Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
[/SIZE]20. JULA 1969, Amerikanac Nil Armstrong postao je prvi čovek koji je stao na površinu Meseca. Nešto ranije tog dana on i njegov kolega Baz Oldrin napustili su komandni modul Apolon 11 (Apollo 11) kojim je upravljao Majkl Kolins i u 16 sati i 18 minuta po lokalnom vremenu u Floridi, spustili se na Mesec u lunarnom modulu Orao (Eagle). Armstrong je to obznanio porukom „Orao je sleteo“.
Šest i po sati kasnije spustio se na prašnjavu površinu izgovorivši čuvenu rečenicu da je to mali korak za čoveka ali veliki za čovečanstvo. Posle njega na mesečevo tlo se niz strme merdevine spustio i Oldrin.
Njihova misija je bila veoma rizična i postojao je strah da možda neće uspeti da se vrate. Zbog toga je tadašnji američki predsednik Ričard Nikson imao spremljen i prigodan posmrtni govor.
Međutim, sve je prošlo kako je i planirano i Armstrong i Oldrin su se vratili u komandni modul ostavljajući za sobom plaketu na kojoj je pisalo: „Ovde su ljudi sa planete Zemlje prvi put stali na Mesec, jula 1969. Došli smo u miru za celo čovečansvtvo.“
Pre nego što je program Apolon ugašen 1972, još pet grupa astronauta je boravilo na Mesecu. Postojala je i šesta misija, Apolon 13, koja nije bila uspešna i malo je falilo da se završi tragično. Poslednji čovek koji je ostavio tragove svojih stopala na Mesecu bio je komandir Apolona 17, Judžin Sernan. Bilo je to 14. decembra 1972.
Uhapšeni ruski hakeri koji su 2008. godine napali Amazon
Izvor: Micro.rs
VIŠE SVETSKIH MEDIJA IZVESTILO je da su na Kipru uhapšeni ruski hakeri koji su 2008. godine napali Amazon i više drugih veb lokacija u SAD, koristeći omiljenu tehniku hakera – distribuirani napad izazivanjem odbijanja usluge (Distributed Denial of Service, DDoS).
Tužioci u SAD smatraju Dmitrija Olegoviča Zubaku i Sergeja Viktoroviča Logašova odgovornim za dva DDoS napada koji su 6. i 9. juna 2008. godine privremeno onesposobili Amazon.
Nakon napada, dvojica hakera su se hvalila na hakerskim internet forumima, gde je je Logašov koristio ime “Jjoker”. Istražitelji smatraju da su dvojica hakera odgovorni i za napad na veb lokacije eBay i Priceline, budući da je utvrđeno da je Logašov kontaktirao administratore tih lokacija i ponudio svoju pomoć u zaustavljanju napada. Takođe, istražitelji veruju da je hakerski dvojac umešan u krađu 28.000 kreditnih kartica iz oktobra 2009.
Predstavnici američkog Komiteta za borbu protiv kiberkriminala i zaštitu intelektualne svojine, koji deluje u okviru američkog Ministarstva pravde, izjavili su da će hakeri uskoro biti izručeni u SAD, gde im predstoji suđenje za pomenuta dela, kao i za krađu identiteta.
Ukoliko budu proglašeni krivim, ruski hakeri bi mogli biti osuđeni na kaznu zatvora do 12 godina.
SAMO NEKOLIKO DANA NAKON ŠTO JE saopštila da će njeni piloti umesto papirnih mapa koristiti Appleove tablične računare iPad, australijska vazduhoplovna kompanija Qantas najavila je da će zameniti sisteme za zabavu u svojim avionima, takođe iPadom.
Qantas je u februaru ove godine već isprobao iPad kao sistem za zabavu u avionima B767 i, prema rečima predstavnika kompanije, rezultati su “izuzuzetno pozitivni”. Tokom probnog perioda, putnicima u Qantasovim avionima je na raspolaganju bilo više od 200 sati TV i audio sadržaja.
Prema rečima Alana Džojsa, izvršnog direktora Qantasa, upotreba iPada će značajno smanjiti troškove kompanije, kada je u pitanju zabava putnika na dugim prekookeanskim letovima. Džojs navodi da će svih 23 aviona Boeing 757, koliko kompanija ima dobiti tablične računare. Ukupno će biti nabavljeno 5842 iPada, izjavio je Džojs.
Zabavni sadržaj će se čuvati na centralnoj jedinici u avionu, a kompanija Panasonic će obezbediti da on bežičnim putem bude prosleđen do svakog iPada. U zavisnosti od uspešnosti ovog projekta, u budućnosti se u avionima može očekivati uvođenje interneta i TV programa uživo, kao i mogućnost naručivanja hrane, pića i proizvoda iz bezcarinske prodavnice putem iPada.
Predstavnici Qantasa saopštili su da će kompanija, osim široke primene iPada u avionima, zameniti i 1300 Blackberry telefona sa Appleovim iPhoneom.
Microsoft saopštio rezultate poslovanja, prihod od prodaje Windowsa opao za 12,5%
Izvor: Micro.rs
MICROSOFT JE SAOPŠTIO REZULTATE poslovanja u četvrtom tromesečju fiskalne 2012. godine, koje se završilo 30. juna. Prihod kompanije je dostigao 18,6 milijardi dolara što je porast od 7% u odnosu na isto tromesečje prošle godine.
Prihod kompanije za celu fiskalnu 2012. godinu iznosi 74,26 milijare dolara, što je za 6% više nego u fiskalnoj 2011. godini.
Međutim, nisu svi ogranci kompanije zabeležili dobre rezultate. Primera radi, grupa za Windows i Windows Live je poslovala slabije nego inače, što nije iznenadilo pojedine analitičare.
“U proteklih 10 godina Microsoft je postao drugačija kompanija nego što je to bio ranije. To više nije kompanija posvećena samo operativnim sistemima, Microsoft sada razvija i prodaje komercijalni softver”, smatra Patrik Murhed iz istraživačke kompanije Moor Insight & Strategy.
Grupa za Windows i Windows Live je u četvrtom tromesečju fiskalne 2012. godine ostvarila prihod od 4,1 milijardu dolara, što je za 12,5% manje nego u istom tromesečju 2011. godine. Radi se o drugom najslabijem tromesečnom rezultatu ove grupe od trećeg tromesečja 2009, odnosno od perioda neposredno pre pojavljivanja Windowsa 7.
Kao i u nekim sličnim prilikama ranije, Microsoft za nešto slabije rezultate poslovanja krivi smanjenje tražnje na tržištu PC računara. Prema procenama kompanije, u četvrtom tromesečju 2012. prodaja na tržištu poslovnih sistema je porasla za 1%, ali je prodaja računara namenjenih kućnim korisnicima opala za 2%, tako da se može reći da je trište stagniralo.
Ovi podaci se slažu sa procenama istraživačkih kompanija IDC i Gartner koje su saopštile da je tražnja na globalnom tržištu PC računara smanjena za 0,1%, delimično zbog toga što su se korisnici preorijentisali na kupovinu tabličnih računara i pametnih telefona, posebno Appleovog iPada i telefona sa Androidom.
Finansijski direktor Microsofta Piter Klajn izjavio je da kompanija mnogo očekuje od Windowsa 8, ali da ne treba očekivati značajno bolje rezutate poslovanja ukoliko tražnja za PC računarima ne bude znatnije povećana.
Što se tiče poslovanja pojedinačnih ogranaka kompanije u četvrtom tromesečju 2012, grupa za Windows i Windows Live je ostvarila prihod od 4,15 milijardi dolara (4,74 u istom periodu 2011), grupa Server & Tools 5,09 milijardi dolara (4,64 milijardi dolara u četvrtom tromesečju prošle godine), grupa za poslovna rešenja 6,3 milijarde dolara (5,87 milijardi dolara godinu dana ranije), grupa za mrežne poslovne usluge 735 miliona dolara (680 miliona dolara u istom tromesečju 2011) i grupa za zabavu i uređaje 1,78 milijardi dolara (1,49 milijardi dolara u četvrtom tromesečju 2011).
Iz ovih podataka se vidi ono o čemu je govorio i Patrik Murhed, da su svi ogranci kompanije poslovali bolje nego u prethodnoj godini, osim grupe za Windows i Windows Live. Ta grupa je u četvrtom tromesečju 2011. ostvarila 23% svih prihoda Microsofta, dok je njen udeo u poslovanju kompanije prošle godine iznosio 27,3%.
Orakl spreman da govori o novostima u svom „oblaku u kutiji“
Izvor: Micro.rs
ORAKL (ORACLE) ĆE SLEDEĆE SREDE, 25. jula, preko interneta prenositi razgovor nekoliko svojih vrhunskih stručnjaka na temu zašto je njegova serverska mašina Eksalodžik (Exalogic) „logičan izbor“ za izvršavanje aplikacija.
Direktor Orakla, Lari Elison, predstavio je Eksalodžik u septembru 2010. godine na konferenciji Otvoreni svet (Open World) rekavši da je to jedan „veliki gromoglasni oblak“ (one big, honkin' cloud). Nazvali su ga kasnije i „oblakom u kutiji“ (cloud in a box).
Reč je o sistemu Sanovih (Sun) servera, mrežne opreme i memorije (storidža) u kombinaciji sa softverskim paketom u koji su uključeni veb server Veblodžik (WebLogic) i nedavno objavljeno novo izdanje 2.0 računarskog oblaka Elastik klaud (Elastic Cloud 2.0), smeštenih u jedno kućište.
Orakl je i ranije tvrdio da Eksalodžik obezbeđuje velika unapređenja performansi aplikacija u Javi, a sad poručuje da je Elastik klaud 2.0 tri puta brži od verzije 1.0. Pored toga, unapređenja u programu za uravnotežavanje opterećenja, Trafik direktor (Traffic Direktor), koji je optimizovan za Eksalodžik, poboljšala su konsolidaciju i upravljanje sistemom.
Isto tako, zahvaljujući poboljšanjima u njegovoj mrežnoj magistrali Eksabas (Exabus) zasnovanoj na Infinibandu, razvojna platforma Taksido (Tuxedo) i Oraklov sistem Koherens (Coherence) za upravljanje podacima u memoriji, sada rade brže na Eksalodžiku. Svemu ovome valja dodati i da Elastik klaud 2.0 sada podržava Oraklov softver za virtuelizaciju servera VM 3.0.
Očekuje se da će Oraklovi visoki predstavnici u sredu govoriti i o tome kako se Eksalodžik mašinama može upravljati i proaktivno nadzirati njihov rad kroz Oraklov alat Enterprajz menadžer (Enterprise Manager).
Među učesnicima razgovora biće nekoliko istaknutih rukovodilaca kompanije, uključujući Hasana Rizvija, starijeg potpredsednika za razvoj proizvoda, Vima Kokertsa, starijeg potpredsednika za Linuks i virtuelizaciju, i Klifa Godvina, starijeg potpredsednika za razvoj aplikacija i čoveka koji nadzire Oraklovu softversku svitu za upravljanje resursima preduzeća, Ibiznis suit (E-Business Suite).
Mada je mašina za baze podataka Eksadata (Exadata) bila i ostala „inženjerisani sistem“ najvišeg profila koji Orakl prodaje, istaknuto mesto u njegovim planovima zauzima i Eksalodžik. I jedan i drugi sistem se koriste u centrima za obradu podataka koji podržavaju Oraklov nedavno predstavljeni Oblak (Cloud). Orakl pored toga ističe da su ove dve platforme idealne za izvršavanje njegovih aplikacija u samom preduzeću, jer objedinjavaju mnoge manje poslove koji se sada izvršavaju na različitim sistemima.
Marisa Majer će na čelu Yahooa zarađivati do 70 miliona dolara godišnje
Izvor: Micro.rs
KOMPANIJA YAHOO UPUTILA JE DOPIS američkoj Komisiji za hartije od vrednosti i berzanske poslove (Securities and Exchange Commission, SEC) iz koga se vidi da će Marisa Majer, nova izvršna direktorka kompanije, zarađivati do 70 miliona dolara godišnje.
Osnovna plata Majerove biće milion dolara godišnje (uz moguće izmene na kraju svake godine), ali ako se na to dodaju godišnji bonusi, paket deonica kompanije u iznosu od 42 miliona dolara i neke druge pogodnosti, njena primanja mogu dostići pomenuti iznos.
Marisa Majer (37) je na čelo Yahooa došla iz Googlea, gde je bila potpredsednik kompanije i zadužena za mape i lokacione proizvode, a pre toga je vodila usluge pretraživanja i bila zadužena za proizvode kao što su iGoogle, Google News i Gmail.
U poslednjih godinu dana ovo je već druga promena na čelu Yahooa. Pre Majerove, kompaniju su vodili Kerol Barc (od 2009. do septembra 2011.) koja je stigla iz kompanije Autodesk, ali nije uspela da preporodi kompaniju u tehnološkom i finansijskom smislu, i Skot Tompson koji je u Yahoo stigao iz PayPala, ali je u maju ove godine otpušten zbog kontroveznih podataka iz svoje biografije.
Yahoo se već duže vreme bori da poveća prihod i povrati tehnološku prednost koju je imao u drugoj polovini devedesetih i u prvoj polovini prošle decenije. Problemi ove nekada jedne od vodećih internet kompanija počeli su kada je Google počeo da dominira pretraživanjem interneta i najvećim segmentom reklamnog tržišta. Yahoo je preduzeo više reorganizacija, uključujući i otpuštanja, ali nije uspeo da ostane u toku tehnoloških tendencija i prepustio je svoje mesto mlađim kompanijama kao što su Facebook i Twitter.
Uprkos tome, veb lokacija kompanije je i dalje jedno od najposećenijih mesta na internetu sa više od 700 miliona posetilaca mesečno.
Marisa Majer će istovremeno biti i predsednica Yahooa i član Upravnog odbora kompanije. Ona je takođe član upravnih odbora Wall-Marta, Muzeja moderne umetnosti u San Francisku, Baleta u San Francisku i Baleta u Njujorku.
BEZ OBZIRA NA TO KOLIKO JE NAPREDNA tehnologija koju koristimo, lozinke u bezbednosnom smislu predstavljaju slabu tačku. Međutim, grupa istraživača sa američkog univerziteta Stenford namerava da reši taj problem, tako što razvija tehniku na osnovu koje bi ljudi mogli da čuvaju lozinke u svom pamćenju, a da toga uopšte nisu ni svesni.
Istraživači su objavili svoja zapažanja u članku u časopisu New Scientist, iz koga se vidi da razvijaju metod nazvan “implicitno učenje”. Radi se o metodu pomoću koga mozak nesvesno usvaja obrazac ili šemu, koju čovek svesno ne može da raspozna.
Da li vam se ikada desilo da odjednom zaboravite lozinku koju ste koristili stotinama puta, baš u momentu kada ste svesno želeli da je upotrebite? Ovo je odličan primer za način na koji naš mozak funkcioniše, mada je ovo pitanje daleko kompleksnije.
U eksperimentu koji je obavljen na univerzitetu Stenford, grupa dobrovoljaca je igrala igru u kojoj se tekstualni niz sa 30 znakova sukcesivno pojavljuje više od 100 puta. Kako je igra odmicala, igrači su sve preciznije unosili tekst, iako ga nisu svesno pamtili. Kada su nakon dve nedelje ponovo testirani, učesnici eksperimenta su i dalje pravili nekoliko grešaka, ali manje nego kada su prvi put igrali igru, što znači da je njihov mozak još uvek pamtio pomenuti tekstualni niz.
Iako je ovaj eksperiment još uvek jako daleko od konkretne primene, osnovna ideja o upotrebi složenih lozinki koje ne možemo svesno da zapamtimo, mogla bi da bude veoma značajna u pogledu bezbednosti. Kako to u svom članku definišu istraživači, problem sa lozinkama se ogleda u tome što one mogu da se “izvuku” od neke osobe na bezbroj načina (od kojih neki mogu da budu zaista neprijatni), ali je to nemoguće ako ta osoba uopšte ne može da se seti lozinke.
ISTRAŽIVAČKA MREŽA INTERNET2 KOJA je zahvaljujući velikoj brzini pomogla da se pomere granice nauke i tehnologije (a doprinela je i da se internet piše malim slovom), sada treba da pomogne da se iznedre sledeće važne primene interneta, poručuju čelnici istoimene organizacije sa svog letnjeg skupa koji su protekle nedelje održali na Stanfordu zajedno sa operatorom istraživačke mreže posvećene naukama o energiji (Energy Sciences Network, ESnet).
Mreža je počela da radi 1996. kao superbrza infrastruktura za saradnju akademskih istraživača sa 34 američka univerziteta, ali se u protekloj deceniji više radilo na snižavanju troškova povezivanja njenih članova, izjavio je Erik Bojd, zamenik tehnološkog direktora za mrežne usluge Interneta 2. Organizacija se sada vraća svojim korenima na više koloseka, uz novčanu pomoć od sto miliona dolara dobijenu pre nešto više od godinu dana.
Pošto je skoro završena izgradnja optičke okosnice mreže brzine 100 gigabita u sekundi, kojom internet2 povezuje regionalne mreže, sada je težište na uvođenju najnovije tehnologije softverski definisanog umrežavanja (software-defined networking, SDN), kako bi se stvorili uslovi za eksperimente sa samom mrežom i iznedrile specijalizovane virtuelne mreže za naučnike na univerzitetima.
Američki univerziteti su bili pioniri prvog interneta koji je više godina prevashodno povezivao tamošnje istraživačke institucije i vladine agencije. Međutim, danas taj internet koriste svi univerzitetski studenti a mreže univerzitetskih kampusa su većinom projektovane za obavljanje svakodnevnih aktivnosti poput krstarenja vebom, druženja i korišćenja mobilnih aplikacija.
„Zbog toga je sada ponovo važan internet2, jer će služiti kao platforma za istraživanje aplikacija budućnosti“, kaže Bojd. „Kao što su Fejsbuk i brojne popularne aplikacije začete na moćnim akademskim mrežama i sledeća generacija internetskih aplikacija iznedriće se na univerzitetima. Ukoliko pokušate da izmerite uticaj akademskih institucija na SAD i svetsku ekonomiju, videćete da je on bio utoliko veći ukoliko je postojalo okruženje u kome su se mogle raditi radikalne stvari, jer su se neke od njih i primile.“
„Istraživanje tih neispitanih područja zahteva brzinu, namenske resurse i odvojenost od svakodnevnih aplikacija i eksperimenata“, dodaje Bojd. „Mi postojimo jer radimo stvari koje su različite od onih koje nude davaoci uobičajenih internetskih usluga.“
Bojd smara da će SDN i novi standard OpenFlou (OpenFlow) biti ključne tehnologije koje će omogućiti naučne i mrežne prodore. SDN odvaja upravljanje mrežama od opreme koja omogućava mrežni saobraćaj. Internet2 je jedan dan na održanom skupu posvetio raspravi o ovoj novoj tehnologiji, za koju i učesnici iz Interneta2 i drugi izlagači kažu da može otvoriti brojne mogućnosti za promene onoga što mreže mogu da rade. Ona inženjerima omogućava da ih programiraju na kreativan način, umesto da samo konfigurišu mrežne uređaje.
Internet2 ugrađuje SDN mogućnosti u svoju stogigabitnu mrežu kako bi služila kao ispitna infrastruktura za nove vrste mreža i istovremeno omogućio svojim članicama nove vrste usluga.
Jedna od ranih upotreba SDN tehnologije koju konzorcijum Internet2 razvija kao uslugu za svoje klijente jeste mogućnost uspostavljanja virtuelnih lokalnih mreža (LAN) na više mrežnih segmenata. Time se omogućava postizanje boljih performansi na većim rastojanjima, na primer, preko okeana ili između dva kontinenta.
Nova je i alatka FlouVizor (FlowVisor), platforma koju su razvili studenti sa Stanforda kako bi stvorili „kriške“ mreže za jednu kompjutersku aplikaciju ili korišćenje infrastrukture. Internet2 i partneri, uključujući Univerzitet Indijane, nadaju se da će sledeće godine moći da se koristi u produkcionim mrežama i služi kao osnova nekih novih usluga. Istraživači na primer, mogu da izvršavaju eksperimentalni softver u jednoj kriški mreže i spreče ga da uzima resurse koji su neophodni drugim korisnicima mreže. Ova mogućnost je uspešno demonstrirana na konferenciji tako što su na delove mreže (kriške), primenjene kontrole koje su sprečile jednu eksperimentalnu aplikaciju gladnu resursa, zvanu „Ludi profa“ (Nutty Professor), da preoptereti kontrolni sistem mreže.
Internet2 se nada da će odnegovati i koncept tzv. „naučne demilitarizovane zone“ (Science DMZ), koji odvaja naučne aplikacije od ostalog saobraćaja na univerzitetskim mrežama, jer naučnici imaju drugačije potrebe u odnosu na obične korisnike interneta – traže veću brzinu, duže sesije i namenske veze na velikim rastojanjima. U isto vreme, naučne aplikacije ne zahtevaju neke od alatki neophodnih običnom korisniku. Na primer, pošto su naučnici korisnici od poverenja, nije im potrebno prolaženje kroz zaštitni zid (Firewall). Pomoću specijalne virtuelne putanje kroz mrežu, u slučajevima izuzetno intenzivne razmene podataka kakva je, na primer, neophodna za rad na Higsovom bozonu, mogu se postići neophodne performanse na istoj fizičkoj mreži koju koriste i studenti.
MODERNA KINA PREPOZNATLJIVA JE, pored ostalog, i po migraciji mladih radnika – najčešće devojaka starih od 18 do 20 godina – koji napuštaju seoske sredine i zapošljavaju se u fabrikama. Mnogi posao nalaze u Fokskonu (Foxconn) koji zapošljava preko milion radnika da za relativno malu platu ručno sklapaju elektronske uređaje za Epl, Nintendo, Intel, Del, Nokiju, Mikrosoft, Samsung i Soni.
Zato je iznenađujuće zvučala izjava koju je krajem jula 2011. dao izvršni direktor ove tajvanske kompanije, 61-godišnji milijarder Teri Guo. On je tada rekao da će fabričke proizvodne trake u naredne tri godine opremiti sa milion industrijskih robota. Cilj modernizacije je da se sklapanje elektronskih uređaja automatizuje isto onako kako su to ranije uradile japanske, južnokorejske i američke kompanije, kad su automatizovale većinu proizvodnje automobila.
Fokskon je jedan od najvećih privatnih poslodavaca u Kini, zbog čega ima veoma istaknuto mesto u priči o kineskoj radnoj snazi. Zapošljavao je jeftinu radnu snagu da bi privukao multinacionalne klijente a sada je suočen s međunarodnim kritikama na račun malih plata i navodno nehumanih radnih uslova.
Neki analitičari smatraju da je automatizacija početak kraja fabričkih devojaka koji će izazvati velika pomeranja u orijentaciji radne snage. Guo u međuvremenu nije ponudio nikakve dodatne detalje, tako da posmatrači tamošnjih prilika mogu samo da nagađaju da li su Fokskonovi planovi stvarni. Nije uočen ni rast narudžbina industrijskih robota koji su potrebni Fokskonu, ali neki stručnjaci veruju da ih kompanija možda sama razvija.
Pored toga, smatra se da Guo ima dobrih razloga što ne priča previše o ovoj temi. S jedne strane to mu može obezbediti iznenadnu prednost nad konkurentima, a s druge strane, politički gledano nije preporučljivo isticati da će roboti zameniti ljude u trenutku kad kineska ekonomija beleži lagano usporavanje.
Zaposlenost je veoma važan element za održavanje harmonije u društvu, zbog čega u Kini znaju da daju prednost otvaranju radnih mesta i na račun efikasnosti. Zato tamo ima primera da se i pored raspoložive opreme svejedno koristi obična radna snaga, jer u nekim oblastima vlasti ne žele brz razvoj pošto im je važnije da reše problem nezaposlenosti.
U Fokskonovom fabričkom kompleksu Longhua trenutno boravi i radi oko 300.000 kineskih radnika, koji sklapaju Eplove proizvode. Većina svoje radne dane provodi sedeći uz pokretnu traku u belim mantilima, s maskama na licu i kačketima na glavi, dok obavljaju jednostavne ali precizne radnje u jednoličnom ritmu. Svaki radnik izvodi samo jednu operaciju, recimo umeće neku komponentu u Ajfon ili pakuje gotov proizvod u kutiju. Da bi se sklopio Ajped potrebno je izvesti 325 operacija koje se obave za pet dana.
Ovakvi visoko strukturirani i predvidljivi poslovi su veoma pogodni za automatizovanje. Industrijski roboti obično su opremljeni pokretnom rukom, laserima i senzorima koji im omogućavaju da precizno izvedu programiranu operaciju. Jedan takav robot može da radi 160 sati nedeljno i može da zameni dva do četiri vešta radnika koji rade u dvanaestosatnim smenama.
Fokskon neće moći odmah da zameni svu ljudsku radnu snagu, jer automatizovanje proizvodnih linija zahteva potpunu promenu proizvodnih procesa. Pored toga, veće promene se u Kini ne dešavaju preko noći. Manje kineske fabrike nemaju dovoljno novca za ulaganje u robotiku a plate radnika su još relativno niske – između 300 i 400 dolara mesečno – pa im se to još uvek ne isplati.
Uprkos tome, Fokskon nije jedini proizvođač u Kini koji računa na robote. Međunarodna federacija za robotiku (International Federation of Robotics) sa sedištem u Frankfurtu, zabeležila je 50-postotni rast kupovine industrijskih robota u Kini u 2011. godini. Kineski proizvođači kupili su 22.600 robota zbog čega se predviđa da će Kina kroz dve godine preteći Japan kao najveće tržište robota na svetu.
Intel ne planira Android na tabličnim računarima sa procesorima Clover Trail
Izvor: Micro.rs
NEIMENOVANI IZVORI IZ INTELA IZJAVILI su da kompanija ne planira da na tabličnim računarima sa procesorom Atom, poznatijim pod radnim imenom Clover Trail, bude instaliran operativni sistem Android.
Intelovi tablični računari sa procesorom Clover Trail pojaviće se krajem ove godine, verovatno istovremeno sa novim Microsoftovim operativnim sistemom Windows 8 koji je najavljen za 26. oktobar. Intel i Microsoft su zajednički sarađivali na tome da procesori Clover Trail što bolje rade sa Windowsom 8, koji će podržavati ekrane osetljive na dodir.
Intel je ranije saopštio da se trenutno u fazi razvoja nalazi više od 20 tabličnih računara sa procesorom Clover Trail. Do sada je prikazano nekoliko prototipova tabličnih računara sa Windowsom 8, ali ni jedan sa Androidom.
ntel je do sada značajno podržavao Android, ali kompanija još uvek nije zauzela definitan stav u pogledu upotrebe Androida na tabličnim računarima. Zasada smo mogli da vidimo samo prototip tabličnog računara sa jednim drugim modelom procesora Atom, koji nosi radno ime Medfield. Očekuje se i da će kompanija Vizio uskoro predstaviti svoj tablični računar sa Atomom i ekranom dijagonale 25,4 cm (10 inča), koji će kao operativni sistem koristiti Android.
Osim u tabličnim računarima, procesor Medfield se koristi u pametnim telefonima kompanija Lenovo, Lava International i Orange. Intel je ranije saopštio da će nastaviti da sarađuje sa Googleom na razvoju pametnih telefona sa Androidom koji bi imali Intelove procesore, na šta bi jasno upućivala oznaka “Intel Inside”. Takođe, kompanija Motorola Mobility, koja je sada deo Googlea, najavila je da će u narednih nekoliko meseci početi da prodaje pametne telefone sa Intelovim procesorima.
Intel i Microsoft polažu velike nade u procesore Clover Trail i Windows 8, i njihov zajednički nastup na tržištu tabličnih računara, gde za sada imaju minimalno prisustvo. Microsoft je ranije već najavio da će Windows 8 imati i verziju nazvanu Windows RT namenjenu tabličnim uređajima sa ARM-ovim procesorima, koji dominiraju na tom tržištu. Prvi Intelov procesor Atom namenjen tabličnim računarima, poznat pod radnim menom Oak Trail, predstavljen je prošle godine i nalazi se na nekoliko modela poslovnih tabličnih računara koji kao operativni sistem koriste Windows 7.
Tržištem tabličnih računara dominira Appleov iPad, a mnogi analitičari vide Wndows 8 pre kao pretnju po Android. Iako je veoma uspešan na tržištu pametnih telefona, Android nije uspeo da ugrozi prevlast Appleovog operativnog sistema iOS među tabličnim računarima. Od modela sa Androidom uspeh vredan pažnje su do sada ostvarili samo Googleov Nexus 7 i Amazonov Kindle Fire.
Neki veliki proizvođači, kao što su Acer i Asus, trenutno nude svoje tablične računare sa Androidom, ali su najavili da će nakon pojavljivanja Windowsa 8 predstaviti hibridne PC/tablične računare sa tim operativnim sistemom i Intelovim procesorima Ivy Bridge. Izuzetak na ovom planu je Dell, koji se bezrezervno založio za Windows 8. Što se tiče drugih kompanija, HP koji je odustao od svog operativnog sistema WebOS, takođe je saopštio da će njegov naredni tablični računar biti zasnovan na Windowsu 8, dok je kompanija Lenovo već predstavila prototip modela ThinkPad sa Windowsom 8.
Intel očigledno drži sve opcije otvorenim kada se radi o mobilnim uređajima. Kompanija je nedavno saopštila da će razmotriti upotrebu Windowsa Phone u pametnim telefonima sa njenim procesorima, a podržava i operativni sistem Tizen, koji je razvijen u saradnji sa Samsungom.
