Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
INTEL I AMD ZAUZIMAJU PRVA DVA mesta na tržištu x86 procesora, a treći takmac, tajvanska kompanija Via Teknolodžis (VIA Technologies) i pored marginalnog udela na tom tržištu, koji je upravo postao još manji, ne odustaje od borbe za svoj deo kolača, saopštila je u četvrtak istraživačka kompanija IDC.
Njeni podaci pokazuju da je u četvrtom tromesečju prošle godine isporučeno 96,9 miliona x86 procesora, ali da je samo 80.000 imalo oznaku Via. U istom tromesečju godinu dana ranije, tržišni udeo ove kompanije iznosio je 0,3% i ona je isporučila oko 310.000 svojih procesora.
Via nudi čipove niske potrošnje, sa najviše četiri jezgra, namenjene personalnim računarima iz donje klase i već godinama je njen globalni tržišni udeo ispod jednog procenata. Na tržištu procesora se zbog toga realno nadmeću samo dva takmičara. Intel je u poslednjem tromesečju 2011, prema podacima IDC-a, držao 80,3% tržišta a AMD 19,6%. U odnosu na isti period 2010. broj isporučenih procesora je malo porastao, jer je tada iznosio 95,64 miliona.
Via se nadmeće na tržištu internet računara, koje se smanjuje, jer se korisnici sve više odlučuju za tablične računare i upravo to je najviše uticalo na pad njenih isporuka, smatra IDC. Internet računari su bili popularni 2009. i početkom 2010. kad je glavni faktor bila niska cena, dok su sada na ceni neki drugi faktori, poput performansi.
Većinu isporučenih procesora kompanije Via čine modeli C7 i Nano. Lenovo i Samsung su ovaj drugi procesor ranije koristili u svojim internet računarima, Del (Dell) ih je ugrađivao u svoje namenski napravljene servere niske potrošnje, a IDC ne zna ni za jednog većeg proizvođača računara koji danas nudi neki procesor kompanije Via kao primarni sastavni deo nekog svog modela. Većina se ugrađuje u namenski napravljene sisteme koje nazivaju „beli“ računari, a proizvode ih azijsko-pacifički proizvođači.
Via zaostaje za Intelom i AMD-om i u pogledu dizajna i razvoja čipova. Njeni najnoviji procesori napravljeni su tehnološkim postupkom od 40 nanometara, dok se Intel priprema da ove godine ponudi štedljivije procesore izrađene postupkom od 22 nm.
Uprkos svemu tome, Via će nastaviti da se nadmeće na tržištu personalnih računara, smatra IDC, jer je u sastavu grupacije Formoza plastiks (Formosa Plastics Group), koja ima duboke džepove i u stanju je da joj obezbedi neophodna sredstva.
Njena budućnost je u oblasti ugrađenih računara, u kojoj ima primetan tržišni udeo. U tipičnom tromesečju, poput ovog poslednjeg, Via isporučuje oko 400.000–500.000 procesora namenjenih takvim sistemima, kao što su tanki klijenti i digitalni reklamni panoi. Njeni procesori, sistemski čipovi, grafičke kartice, matične ploče, šasije i drugi elementi učinili su njihovu proizvodnju prilično jednostavnom. (IDC ove procesore ne unosi u svoju ranije pomenutu računicu.)
Pored toga Via nudi i grafičke kartice i procesore zasnovane na ARM-ovom dizajnu namenjene mobilnim telefonima i tabličnim računarima. U julu prošle godine HTC je od nje kupio proizvođača grafičkih čipova S3 Grafiks (S3 Graphics) za 300 miliona dolara.
Dell otvara nove centre za obradu podataka u Aziji
Izvor: Micro.rs
AMIT MIDHA, POTPREDSEDNIK KOMPANIJE Dell za pacifički region Azije, saopštio je da će Dell u narednom periodu otvoriti više od 20 centara za obradu podataka u tom regionu, kako bi zadovoljio sve veće potrebe korisnika računarstva u javnim i privatnim “oblacima”.
Prvi od tih centara biće otvoren u Indiji, potvrdio je Midha, dok će redosled otvaranja ostalih centara zavisiti od tražnje korisnika i dobijanja potrebnih dozvola u zemljama regiona.
Midha je istakao Kinu kao tržište na kome vlada sve veća potreba za uslugama iz oblaka. Po njegovim rečima, kompanija Dell vidi Kinu kao jedno od Dellovih čvorišta za pružanje usluga domaćim korisnicima, ali i korisnicima u Japanu, Južnoj Koreji i drugim okolnim zemljama.
Najnovija saopštenja iz Della potvrđuju da se pažnja kompanije polako premešta sa SAD i Evrope, Bliskog istoka i Afrike, na region Azije. Pojačane aktivnosti u Aziji zahtevaće i angažovanje kvalifikovane radne snage, izjavio je Midha, tako da se očekuje da će kompanija samo u Indiji otvoriti više hiljada novih radnih mesta.
Dell je u u fiskalnoj 2011. godini ostvario u pacifičkom regionu Azije prihod od 12,7 milijardi USD, od čega se 10 do 12 procenata odnosi na usluge. Prema planovima rukovodstva kompanije, značajan porast prihoda od usluga u ovom regionu može se očekivati približno za tri godine.
Amazon koristi oko pola miliona servera za svoj oblak
Izvor: Micro.rs
IAKO VEĆINA KORISNIKA NEMA JASNU predstavu o infrastrukturi koja omogućava usluge Amazonovog Elastičnog kompjuterskog oblaka (Elastic Compute Cloud, EC2), prema najnovijoj nedavno objavljanoj proceni jednog istraživača konsultantske kuće Aksenčer (Accenture), za njihovo pružanje koristi se 454.000 pločastih (blade) servera.
U saopštenju koje je objaviohttp://huanliu.wordpress.com/2012/03/13/amazon-data-center-size/ njen istraživač Huan Liu, kaže se da je do ovog broja došao kombinujući javno dostupne podatke i DNS upite unutar oblaka EC2, pomoću kojih je utvrdio ukupan broj serverskih ormana, koji je zatim pomnožio s brojem pojedinačnih servera sadržanih u svakom od njih.
Međutim, ovaj istraživač je skrenuo pažnju i na nekoliko očiglednih nedostataka ovakvog postupka. Ukupan broj servera u svakom ormanu je samo njegova procena, jer Amazon može da konfiguriše svoje sisteme drugačije u odnosu na njegovo viđenje. Pored toga, bilo koji orman na kome nema aktivne instance ne može se ubrojati u ukupan zbir, što takođe umanjuje tačnost procene.
I pored svega, mediji su veoma masovno reagovali na ovo saopštenje, delom zahvaljujući činjenici da je to jedna od najboljih procena veličine Amazonovog oblaka EC2. Amazon inače ne daje mnogo informacija o njemu, zbog čega su jednostavno neophodne i procene poput ove.
Tehnološke firme koriste profile sa društvenih mreža za biranje novih zaposlenih
Izvor: Micro.rs
ISTRAŽIVAČKA KOMPANIJA EUROCOM Worldwide objavila je rezultate svog istraživanja tržišta radne snage u tehnološko-informacionoj oblasti, koji pokazuju da tehnološke firme prilikom primanja novih zaposlenih sve više uzimaju u obzir i njihove profile na društvenim mrežama.
Štaviše, istraživanje je pokazalo da je svaki peti kandidat koji nije primljen, odbijen upravo zbog sadržaja svog profila na nekoj od društvenih mreža.
Kompanija Eurocom je u svojim ranijim istraživanjima utvrdila da oko 40% tehnoloških firmi prilikom zapošljavanja vodi računa i o profilima koje kandidati za posao imaju na društvenim mrežama. Ali, ovogodišnje istraživanje je po prvi put utvrdilo da kandidati bivaju odbijeni zbog svojih profila na društvenim mrežama.
“Pokazalo se da u dvadesetprvom veku svaka akcija koju neka osoba preduzme, ostavlja neizbrisiv digitalni trag. U narednim godinama mnogi korisnici će osetiti posledice, pozitivne ili negativne, sadržaja koji danas objavljuju na različitim društvenim medijima”, izjavio je Mads Kristensen iz kompanije Eurocom Worldwide.
Rezultate istraživanja kompanije Eurocom Worldwide indirektno je potvrdila i Kejt Ros, rukovodilac IBM-ovog odeljenje za profesionalno usavršavanje, u svom izlaganju koje je održala na konferenciji e-Skills koja je prošle nedelje održana u Londonu.
Rosova je poručila diplomiranim studentima informacionih tehnologija i menadžmenta da je veoma važno da odgovorno upravljaju svojim aktivnostima u digitalnom svetu. “Ako budete konkurisali za posao kod nas, preduzećemo sve što je potrebno da saznamo što više o vama. Primera radi, posetićemo vašu stranicu na Facebooku”, izjavila je Rosova.
“Veliki broj kandidata za posao u IBM-u ima svoje prezentacije ne vebu ili zanimljive napise na Twitteru. Kada postanu deo naše kompanije, podstičemo ih da nastave sa tim aktivnostima, jer na taj način jačaju i sliku o prisustvu IBM-a u digitalnom svetu”, rekla je Rosova.
Rosova je prisutnim učesnicima podelila i IBM-ovu brošuru pod nazivom “Održavanje ugleda u digitalnom svetu: IBM-ove preporuke za kandidate i potencijalne zaposlene”. U brošuri se daju saveti studentima i diplomcima da budu oprezni prilikom postavljanja sadržaja na društvenim mrežama, razmišljaju na pozitivan i konstruktivan način i planiraju na duge staze.
Rosova je prisutnima pročitala i jedan pasus iz brošure u kome se kaže: “Svaka osoba je odgovorna za svoj digitalni ugled, i trebalo bi da pažljivo i aktivno održava svoj ugled digitalnom svetu, u kome informacije i fotografije koje ostavljaju mogu da postanu javne i brzo se prošire, tako da dođu i u centar pažnje potencijalnih poslodavaca”.
MATERIJAL NEOPHODAN DA SE PROIZVEDE osnovni model novog Ajpeda košta oko 305 dolara (za vrhunski model potrebno oko 90 dolara više), čemu treba dodati i troškove proizvodnje, koji iznose oko 11 dolara, kao i dodatne troškove za softver, licence, honorare i druge rashode čija suma nije poznata.
Model sa 32 GB s Wi-Fi i 4G povezivanjem sadrži komponente vredne oko 365 dolara, što je za 30 dolara više od onih koje su potrebne da se napravi Ajped 2 sa istom količinom memorije i Wi-Fi i 3G povezivanjem. Tih 365 dolara čine tačno polovinu prodajne cene koja iznosi 730 dolara.
Najskuplja komponenta je ekran, koji košta 87 dolara i centralni je deo novog modela koji mu je i doneo najuočljivije poboljšanje. Prve dve generacije Ajpeda imale su istu vrstu ekrana čija je rezolucija 1024 x 768 piksela, dok ekran treće generacije ima četiri puta veću rezoluciju i 53% višu cenu. Procesor A5X navodno košta 23 dolara.
U modelu koji je rastavljen, ekran i procesor proizveo je Samsung, dok je fleš memoriju proizvela Tošiba. Novu bateriju možda je takođe proizveo Samsung, ali nije isključeno da je proizvođač neka druga kompanija. Veruje se da Epl pored Samsunga ima još dva kvalifikovana izvora ekrana – LG displej (LG Display) i Šarp (Sharp) – ali da velike isporuke trenutno stižu samo iz Samsunga.
Guglov dudl posvećen Danu svetog Patrika nema detelinu
Izvor: Micro.rs
GUGL (GOOGLE) NASTAVLJA SVOJU sada već poznatu tradiciju da povremeno na jedan dan izmeni logotip kompanije na njenoj minimalistički uređenoj naslovnoj strani i zameni ga duhovito osmišljenom ilustracijom poznatom pod nazivom dudl (doodle – škrabotina). U subotu 17. marta njegov dudl je bio posvećen proslavi Dana svetog Patrika (St. Patrick's Day), ali za razliku od ranijih, ovaj je umesto karakteristične zelene deteline sadržao kitnjast kaligrafski prikaz imena kompanije.
U članku koji je objavio Vašington Post, piše da je dudl stvorila 24-godišnja Guglova umetnica Dženifer Hom, inspirisana Knjigom Kela (Book of Kells), irskom zbirkom srednjovekovnih bogato ilustrovanih rukopisa biblijskih jevanđelja.
Njen dudl je različit od ranijih koje je Gugl objavio istim povodom, jer ne sadrži uobičajene irske klišeje, već keltske čvorove, multikulturalne simbole i bogat kolorit. Umetnica je rekla da ga je napravila za četiri dana, radeći na njemu ukupno 40 sati. Za razlikuod nekih ranijih, ovaj nije interaktivan, već posetioca vodi na odgovarajuću stranu Vikipedije posvećenu shttp://en.wikipedia.org/wiki/Saint_Patrick's_Dayvetom Patriku.
Sledeći video pokazuje kako su izgledale ranije verzije dudla posvećene ovom prazniku.
Gugl trenutno prima predloge za svoje peto godišnje takmičenje Dudl za Gugl (Doodle 4 Googlehttp://www.google.com/doodle4google/contest) u kome se deca i đaci mlađih uzrasta nadmeću ko će ponuditi najzanimljivije rešenje ne temu „Kad bih imao vremena posetio bih...“. Ko pobedi dobiće godišnju školarinu za koledž vrednu 30.000 dolara, računar Hrombuk (Chromebook), Vakomovu digitalnu tablu (Wacom Digital Design Tablet) i majicu na kojoj je odštampan njegov dudl. Nacionalni pobednik, četiri nacionalna finalista i svih 50 državnih finalista dobiće kao nagradu i put u Njujork 17. maja. Rok za predaju radova je 23. mart.
Potražnja za računarom Raspberry Pi prevazišla sva očekivanja
Izvor: Micro.rs
PREDSTAVNICI DVE KOMPANIJE KOJE će na Novom Zelandu distribuirati računar Raspberry Pi saopštili su da je potražnja za tim obrazovnim računarom “prevazišla sva očekivanja”, uprkos tome što nisu poznati ni dan početka njegove prodaje niti cena po kojoj će se prodavati.
Distributeri Raspberryja Pi na Novom Zelandu su kompanije RS Components i Elemental 14; njihovi predstavnici izjavili su da su obe kompanije “preplavljene” zahtevima za ovim malim i jeftinim računarom.
Raspberry Pi je jeftin računar (platforma) koji je namenjen za obrazovne svrhe i učenje programiranja, a razvila ga je neprofitna organizacija Raspberry Pi Foundation, koju podržavaju Kompjuterska laboratorija Univerziteta Kembridž i kompanija Broadcom. Početkom marta, računar se pojavio u dve britanske prodavnice na vebu, ali su sve ponuđene količine računara rasprodate za samo nekoliko minuta.
Korisnicima je na raspolaganju bila verzija računara nazvana “model B” – jednostavna otvorena matična ploča veličine fleš diska, sa 512 MB RAM memorije, HDMI i USB 2.0 priključkom, ležištem za SD memorijsku karticu, integrisanim zvukom, tastaturom i Ethernet priključkom. Cena računara u Velikoj Britaniji je iznosila 22 funte (26,3 evra).
Da bi se koristio, računar treba putem USB konektora priključiti na baznu stanicu pomoću koje komunicira sa monitorom, tastaturom i mišem. Računar koristi “osiromašenu” verziju Fedore i softver otvorenog koda kao što su Iceweasel Web Browser i Koffice Productivity Suite.
Drugi model koji su najavili predstavnici organizacije Raspberry Pi Foundation nosi naziv “model A”, i pojaviće se približno za mesec dana. Po ceni od 15,8 funti (18,9 evra) korisnici će moći da kupe računar sa ARM-ovim procesorom na 700 MHz, Broadcomovim video akceleratorom, 256 MB RAM memorije i microUSB priključkom koji služi i kao priključak za napajanje. Ova verzija takođe ima HDMI priključak tako da se može povezati sa HD televizorom radi prikazivanja Blu-ray videa. Dva USB 2.0 priključka služe za povezivanje tastature, miša ili spoljnog diska, a tu su i RCA video i audio priključci, i Ethernet priključak (opciono).
NAKON ŠTO SU GA RAZNE VLADE GODINAMA lovile na zemlji, Pajrat bej (The Pirate Bay) razmatra mogućnost da svoje zastupničke (proxy) servere postavi na nebu. Ali stvarno.
U saopštenju koje je objavio njegov član „gospodin Spok“ (MrSpockhttp://thepiratebay.se/blog/210) kaže se da će ova popularna BitTorent lokacija (BitTorrent) eksperimentisati s malim bespilotnim letelicama koje će preusmeravati saobraćaj ka nekom tajnom mestu. Letelice će koristiti jeftinu radio opremu i male računare, kao što je Raspberi paj (Raspberry Pi), a kontrolisaće se pomoću GPS-a.
„Naše mašine će morati da se obore avionima kako bi se oborio naš sistem. Moraće da se izvede pravi ratni čin“, napisao je Spok.
Pajrat bej smatra da moderni radiopredajnici mogu da prenose preko 100 megabita u sekundi na udaljenost veću od 50 km, što bi bilo sasvim dovoljno za njihov serverski sistem. „Tek smo na početku, tako da još nismo sve smislili, ali više se ne možemo ograničavati samo na zemaljsku varijantu“, navodi se u saopštenju.
Ova najava je u hakerskoj zajednici primljena s dozom skepticizma. Jedan komentator je u Hakerskim novostimahttp://news.ycombinator.com/item?id=3725415 napisao da bi emitovanje iz vazduha verovatno narušavalo postojeće zakone u mnogim zemljama – uključujući i zakone o zonama sa zabranjenim pristupom ukoliko bi letelice bile vezane s nekim tačkama na zemlji – tako da bi bile meta pravnih tužbi.
Pajrat bej u svakom slučaju ima razloga za ovakav beg. Prošlog meseca je promenio svoj domen najvišeg nivoa (umesto .org sada koristi .se), kako bi izbegao da ga konfiskuju američke vlasti. Prošlog oktobra je uzeo nov domen (depiraatbaai.be) kako bi izbegao blokadu u Belgiji, a u 2010. je imao kratak prekid kad je nemački sud naredio tamošnjem davaocu internet usluga da mu onemogući rad, ali mu je brz povratak omogućila Piratska partija Švedske.
Ukoliko Pajrat bej uspe da realizuje svoj projekat letećih servera i niskoorbitnih serverskih stanica, sigurno će isfrustrirati industriju zabave, koja već godinama pokušava da ga osujeti. Mada njegovim osnivačima prete zatvor i oštre kazne zbog kršenja švedskih zakona o autorskim pravima, lokacija i dalje opstaje. Prema podacima koje je objavio Torent frik (TorrentFreakhttp://torrentfreak.com/top-10-most-popular-torrent-sites-of-2012-120107/), Pajrat bej je najpopularnija Bittorent lokacija na internetu, sa preko dve milijarde poseta mesečno.
GUGL PLANIRA DA KAZNI LOKACIJE koje preteruju s korišćenjem optimizacionih tehnika za privlačenje pažnje pretraživača, poručio je njegov inženjer Met Kats na skupu Jug-jugozapad (South by Southwest) nedavno održanom u Ostinu.
„Želimo da izravnamo igralište i za druge lokacije, zbog ljudi koji preterano optimizuju svoje mrežne strane kako bi ih istakli po svaku cenu, za razliku od onih kojima je cilj da ponude odličan sadržaj“, rekao je Met. „Trudimo se da našeg Guglbota učinimo pametnijim i da povećamo relevantnost rezultata, ali istovremeno tragamo i za onima koji ga zloupotrebljavaju tako što na svoju stranu stavljaju previše ključnih reči, razmenjuju preveliki broj veza ili na neki drugi način prevazilaze ono što se normalno očekuje.“
Ove promene će navodno početi da se vide u rezultatima pretraživanja već kroz nekoliko nedelja ili narednog meseca i samo su deo šireg plana za poboljšavanje rezultata pretraživanja. Naime, prošle nedelje je objavljeno i da se Gugl sprema da izvede najveću generalku svog sistema pretraživanja tako što će pored promena u optimizovanju pretraživačke mašine, reklamiranju i rangiranju rezultata uvesti i semantičko pretraživanje.
Guglov rukovodilac pretraživanja Amit Singal, izjavio je časopisu Volstrit džornalhttp://online.wsj.com/article_email...81842851136290-lMyQjAxMTAyMDEwNDExNDQyWj.html da će Guglovo pretraživanje ubuduće više ličiti na ono kako ljudi shvataju svet. „Na primer, ako danas u polje za pretraživanje upišete jezero Taho (Lake Tahoe), dobićete veze do lokacije biroa za posetioce i mapu, a posle generalke videće se i ključni atributi jezera kao što su njegova lokacija, nadmorska visina, prosečna temperatura i sadržaj soli.“
Te promene će početi da se uvode narednih meseci ali će za potpuni prelazak na sledeću generaciju pretraživanja biti potrebne godine. Sam Gugl nije dao nikakav vremenski plan njihovog sprovođenja.
Intel spreman za proizvodnju procesora za tablične računare
Izvor: Micro.rs
BRAJAN KRŽANIČ, OPERATIVNI DIREKTOR Intela, izjavio je prošle nedelje novinskoj agenciji Rojters, da je najveći svetski proizvođač procesora spreman za proizvodnju procesora za tablične računare.
Kržanič je rekao da je kompanija brzo prilagodila svoje proizvodne pogone, tako da ćemo sledećih meseci videti sve više procesora za mobilne telefone i tablične računare sa Intelovim logotipom.
Analitičari smatraju da će za Intel biti presudno da ostvari što veći udeo na brzorastućem tržištu pametnih mobilnih telefona. “Ako ostavimo po strani konvencionalne prenosive računare, mobilni uređaji su od kritične važnosti za Intel”, smatra Den Olds iz istraživačke kompanije Gabriel Consulting Group. “Svake godine na tržištu se proda na stotine miliona x86 procesora za PC računare i servere. Ali, ARM procesori, koji su najrašireniji procesori za mobilne telefone i tablične računare, se prodaju u milijardama primeraka, a svake godine ih se proda sve više”, dodaje Olds.
Intel dominira na tržištu procesora za PC računare i servere, ali je jedva prisutan na tržištu procesora za mobilne uređaje. Paradoksalno, ali uspeh najvećeg svetskog proizvođača zavisi od (ne)uspeha iPada. Dokle god je Appleov tablični računar ovako uspešan na tržištu tabličnih računara, dotle neće biti povećana tražnja za Intelovim procesorima za tablične računare. Štaviše, Intel mora da bude spreman za mogućnost da tablični računari sa Androidom ili Windowsom 8 osvoje ostatak tržišta, smatraju drugi analitičari.
Intelovo pojavljivanje na tržištu procesora za tablične računare nije novost, budući da kompanija već izvesno vreme najavljuje taj potez. Intel je u januaru ove godine već izazvao komešanje na tržištu, kada je na sajmu potrošačke elektronike Consumer Electronic Show (CES) u Las Vegasu, više proizvođača prikazalo svoje ultraprenosive računare zasnovane na Intelovim procesorima. Ultraprenosivi računari (ultrabook) koje karakterišu njihove male dimenzije i težina, predstavljaju Intelov pokušaj da redefiniše kategoriju prenosivih računara koji u poslednje vreme gube tržišno nadmetanje sa tabličnim računarima.
Intel očekuje da će u 2012. godini biti predstavljeno oko 75 različitih modela ultraprenosivih računara. Neki od tih računara će biti hibridni modeli, koji će moći da se koriste i kao prenosivi i kao tablični računari.
Analitičari smatraju da je još uvek rano da se predvidi da li će ultraprenosivi računari moći uspešno da se suprostave tabličnim računarima. “Ultraprenosivi računari nude neke karakteristika tabličnih računara koje korisnici žele – brzo podizanje sistema, male dimenzije, produženo trajanje baterije i softver na koji su korisnici već navikli. Što se Intela tiče, njegovi procesori treba da posluže partnerima kompanije u borbi protiv Applea. Ako u tome ne uspeju, proizvođači tabličnih računara će se okrenuti drugim rešenjima”, smatraju ti analitičari.
