Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Američka kompanija "Bellco Ventures" usavršila je interaktivnu rukavicu "ion wireless air mous glove" koja zamenjuje kompjuterskog miša.
NjUJORK - Američka kompanija "Bellco Ventures" usavršila je interaktivnu rukavicu "ion wireless air mous glove" koja zamenjuje kompjuterskog miša.
Tasteri za standardne funkcije miša, nalaze se na kažiprstu, a pritiskaju se palcem, čime se u radu sa takvim mišem, aktiviraju sasvim nove grupe mišića. Za prelistavanje materijala na kompjuteru, korisnik korenom šake izvodi pokrete gore ili dole po površini koja ne mora obavezno da bude pisaći sto na kome se nalazi kompjuter.
S obzirom na to da miš-rukavica radi na razdaljini od 35 metara od kompjutera, što je još jedna ključna funkcija, kompjuter može da se koristi sedeći u udobnoj fotelji.
Komplet miš-rukavice sastoji se od USB modula, koji se priključuje na USB-portal kompjutera za punjenje. Uređaj je kompatibilan sa većinom operativnih sistema - Vindouz, Mak, Linoks i Android. Miš-rukavica se u SAD prodaje za 79,95 dolara.
Istraživanja pokazuju da pogađanje šifri i nije tako teško pošto je najkorišćenija šifra “Pašword1”, a pet odsto šifri poslovnih sistema u svetu je varijacija na temu “passworda”.
VAŠINGTON - Hakeri retko koriste visoko sofisticirane tehnološke alatke da bi upali u zaštićene mreže institucija i firmi, već za to koriste najjednostavniji metod - pogađaju šifre.
Rezultati najnovijih istraživanja pokazuju da pogađanje šifri i nije tako teško pošto je najkorišćenija šifra u takvim sistemima “Pašword1”, a pet odsto šifri poslovnih sistema u svetu je varijacija na temu “passworda”, prenosi CNN. Tehnički, šifra “Password1” je baš zgodna, jer ispunjava sve zahteve većine sistema: ima veliko slovo, broj i devet karaktera.
Firma “Trustwave”, koja se bavi bezbednošću kompjuterskih sistema, uočila je problem šifre “Pašword1” u nedavno objavljenom godišnjem izveštaju, koji se zasniva na skoro dva miliona testova bezbednosti mreže i rezultatima 300 istraga upada u takve sisteme. Druga šifra po popularnosti je “welcome” (dobrodošli) i ona se pojavljuje u više u jedan odsto sistema.
“Trustwave” je zaključio da su šifre koje se lako pogađaju ili “prazne” šifre bezbednosno najranjiviji deo poslovnih sistema. Ekipa te firme je isprobala popularne alatke za krekovanje na oko 2,5 miliona šifara svojih klijenata i - “provalila” čak 200.000. Do sličnih rezultata došla je i kompanija “Verizon” u svom godišnjem izveštaju, po kojem su slabe i predvidive šifre bile “put za upad” u 29 odsto slučajeva narušavanja bezbednosti, na koje je reagovao “Verizon”.
Još šokantnije je otkriće “Verizona” da napadači često nekoliko meseci ili godina “vršljaju” po mrežama pre nego što budu uočeni. Manje od 20 odsto slučajeva upada u kojima je reagovao “Verizon” otkriveno je u roku od nekoliko dana.
Više od dve trećine firmi uopšte ne shvate da su žrtve napada, već ih o tome obavesti “treća strana”. Samo u 16 odsto slučajeva upade otkriju same firme. Stručnjaci kažu da su nabolji način zaštitite sistema od ovih upada, zasad - dugačke šifre i kombinovanje sa raznim simbolima.
Visoki kineski funkcioner zatražio je od vlasti da pojačaju kontrolu Interneta i mobilnih telefona zbog mogućnosti izbijanja nereda na Tibetu.
PEKING - Visoki kineski funkcioner na Tibetu zatražio je od vlasti da pojačaju kontrolu Interneta i mobilnih telefona, javili su danas državni mediji iznoseći zabrinutost rukovodstva zbog mogućnosti izbijanja nereda na Tibetu pred godišnje zasedanje kineskog parlamenta.
Taj korak je poslednji u nizu mera za koje vlasti kažu da imaju za cilj da očuvaju stabilnost i dolazi nakon brojnih samospaljivanja tibetanskih monaha i protesta protiv kineskih vlasti u regionima naseljenim Tibetancima.
Čen Čuanguo, koji je prošlog avgusta postavljen za generalnog sekretara Komunističke partije Kine na Tibetu, zatražio je od vlasti da na svim nivoima "dodatno povećaju oprez kako bi se očuvala stabilnost" pred Svekineski narodni kongres, preneo je glavni tibetski list. Kineski parlament počinje godišnje zasedanje idućeg ponedeljka. "Mobilni telefoni, Internet i druge mere za upravljanje novim medijima treba da budu potpuno primenjene kako bi se očuvao javni interes i državna bezbednost", rekao je Čen, a preneo Rojters.
Kina je pojačala mere bezbednosti u Autonomnoj regiji Tibeta i drugim delovima naseljenim Tibetancima, posle serije incidenata u kojima su se ljudi samospaljivali i protestvovali protiv kineske uprave, uglavnom u provincijama Sečuan i Gansu. Mart mesec je posebno osetljivo vreme za Tibet jer tada pada peta godišnjica od smrtonosnih nereda koji su izbili u toj regiji. Računa se da je 22 Tibetanaca pokušalo da spali u protestnim akcijama od marta 2011. a najmanje 15 je umrlo od povreda, saopštavaju zapadne grupe za zašitu ljudskih prava. skoro svi su bili budistički sveštenici.
Ccen je takođe obećao da će "potpuno poraziti neprijateljske snage" koje, kako je rekao, predvodi dalaj lama, sugerišući da on neće ublažiti čvrsti stav vlade prema tom regionu, koji je uveo njegov predhodnik Džang Čingli. Kineska vlada je osudila samospaljivanja i tvrdi da izbijanje nereda u Tibetancima naseljenim oblastima, uključujući i nedavne krvave okršaje demonstranata i policije u Sečuanu, izazivaju snage iz inostranstva koje žele da odvoje Tibet od Kine. Vlasti za nerede okrivljuju i tibetanskog duhovnog vođu dalaj lamu koji je posle neuspele pobune 1959. pobegao u egzil u Indiju. Dalaj lama za samospaljivanja krivi "kulturni genocid" od strane kineskih vlasti, ali nije direktno pozvao da se prekine s tom praksom protesta koja je suprotna budističkoj filozofiji.
Kina upravlja Tibetanskim autonomnim regionom od dolaska komunističkih trupa 1950. godine i demantuje optužbe da suzbija tibetansku kulturu i veru, tvrdeći da je zahvaljujući njenoj vlasti u tom siromašnom i zaostalom regionu okončan feudalizam i pokrenut razvoj.
Tržišna vrednost kompanije Apple premašila 500 milijardi dolara
Izvor: Novosti.rs
Tržišna vrednost američke kompanije "Epl" (Apple) porasla je u sredu na početku trgovanja na tržištu akcija u SAD na više od 500 milijardi dolara.
NjUJORK - Tržišna vrednost američke kompanije "Epl" (Apple) porasla je u sredu na početku trgovanja na tržištu akcija u SAD na više od 500 milijardi dolara.
U prvim minutima po otvaranju trgovanja na njujorškoj berzi akcije "Epla" su porasle za 1,7 odsto, na 544,39 dolara. Tržišna kapitalizacija firme tako je porasla na skoro 508 milijardi dolara. Tu vrednost je uspelo da dostigne samo nekoliko kompanija, a nijedna od njih se na njoj nije zadržala mnogo dugo, javila je danas agencija AP.
"Epl " je i do sada bio najvrednija firma na svetu, a razlika između njega i drugoplasirane naftne kompanije "Ekson mobajl" (Edždžon Mobil), se poslednjih meseci povećavala zahvaljujući nadi da bi "Epl" mogao da počne da isplaćuje dividende. U utorak je "Epl" sa sedištem u kalifornijskom gradu Kupertino, poslao novinarima poziv na akciju u San Francisku koja će se održati u narednu sredu. Spekuliše se da bi firma mogla da predstavi novi model "ajpeda" (iPad).
Tržišna kapitalizacija kompanije "Ekson mobajl" je sada 411 milijadi dolara. Firma je uspela na kratko da premaši vrednost od 500 milijardi dva puta krajem 2007. godine.
Među ostalim firmama koje su uspele da pređu granicu od 500 milijardi dolara je "Majkrosoft" i to krajem 1999. i ponovo početkom 2000. godine. Firma je jednom uspela da na jedan dan premaši vrednost od 600 milijardi dolara, a trenutna tržišna kapitalizacija "Majkrosofta" je 267 milijardi dolara. Na više od 500 milijardi dolara popela se početkom 2000. godine i vrednost firmi "Cisko sistems", "Intel" i "Dženeral ilektrik" (GE). Sada je vrednost kompanija "Cisko" i "Intel" više od 100 milijardi dolara, a GE 200 milijardi dolara.
U poređenju s profitom, tržišna vrednost "Epla" ipak nije mnogo visoka - 15 puta je veća.
U slučaju "Gugla" (Google) tržišna vrednost firme je 21 put veća od profita. Ipak, samo nekoliko firmi uspeva da povećava profit tako kao "Epl", čija dobit je u poslednjem tromesečju prošle godine povećana 118 odsto na godišnjem nivou.
[h=1]Microsoft isprobava providni 3D interfejs [/h] Izvor: Mikro
Windows 8 možda izgleda kao radikalna promena u odnosu na ranije verzije, ali sudeći prema nekim novotarijama koje Microsoft kuva u svojim istraživačkim laboratorijama, čak i on izgleda dosadno.
Istraživači u grupi za primenjenu nauku (Microsoft Applied Sciences Group) razvili su zanimljiv 3D interfejs koji se prikazuje na providnom ekranu.
Kombinovanje trodimenzionalnih mogućnosti računara sa Samsungovim providnim OLED ekranom i Kinectovim senzorima omogućilo je ovom istraživačkom timu da umesto pljosnate radne površine napravi njenu trodimenzionalnu verziju kojom se upravlja pokretima ruku.
Kinect senzori prate pokrete ruku, očuju i glave i saglasno tome podešavaju perspektivu na ekranu. Ono što je ovde čudno je to što je ekran postavljen ispred tastature. Zahvaljujući tome lako se prebacuje sa pomeranja 3D objekata iza ekrana pokretima ruku, na uobičajenu interakciju s objektima na ekranu pomoću tastature. Pošto je ekran providan, još uvek se može videti šta se po njoj kuca.
Za sada je ova tehnologija još uvek eksperimentalna, a da li će ugledati svetlo dana zavisi od toga hoće li providni ekrani postati praktični. Jedno je sigurno, još uvek se traga za novim načinima interakcije s računarima, a granica između fizičkog i digitalnog sveta sve se teže prepoznaje.
[h=1]Senator traži da se ispitaju Apple i Google [/h]B92
Američki senator Čarls Šumer zatražio je od Federalne trgovinske komisije da ispita prijave o mobilnim aplikacijama koje navodno uzimaju kontakte i fotografije korisnika bez njihovog znanja.
Photo: Xjs-Khaos/Flickr
Vesti o tome bile su aktuelne tokom prošle nedelje, a NY Timesprvi je preneo da iOS i Android aplikacije umaju pristup fotografijama korisnika, koje mogu kopirati, bez njihovog izričitog dopuštenja.
Rojters sada prenosi da je pomenuti senator zabrinut zbog ovog slučaja, te je uputio pismo Federalnoj trgovinskoj komisiji.
On je rekao da se pravila korišćenja očito krše, ali da nije jasno ko ta pravila i na koji način sprovodi i nadgleda.
Proizvođači bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da vode računa o tome da aplikacije ne mogu da ugroze privatnost korisnika i njegovih podataka.
"Kada neko uslika privatnu fotografiju, na svom privatnom telefonu, ona bi morala da ostane privatna", rekao je Šumer.
Ukoliko želite da se dopisujete sa svojim Facebook kontaktima, a da ne provodite vreme na ovoj mreži, sada možete instalirati Facebook Messenger.
Dostupan trenutno samo u verziji za Windows, ovaj program funkcioniše nalik na AIM, MSN i slične programe, a pored mogućnosti dopisivanja, obaveštavaće vas o notifikacijama sa Facebooka.
"Milioni ljudi se uloguju na Facebook svakoga dana želeći da ostanu u kontaktu sa svojim prijateljima", kažu iz Facebooka.
"Trebalo bi da imate mogućnost da ostanite u kontaktu uvek, bez obzira na to šta radite. Zato vam danas predstavljanjo Messenger, novu aplikaciju koja donosi Facebook na vaš desktop".
Iz ove kompanije najavljeno je i da se radi na verziji za Mac, koja bi trebalo da se pojavi uskoro.
Poslovni obrt američkih novina ostvaren preko interneta ni približno ne može da pokrije gubitak prihoda od njihovih papirnih izdanja, navela je jedna studija.
"Za svaki dolar dobijen preko interneta sedam dolara je izgubljeno u papirnim izdanjima", zaključuje se u studiji centra za istraživanje Po (Pau Research Centar) objavljenoj sinoć.
Istraživanje je sprovedeno od kraja 2010. do početka 2012. godine, a baziralo se na poverljivim poslovnim podataka dobijenim od 38 listova iz šest različtih grupacija. Ovi listovi i dalje realizuju 92 odsto svog obrta kroz svoja papirna izdanja.
"Opšte mišljenje je da i 15 godina od kada je počelo objavljivanje preko interneta menadžeri i dalje imaju utisak da tek počinju da razmišljaju šta treba raditi" da bi se suočili sa padom tradicionalnih čitalaca, navodi se u studiji.
Studija pokazuje da ovaj sektor nije još mnogo napredovao ka nalaženju ekonomskog modela koji može da zameni nekad unosan tradicionalni model, iako je globalni obrt od reklama u novinama skoro prepolovljen za samo nekoliko godina.
"Sektor je reagovao na ove gubitke povećanjem cene pretplata. Čak i na ovaj način ukupni obrt listova je pao za više od 40 odsto u protekloj deceniji", navodi se u studiji ovog istražnog centra.
Prema autorima studije listovi koji najbolje prolaze su oni koji mogu oglašivačima da predlože konkretne ciljne grupe čitalaca na internetu. Ipak, samo 40 odsto njih je potvrdilo da je to "značajan deo njihovog metoda prodaje".
Luksemburška kompanija Core Wireless Licensing S.a.r.l. tužila je Apple zbog nedozvoljenog korišćenja osam patenata.
Patenti vezani za bezičnu komunikaciju koriste se u nekoliko verzija iPada i iPhonea, tvrdi ova kompanija, a prenosi Wall Street Journal.
Sama tužba ne bi privukla toliko pažnje da ne potiče od kompanije koja deli prihod od licenci koje dobija na osnovu patenata sa Microsoftom.
O ovom slučaju, Core Wireless traži od Applea odštetu, kao i plaćanje za svaki uređaj za koji se u budućnosti utvrdi da koristi njihove patente.
Pomenuta luksemburška kompanija u vlasništvu je kanadskog Mosaid Technologies Inc.-a od septembra prošle godine, zajedno sa oko 2 hiljade patenata vezanim za bežičnu tehnologiju, koji su originalno bili u vlasništvu Nokije. Microsoft je zatim licencirao te patente, a za uzvrat sebi osigurao prihod od licenciranja trećim stranama.
Najpopularnija pretraga na svetu ima novu opciju - može na jedan dan da zapamti šta ste tražili, i to na više uređaja.
Photo: alexik/Flickr
Novi softver osmišljen je kako bi se rezultat potrage za restoranom, prodavnicom i drugim korisnim informacijama, osim na računaru, pojavio i na i na pametnim telefonima, odnosno bilo kom uređaju kojim se može povezati s internetom, piše Cnet.
Da bi ga mogli koristiti, morate imati uključen Web History i biti ulogovani na Google tokom pretrage. Informacije sačuvane uz pomoć ikonice 'Nedavno' (Recent) na Googleovoj početnoj stranici trebalo bi da vam budu dostupne oko 24 sata, na bilo kom uređaju.
Ova vrsta povezivanja usluge na različitim platformama ide ruku pod ruku s novom politikom zaštite privatnosti diva iz Mountain Viewa, koja mu direktno omogućuje kombinovanje ličnih korisničkih podataka prikupljenih na različitim uslugama.
_310x186.jpg)
_310x186.jpg)
