Vesti iz sveta tehnologije

[sendi]

Google Assistant kao protivnik Siri

[h=1]Google Assistant kao protivnik Siri
[/h]B92

Google radi na voice assistant tehnologiji, prenosi PC World pozivajući se na više izvora.

Photo: Roshan Vyas/Flickr

​

Google Assistant, kako bi se ova aplikacija mogla zvati, trebalo bi da se pojavi u četvrtom kvartalu ove godine, a bila bi Google odgovor na Siri.

Analitičari kažu da je dobro što Google pravi alternativu proizvodu koji se u slučaju Applea pokazao uspešnim, ali da mora da povede računa i napravi dobar komad softvera.

"Siri je odlično reklamirana iPhone funkcionalnosti i čini se da privlači ljude ovoj platformi", rekao je analitičar Rob Enderle.

"Međutim, Siri je daleko od savršenog i ponekada može da iznervira", rekao je Enderle i sugerisao Googleova alternativa morala bi da bude zaista dobra.

Ipak, imajući u vidu da Apple ima godinu dana prednosti, piše PC World, Google mora da ima na umu pravljenje alternative onome što će Siri biti, ne onome što je bila u trenutku predstavljanja.

Izvor sajta TechCrunh kaže da Google planira da tehnologiju ponudi programerima kako bi mogli da prave aplikacije i sajtove koji su kompatibilni sa Google Assistentom.

 

[Black Predator]

Slabija isporuka e-čitača











Izvor:
B92.net








Prvi kvartal 2012. godine doneće isporuku od 2 miliona primeraka e-čitača, procene su Digitimes Researcha.

Iako se, možda, to ne čini kao mali broj uređaja, u poslednjem kvartalu 2011. godine isporučeno je čak 7 miliona više.

Razlog za to, piše Digitimes, treba naći u lansiranju jeftinih varijanti tableta, kao što je Amazonov Kindle Fire, koji je direktno ugrozio prodaju Kindle čitača ove kompanije.

Globalna isporuka čitača elektronskih kniha u 2011. godini iznosila je 22,82 miliona uređaja, što je rast od 107 posto u odnosu na 2010. godinu.

Do 2015. godine, Digitimes Research procenjuje da će se godišnja isporuka e-čitača kretati oko 60 miliona jedinica.

 

[Black Predator]

Microsoftov partner tuži Apple









Izvor:
B92.net







Luksemburška kompanija Core Wireless Licensing S.a.r.l. tužila je Apple zbog nedozvoljenog korišćenja osam patenata.

Patenti vezani za bezičnu komunikaciju koriste se u nekoliko verzija iPada i iPhonea, tvrdi ova kompanija, a prenosi Wall Street Journal.

Sama tužba ne bi privukla toliko pažnje da ne potiče od kompanije koja deli prihod od licenci koje dobija na osnovu patenata sa Microsoftom.

O ovom slučaju, Core Wireless traži od Applea odštetu, kao i plaćanje za svaki uređaj za koji se u budućnosti utvrdi da koristi njihove patente.

Pomenuta luksemburška kompanija u vlasništvu je kanadskog Mosaid Technologies Inc.-a od septembra prošle godine, zajedno sa oko 2 hiljade patenata vezanim za bežičnu tehnologiju, koji su originalno bili u vlasništvu Nokije. Microsoft je zatim licencirao te patente, a za uzvrat sebi osigurao prihod od licenciranja trećim stranama.

 

[Black Predator]

Appleu informacije o razvoju Androida











Izvor:
B92.net







Američki sudija izdao je naredbu Motoroli i Googleu da Appleu predaju informacije o razvoju Android operativnog sistema, saznaje Bloomberg.

Ova odluka došla je kao epilog Apple tužbe iz 2010. godine, jer je sudija smatrao da bi informacije o razvoju mogle biti od koristi za slučaj, a pored ovoga, Google će morati da preda i informacije o akviziciji kompanije Motorola Mobility.

Motorolin advokat je međutim rekao da Googleovi dokumenti nisu u posedu ove kompanije, te da ona ne može naterati Google da ih isporuči.

Koje tačno informacije je Apple tražio, u ovom trenutku nije poznato, a nijedna od pomenute tri kompanije nije želela da komentariše ovaj slučaj.

Apple je u oktobru 2010. godine tužio Motorolu tvrdeći da pojedini smartfoni, kao što su modeli Droid, Cliq i Backflip, nedozvoljeno koriste šest Apple patenata vezano za multi-touch interfejs.

Pre te tužbe, Motorola je, takođe za kršenje patenata, tužila Apple.

 

[Black Predator]

CEBIT: Mobilnost i bezbednost









Izvor:
B92.net









Na ovogodišnjem sajmu informatičkih tehnologija CEBIT našlo se 4.200 izlagača iz celog sveta. Uprkos velikoj ponudi, na ovogodišnjem sajmu u Hanoveru su se iskristalisala dva trenda - mobilnost i sigurnost.

Istraživači Fraunhofer instituta okrenuli su se saobraćaju. Na raznim modelima automobila, oni su demonstrirali kako se u budućnosti može optimirati tok saobraćaja u gradovima i tako istovremeno smanjiti izbacivanje štetnih gasova.

Svoje rešenje nazvali su Smart mobility, a ono podrazumeva da automobili bežičnom vezom komuniciraju sa centralom, bilo putem navigacionih uređaja ili mobilnih telefona.

"U ovom primeru vidite dva semafora koja automobilu prenose podatke o tome kada će upaliti zeleno svetlo. Automobil je tako u stanju da optimira svoje kretanje u saobraćaju i poveća efikasnost, smanji izbacivanje izduvnih gasova", kaže Jens Ceh, šef projekta.

 

[Black Predator]

Mašina "priča" s mašinom











Izvor:
B92.net

Komunikacijom "mašine s mašinom" (M-to-M) bavi se i Vodafone, koji će ubuduće u svaki model BMW-a ugraditi mali čip sa funkcijom sličnom SIM kartici. Tako da ne samo da će iz automobila moći da se koristi internet, nego će automobil sam moći da pošalje poziv u pomoć u slučaju sudara, ističe Paul Gerlach iz Vodafona i dodaje: "Prema nekim procenama u M-to-M sektoru će se samo u 2012. ostvariti obrt od devet milijardi evra."


​

IBM je takođe otkrio sektor auto-industrije. Razvio je novu vrstu baterija za elektro-automobile koje bi trebalo da upetostruče radijus kretanja ovih automobila. Tako bi s jednim punjenjem baterija elektroautomobili mogli da pređu i 800 kilometara. IBM je osim toga razvio i USB-stik koji bilo koji računar može da pretvori u kopiju ličnog računara, kaže Martina Kederic, šefica IBM-a u Nemačkoj.

"Sa ovim USB-stikom moguće je u roku od dva minuta kreirati virtualnu sliku računara, čije ste sadržaje prethodno prebacili na internet. To je sigurno i inteligentno rešenje za bilo koji radni proces."

Upravo je to sporno kod „kopije“ ličnog računara – bezbednost podataka. I time se bavi ovogodišnji CEBIT. Mihael Gramse iz ruske kompanije Kasperski kaže: "Najveći rizik za bezbednost podataka na vašem računaru sedi 30 centimetara ispred ekrana."


​

"Bring your own device"

Drugim rečima, sami korisnici predstavljaju najveći rizik, pogotovo ako se zna da sve više njih želi privatni računar da koristi u poslovne svrhe. Takva želja je noćna mora za sve one koji se bave bezbednošću podataka u IT branši. Trend da se privatni računari koriste istovremeno kao poslovni zahteva potpuno nove koncepte zaštite podataka unutar firmi.

Za Mihaela Gramsea je sigurno da brige onih koji su zaduženi za bezbednost neće postati manje, jer je u porastu trend "bring your own device" - iskoristi svoj uređaj. Za brojne kompanije ovaj trend donosi nove opasnosti, ali za dobar deo izlagača na CEBIT-u koji se bave zaštitom podataka, ovo donosi i nove mogućnosti za dobru zaradu.​

 

[Black Predator]

Crtice sa otvaranja Cebita








Izvor:
Micro.rs







NA JEDNOIPOSATNOJ CEREMONIJI OTVARANJA Cebita, najvećeg IT sajma na svetu, održanoj u ponedeljak 5. marta u Hanoveru, govorili su visoki zvaničnici Nemačke i Brazila, ovogodišnje zemlje partnera – nemačka kancelarka Angela Merkel, premijer Donje Saksonije, Dejvid Mekalister i predsednica Brazila, Dilma Rusef.

Pored njih, gostima su se obratili i predsednik Bitkoma, Saveznog udruženja za informacione tehnologije, telekomunikacije i nove medije (Bundesverband Informationswirtschaft, Telekommunikation und neue Medien), profesor Diter Kempf, izvršni čelnik upravnog odbora Gugla (Google) Erik Šmit i direktor evropske svemirske agencije ESA, Tomas Rajter, koji je organizovao živu vezu s međunarodnom svemirskom stanicom. Naravno, ovome valja dodati i umetnike koji su izveli zanimljive tačke spremljene specijalno za ovu priliku.

Na ovogodišnjem Cebitu koji se održava pod sloganom „Negovanje poverenja“ (Managing Trust) i otvoren je od utorka ujutro do subote uveče, učestvuje preko 4200 kompanija iz 70 zemalja, među kojima je i petnaestak preduzeća iz Srbije.

Od govornika se moglo čuti i nekoliko zanimljivih mišljenja na temu značaja računarskih oblaka i zaštite ličnih podataka kao i tehnološke budućnosti u kojoj nema mesta za privatnost.

Šmit je u svom izlaganju dao mesijansku sliku naše tehnološke budućnosti, s holografskim teleprisustvom, samoupravljanim automobilima, automatskim prevođenjem i široko zastupljenim pristupom internetu putem optičkih kablova brzinama od jednog gigabita u sekundi, što će svima doneti transnacionalni mir i mogućnost komuniciranja.

Međutim, ništa nije rekao o privatnosti, oblasti koja zabrinjava korisnike Gugla u Nemačkoj i ostatku Evrope, zbog poverenja koje moraju da imaju u tu kompaniju. Gugl je prošle nedelje uveo novu politiku privatnosti uprkos pozivima evropskih organa za zaštitu podataka da pričeka dok ne završe istragu o njegovoj praksi u toj oblasti.

Kancelarka Merkel je te večeri upozorila prisutne da usluge iz računarskog oblaka, poput onih koje nudi Gugl, nose sa sobom i izvesne opasnosti. „Što ih više prihvatate zdravo za gotovo, poput električne struje iz zidne utičnice, sve je važnije koliko na njih možete da se oslonite“, poručila je na kraju ceremonije otvaranja. „Kad ljudi stavljaju svoje lične podatke u oblak, moraju biti sigurni da ih niko drugi ne koristi.“

Mekalister je u svojim upozorenjima bio još direktniji. „Sve dubljim prodiranjem interneta u sfere poslovanja, administracije i uprave, problem bezbednosti i poverenja u digitalni svet postaje sve značajniji a zanimanje za njega sve izraženije“, rekao je pre Šmitovog govora. „Koliko god entuzijastično mislili o potencijalu interneta i društvenih medija kao plaformama za informisanje i komuniciranje, to nikad ne treba da bude na račun lične privatnosti ili zakona o autorskim pravima.“

Kempf je za Šmita imao par saveta. „Znakovi poverenja, uključujući zaštitu privatnosti podataka, sigurnost i transparentnost, daleko su najvažniji kriterijumi kad se roba i usluge kupuju preko mreže. Bez poverenja nema ni mrežnih kupovina ni računarstva u oblaku.“

Šmit, koji je govorio posle Kempfa, odmah je odbacio pitanje poverenja u tehnologiju rekavši da pre nego što joj ga damo ona mora da postoji. Više je imao da kaže o tome šta će nam tehnologija doneti, uključujući optičke veze s jednogigabitnim pristupom internetu u skoro svakom gradu do 2020. godine; automobile bez vozača kadre da se kreću nemačkim autoputevima velikom brzinom i mogućnost da se iznajme uređaji za holografsku teleprisutnost kako bi se posetila mesta do kojih ti automobili ne mogu da nas odvezu.

Ta zadovoljstva će verovatno biti rezervisana za one među nama koji dobro poznaju IT, u Evropi ili SAD, ili možda „povezanim saradnicima“ koji imaju pristup tehnologiji i znaju kako da je koriste, ali ne i kako ona radi, rekao je Šmit.

Međutim, tu je još uvek i druga kategorija potencijalnih korisnika, pet milijardi ljudi koji još nisu na mreži. Oni će preskočiti žično povezivanje biranjem telefonskog broja ili širokopojasni pristup i direktno uskočiti u pametne mobilne telefone, kaže Šmit. Čak i skromne veze s internetom takvim ljudima će promeniti život. Postojaće elite, ali one neće imati monopol na progres. Slabi će postati jaki a oni koji nemaju ništa imaće nešto. Međutim, digitalni jaz će nastaviti da postoji, a razmak između onih na dnu i onih na vrhu biće još veći nego danas. Bez obzira na to, možemo stvoriti povezani svet jednakih, zaključio je na kraju, ostavivši na licima nekih slušalaca izraz iznenadnog neshvatanja.

Recimo na kraju da je Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i ove godine zakupila i organizovala nacionalni IKT štand na Cebitu. Andrija Bednarik, savetnik za IKT u toj agenciji, rekao je da se na tom štandu međunarodnoj stručnoj publici predstavlja 15 domaćih kompanija i to: 2D Soft, Belit, PSTech, DunavNET, ASW, Omnicom, HTEC, Fonlider, TIAC, Essentialdots, Indas, EnelPS, Konekt, ComData i Digitalmind.

Na njegovih 150 kvadratnih metara u hali 6, ove kompanije su dobile mogućnost da koriste celokupnu infrastrukturu štanda, sopstvene pultove, taktilne monitore i stolove za sastanke i da kroz organizovane individualne prezentacije i predavanja predstave svoje proizvode i usluge.

 

[Black Predator]

Preuzeto 25 milijardi aplikacija iz Appleove prodavnice App Store








Izvor:
Micro.rs






KADA JE APPLE U JANUARU 2007. godine predstavio iPhone, prodavnica App Store nije postojala. Nešto više od pet godina kasnije, iz te prodavnice je preuzeto 25 milijardi aplikacija za uređaje sa operativnim sistemom iOS.

Jubilarna aplikacija preuzeta je u petak 2. marta, a srećni dobitnik nagradne kartice vredne 10.000 USD je Čunli Fu iz kineskog grada Kvindao. Besplatna aplikacija koju je Fu preuzeo je mozgalica Where's My Water, u kojoj je glavni junak krokodil Močvarko (Swampy).

Prodavnica App Store je otvorena u julu 2008. i za dostizanje broja od milijardu preuzetih aplikacija bilo joj je potrebno nešto manje od godinu dana (april 2009). Pet milijardi preuzetih aplikacija je dostignuto u junu 2010, a deset milijardi već u januaru 2011. Do polovine 2011. već je preuzeto 15 milijardi apalikacija, a svega osam meseci kasnije još deset milijardi, odnosno 25 milijardi aplikacija od otvaranja prodavnice.

Prodavnica App Store je dostupna u 123 zemlje, a u njenom katalogu se trenutno nalazi više od 550.000 aplikacija, od kojih je 170.000 namenjeno tabličnom računaru iPad. Predstavnici Applea su saopštili da je kompanija do sada autorima aplikacija platila više od 4 milijarde USD.

 

[Black Predator]

Rekordan broj patentnih zahteva u 2011.








Izvor:
Micro.rs






BROJ ZAHTEVA ZA ZAŠTITU PATENATA, ključni pokazatelj tehnološke inovativnosti razvijenih privreda, dostigao je prošle godine rekord svih vremena, pre svega zahvaljujući rastu u Kini i drugim srednje razvijenim zemljama, objavila je u ponedeljak nadležna agencija Ujedinjenih nacija.

Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (World Intellectual Property Organization, WIPO), koja adminstrira globalni sporazum o patentnoj saradnji (Patent Cooperation Treaty, PCT) koji pojednostavljuje zaštitu patenta u više zemalja, izvestila jehttp://www.wipo.int/pressroom/en/articles/2012/article_0001.html da je u 2011. broj patentnih prijava porastao za 10% i dostigao ukupno 181.900. Ovo je po oceni organizacije znak da su kompanije širom sveta prošle godine nastavile da uvode novine, uprkos široko rasrpostranjenoj neizvesnosti koja je uticala na svetsku ekonomiju.

Objavljeni podaci pokazuju da su SAD, Japan i Nemačka, kao dugogodišnji predvodnici u ukupnom broju prijava, zaslužni za 58% ukupnog broja (i tim redom zauzimaju prva tri mesta), ali i da im je Kina s rastom od 33,4% u odnosu na prethodnu godinu, odmah za petama, na četvrtom mestu.

Kineski telekomunikacioni gigant ZTE je sa 2.826 prijava istisnuo japanski Panasonik sa 2.463 prijave, sa vodećeg mesta među pojedinačnim kompanijama podnosiocima patentnih prijava.

Na trećem mestu je najveći kineski proizvođač u oblasti informacionih tehnologija, Huavej teknolodžis (Huawei Technologies) sa 1.831 prijavom. Raniji lider, američka grupacija Kvolkom (Qualcomm), pala je sa trećeg mesta na šesto. Četvrto i peto mesto zauzimaju japanski Šarp (Sharp) i nemački Boš (Robert Bosch Corp).

Objavljeni podaci pokazuju da se težište inovacionih aktivnosti pomera iz Severne Amerike i Evrope u Aziju. Prijave azijskih zemalja čine 39% ukupnog broja, dok na Severnu Ameriku otpada 28,3% a na Evropu 13,9%.

Gledano po zemljama najviše ih je bilo iz SAD (48.596, rast od 8%), Japana (38.888, rast od 21%) i Nemačke (18,568, rast od 5,7%), dok je Kina četvrta (16.406, rast od 33,4%). U zapadnoj Evropi slika je šarena. Švajcarska, Francuska i Švedska su zabeležile rast u rasponu od 7,3% do 4,6%, a Holandija, Finska, Španija i Velika Britanija pad od 14%, 2,7%, 2,7% i 1%, redom.

S druge strane zabeležen je rast u zemljama sa srednje visokim prihodima, poput Rusije (28%), Brazila (17,2%) i Indije (11,2%). Rusija je podnela patentne zahteve iz više sektora, a najviše iz elektromašinskog, farmaceutike, saobraćaja i medicinske tehnologije.

Kineska vlada sa svoje strane posebno podstiče nacionalne kompanije da podnose patentne prijave, naročito u sektorima automobila, farmaceutike i tehnologije. Pošto taj broj sada raste počela su da se postavljaju pitanja o pokazateljima kvaliteta inovacija za koje se traži zaštita. Međutim, predstavnici WIPO-a kažu da takvo merenje još ne postoji i da je veoma teško pratiti kvalitet inovacija.

Pomenimo na kraju da je Srbija u 2010. i u 2011. podnela po 19 prijava, Hrvatska 50 i 48, a Slovenija po 126.

 

[Black Predator]

Darpin gepard oborio brzinski rekord







Izvor:
Micro.rs





GEPARDI SU NAJBRŽE ŽIVOTINJE NA kopnu, a upravo smo dobili i najbržeg četvoronožnog robota, koji se zove – Gepard (Cheetah, čita). Američka vojna agencija za napredne istraživačke projekte (DARPA), koja je finansirala njegov razvoj, upravo je objavila video snimak iz koga se vidi kako na pokretnoj traci dostiže brzinu od 29 kilometara na sat (to je kod njih 18 milja na sat), čime je oborio raniji rekord od 21 km/h (13,1 mph) postavljen još davne 1989.

Kao što mu i ime kaže, robot je dizajniran tako da imitira pokrete geparda, a posebno savijanje i istezanje leđa, što mu produžava korak i ukupnu brzinu. Napravila ga je kompanija Boston dajnemiks (Boston Dynamicshttp://www.bostondynamics.com/), ista ona iz čije laboratorije je izašao i zastrašujući Alfa pashttp://www.mikro.rs/main/index.php?q=vest&ID=16053&.

Sledeći testovi uslediće kasnije ove godine, jer je krajnji cilj projekta da se ovaj prototipski trkač natera da trči jednako brzo kao i pravi gepard (oko 110 km/h ili 70 mph), pa čak i brže. Mada nije dizajniran s nekom posebnom misijom na umu, DARPA smatra da već sam napredak u domenu pokretljivosti postignut u razvoju ovog mehaničkog geparda, može da rezultira širokim spektrom potencijalnih vojnih primena.