potpuno smo jednaki sa bilo kojim timom”.
“Živimo unutar Microsoft sveta, imamo sve privilegije koje nosi Microsoft kao mesto zaposlenja, ali zato što smo odvojeni kao Razvojni centar, dosta stvari možemo sami da organizujemo. Fleksibilni smo, ali ne gubimo sve prednosti”, dodaje Stojić.
Ono po čemu se centri ipak razlikuju je nivo ekspertize, a domaći tim je, kaže Novaković, uglavnom prepoznat kao tim koji brzo i kvalitetno uradi projekte.
“Imamo sklonost da uzimamo rizičnije projekte”, kaže on.
Činjenicu da ovakav tim, koji se konstatno širi, postoji u Srbiji obojica vide kao jaku izjavu Microsofta da veruje u ljude ovde.
Trenutno postoje tri veće grupe u okviru Centra, najveća, koju čini oko polovine zaposlenih, radi na SQL serveru. Druga grupa radi na Officeu, treća na aplikacijama koje su deo Bing pretrage, ali pored tih grupa postoji i ona koja sarađuje sa Microsoft Research centrom sa Kembridža.
Članovi jedne grupe mahom ostaju da rade u njoj.
Nedavno lansirani SQL Server delom je razvijan i u domaćem centru. Radili su na nekoliko stvari, onih koje korisnici vide, ali i nekoliko jako značajnih koje korisnicima nisu vidljive. Među delovima koje su razvijali ističu podršku za prostorne tipove podataka.
“Trudimo se da napravimo određen profil u razvojnom centru, na primer grupa koja radi na SQL serveru se specijalizovala za obradu podataka i kao takvi imamo neko svoje mesto u okviru SQL tima”, rekao je Stojić.
Od ranijih proizvoda na kojima su radili izdvajaju Mathematics, softver za prepoznavanje rukopisa, oblika i matematičkih formula, koji su deo Windowsa 7, a Bing tim radio je na aplikaciji za prepoznavanje teksta za iPhone i Windows Phone.
O aktuelnim proizvodima će, kažu, moći da pričaju za par godina, ali ističu da će jedna od pet ključnih stvari koja će diferencirati novi Office 15 biti razvijena u Srbiji.
Na pitanje da li rade na Windowsu 8, kažu da trenutno nemaju ljude koji na njemu rade.
“Tehnologija koju smo mi razvijali će biti deo novog Windowsa 8”, kaže Stojić.
Međutim, na novom Windows Phoneu radi i njihov mobilni tim, otkrili su nam iz Centra.
Mnogi od članova učestvovali su na nekim od takmičenja kao što su Imagine Cup ili Bubble Cup, a na pitanje da li su upravo ta takmičenja put mladim studentima koji bi želeli da postaju deo tima, Novaković kaže: “To je teži put. Lakši je samo da pošalju CV”.
“Cenimo sve aktivnosti van škole”, kaže Stojić, “pa tako i učešće na ovim takmičenjima”.
“Prvenstveno nam je cilj da tim takmičenjima usmerimo ljude da razmišljaju u tom smeru, o tome da se bave poslovima iz ICT oblasti”, kaže on.
Do kraja godine u planu je otvaranje i Inovacionog centra Microsofta u Srbiji. Iako ovi centri postoje i u Hrvatskoj, Sloveniji, Srbija će biti jedina zemlja u jugoistočnoj Evropi koja ima i Razvojni i Inovacioni centar.
Na pitanje da nam pojasne razliku, iz Microsofta kažu da je Inovacioni centar mesto gde se promovišu nove tehnologije, a Razvojni mesto gde se te tehnologije proizvode.
“Naš plan je možda ambiciozan”, kaže Stojić, “ a to je da u nekom trenutku u budućnosti Beograd postane silicijumska dolina Balkana”.
“Za Srbiju to znači da bar osamdeset ljudi koji bi do sada otišli u inostranstvo, mogu da ostanu ovde i mladi ljudi znaju da ovde postoji mesto na kom se radi na svetskom nivou”, dodaje Novaković.
Većina zaposlenih u Centru je, baš kao i naši sagovornici, dobijalo priliku da odu u Redmond ili da rade u nekoj drugoj velikoj kompaniji, Googleu, Facebooku... Pitali smo ih zbog čega su ostali.
Stojić: “Ja, konkretno, jer Razvojni centar vidim kao najbolje iz oba sveta. Radim u Microsoftu, radim na najvećim projektima sa najvećim svetskim stručnjacima od kojih mnogo učim, a sa druge strane, u Srbiji sam, okružen prijateljima. Ne moram da pravim kompromis da odem tamo negde da bih postigao uspeh ili da ostanem u krugu porodice.”
Novaković: “Ne krećem u novi život da bih imao normalan posao, ovo je prosto dodatak mom normalnom životu ovde. Što se profesionalnog aspekta tiče, Centar je jedinstven po tome što ima nekog startup duha, pokušava da poraste. Kada sam ja došao bilo je samo dvadesetoro ljudi. Da odem u Redmond ili negde u Google imao bih običniji posao. Moj posao je nestandardniji ovde".
Milan Stojić je u Razvojnom centru nešto preko četiri, a Milan Novaković je ovde zaposlen skoro tri godine.
Sud u Melburnu kaznio pretraživača. Milorad Trkulja dobio odštetu od 225.000 dolara zbog uvrede.
Zato što su na svojim internet stranicama svetski pretraživači "Yahoo" i "Google" menadžera Milorada Majkla Trkulju iz Australije predstavili kao kriminalca, ovaj Srbin ih je tužio prošle godine za uvredu. Vrhovni sud u Melburnu je u petak presudio da je kompanija "Yahoo" kriva za uvredu Milorada Trkulje i naložila joj da plati kaznu od 225.000 dolara i 14.009 dolara za sudske troškove.
Zadovoljan sam jer je nepravda ispravljena i jer je ova presuda Vrhovnog suda Australije postala automatski zakon za sve ljude. Ne može više niko da ode na internet pretraživač i napiše nečiji portret, a u stvari da objavi neistine i laži protiv nedužnih ljudi, dece i njihovih familija - rekao nam je u svom prvom reagovanju Milorad Trkulja, koji četiri decenije živi na Petom kontinentu.
Srpski biznismen Milorad Majkl Trkulja (61) postao je poznat krajem prošlog veka kao domaćin mnogim umetnicima koji su gostovali u Australiji. Trkulja je svojevremeno bio upucan u leđa, nakon čega su počele da kruže razne priče o njemu i tada je dovođen u vezu sa ljudima izvan zakona. Trkulja je sve to demantovao, ali su se na internetu, kod pretraživača "Yahoo" i "Google" pojavile tvrdnje da je on kriminalac.
- Vrhovni sud je kazao da nisam delinkvent. Kaznio je "Yahoo", a o mojoj tužbi protiv "Google", sud bi tek trebalo da se izjasni - kaže Trkulja.
Koliko je slučaj Srbina koji je pobedio "Yahoo" značajan za Australijance, govori i činjenica da je javnost sa velikom pažnjom pratila ova suđenja i da su u međuvremenu mnogi ljudi pitali Trkulju za savet kako da se zaštite od neproverenih informacija koje emituju veliki pretraživači.
U muzeju Smitsonijan otvorena je prva velika svetska izložba video igrica koja posetiocima pruža uvid u 40-godišnji razvoj ovog medija i njegov uticaj na umetnost, muziku, ali i poslove današnjice.
VAŠINGTON - Video igrice jesu umetnost i čuveni muzej Smitsonijan odlučan je to i da dokaže.
U ovom vašingtonskom muzeju danas je otvorena prva velika svetska izložba video igrica koja posetiocima pruža uvid u 40-godišnji razvoj ovog medija i njegov uticaj na umetnost, muziku, ali i poslove današnjice.
"Iako ova izložba nije prva koja koristi video igrice, prva je po tome što na video igre gleda kao na umetničku formu. Ovde nije reč o umetnosti unutar video igara, već o video igricama kao umetničkoj formi", rekao je AFP-u kustos Kris Melisinos.
Prema njegovim rečima, to da su video igre umetnost jasno je svima koji su ih nekada igrali.
"Mi koji smo kao deca igrali igrice, kojima su one bile deo života, nadanja, stvari koje smo želeli da vidimo, mi smo uvek znali da su one mnogo više od onoga što smo mislili da jesu. Problem je što nismo imali rečnik da ih opišemo kao umetnost", rekao je on: "Sada ih predstavljamo publici da sama otkrije da li su ili ne vredni titule 'umetnosti'."
Melisinos smatra da su video igrice "najinkluzivnija forma umetnosti".
"One uključuju ilustraciju, književnost, muziku, naraciju, poeziju, slikarstvo. Sve ove stvari stapaju se u umetničku ekspresiju. A tehnološka platforma nam samo pruža širi opseg izražavanja. Nije tehnologija ta koja je važna, već šta sa njom radimo", objašnjava ona. Melisinos se nada da će izložba povezati i različite generacije:
"Tako da kada roditelj dođe i vidi igricu koju je igrao kao dete a onda igricu koju igra njegovo dete, shvati da je to samo evolucija umetničkog oblika, da su stvari koje deca danas rade iste koje smo mi radili dok smo odrastali."
Na izložbi, koja traje do 30. septembra, posetioci mogu da vide razvoj video igara, konzola, intervjue sa vodećim stručnjacima i dizajnerima u ovoj oblasti, ali i da vide i igraju brojne igre.
Tržište "tableta", kojim trenutno dominira "Apple" trebalo bi da do 2015. godine pređe u dominaciju tih uređaja s instaliranim "Google-ovih" OS "Android".
VAŠINGTON - Tržište "tablet" uređaja, kojim trenutno dominira "Apple" i njegov operativni sistem "iOS" ugrađen u "tablet"- "iPad", trebalo bi da do 2015. godine pređe u dominaciju tih uređaja s instaliranim "Google-ovih" operativnim sistemom "Android", objavila je istraživačka kompanija IDC (International Data Corporation).
Prema podacima IDC-a, "Apple" je prodao 15,4 miliona komada"iPad-a" u četvrtom tromesečju 2011. godine, preneli su danas francuski elektronski mediji.
To predstavlja rast od 39 odsto u odnosu na 11,1 milion komad prodat u prethodnom tromesečju.
Udeo "iPad-a" na tržištu "tableta" se, međutim, smanjio u istom periodu na 54,7 odsto sa 61,5 odsto.
To je pre svega posledica konkurencije novih "tableta".
Smanjenje je tako da će do 2015. godine "tableti" pod "Androidom" imati bolji tržišni udeo od "iPad-a".
To, međutim, ne zabrinjava mnogo "Apple"čiji bi operativni sistem "iOS" trebalo da bude rentabilniji od "Androida" najmanje do 2016. godine.
Trenutno tržišni udeo uređaja pod "Androidom" iznosi 44,6 odsto.
Putnici londonskkog metroa imaće mogućnost povezivanja sa Internetom putim Wi-Fi bežične mreže koja će biti aktivirana u julu 2012. godne kada u Londonu startuju letnje Olimpijske igre.
Signal Wi-Fi će biti dostupan samo na platformama, eskalatorima i holovima za prodaju karata, ali ne i u tunelima.
Ugovor za pružanje ovih usluga putnicima londonskog metroa dobio je provajder "Virgim media".
Pristup Internetu u metrou besplatan za vreme održavanja Olimpijskih i Paralimpijskih igara kasnije će se naplaćivati, ali za sada se cena ne objavljuje.
Kasnije će biti bespatan samo sajt londonskog gradskog prevoznika, kompanije TfL.
O plejeru VLC za PC često smo pisali, jer se radi o zaista dobrom plejeru sa specifičnim opcijama. Zahvaljujući tome bilo je moguće razviti aplikaciju za Android kojom se upravlja plejerom na kompjuteru, a sve to preko lokalne bežične mreže. Kako bi konfiguracija programa bila što jednostavnija, sa sajta autora moguće je skinuti aplikaciju za računar (Windows i Mac OS), koja će automatski iskonfigurisati firewall, a zatim upariti aplikaciju na telefonu sa plejerom na kompjuteru (ukoliko je to neophodno). Kada je sve podešeno kako treba, na telefonu će se prikazati ime računara na kojem je pokrenut VLC, a zatim sve dalje komande mogu da se obave preko telefona. To podrazumeva pretraživanje lokalnih i mapiranih mrežnih diskova računara, dodavanje direktorijuma ili fajlova u plej-listu i njihovo puštanje. Kada je fajl pušten, omogućena je puna kontrola nad svim podešavanjima. Ne samo da je moguće kontrolisati jačinu zvuka i položaj u trenutno puštenom fajlu, već je moguće ulaziti i izlaziti iz prikaza preko celog ekrana, menjati odnos stranica slike, cropovati prikaz, kontrolisati DVD menije, uključivati titlove, menjati njihovo kašnjenje u odnosu na video prikaz itd. Ukoliko su vam računar i TV povezani, a nemate bežičnu tastaturu da biste se udobno zavalili u fotelju, onda je VLC Remote na telefonu pravo rešenje.
Softverski giganti u poslednje vreme često svoje popularne aplikacije namenjene „velikim” računarima portuju za prenosne uređaje manjih ekrana. Autodesk, poznat po čuvenom proizvodu AutoCAD, zaplovio je u Android/iOS vode i prilagodio svoj alat Sketchbook Pro za korišćenje na tablet računarima i telefonima. Reč je o popularnoj aplikaciji za crtanje, koja je doživela svoju drugu mladost na toucscreen uređajima zahvaljujući odličnoj implementaciji multitouch poteza. Kako ih ima stvarno mnogo (čak i onih koji zahtevaju istovremeno korišćenje tri prsta), aplikacija će vas na početku, kroz kratak tutorijal, provesti kroz njih. Grafički interfejs nije revolucionaran, ali je svim grafičkim dizajernima sa PC/Mac računara vrlo poznat – iznad platna za crtanje nalaze se meniji, dok toolbarovi popunjavaju prostor s leve i desne strane. Umetnicima je dostupno čak 75 default brusheva, koje do detalja možete podesiti po svom izboru (npr. menjanjem opacity ili radius vrednosti), a moguć je i izbor nekoliko različitih verzija olovaka ili sprejeva za crtanje. Aplikacija je ograničena na šest layera, ali mi mislimo da će to biti dovoljno čak i za naprednije korisnike. Naravno, prisutne su i popularne funkcije za selektovanje, brisanje, kreiranje teksta ili geometrijskih objekata, uz detaljni export/import kao kod „punokrvnog” desktop softvera. Ako imate tablet ili telefon sa većim ekranom, a uz to ste kreativni i volite da crtate, Sketchbook Pro je aplikacija koju ne smete propustiti.
