Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
[SIZE=+2]Napravite sopstveni model vozila Curiosity – od Lego kocki
[/SIZE]KOLIKO JE VELIKO ZANIMANJE SVETSKE javnosti izazvalo nedavno sletanje letelice Curiosity na Mars, svedoči i podatak da se samo posle nekoliko dana pojavio i model letelice načinjen od Lego kocki.
Iako model nije tako naprednih mogućnosti kao i stvarno Marsovo vozilo, ipak se radi o impresivnoj igrački. Prema rečima njenih dizajnera Lego Curiosity Rover ima “potpuno funkcionalnu ’ruku ’, ’jedro ’ sa kamerom koje se po potrebi spušta i diže i točkove koji mu omogućavaju da savladava prepreke. Naravno tu je i Lego verzija dizalice Sky Crane, koja je “meko” spustila Curiosity na površinu Crvene planete.
Entuzijasti koji su nestrpljivi da što pre dođu do svog modela letelice, mogu ovde da pronađu uputstvo za njegovo sklapanje, ali i nekoliko rečenica o misiji letelice Curiosity na Marsu i ciljevima koje treba da ispuni.
[SIZE=+2]Gartner predviđa snižavanje cena PC računara u Evropi
[/SIZE]SMANJENJE ISPORUKA PC RAČUNARA na evropskom tržištu u drugom tromesečju 2012. godine, moglo bi da da dovede do značajnog snižavanja cena PC računara, predviđa istraživačka kompanija Gartner.
U drugom tromesečju je na evropskom tržištu isporučeno 13,6 miliona računara, što je smanjenje od 2,4% u odnosu na isti period 2011. Analitičari očekuju da bi to već u septembru moglo da dovede do značajnijih smanjenja cena računara, kako modela namenjenih kućnim korisnicima, tako i onih namenjenih kompanijama.
Najveći prodavci računara na evropskom tržištu, kompanije Dell, Hewlett-Packard i Acer, izgubili su u drugom tromesečju zajedno više od 4% udela na tržištu, što ih je navelo da odlože objavljivanje nove cenovnike PC računara.
“Windows 8 i ultraprenosivi računari sada još više dobijaju na značaju”, smatraju analitičari, koji očekuju da će se situacija na tržištu oporaviti pojavljivanjem novog Microsoftovog operativnog sistema i novih modela ultraprenosivih i tabličnih računara.
Podaci kompanije Gartner pokazuju da je kompanija Hewlett-Packard zadržala prvo mesto prema broju isporučenih računara na evropskom tržištu, a slede je kompanije Acer i Dell.
[SIZE=+2]IBM otvara istraživačko-razvojni centar u Keniji
[/SIZE]KOMPANIJA IBM SAOPŠTILA JE DA JE sa vladom Kenije postigla sporazum o otvaranju istraživačko-razvojnog centra u glavnom gradu te zemlje, Najrobiju.
Budući IBM-ov centar u Najrobiju, u kome će u početku raditi oko 50 istraživača, biće dvanaesti te vrste koliko ih kompanija ima širom sveta. Predstavnici IMB-a su istakli da će centar biti otvoren ne samo za mlade kenijske istraživače, već i za talentovane IT profesionalce iz drugih zemalja Afrike.
Istočna Afrika, a posebno Kenija i njen glavni grad Najrobi, postali su u poslednje vreme atraktivno odredište za strane tehnološke kompanije. Primera radi, kenijski mediji su nedavno objavili da će tehnološki inkubator iHub u Najrobiju postati dom drugog afričkog superkompjutera (prvi se nalazi u Kejptaunu, u Južnoafričkoj republici).
IBM je već niz godina prisutan u Africi, sa predstavništvima u više od 20 zemalja, ali će budući istraživačko-razvojni centar u Najrobiju biti prva IBM-ova institucija te vrste na “crnom” kontinentu. IBM nije saopštio koliko će investirati u otvaranje centra, ali je poznato da će vlada Kenije u narednih pet godina uložiti dva miliona dolara u otvaranje centra.
Predstavnici IBM-a izjavili su da će, na osnovu postojećih stopa rasta ulaganja u IT industriji, Afrika u narednih 20 godina dostići razvijene tehnološke regione širom sveta, kao i da će budući istraživačko-razvojni centar imati svoju ulogu u tome
[/SIZE]FONDACIJA BILA I MELINDE GEJTS (Bill & Mellinda Gates Foundation) organizovala je u Sijetlu manifestaciju pod nazivom “Ponovni pronalazak toaleta” (Reinvent the Toilet) na kojoj su prikazani napredni toaleti budućnosti, koji treba da unaprede sanitetsko-higijenska zaštitu u nerazvijenim zemljama širom sveta.
Na manifestaciji je prikazano 28 ideja i projekata toaleta budućnosti, koji koriste različite načine za uklanjanje fekalija. Neki od njih pretvaraju fekalije u električnu struju, drugi u gorivo, a treći koriste reciklirani urin za ispiranje.
Najbolje ocenjeni projekat je delo istraživača iz kalifornijskog Tehnološkog instituta. Oni su osmislili toalet koji koristi solarnu energiju, i proizvodi električnu struju i vodonik. Taj projekat je osvojio prvu nagradu u iznosu od 100.000 dolara.
Uslovi pod kojima su projekti mogli da učestvuju u takmičenju bili su prilično rigorozni. Od budućih toaleta se tražilo da ne koriste tekuću vodu, struju ni septičke jame, kao i da dnevni troškovi njihovog rada ne prelaze 5 centi. Kao prednost se smatralo ako toaleti istovremeno sa osnovnom namenom proizvode struju ili neki drugi vid energije.
Uobičajeni tolaeti i vodokotlići troše tone pijaće vode i često ih je nemoguće instalirati u nerazvijenim zemljama koje pate od nedostatka vode. Prema podacima Ujedinjenih nacija, nedostatak higijensko-sanitarne zaštite je uzrok za više od polovine zaraznih bolesti u nerazvijenim zemljama, a svake godine oko 1,5 milion dece umire od dijareje i drugih zaraznih bolesti.
Fondacija Bila i Melinde Gejts saopštila je da će u narednim godinam uložiti 370 miliona dolara u razvoj naprednih toaleta. Prema rečima predstavnika Fondacije, prve prototipove toaleta treba očekivati približno za tri godine.
[/SIZE]KOMPANIJA MOTOROLA MOBILITY saopštila je da će u narednom periodu posvetiti veću pažnju proizvodnji vrhunskih mobilnih uređaja, umesto jeftinijih mobilnih telefona, kao što je to do sada bio slučaj.
U saopštenju se navodi da će kompanija zbog toga morati da otpusti oko 4000 zaposlenih, kao i da oko dve trećine onih koji će ostati bez posla predstavljaju zaposleni van SAD.
Kompaniju Motorola Mobility je u maju ove godine kupio Google. Rukovodioci Motorole su nakon toga saopštili da kompanija namerava da reorganizuje ili zatvori trećinu od približno 90 proizvodnih pogona i ogranaka koliko ima širom sveta. Takođe, kompanija namerava da pojednostavi svoju ponudu mobilnih uređaja i da se preusmeri na proizvodnju inovativnijih proizvoda koji joj mogu doneti veći prihod i profit.
Predstavnici Googlea se do sada nisu izjašnjavali o budućim planovima Motorole, osim što su u vreme pregovora o kupovini saopštili da je Googleov glavni motiv za kupovinu to što će na taj način doći do patenata koji su u vlasništvu Motorole. Iako je u prvi mah izgledalo da se Google neće uključivati u nadmetanje sa ostalim proizvođačima hardvera, kompanija je ipak krajem juna predstavila svoj tablični računar Nexus 7, koji kao operativni sistem koristi Android.
Motorola je u drugom tromesečju 2012. ostvarila prihod od 1,25 milijardi dolara, što je približno 10% celokupnog Googleovog prihoda u tom tromesečju. Međutim, Motorola je u tom tromesečju zabeležila i gubitak od 233 miliona dolara, što je za 6% smanjilo ukupan Googleov profit.
[SIZE=+2]Šef američke Nacionalne bezbednosne agencije traži pomoć od hakera
[/SIZE]GENERAL KIT B. ALEKSANDER, DIREKTOR američke Nacionalne bezbednosne agencije (National Security Agency), održao je govor na konferenciji Defcon i u njemu zatražio od hakera da pomognu u povećanju bezbednosti u kiberprostoru.
“Hakeri treba da sarađuju sa državnim agencijama i privatnim kompanijama, zbog svog znanja o bezbednosti računarskih mreža”, rekao je Aleksander.
On je pozdravio ideju organizatora da se u okviru konferencije Defcon održava i manifestacija Defcon Kids posvećena deci, koja na taj način imaju mogućnost da prošire svoja znanja o tehnologijama i računarskoj bezbednosti.
Aleksander je istakao da bi bilo dobro da privatne kompanije i hakeri razmenjuju podatke o kibernapadima koji nisu u prvom planu državnih bezbednosnih agencija. “Sistemi za sprečavanje napada koji postoje u kompanijama i znanje koje poseduju hakeri mogu da pomognu u stvaranju bezbednosnih standarda i alatki koji bi štitili važnu infrastrukturu i osetljive računarske mreže”, dodao je Aleksander.
Govoreći o važnosti međusobne saradnje svih stručnjaka za bezbednost računara, Aleksander je izneo podatak da su kibernapadi na veb lokacije i baze podataka američkih državnih agencija od 2009. godine porasli za 17 puta.
[SIZE=+2]Da li prepoznavanje lica treba zakonski regulisati?
[/SIZE]TEHNOLOGIJA ZA PREPOZNAVANJE LICA je do te mere raširena na savremenim fotoaparatima ili kamerama, odnosno pametnim telefonima sa ugrađenim kamerama, da se pojedini članovi američkog Senata zalažu da se njena upotreba reguliše zakonom.
Primera radi, senator Al Franken, predsednik podkomiteta za zaštitu privatnosti, koji deluje u okviru senatskog pravnog komiteta, založio se za donošenje zakona koji bi regulusao način na koji državne agencije i ustanove, ali i privatne kompanije u SAD koriste informacije prikupljene pomoću tehnologije za prepoznavanje lica. “Naše osnovno pravo je da imamo kontrolu nad našim privatnim podacima”, izjavio je senator Franken, koji je posebno istakao američki Savezni istražni biro (FBI) i kompaniju Facebook, kao one koji bi morali da vode računa o podacima koje prikupljaju.
Trenutno, u američkom zakonodavstvu ne postoje propisi koji regulišu upotrebu podataka prikupljenih tehnologijom za prepoznavanje lica. FBI i američki Sekretarijat za bezbednost zemlje (Department of Homeland Security) imaju ogromne baze sa biometrijskim podacima u koje iz dana u dan dodaju i podatke prikupljene tehnologijom za prepoznavanje lica. Sa druge strane, na Facebooku se prema nekim podacima svakog dana postavi oko 300 miliona fotografija, od kojih mnoge sadrže podatke o osobama koje se nalaze na snimcima. “Mnogi Amerikanci čak ni ne znaju da se slike njihovih lica već nalaze u nekoj bazi podataka”, ističe senator Franken.
Predstavnici FBI-ja su u komentaru ovih predloga američkih zakonodavaca naveli da ta agencija koristi isključivo baze sa fotografijama osoba koje su nekada bile uhapšene, dok se slike onih stanovnika SAD koji nikada nisu došli u sukob sa zakonom ne nalaze u bazama agencije .
[/SIZE]KIM DOTKOM, OSNIVAČ VEB LOKACIJE za razmenu datoteka Megaupload koja je prestala sa radom u januaru ove godine, objavio je na Twitteru da će uskoro pokrenuti novu lokaciju za preuzimanje muzičkih datoteka nazvanu Megabox.
“Znam šta svi vi čekate. To stiže ove godine, obećavam. Veće, bolje, brže i stopostotno bezbedno i nezaustavljivo”, napisao je na Twitteru Dotkom.
Korisnici veb lokacije Megaupload se već ranije uzrazili svoje nezadovoljstvo zato što su odlukom vlasti Novog Zelanda i SAD, koje su zatvorile ovu veb lokaciju, ostali bez svog sadržaja koji su tamo postavili. Takođe, oni su su ostali i bez pristupa uslugama koje su sa njom bile povezane, kao što je Megavideo.
Na veb lokaciji Megaupload.com se distribuirao različit digitalni sadržaj, uključujući muziku, filmove, TV emisije i e-knjige. U januaru ove godine novozelandske vlasti su u saradnji sa Ministarstvom pravde SAD optužile kompanije Megaupload Limited i Vestor Limited, koje zajednički upravljaju tom veb lokacijom, za kršenje autorskih prava i internet prevaru. Prema tvrdnjama tužilaca dve kompanije su od članarine i prodaje oglasnog prostora ostvarile prihod od 175 miliona dolara, dok je oštećenim vlasnicima digitalnog sadržaja naneta šteta u iznosu većem od 500 miliona dolara.
Iako u prvi mah nije bilo sasvim jasno da li je Dotkom mislio na ponovno pokretanje veb lokacije Megaupload, ili na neku drugu uslugu, on je u svom drugom zapisu na Twitteru razjasni o čemu se radi. “Da… Megabox stiže do kraja godine”, napisao je Dotkom.
Od izbijanja afere oko veb lokacije Megaupload i hapšenja pa puštanja na slobodu uz kauciju, Kim Dotcom pokušava da dokaže da je kompanija Megaupload radila u okviru zakona i da ničija autorska prava nisu bila prekršena. On se trenutno bori protiv namere novozelandskih vlasti da ga izruče SAD, gde bi mogao da bude optužen za kršenje autorskih prava, iznudu i pranje novca, internet prevaru i kršenje prava o kopirajtu.
[SIZE=+2]Cena jedne Appleove deonice će premašiti 1000 dolara?
[/SIZE]CENA JEDNE DEONICE KOMPANIJE APPLE je prošle nedelje dostigla iznos od 621,7 dolara, što je navelo neke analitičare da pokušaju da predvide do kog iznosa će rasti vrednost Appleovih deonica.
Vrednost Appleovih deonica je poslednjih meseci nekoliko puta premašivala 600 dolara. U avgustu se vrednost deonica devet dana zadržala iznad 600 dolara, a u julu sedam dana. Poslednji put kada je vrednost Appleovih deonica u jednom mesecu devet dana bila veća od 600 dolara bio je u aprilu ove godine, a 9. aprila je dostignuto 635,5 dolara, što je do tada bila najveća cena jedne Appleove deonice ikada.
Imajući ove podatke u vidu, više analitičara je predvidelo da će vrednost jedne Appleove deonice u narednih 12 meseci premašiti 1000 dolara. Neki od njih su izneli cifru od 1100 dolara, drugi 1200, ali ima i onih koji smatraju da će taj iznos u narednih 12 meseci narasti samo do 825 ili 950 dolara.
Evo i razloga zbog čega analitičari smatraju da će vrednost Appleovih deonica nastaviti da raste. Robert Leitao, iz analitičke kompanije Braeburn Group kaže:” U narednih 12 meseci dve trećine Appleovog prihoda činiće prodaja proizvoda koji nisu postojali pre samo šest godina. Takođe, kompanija će veliki deo svog prihoda ostvarivati na tržištima van SAD, gde ranije nije bila toliko zastupljena”.
Po njegovom mišljenju, Apple je jedina kompanija na globalnom tržištu koja predstavlja značajnog proizvođača hardvera, softvera i medijskog sadržaja, podjednako. Solidnu osnovu za takvu tržišnu poziciju kompaniji daju prodvanice Apple Store, kojih ima 373 širom sveta, kao i 400 miliona korisnika mrežne prodavnice iTunes, smatra Robert Leitao.
Za one koji u svom vlasništvu imaju neku Appleovu deonicu, iz kompanije stiže i jedna dobra vest. Apple će svima koji su na dan 13. avgusta posedovali deonice kompanije isplatiti dividendu od 2,65 dolara po deonici.
[SIZE=+2]Barnes & Noble snižava cenu svojih uređaja
[/SIZE]KOMPANIJA BARNES & NOBLE odlučila je da snizi cenu svojih uređaja – e-čitača Nook Color i tabličnog računara Nook Tablet, kako bi oni što uspešnije konkurisali svojim direktnim takmacima, Amazonovom modelu Kindle Fire i Googleovom tabličnom računaru Nexus 7.
Nook Color sa ekranom od 17,8 cm (7 inča) može da se kupi za 150 dolara, odnosno za 20 dolara jeftinije nego do sada, dok cena Nook Tableta sada iznosi 180 (verzija sa 8 GB), odnosno 200 dolara (verzija sa 16 GB), što je sniženje za 20, odnosno 50 dolara.
Sniženje cene uređaja iz serije Nook govori o povećanom interesovanju korisnika za tablične računare, pogotovu otkako su se na to tržište uključile kompanije Microsoft i Google. Microsoft je najavio da će istovremeno sa pojavljivanjem svog novog operativnog sistema Windows 8, predstaviti i tablični računar Surface u verzijama RT i Pro, dok je Google nedavno predstavio svoj tablični računar Nexus 7.
Iako neki svrstavaju Nook Tablet, Kindle Fire i Nexus 7 u istu klasu uređaja, razlike ipak postoje. Nexus 7 je pravi tablični računar (mada bez zadnje kamere), dok su Kindle Fire i Nook Tablet ipak više okrenuti ponudi sadržaja, a nedostaju im i neke glavne karakteristike tabličnih računara kao što su podrška za Bluetooth i GPS ili prednja i zadnja kamera.
Googleov Nexus 7 ne samo što ima bolje specifikacije od uređaja Nook Tablet, već ima i konkurentnu cenu. Verzija sa prostorom za čuvanje podataka kapaciteta 8 GB košta 199 dolara, a verzija sa 16 GB košta 259 dolara.
